Test Tematske Apercepcije

1. Test Tematske Apercepcije • Test tematske apercepcije je razvio Henri Mari (1935), kao projektivni test na osnovu kog se, nakon imaginativne produkcije ispitanika, prave mogući zaključci o temama koje su važne za ispitanikov život, kao i o potrebama i pritiscima koji leže u osnovi dinamike njegove ličnosti

2. Ispitivanje • Neki autori imaju običaj da test zadaju u dva navrata, ako je to moguće. Uočeno je da se i subjekti koji imaju osrednju produktivnost posle izvesnog vremena zamaraju, što za posledicu ima davanje praznih i zaravnjenih priča. Za subjekte koji daju kratke, koncizne odgovore, jedno ispitivanje je dovoljno. Ekstremno produktivni subjekti mogu da se ispituju i u više navrata.

3. Ispitivanje se odvija tako što ispitivač sedi nasuprot subjekta, koji bi trebalo da sedi u udobnoj fotelji ili stolici. Kod srednje produktivnih subjekata, ispitivanje traje od 90 do 120 minuta.

4. Instrukcija • Instrukcija je sledeća: “ Pokazaću vam niz slika, a vi ispričajte priču o svakoj od njih. Ispričajte mi o čemu se radi na slici, koji događaji su prethodili i kakve posledice mogu biti , opišite osećanja i misli junaka. Potrebno je da opisšete zaplet, i ne očekuje se da vaša priča bude književno delo. Ja ću da beležim ono što vi kađete, reč po reč, tako da ne morate žuriti. “

5. Ako ispitanik ima nekih pitanja, uvek mu se ponavlja instrukcija, a kod subjekta koji ne ispunjavaju zadatak, postavljaju se pitanja: “Šta se događa? Šta je dovelo do ove situacije? Kako će se priča završiti? Kako se junak oseća i šta misli?”

6. Može se meriti vreme između pokazivanja slike subjektu i početka priče. Duge pauze u priči se označavaju sa odgovarajućim brojem tačaka. Korisno je zabeležiti svaki nepravilan izgovor , pogrešnu upotrebu reči , čudne konstrukcije rečenica i neobične fraze i podvući ih takod a se razlikuju od grešaka tokom evidencije odgovora.

7. Najčešće tehničke poteškoće prilikom administracije testa: • Kontrola subjektove brzine govora • Kontrola odbijanja da se ispriča priča

8. Kontrola subjektove brzine govora • Sa subjektima koji pričaju suviše brzo, običaj je da se ponovi zahtev iz instrukcije u vezi sa brzinom govora. U kliničkoj situaciji, brzo pričanje koje se nastavlja nakon ponovljene instrukcije ili je rezultat pritiska anksioznosti ili ispoljene agresije prema ispitivaču i obično se ne prekida nakon ponavljanja instrukcije. U tim slučajevima efikasnim se čini glasno čitanje onoga što se piše, bez obzira na to da li se subjekt nadglasava sa ispitivačem. Ta procedura može usporiti subjekta, ali i odvojiti one koji nisu u stanju da zaustave pristisak anksioznosti ili agresije u skladu sa zahtevima situacije

9. Isto tako, ako subjekt previše žuri, ispitivač ga mora, pre ili kasnije, zamoliti da ponovi ono što je rekao, i tada se dešava (osim kod rigidnih i kompulsivnih tipova) da oni menjaju verbalizaciju, ili čak priču, u drugom pokušaju. Subjekti koji su spori ili koji suviše oklevaju mogu se ubrzati komentarima ili sugestijama kao što su: “Dobro?” ili “Šta Vam pada na pamet?” itd.

10. Kontrola odbijanja da se ispriča priča • Odbijanje se najčešće javlja u formi opisivanja slike: »To je smao čovek na prozoru. Tu nema priče«. Uobičajen način da se suočite sa takvim odbijanje je da se zaustavite i ponovite instrukciju: »Zapamtite da bi Vi trebalo da smislite priču u vezi sa slikom.« Ako subjekt uporno nastavlja sa odbijanjem, može s eprimeniti i sledeća startegija: » Vi ste došli ovde zato što Vam je potrebna pomoć. Da bismo VAm mogli pomoći (ili da bi Vam doktor mogao pomoći), neophodne su nam te informacije. Ako ne sarađujete, smanjute sebi šansu za uspeh«.

