1 / 47

VODOSNABDEVANJE I JAVNO ZDRAVLJE

VODOSNABDEVANJE I JAVNO ZDRAVLJE. Prof. dr Biljana Mijovi ć. CILJEVI PRE ZENTACIJE. Koncept javnog z dravlja Zakonska regulativa Vodosnabdevanje i z ara z ne bolesti Vodosnabdevanje i nezarazne bolesti. Zakonska regulativa. Zakon o vodama Zakon o bezbednosti hrane

winona
Download Presentation

VODOSNABDEVANJE I JAVNO ZDRAVLJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. VODOSNABDEVANJE I JAVNO ZDRAVLJE Prof. dr Biljana Mijović

  2. CILJEVI PREZENTACIJE Konceptjavnogzdravlja Zakonska regulativa Vodosnabdevanjeizarazne bolesti Vodosnabdevanje i nezarazne bolesti

  3. Zakonskaregulativa Zakon o vodama Zakon o bezbednostihrane Zakon o javnomzdravlju Zakona o zdravstvenojzaštiti Zakona o zaštitistanovništvaodzaraznihbolesti Pravilnik o higijenskojispravnostivodezapiće

  4. Zakon o vodama (Sl. Glasnik RS, br. 30/2010, član 74) • JKP koje građane snabdeva vodom za piće dužno je da obezbedi: • Sistematsku kontrolu količine vode i njenog kvaliteta na vodozahvatu (podzemna ili površinska voda) • Preduzme mere za obezbeđenje zdravstveno bezbedne vode za piće

  5. Zakon o vodama (Sl. Glasnik RS, br 30/2010, član 75) Ministartsvo zdravlja dužno da propiše bliže uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti vode za piće i kupanje Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. Glasnik br. 42/98)

  6. U skladusačlanom 203. Zakona o vodama, laboratorijskoispitivanjezdravstveneispravnostivodezapićevršeisključivoovlašćenezdravstveneustanove (institutiizavodizajavnozdravlje).

  7. Javno zdravlje Naukaiumjetnostprevencijebolesti, produžavanja života i unapređenja zdravlja putem organizovanih napora društva WHO,1999

  8. KADA NE BI POŠTOVALI DOKAZE IMALI BISMO MALU MOĆ U TRAGANJU ZA ISTINOM ! - Carl Sagan

  9. Pristup Širi društveni, ekonomski, kulturalni, zdravstveni i uslovi sredine i politike na globalnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou Životni i radni uslovi Društvene, porodične i mreže u zajednici Individualno ponašanje Individualne pretnje: godine, pol, rasa, i biološki faktori --- Biologija bolesti Tokom celog života Izvor:Adaptirano iz Dahlgren, Whitehead, 1991. Isprekidane linije iznačavaju interakcije izmedju različitih nivoa determinanti zdravlja (Worthman, 1999).

  10. Komisija za makroekonomikui zdravlje: “Investiranje u zdravlje za ekonomski razvoj” (WHO 2001) : Zdravlje je samo po sebi prioritetni cilj jer predstavlja osnovni resurs (input) ekonomskog razvoja.

  11. Javno zdravlje čuva cjelokupnu populaciju. Kad su aktivnosti javnog zdravlja neefiksne, cela populacija pati.

  12. Jedinstvene karakteristike javnog zdravlja Upotreba prevencije kao primarne interventne strategije Zasnivanje na brojnim disciplinama Zasnivanje na filozofiji socijalne pravde Povezanost sa vladinom i javnom politikom

  13. Mnogi ljudi i mnoge organizacije čuvaju zdravlje zajednice.

  14. Sistem zdravstvene zaštite Zajednica Obezbedjivanje uslova za zdravlje stanovništva Državna javno-zdravstvena infrastruktura Zaposleni i poslodavci Akademska javnost Media Sistem javnog zdravlja

  15. Philanthropist Crkva Centri u zajednici Sportski centri Domovi za stare Doktori Poslodavci Sektor za ekonomski razvoj Sistem javnog zdravlja Policija Mesna zajednica NVO Domovi za hendikepirane Domovi zdravlja Medija Poslanici Bolnice Javni saobraćaj Škole Zavodi za zz Grupe za samopomoć Crveni krst Vatrogasna služba Ministarstvo zdravlja Laboratorije Službe za zloupotrebu droga Služba za mentalno zdravlje IOM, 2003

  16. … moderna sanitacija je jedno od najvećih dostignuća javnog zdravlja na početku 20. vijeka ...

  17. ...fluoridacija vode ...

