Природна станишта

1. Природна станишта Станиште је простор настањен биљкама и животињама. У сваком станишту постоје одређени услови живота по којима се оно разликује од других станишта. У једном станишту живе оне биљке и животиње које су прилагођене условима живота у њему. Све биљке и животиње које живе у истом станишту, чине једну животну заједницу.

2. ПРИРОДНА: КОПНЕНА И ВОДЕНА ШУМА БАРА ЛИВАДА РЕКА ЈЕЗЕРО ПРИРОДНА СТАНИШТА СУ ДЕО ПРИРОДЕ КУЛТИВИСАНА: КОПНЕНА И ВОДЕНА ЊИВА РИБЊАК ПОВРТЊАК ВОЋЊАК И ВИНОГРАД ПАРК КУЛТИВИСАНА СТАНИШТА УРЕЂУЈЕ ЧОВЕК. У ЊИМА ОБЕЗБЕЂУЈЕ ПОВОЉНЕ УСЛОВЕ САМО ЗА БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ КОЈЕ ГАЈИ. КУЛТИВИСАНА СТАНИШТА КОЈА УРЕЂУЈЕ ЗА ЖИВОТИЊЕ КОЈЕ ГАЈИ СУ: ФАРМА ПЧЕЛИЊАК Врсте станишта:

3. Услови у станишту Близу врха – ЧЕТИНАРСКЕШУМЕ: доста светлости, мало топлоте, мало воде, мало плодног земљишта. --------------------------------------------- Средишњи део – МЕШОВИТЕ ШУМЕ: умерено светлости, мало топлоте, доста воде, плодно земљиште ------------------------------------------Подножје – ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ: доста светлости, доста топлоте доста воде, плодно земљиште Животна заједница Биљни свет – бор, јела,смрча, маховина Животињски свет – крстокљун, змија, орао --------------------------------------------- Биљке:јела, глог, липа, леска, буква, папрат Животиње: јеж, сова, веверица, медвед, лисица, вук --------------------------------------------- Биљке – бреза, храст, трава, `папрат, леска, кукурек, јагорчевина, шумска јагода Животиње – лисица, срна, корњача, миш, јеленак Шума је станиште животне заједнице самониклог дрвећа, жбуња, зељастих биљака и животиња.

4. УСЛОВИ ЖИВОТА НА ЛИВАДИ: . обиље светлости и топлоте, . доста влаге, . плодно земљиште. . У ЗЕМЉИШТУ: . нема светлости, . довољно топлоте . довољно ваздуха . довољно влаге ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА НА ЛИВАДИ: БИЉКЕ – ливадарка, звончиц, попино прасе, љутић, маслачак, боквица... ЖИВОТИЊЕ; - паук, лептир, скакавац, богомољка, миш, мрави, јаребица, кобац,... У ЗЕМЉИШТУ живе: глиста, кртица, мрави. КО СЕ ЧИМЕ ХРАНИ: Кобац-јаребица-богомољка-паук-скакавац-ливадарка. ЛИВАДАЈЕ СТАНИШТЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ТРАВА, ДРУГИХ ЗЕЉАСТИХ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА.

5. Рекаје природно станиште животних заједница са различитим условима живота у горњем, средњем и доњем току. • Горњи ток – вода је хладна,бистра и брза. • Животне заједнице: водени цвет, пастрмка, видра. • Средњи ток – вода је топлија, спорија и мање провидна • Живе: деверика, штука. • Доњи ток – вода је топлија, спорија и мање провидна него у горњем и средњем току. • Животне заједнице: врба, вилин коњиц, галеб корморан, смуђ, шаран, сом, шкољке. • Ко се чиме храни: • Видра – штука – водени цвет • Сом – шаран – вилин коњиц – водени цвет

6. Услови живота: Вода је мутна и топлија него у реци. Земљиште око баре је влажно, са доста светлости. Животне заједнице: Трска, рогоз, лептир, локвањ Вилин коњиц, жаба, штука, гргеч, барска змија, букавац, чапља, патка. Ко се чиме храни: Чапља – штука – змија – жаба – лептир – локвањ. БАРА је плиће удубљење на копну испуњено водом.

