Kriva proizvodnih mogu nosti kpm
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 27

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) PowerPoint PPT Presentation


  • 53 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM). KPM je skup svih tačaka moguće proizvodnje dva proizvoda u jednoj zemlji uz potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa (A, B, C, D, E). Tačka F predstavlja moguću proizvodnju, ali uz nepotpunu upotrebu resursa.

Download Presentation

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Kriva proizvodnih mogu nosti kpm

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

  • KPMje skup svih tačaka moguće proizvodnje dva proizvoda u jednoj zemlji uz potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa

    (A, B, C, D, E).

  • Tačka F predstavlja moguću proizvodnju, ali uz nepotpunu upotrebu resursa.

  • Tačka G je nedostižna proizvodnja.

pšenica

A

B

15

• G

14

C

12

D

9

• F

E

012 34

tekstil


Kriva proizvodnih mogu nosti kpm1

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

  • KPM je opadajuća kriva jer proizvodnja više jedinica jednog proizvoda zahteva odricanje od dela proizvodnje drugog proizvoda.

  • Količina jednog proizvoda koja se žrtvuje zbog proizvodnje jedne dodatne jedinice drugog proizvoda naziva se oportunitetni trošak ili marginalna stopa transformacije (MST).

pšenica

A

B

15

• G

14

C

12

D

9

• F

E

012 34

tekstil


Kriva proizvodnih mogu nosti kpm2

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

  • Ukoliko krenemo od tačke A, oportunitetni trošak prvog metra tekstila je 1 kg pšenice. Trošak drugog metra tekstila je 2 kg pšenice, trećeg 3 kg...

  • Kažemo da je ovo kriva rastućeg oportunitetnog troška.

pšenica

A

B

15

14

C

12

D

9

E

012 34

tekstil


Kriva proizvodnih mogu nosti kpm3

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

  • Oportunitetni trošak se grafički predstavlja tangentom u tački proizvodnje.

  • Ta tangenta je istovremeno i grafički prikaz odnosa cena dva proizvoda.

  • Veći nagib prave odnosa cena podrazumeva višu cenu proizvoda na x-osi.

pšenica

A

B

15

14

C

12

D

9

• F

E

012 34

tekstil


Kriva indiferentnosti ki

KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI)

  • KI je skup svih kombinacija dva proizvoda koje potrošaču pružaju isti nivo zadovoljstva u potrošnji.

    (A, B, C, D).

  • Ispod krive indiferencije su tačke nižeg, a iznad KI tačke višeg zadovoljstva.

pšenica

A

20

B

8

C

D

6

5

01 2 34

tekstil


Kriva indiferentnosti ki1

KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI)

  • KIje opadajuća kriva jer se manja količina jednog proizvoda mora kompenzirati većom količinom drugog.

  • Količina jednog proizvoda koja donosi isto zadovoljstva kao jedinica drugog proizvoda je marginalna stopa supstitucije (MSS).

pšenica

A

20

B

8

C

D

6

5

01 2 34

tekstil


Mapa indiferentnosti

MAPA INDIFERENTNOSTI

  • Mapa indiferentnosti je skup bezbroj KI na različitim nivoima zadovoljstva.

  • Viša KI označava viši nivo zadovoljstva potrošnjom.

    (E >D>A=B=C)

  • Nivo potrošnje je ograničen raspoloživim budžetom.

pšenica

A

100

D

E

B

40

C

30

25

0102030

tekstil


Ravnote a u autarhiji

RAVNOTEŽA U AUTARHIJI

  • Od svih mogućih tačaka proizvodnje (A, B, C i ostalih na KPM), optimalna proizvodnja u autarhiji je tačka C, jer donosi najveći nivo zadovoljstva koji je moguć .

  • Tačka D koja predstavlja još viši nivo zadovoljstva nije moguća tačka proizvodnje, jer se nalazi van KPM.