11. Ako se vidi da subjekt ne odbija saradnju, ali ima poteškoća tokom pričanja (teškoće u aktiviranju ideacionog konteksta, ili zbog ekstremne rigidnosti i sl.) mogu se primeniti sledeće sugestije:« Recite mi samo o čemu se radi?« ili »Kako je došlo do te situacije?« ili »Kako se on (ona) osećaju u vezi sa tim?« ili »Šta on (ona) misli u vezisa tim?« • Kod kompulsivnih ili paranoidnih ispitanika strategije mogu biti drugačije. Oni mogu opisivati svaki detalj na slici. Tada im se skrene pažnja da ne moraju pričati o svim detaljima.

12. Kod ispitanika koji ispoljavaju površno slaganje sa instrukcijom (npr. »Ovo je dačk sa violinom. On je završio sa vežbom. Posle će opet uzeti violinu da vežba.«), neophodno je postavljati dodatna pitanja, kako bi se dobile suptilnije forme,od tih površnih priča. U tim slulajevima mogu da se postavljauu detaljna pitanja (»Šta se desilo pre nego što je završio vežbanje?«). Važno je izbeći sugestivna pitanja. • Na kraju, neki subjekti mogu reći : »Ja ne vidim jednu priču, nego dve (ili više)«. U tim slučajevima oni se puste da pričaju. Sve priče se uzimaju u obzir prilikom interpretacije.

13. Ispitivanje • Prilikom ispitivanja u TAT primenjuju se četiri osnovna principa. • Kao i u Roršahu i Testu asocijacija, svaka nejasnoća se ispituje • Za razliku od tih testova, ispitivanje nije ograničeno na na pojašnjenje subjektovih reakcija; tokom ispitivanja subjekt može da pruži dodatna objašnjenja ili dopuni priču, jer je uočio neke delove slike na koje prethodni nije obratio pažnju • Ispitivanje sledi nakon što je ispitanik završio priču • Izbegavaju se sugestivna pitanja

14. AJTEM ANALIZA • Vrsta informacija koja se obično može dobiti na svakoj karti. Oni se posmatraju kao specifična značenja karata.

15. KARTA 1. obično provocira ispitanikov stav prema obavezama (prihvatanje, prinuda, odbijanje), a često govori i o nivou aspiracija (teškoće, želje, postignuće) • ( prim. Predstavlja fotografiju Jehudi Menjuhina, kada je imao 6 godina, dok se pripremao za koncert sa simfonijskim orekstrom San Franciska)

16. KARTA 2. obično provocira ispitanikov stav prema porodičnim odnosima i premaokruženju uopšte (davanje, podrška, nasuprot deprivaciji, teškoćama) • (prim. mural Leona Krola, za čije korišćenje je Mari dobio specijalnu dozvolu pravosudnih organa)

17. KARTA 3 GF obično ukazuje na razloge za osećanje krivice ili očajanja (beznadežnosti) • KARTA 3 BM obično ukazuje na preokupacije uzrocima depresije i suicidalnih ideja

18. KARTA 4 predstavlja muško – ženski konflikt, forsira izražavanje stava prema ženskim zahtevima o muškim željama, ukazuje na moguće probleme u kontroli impulsa. U principu, dobra slika za ukazivanje na koncepte muških i ženskih uloga, kao i seksualnih stavova.

