1 / 18

Индустријализација

Индустријализација. Проф. Мирослав Маркићевић. Етимолошко објашњење. Industrius, лат. – марљивост, вредноћа Industry, енг. – рад, свака производна делатност, производња уопште Музичка индустрија, спортска индсутрија, Холивуд – индустрија забаве

zeus-bruce
Download Presentation

Индустријализација

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Индустријализација Проф. Мирослав Маркићевић

  2. Етимолошко објашњење • Industrius,лат. – марљивост, вредноћа • Industry,енг. – рад, свака производна делатност, производња уопште • Музичка индустрија, спортска индсутрија, Холивуд – индустрија забаве • За машинску, фабричку производњу, у енглеском језику користи се термин manufacturing. • Данас појам индустријапостаје универзалан и углавном има ужи смисао – односи се на фабричко добијања нових производа.

  3. Појам индустрије Индустрија је...

  4. Појам индустријализације • Индустријализација – развој индустрије мерено прастом броја индустријских предузећа, растом запослености у индустрији и растом удела индустрије у БДП-у. • Индустријализација – скуп политичких, економских, правних, технолошких мера које предузима држава у циљу стимулисања развоја индустрије. • Индустријализација → скоковит процес → индустријске револуције • Индустријализација у ширем смислу јесте свеобухватан процес, који подразумева не само развој индустрије као привредне гране и њено ширење у простору, већ и размере, својства и последицепромена које индустрија проузрокује у осталим производним и непроизводним делатностима, становништву, насељима, култури и другим друштвеним појавама и процесима у географском простору.

  5. Шест фаза индустријализације – прва индустријска револуција • Од проналаска парне машине шкотског инжењера Џејмса Вата до Бечког конгреса/мира (1765-1815) – индустрија се зачела и распрострла прво у Великој Британији, која је због своје тадашње индустријске доминације називана „фабрика света”. • Од Бечког до Берлинског конгреса/мира (1815-1878) – индустријализација захватила је Француску и Немачку, а потом Аустрију, Русију, Шведску; као и у Великој Британији, фабрике се лоцирају углавном у басенима угља и гвоздене руде; напредује развој црне металургије и машиноградња

  6. Прва индустријска револуција Ватова парна машина Џемс Ват

  7. Шест фаза индустријализације – друга индустријска револуција • Од Берлинског конгреса до Првог светског рата (1878-1914) – индустријализација се проширила на читаву Европу и развијеније делове Новог света; велики значај имали су изуми бензинског (Дајмлер, Бенц) и дизел мотора (Дизел) у Немачкој 1885/1886. године, пнеуматске гуме 1890. године (Американац Данлоп, усавршили Французи браћа Мишлен), производња прва четири аутомобила 1895. у САД и покретање Фордове фабрике аутомобила 1908. године у Детроиту; • Од Првог до краја Другог светског рата (1914-1945) – форсирана је тешка индустрија у Европи и САД , а индустријализација се захуктава и у колонијама; експанзијаелектроенергетике, тешке и текстилне индустрије, машиноградње, индустрије наоружања.

  8. Друга индустријска револуција Бенцов Motorwagen Форд Т

  9. Друга индустријска револуција Томас Едисон Челичана у Питсбургу, САД (детаљ)

  10. Шест фаза индустријализације – трећа индустријска револуција • Од Другог светског рата до краја Хладног рата (1945-1989) – војно-индустријска конкуренција САД и СССР (укључујући и њихове савезнике), а индустријализација се убрзава у земљама источне и југоисточне Азије, „малим змајевима“ (Јужна Кореја, тајвански део Кине, Хонг Конг, Сингапур) и „петрол-државама“ (Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Катар, Либија, Венецуела); пораст значаја нуклеарне енергетике, нафте, петрохемијске индустрије, индустрије пластичних маса, вештачких влакана и електронике; • Савремено, постхладноратовско раздобље (после 1989) – покушај да се изврши глобализација индустрије, уз развој индустрија високих технологија; убрзано се индустријски развијају Кина, Индија, Бразил...; неке земље Запада су у постиндустријској епохи→ научно-технолошка револуција.

  11. Трећа индустријска револуција Експлоатација нафте у Саудијској Арабији – на лежишту Гавар Фармацеутска индустрија, САД

  12. Нове индустријске силе – наглашена експанзија Кине и Индије

  13. Учешће индустрије у БДП-у и у укупној радној снази Пољопривреда Индустрија Услуге Без података

  14. Последице индустријализације

  15. Секторска шема развијених земаља од индустријализације до деиндустријализације

  16. Локациони фактори индустрије

  17. Типови просторног развоја индустрије

  18. Крај предавања

More Related