  • Tačka C je tačka ravnoteže u autarhiji i predstavlja istovremeno i proizvodnju i potrošnju.

pšenica

A

D

C

B

tekstil


Ravnote a u autarhiji1

RAVNOTEŽA U AUTARHIJI

  • Odnos cena dva proizvoda je predstavljen tangentom u tački ravnoteže (prava p).

pšenica

A

D

C

B

p

tekstil


Ravnote a sa me unarodnom trgovinom

RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM

p1

  • Zatvorena privreda se nalazi u ravnoteži u tački A (proizvodnja i potrošnja u autarhiji). Odnos cena je prava p.

  • Pretpostavimo da se cena dva proizvoda na svetskom tržištu razlikuje, tako da je tekstil skuplji na stranom, a pšenica na domaćem tržištu (prava p1).

  • To znači da zemlja ima komparativnih prednosti u proizvodnji tekstila.

pšenica

A

p

tekstil


Ravnote a sa me unarodnom trgovinom1

RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM

  • Zemlji se isplati da deo proizvedenog tekstila izvozi (AE) i da uvozi pšenicu (EF).

  • Tako se tačka potrošnje pomera iz A u F. Ostvarena je dobit koja se ogleda u postizanju višeg nivoa zadovoljstva potrošnjom (viša KI).

F

pšenica

A

E

tekstil


Ravnote a sa me unarodnom trgovinom2

RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM

  • Dobit može biti još veća ukoliko se zemlja specijalizuje u skladu sa komparativnim prednostima. Tako se proizvodnja premešta iz tačke A u tačku B (proizvodnja nakon specijalizacije).

  • Deo tekstila se zatim izvozi (BC), a uvozi se pšenica (CD).

  • Nova tačka potrošnje je tačka D, na još višoj KI od tačke F.

D

F

pšenica

A

E

B

C

tekstil


Ravnote a sa me unarodnom trgovinom3

RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM

  • Tačka D je tačka ravnotežne potrošnje sa međunarodnom trgovinom.

  • Napomena: u uslovima otvorene ekonomije tačka proizvodnje i tačka potrošnje se razlikuju!

  • Uslovi ostvarivanja maksimalne dobiti na svetskom tržištu su:

    • trgovina i

    • specijalizacija.

D

F

pšenica

A

E

B

C

tekstil


Zakon recipro ne tra nje

ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE

Džon Stjuart Mil

(1806-1873.)


Zakon recipro ne tra nje1

ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE

  • MODEL: dve zemlje (A i B), dva proizvoda (pšenica i tekstil)

    odnos cena u autarhiji:

    Zemlji A se isplati izvoz tekstila samo po ceni većoj od domaće (što veća cena, to bolje), a zemlji B se isplati uvoz tekstila samo po ceni nižoj od domaće (što niža cena, to bolje).

    Odnos razmene (cena po kojoj se trguje među zemljama) mora biti negde između cena u autarhiji.

    U primeru, odnos razmene mora biti između 2 i 3 kg pšenice za 1 m tektila.


Zakon recipro ne tra nje2

ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE

  • Izvoz se isplati samo po ceni većoj od cene u autarhiji, a uvoz samo po ceni manjoj od cene u autarhiji.

  • Primer 1: zemlji A se ne isplati izvoz tekstila po ceni: 1 m tekstila = 1 kg pšenice.

  • Primer 2: zemlji B se ne isplati uvoz tekstila po ceni: 1 m tekstila = 4 m pšenice.

  • Primer 3: zemlji B se ne isplati izvoz pšenice po ceni: 1 kg pšenice = 0.2 m tekstila.

  • Primer 4: zemlji A se ne isplati uvoz pšenice po ceni: 1 kg pšenice = 0.5 m tekstila.


Zakon recipro ne tra nje3

ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE

  • Koji će tačno odnos razmene biti u međunarodnoj trgovini od svih mogućih cena koje odgovaraju obema zemljama?

  • Odnos razmene zavisi od intenziteta (jačine) međusobne tražnje (zakon recipročne tražnje).

  • Cena (odnos razmene) će više odgovarati zemlji čija je tražnja za proizvodima druge zemlje relativno manja.