19. KARTA 5 obično izaziva stavove i očekivanja u vezi sa majkom (ako se posmatra kao previše kontrolišuća, preterano zaštitnička, osuđujuća) • (prim. ilustracija jedne novele Arčibalda Kronina)

20. KARTA 6 GF omogućuje reakciju žena prema nešto starijem i dominantnijem muškarcu; samo ponekad ukazuje i na stav prema ocu • (prim. ilustracija novele Agate Kristi)

21. KARTA 6BM omogućuje subjektovo izražavanje stava prema figuri majke (osećanje krivice, zavisnost, nasuprot nezavisnosti, preterano zaštićujući stav)

22. KARTA 7 GF pruža informacije oodnosu majka – ćerka, često stav zrele žene prema vlastitoj deci • KARTA 7 BM često pruža informacije o subjektovom stavu prema ocu i autoritetima uopšte (zavisnost, slaganje, odbacivanje, izazivanje); postoji mogućnost za izražavanje antisocijalnih tendencija

23. KARTA 8 GF izaziva stereotipne teme sanjarenja o budućnosti • KARTA 8 BM ima snažnu sugestiju agresije, ali daje subjektu šansu da je izrazi na socijalizovan, sublimiran način (kroz ambiciju da postane doktor) ili na direktniji način u obliku svedoka nesreće. Pruža subjektu mogućnost da indikuje cilj svog potisnutog neprijateljstva

24. KARTA 9GF najbolje odslikava rivalitet između sestara; može izazvati i paranoidne priče o špijuniranju • KARTA 9 BM izaziva osećanaj i stavove prema radu nasuprot pasivnosti, muškom prijateljstvu ili homoseksualnom strahu od telesnog kontakta; ponekad izaziva socijalne stavove i predrasude

25. KARTA 10 obično odražava subjektov stav prema odvajanju od objekata ljubavi, kao i stepen zavisnosti od roditelsjkih figura

26. KARTA 11 obično se odnosi na subjektov stav prema opasnosti (agresija zbog spoljašnje pretnje) i način na koji ispoljava anksioznost. • (prim. Mari je pronašao ovu sliku, ali nije znao autora, i u prvoj verziji TAT zamolio korisnike za informaciju o autorima ove i slike 20. Javio mu se Rene Spic i otkrio da se radi o švajcarskoms likaru Arnoldu Beklinu)

27. KARTA 12 F obično je zgodna za izražavanje stava prema majci ili ćerki. Često se izaziva i stav prema odrastanju i braku. • KARTA 12 M odnosi se na ispoljavanje osećanja i želja u vezi sa terapijom

28. KARTA 13 MF obično provocira subjektov stav prema koncepciji seksualnosti i polu partnera • KARTA 14 često omogučuje izražavanje frustracija, brige, nadanja i ambicije. Mogu biti izazvani i suicidalni sadržaji.

29. KARTA 15 pruža subjektu mogućnost da izabere bilo koju osobu iz okruženja kao cilj agresije (oca, majku, ženu, decu...). Često može indikovati osećanje krivice u vezi sa agresijom. • KARTA 16 može izazvati projekciju sadašnjih dilema u životu. Korinso je smao akose da instrukcija da uzamisli sliku i tada ispriča priču u vezi sa njom.

30. KARTA 17 GF često omogućuje izražavanje osećanja nesreće i subjektov stav prema suicidu. Često može izazvati i stav prema odvajanju od objekta ljubavi. • KARTA 17 BM ne izaziva neku značajnu temu. Može izazvati ispitanikov stav prema begu od problema.

31. KARTA 18 GF omogućuje ispoljavanje stava prema agresiji. Figurira odnos između majke, sestre i ćerke. Indikuje teme kao što su ljubomora, osećanje inferiornosti, rekacija na dominaciju i sl. • KARTA 18 BM obično izaziva stereotipne priče o alkoholičarima, intenzivnoj agresiji i td.

32. KARTA 19 predstavlja nejasan i nestruktuiran stimulus u većoj meri od ostalih i testira subjektovu sposobnost perceptivne integracije i ispoljavanje anksioznosti i nesigurnosti. • KARTA 20 može izazvati stav prema usamljenosti, mraku i nesigurnosti.