  18. Standardni ekonomski model EKONOMSKI RAST ZDRAVLJE

  19. Novi ekonomski model EKONOMSKI RAST ZDRAVLJE

  20. HIGIJENSKI I ZDRAVSTVENO BEZBEDNA VODA ZA PIĆE JEDAN JE OD OSNOVNIH PREDUSLOVA DOBROG ZDRAVLJA

  21. BOGATSTVO JEDNE ZEMLJE U BUDUĆNOSTI ĆE SE MERITI KOLIČINOM DOSTUPNE ZDRAVSTVENO BEZBEDNE VODE ZA PIĆE

  22. 85% populacije živi u sušnom delu planete 780.000.000 ljudi u svetu nema pristup vodi 6-8 miliona ljudi godišnje snosi posledice od bolesti nastalih usled kontaminirane vode 1,8 miliona ljudi godišnje umire od dijarealnih bolesti, 90% deca mlađa od 5 godina

  23. SZO, ZDRAVLJE ZA SVE U 21. VEKU Higijenska ispravnost vode za piće i vodosnabdevanje – jedan od 10 pokazatelja zdravstvenog stanja stavovništva jedne zemlje

  24. MILENIJUMSKA DEKLARACIJA, JOHANESBURG 2002 CILJ: DA SE DO 2015. GODINE SMANJI NA POLOVINU PROCENAT LJUDI KOJI NEMAJU PRISTUP ZDRAVSTVENO BEZBEDNOJ VODI ZA PIĆE

  25. PROTOKOL O VODI I ZDRAVLJU Dokument SZO i Evropske ekonomske komisije UN Predstavlja legalni međuanrodni instrument za prevenciju, kontrolu i smanjenje bolesti povezanih sa kvalitetom vode Ratifikovan 06.05.2005. Srbija ratifikovala ovaj protokol u aprilu 2013. godine

  26. CILJEVI PROTOKOLA Zaštita zdravlja ljudi Unapređenje upravljanja vodama Zaštita vodenih ekosistema

  27. Podzemne i površinske vode obnovljivi resursi sa ograničenom sposobnošću oporavka od negativnih aktivnosti ljudi Održivo upravljanje hidrološkim ciklusom ključno za ispunjavanje potreba ljudi, za zaštitu prirodnih resursa i životne sredine

  28. X PUMP B WORK HOUSE POLAND STREET MARSHALL STREET CARNABY STREET X BERWICK STREET PUMP A BROAD STREET BREWERY SILVER STREET REGENT STREET GREAT PULTENEY STREET GOLDEN X SQUARE PUMP X PUMP C X N PUMP W E S Epidemija kolere, London 1854

  29. Nedeljni prikaz slučajeva kolere, Gvatemala, 1998 izvor: Ministarstvo zdravlja, MSF

  30. Epidemijezaraznihbolesti, RS, 2008-2012. godina

  31. CIJANOBAKTERIJE I CIJANOTOKSINI U VODI

  32. CIJANOTOKSINI Toksične biološki aktivne materije različite hemisjke struktiure i delovanja Produkti sekundarnog metabolizma cijanobakterija (modrozelenih algi)

  33. Podela cijanotoksina Hepatotoksini Neurotoksini Citotoksini Dermatotoksini Iritantni toksini

  34. Toksičnost cijanobakterija, Evropa Španija, 45% - 70% Nemačka, 72% Češka, 70% Portugal, 60% Grčka, od 33 slatkovodna sistema, u 31 potvrđeno prisustvo toksičnih cijanobakterija

  35. Sve veći broj zemalja ima razvijene nacionalne propise ili smernice za koncentracije cijanotoksina u vodi za piće, a u nekim slučajevima i u vodi koja se koristi za rekreativne aktivnosti i poljoprivredu Većina zemalja je prihvatila preporuku SZO o dozvoljenoj koncentraciji mikrocistina-LR u vodi za piće od 1μg/l iz 1998. godine.

  36. Australija - Mikrocistin-LR u vodi za piće od 1,3μg/l Kanada – Mikrocistin - LR 1,5μg/l Brazil - Mikrocistin - LR 1μg/l, saksitoksin 3μg/l i cilindrospemopsin 15μg/l

  37. Hronično unošenje putem kontaminirane vode za piće Gutanje, inhalacija kapljica i dermalni kontakt tokom rekreativnih aktivnosti u vodama gde je razvijen cvet cijanobakterija. Ishrana kontaminiranom ribom Cijanobakterijski suplementi Navodnjavanje Specijalni načini ekspozicije u klinikama za dijalizu

  38. SZO je svrstala cvetanje algi (površinske vode) i pojavu cijanotoksina kao jedan od doprinosećih ili modifikujućih faktora, koje treba pratiti u sklopu uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi.

  39. ARSEN U VODI ZA PIĆE I JAVNO ZDRAVLJE

  40. Arsen u površinskim i podzemnim vodama najčešće posledica prirodnih procesa rastvaranja stena Najčešće se nalazi u koncentracijama manjim od 1-2 μg/L U podezmnim vodama čija se ležišta sastoje od depozita sulfidnih i sedimentnih minerala vulkanskog porekla, koncentracije arsena mogu biti više i do12 mg/L

  41. Arsen u podzemnim vodama

  42. Oko 130 miliona ljudi u svetu izloženo koncentracijama arsena u vodi za piće preko 50 μg/L(WHO, 2001). Najvećim koncentracijama izloženo stanovništvo Bangladeša, Indije, Tajvana, čak i do 1800 μg/L Stanovništvo nekih delova Evrope i Srbije izloženo niskim koncentracijama arsena

  43. Efekti hronične izloženosti arsenu putem vode za piće Koncentracija >0,2 mg/L faktor rizika Kardiovaskularne bolesti Respiratorne bolesti (bronhijalna astma) Dijabetes tip 2 Reproduktivni poremećaji (poremećaji u ishodu trudnoće) Karcinom kože, bubrega, bešike

  44. VODA JE BRIGA I POSAO SVIH NAS!

More Related