Odnosi razmene

ODNOSI RAZMENE

  • POSTOJE:

    • ČISTI ODNOSI RAZMENE (TERMS OF TRADE) (DŽ. S. MIL)

    • BRUTO ODNOSI RAZMENE (F. TAUSIG)

    • FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE (DŽ. VAJNER)


Isti odnosi razmene

ČISTI ODNOSI RAZMENE

  • ODNOSI RAZMENE SU ODNOS CENA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

    (NPR. 1 M TEKSTILA = 2 KG PŠENICE).

  • ODNOS RAZMENE JE ODNOS CENE IZVOZNOG I UVOZNOG PROIZVODA.

  • ODNOSI RAZMENE SU MERILO KORISTI KOJU ZEMLJA OSTVARUJE MEĐUNARODNOM TRGOVINOM. ŠTO SU ODNOSI RAZMENE POVOLJNIJI KORIST JE VEĆA (definicija Save Obradovića).


Isti odnosi razmene1

Ipx

Tt =

Ipm

ČISTI ODNOSI RAZMENE

  • U realnom svetu (sa mnogo proizvoda, mnogo zemalja sa kojima se trguje i sa izražavanjem cena u novcu) odnosi razmene se definišu kao količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena:


Isti odnosi razmene2

ČISTI ODNOSI RAZMENE

  • Pošto se indeksima prati promena neke veličine u vremenu, odnosima razmene se prati promena odnosa (količnika) izvoznih i uvoznih cena.

  • Ukoliko je količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena veći od 1 došlo je do poboljšanja odnosa razmene u odnosu na bazni period. To znači da se položaj zemlje na svetskom tržištu popravio.

  • Ukoliko je količnik manji od 1, odnosi razmene su se pogoršali u odnosu na bazni period. To znači da se položaj zemlje na svetskom tržištu pogoršao.


Isti odnosi razmene3

ČISTI ODNOSI RAZMENE

  • Pet mogućih slučajeva poboljšanja odnosa razmene su:

    • Rast izvoznih i pad uvoznih cena,

    • Rast izvoznih i nepromenjene uvozne cene,

    • Nepromenjene izvozne i pad uvoznih cena,

    • Rast uvoznih i još veći rast izvoznih cena,

    • Pad uvoznih i još veći pad uvoznih cena.


Isti odnosi razmene4

ČISTI ODNOSI RAZMENE

Σ Pm1 · Qm0

Σ Px1 · Qx0

:

=

Σ Px0 · Qx0

Σ Pm0 · Qm0

Ipx

Tt =

Ipm


Isti odnosi razmene5

ČISTI ODNOSI RAZMENE

  • Primer 1: U modelu sa dva proizvoda, izračunati indekse izvoznih i uvoznih cena za zemlju A, kao i njene odnose razmene (zemlja A izvozi tekstil, a uvozi pšenicu).

  • Kretanje cena izvoznog i uvoznog proizvoda zemlje A:


Bruto odnosi razmene

Σ Pm0 · Qm1

Σ Px0 · Qx1

:

=

Σ Px0 · Qx0

Σ Pm0 · Qm0

Iqx

Tb =

Iqm

BRUTO ODNOSI RAZMENE

  • Količnik indeksa izvoznih i uvoznih količina:


Faktorski odnosi razmene

Za razliku od čistih odnosa razmene, pored cene, uzimaju u obzir i troškove proizvodnje izvoznih i uvoznih proizvoda.

Primer: ukoliko se nisu menjale ni uvozne ni izvozne cene u određenom periodu, položaj zemlje na svetskom tržištu se popravio opadanjem troškova proizvodnje izvoznih proizvoda (ista cena i manji troškovi proizvodnje znače veći profit).

FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE

Tf =

:

Ipx

Izx

Ipm

Izm


Faktorski odnosi razmene1

FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE

  • Ne izračunava se u praksi redovno jer nedostaju podaci o troškovima proizvodnje.


  • Login