33. Tehnike interpretacije • Postoje dve vrste tehnika interpretacije • pregled formalnih karakteristika strukture priče • pregled formalnih karakteristika sadržaja priče

34. FORMALNE KARAKTERISTIKE SADRŽAJA PRIČE • Procenjivač može da obrati pažnju na apstraktne kategorije sadržaja, koji mogu proizilaziti iz priče, kao karakteristika pacijentove ideacije, a ne samo da parafrazira pacijentovu priču. Ova odluka nije samo stvar ispitivačevih preferencija. U očima mnogih naučnika u pitanju je distinkcija između intuicije i nauke, između umetničke slobode i naučnog rigora.

35. Traženje apstraktnih kategorija sadržaja u TAT pričama predstavlja traženje suštine priče. Metod parafraziranja neminovno može da dovede do zabluda i proizvoljnih interpretacija. Na primer, kada se na karti 6 BM ispriča priča o majci koja vrši pritisak na sina da ostane sa njom u kući, zaključak ne može biti da ispitanik stvarno ostaje u kući sa majkom ili da je majka preterano dominantna. Pre se može govoriti o subjektovim pasivnim potrebama i stavu prema figuri majke kao prepreci za ostvarivanje nekih drugih težnji.

36. Osnovna zamka parafraziranja leži u činjenici da manifestni sadržaj TAT priče može značajno odstupati od stvarnosti. Ona može opisisvati subjektovo svesno iskustvo u vezi sa svojim mestom u svetu, koje može biti u potpunosti različito od njegove realne situacije. Priča može predstavljati fantaziju u vezi sa sobom, koje subjekt može ali i ne mora biti svestan.

37. Iskustvo je pokazalo da se dobijaju četiri vrste informacija: • dominirajući ton priče, kao što su određena raspoloženja ili stavovi • karakteristično opisivanje sebe i značajnih figura koji ga okružuju • težnje i stavovi subjekta • teškoće sa kojima se subjekt suočava

38. Dominirajući ton priče • Termin ton u ovom slučaju uključuje raspoloženje, sentimente, stavove. Možemo pretpostaviti da subjekt, pričajući o figurma na slikama, govori mnogo o sebi. Ovo posebno dolazi do izražaja kada priča i opsi figura nisu predtavljeni kao kliše, nego kroz bogatu ekspresiju subjektovog iskustva i stava prema svetu. Sa druge strane, kada raspoloženje (na primer, depresija) dominira u svim pričama, preovladujući ton će se moći uočiti u osobinama figura i njihvim težnjama, ali iz različitih razloga. U prvom slučaju, verbalizacija daje oblik tonu. U drugom, ton (depresivno raspoloženje) utiče na verbalizaciju.

39. Figure u priči • Figure u priči ili predstavljaju subjekta (figure za identifikaciju) ili osobe koje imaju veliku ulogu u psihološkom »životnom prostoru« subjekta. Posmatranje ovog formalnog aspekta sadržaja priče je relativno lako, zato što je broj figura od značaja ograničen na nekoliko tipova : roditelji, deca, braća i sestre, partner, prijatelji i ponekad dede i babe.

40. U prepoznavanju identifikacione figure, pažnja se mora obratiti na godine. Na taj način možemo dobiti informaicju o tome da li pacijent sebe posmatra kao dete, mladića, kao zrelu ili staru osobu. Većina ljudi ispoljava tendenciju da se identifikuje sa mlađom osobom (ako su prikazane mlađa i starija na slici). Kod starijih osoba to ukazuje da roditeljske figure (bez obzira na to d ali su još žive ili ne) imaju veliku ulogu u njihovom životu.

41. Prepoznavanje roditeljskih figura najčešće može pružiti informacije o problemima sa kojima se subjekt suočavao u detinjstvu. Kada se osoba identifikuje sa roditeljskom figurom (starijom) mogu se dobiti značajne informacije o subjektovoj deci i nejgovom stavu kao roditelja.

42. Odsustvo roditeljskih ili partnerskih figura u pričama pre može ukazivati na snažne emocije prema tim osobama koje subjekt želi da izbegne, nego na relativnu neutrealnost njihovih uloga u životu subjekta.

