Cikli na voltametrija
Download
1 / 33

Cikli č na voltametrija - PowerPoint PPT Presentation


  • 103 Views
  • Uploaded on

Instrumentalna analiza , Profesor Hemije. Cikli č na voltametrija. Dr D. Manojlovi ć , Hemijski fakultet Beograd.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Cikli č na voltametrija' - zada


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
Cikli na voltametrija

Instrumentalna analiza , Profesor Hemije

Ciklična voltametrija

Dr D. Manojlović, Hemijski fakultet Beograd


Voltametrijske metode se zasnivaju na promeni potencijala stacionarne radne elektrode sa vremenom i merenja odgovarajuće struje koja se javlja kao posledica redukciono-oksidacionih procesa

U toku preliminarnih istraživanjaelektrohemijskog ponašanja ispitivanog sistema, upravo sekoriste voltametrijske tehnike.

Snimljeni voltamogrami predstavljaju svojevrsne“elektrohemijske spektre”.


Elektrohemijski spektri” pokazuju:

potencijale na kojima se dešavaju oksidacioni ili redukcioni procesi,

učešće homogenih reakcija u ukupnom elektrohemijskom procesu

adsorpciju elektroaktivnih vrsta i slične informacije o ponašanju ispitivanog sistema.


Najjednostavnija od ovih tehnika je voltametrija sa linearnom promenom potencijala “linearna voltametrija (LV)”, kod koje se potencijal menja od početne vrednosti E1 do vrednosti E2određenom brzinom v.

Potencijal

E1

Vreme

E2


Elektrode i elije
ELEKTRODE I ĆELIJE


Reverzibilni (Nernst-ovski) sistemi

Da bi videli kako nastaju voltamogrami razmotrićno jednostavnu reverzibilnuelektrohemijsku reakciju predstavljenu jednačinom:

U slučaju da se potencijal menjavrlo sporo dobijeni voltamogrami će biti identični ravnotežnoj polarizacionoj I-E krivi.


Voltamogrami snim lj eni ta ku po ta ku
Voltamogrami snimljeni tačku po tačku


U stvarnosti, polarizacione krive se ne snimaju tačku po tačku, već pri brzini promene potencijala od npr. 0,1 V/s.


Sa povećanjem brzine polarizacije elektrodevisina pikaraste.


Pri ravnotežnim uslovima koncentracija Fe3+, i to u oblasti izvan određenog rastojanja od elektrode, je uniformna odnosno ujednačena zahvaljujući prirodnoj konvekciji.

Unutar oblasti poznate kao Nernst-ov difuzioni sloj postoji razlika u koncentraciji pri čemu je koncentracioni gradijent linearan.


Iz ove jednačine sledi da ukoliko je potencijal negativniji površinska koncentracija oksidovanog oblika Fe3+ mora da se progresivno smanjuje

Koncentracioni gradijent se na taj način povećavašto uzrokuje povećanje struje


U slučaju da površinska koncentracija reakrtanta postane jednaka nuli uspostavljeni koncentracioni profil se na može dalje menjati.

U tom slučaju struja postižesaturacionu vrednost i na voltamogramu se dobija plato.


Kad se povećava brzina polarizacije, difuzioni sloj nema dovoljno vremena za relaksaciju do ravnotežnog stanja, on se ne proteže tako duboko u rastvor i koncentracioni profili nisu više linearni.

Koncentracioni profili elektroaktivne vrste A. Krive ogovaraju potencijalima; a) Eo + 90 mV, b) Eo + 50 mV, c) Eo = 0 mV, d) Eo -28 mV, e) Eo - 128 mV, f) Eo -280 mV


Kada se postigne potencijal pri kome se komponenta A redukuje njena površinska koncentracija opada u odnosu na njenu vrednostu dubini rastvora i dolazi do pojave koncentracionog gradijenta i njemu proporcijonalne struje.

Kod voltametrijskih tehnika (koje spadaju u potencijodinamičke elektrohemijske metode) elektrodni potencijal se menja i samim tim površinska koncentracija vrste A i dalje opada, kriva b i c, dok efektivno ne dostigne nulu.


Može se videti da za bilo koji izbrani potencijal, koncentracioni gradijent na površini elektrode je veći od onog u stacionarnom stanju i samim tim i struja jeveća.


Kad površinska koncentracija postane jednaka nuli koncentracini gradijent počinje da opada (krive e i f) i zato mora da dođe do opadanja vrednosti struje.