7. ЈЕЗЕРО је велико удубљење на копну иоспуњено водом. Вода у језеру је хладнија и бистрија него у бари. • Животну заједницучине: • Трска, рогоз, локвањ, видра, патка, мува, лабуд, рибе-лињак, клен, јегуља, клен, деверика, штука, шаран, шкољке, пужеви,... • Ко се чиме храни: ВИДРА-РИБА-МУВА

8. Зашто су човеку важна природна станишта • Природна станишта су значајна за биљке и животиње које живе у њима, али су важна и за човека. • Маслачак(листове) људи користе за укусну и здраву салату. • Боквица се користи за прављење сирупа против кашља и мелемаза ране. • Вргањ је јестива печурка. • Нана се користи за чај против болова у стомаку. Домаћице стављају гранчицу нане у пасуљ против надимања стомака. • Коприва је здрава за укусна јела. Чај од коприве треба редовно да пију они којима цури крв из носа. Исецкана коприва даје се малим ћурићима да би брже расли и кравама да би имале више млека. • Од танких грана врбеплету се корпе. • Шљунак и песак који се користе приликом градњи кућа и путева вади се из река и језера.

9. Значајприродних станишта зачовека • Шуме су фабрике кисеоника. • Дрво се користи за огрев, у индустрији за производњу папира,у грађевинарству за изградњу објеката, за израду разних предмета, • Снагу воде човек користи за подизање хидроцентрала и термоелектрана на рекама, за наводњавање, велике реке су пловне па се одвија речни саобраћај, реке су богате рибом која се користи у исхрани, ... • Језера су богата рибом. • Зељасте биљке на ливадама шире кисеоник. Ливаде су пашњаци за животиње и домаће. Ливаде су станиште лековитог биља. • Природна станишта служе за одмор и рекреацију.

10. Понашање према природиЧовек води рачуна колико користи природна станишта. • Природна станишта су извор кисеоника. У њима човек налази и плодове за своју исхрану и храну за домаће животиње. Неки људи сакупљају и продају плодове из природних станишта (купине, шипурак, печурке, лековите траве,...). Налази и материјал за градњу кућа и израду разних предмета. • Човек има право да из природе користи оно што му је потребно за живот. Његова је обавеза да пази да при томе не оштети природна станишта, да не погорша услове живота, да не загади ваздух, воду, земљиште. • Научници проналазе начине да заштите услове живота. • Људи саде нове шуме, старају се да животиње у шуми имају хране преко зиме. Шумари чувају шуму од пожара, недозвољеног лова и сече. • Да би спречили неодговорно понашање деце и одраслих према природи,људи су увели ЗАКОНЕ који се морају поштовати. Свако ко их прекрши мора да плати високу казну.

11. Заштићене биљке и животињеприродних станишта су оне које су ретке, не смеју се брати и убијати јер постоји опасност да сасвим нестану. • Заштићене биљке и животиње шума: панчићева оморика • славуј • Заштићене биљке и животиње ливада:саса, линцура, текуница, бубамара

12. Заштићене животињеводених станишта: • Видра, речни рак, букавац, гњурац, мала бела чапља, корморан, лабуд.

13. Опасности у природикад обилазиш природна станишта потребно је да знаш које биљке не треба дирати и које животиње треба избегавати. • Сви делови велебиља су отровни: цвет, плод и стабљика. • Плод пасквице личи на плод дивље руже – шипак, али је отрован.

14. Опасности - од уједа пчеле, осе, стршљена. Пази и заобиђи змију. Белоушка шарка Отровне гљиве Лудара мухара бљувара Крпељ зелена пупавка