43. Težnje i stavovi • Težnje i stavovi se obično pripisuju identifikacionim figurama. Ostale figure ili podržavaju ili sprečavaju glavnog junaka u njihovom ostvarivanju. Razlika između težnji i stavova je jedina koja se može kvantitativnouočiti u TAT pričama. Naime, kada identifikaciona figura jasno definiše težnje, to obično ukazuje i na njene ciljeve. Kada su prisutni samo stavovi, možemo donositi zaključke samo o subjektovim namerama, bez indikacije specifičnih cilejva. Težnej i stavovi se posmatraju kao derivati osnovnih motivacionih snaga subjekta.

44. Težnje mogu biti artikulisane kao težnje ka dominaciji, ili kao težnje ka submisivnosti, prema uspehu ili neuspehu itd. (za detalje o potrebama – videti Marija)

45. Teškoće i prepreke • Ispitivač će najlakše otkriti formalne karakteristike ideacionog sadržaja ako posmatra one figure, uslove, odnose i ideje za koje se čini da sprečavaju ili ometacu subjektove težnje. Teškoće i prepreke mogu biti spoljašnje ili unutrašnje. Analizu je neophodno usmeriti na subjektov stav prema teškoćama (da li se povlači ili je uporan ili pruža kliše za razrešenje : »Na kraju će se sve srećno završiti«)

46. DIJAGNOSTIČKE IMPLIKACIJE • Ovaj test, za razliku od drugih, zahteva od pacijenta da misli i da verbalizuej svoje misli. Formalne osobine njegovih verbalizacija govore o karakterističnom kognitivnom stilu, koji u patološkim uslovima može biti oblikovan pod uticajem bolesti ili specifičnog poremećaja. Dijagnostičke implikacije TAT proizilaze iz činjenice da pacijenti pričaju o velikom broju različitih situacija, emocija i motiva. U toj situaciji lako se može prepoznati njegov karakterističan ili patološki način razmišljanja. Verbalni materijal koji izazove slika može odražavati pacijentov generalni način razmišljanja u svakodnevnom životu.

47. Afektivna labilnost • Uočava se kada acijent preterano afektivno reaguje na stimulus (sliku). To preterano reagovanje može se javiti u obliku objašnjenja, kriticizma, opisa koji imaju jaku afektivnu šaržu ili proizvoljnog oblikovanja sadržaja slike, preteranog isticanja afekata u priči ili ako je sposoban da opsiše samo emociej i rapsoloženja osoba sa slike.

48. Afektivna labilnost je acijent preterano afektivno reaguje na stimulus (sliku). To preterano reagovanje može se javiti u obliku objašnjenja, kriticizma, opisa koji imaju jaku afektivnu šaržu ili proizvoljnog oblikovanja sadržaja slike, preteranog isticanja afekata u priči ili ako je sposoban da opsiše samo emociej i rapsoloženja osoba sa slike.

49. Afektivna labilnost može se verbalizovati kao: »O, Bože, ovo je tako jeziva slika!«; »Ona je veoma lepa!«; Ovo je kao noćna mora!Dajete mi tako grozne slike!« • Može se odraziti na produkciju priče: »Ovo izgleda kao čovek koji je otvorio prozor. Može ispasti kroz njega. Ne volim ovakvu vrstu priča. Kada mislim o pričama kao što je ova, postajem tužan i depresivan«

50. Depresija • Depresija u pričama može biti manifestovana na različite načine, u zavisnosti od vrste (reaktivna, enogena itd.). Uglavnom se depresija manifestuje kao veliko ograničavanje ideacione aktivnosti, tako da se većina sadržaja dobije kontinuiranim podstrekavanjem ispitivača. Može se ispoljiti kroz tužne priče, uz žalbe tipa: » Zašto mi dajete tako tužne slike?« Međutim, depresivni će ponekad ispoljiti i željene fantazije u kojima su glavne teme ljubav, dobrota i sreća. Teme koje obrađuju pitanja moralnosti su takođe tipične za depresivne.