Promene potencijala kod cikli ne voltametrije
Promene potencijala kod ciklične voltametrije


Tipičan ciklični voltamogram reverzibilnog procesa prikazan je na slici, pri čemu je korišćena uobičajena notacija da reduktivnom procesu odgovara pozitivna struja a oksidacionom negativna.


Sa slike se može videti da u prvom cikliranju kličina naelektrisanja povezana sa anodnim procesom je manja u odnosu na prethodi redukcioni proces.

Uzrok ovome je što tokom redukcionogprocesa, kad vrsta Fe2+ i nastaje, ova eletroaktivna vrsta difunduje od elektrode ka unutrašnjosti rastvora usled postojanja koncentracionog gradijenta.


Na taj način dolazi do toga da se izvesna količina Fe2+ ne može oksidovati tokomograničenog trajanja eksperimenta, te otuda i nejednakost naelektrisanja pri katodnom i anodnom procesu.


Electrode area = 0.1cm2

ks = 1cm/s

Eo = 0.3 V

DO = DR = 1 x 10-5 cm2/s

ip= 2.69 x 105 n3/2 A DO1/2v1/2 CO


Ireverzibilni sistemi
Ireverzibilnisistemi

U slučaju reverzibilnog sistema brzine prenosa elektrona pri svim potencijalima je znatno veća od brzine masenog transporta elektroaktivnih vrsta i samim tim na površini elektrode stalno postoji Nernst-ovska ravnoteža.

Kada je brzina prenosa elektronanedovoljna da omogući ovu površinsku ravnotežu i oblik ciklovoltamograma se menja.


Numerički simulirani ciklovoltamogram ireverzibilnog procesa A + ne-  B, pri čemu je D=1x10-5 cm2s-1,ko = 1x10-2 cms-1. Brzine promene potencijala a: 0,13 Vs-1; b) 1,3 Vs-1; c) 4Vs-1; d)13 Vs-1


Pri nižim vrednostima brzine promene eletrodnog potencijala prenos elektrona je brži od masenog transporta elektrodne vrstešto se manifestuje dobijanjem reverzibilnog ciklovoltamograma.

Kako brzina promene potencijala raste tako i brzina masenog transporta raste i ove dve veličine postaju uporedljive i dolazi do remećenja ravnoteže na elektrodnoj površini

Najvidljiviji efekat ovakvog nereverzbilnog ponašanja je povećanje razlike potencijala katodnog i anodnog pika sa povećanjem brzine promene potencijala


Numerički simulirani ciklovoltamogram ireverzibilnog procesa A + ne-  B, pri čemu je D=1x10-5 cm2s-1,ko = 1x10-2 cms-1. Brzine promene potencijala a: 0,13 Vs-1; b) 1,3 Vs-1; c) 4Vs-1; d)13 Vs-1


Najsigurnija identifikacija ireverzibilnosti nekog elektrohemijskog procesa je odsustvo reverznog ciklovoltametrijskog pika.

Međutim, ovakav slučaj može da se javi i kao posledica neke naknadne i vrlo brze hemijske reakcije te ga ne treba odmah i bez drugih provera pripisati ireverzibilnosti elektrohemijskih procesa.


Matsuda je postavo, danas opšte prihvaćene uslove koje bi morala da ispunjava vrednost standardne konstante brzine prenosa elektronak0izražena u cms-1i brzine promene potencijala v da bi se elektrodni proces svrstao u neku od grupa reverzibilnosti:


Oblik naponskog signala u voltametriji s linearnom promenompotencijala (a) i cikličnoj voltametriji (b), i odgovarajuće krive struja-potencijal na elektrodi sa visećom kapi žive:(c,d) za reverzibilni elektrodni proces u rastvoru 10-3 M UO22+ u 1 M NaClO4, pH=2,5; (e,f) za ireverzibilni elektrodni proces u rastvoru 10-3 M [UO2(CO3)3]4- u 1 M Na2CO3; v = 0,8 V/min.


a) ireverzibilni proces; b) reverzibilni proces i c) reverzibilni proces sa sporim prenosom elektrona(kvazireverzibilni)


Electrode area = 0.1cm2

khet= 1cm s-1

kf = 1 s-1

Eo1 = 0.5 V

Eo2 = 0.25 V

DO= DR = 1 x 10-5 cm2 s-1