KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

1. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) • KPMje skup svih tačaka moguće proizvodnje dva proizvoda u jednoj zemlji uz potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa (A, B, C, D, E). • Tačka F predstavlja moguću proizvodnju, ali uz nepotpunu upotrebu resursa. • Tačka G je nedostižna proizvodnja. pšenica A B 15 • G 14 C 12 D 9 • F E 012 34 tekstil

2. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) • KPM je opadajuća kriva jer proizvodnja više jedinica jednog proizvoda zahteva odricanje od dela proizvodnje drugog proizvoda. • Količina jednog proizvoda koja se žrtvuje zbog proizvodnje jedne dodatne jedinice drugog proizvoda naziva se oportunitetni trošak ili marginalna stopa transformacije (MST). pšenica A B 15 • G 14 C 12 D 9 • F E 012 34 tekstil

3. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) • Ukoliko krenemo od tačke A, oportunitetni trošak prvog metra tekstila je 1 kg pšenice. Trošak drugog metra tekstila je 2 kg pšenice, trećeg 3 kg... • Kažemo da je ovo kriva rastućeg oportunitetnog troška. pšenica A B 15 14 C 12 D 9 E 012 34 tekstil

4. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) • Oportunitetni trošak se grafički predstavlja tangentom u tački proizvodnje. • Ta tangenta je istovremeno i grafički prikaz odnosa cena dva proizvoda. • Veći nagib prave odnosa cena podrazumeva višu cenu proizvoda na x-osi. pšenica A B 15 14 C 12 D 9 • F E 012 34 tekstil

5. KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI) • KI je skup svih kombinacija dva proizvoda koje potrošaču pružaju isti nivo zadovoljstva u potrošnji. (A, B, C, D). • Ispod krive indiferencije su tačke nižeg, a iznad KI tačke višeg zadovoljstva. pšenica A 20 B 8 C D 6 5 01 2 34 tekstil

6. KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI) • KIje opadajuća kriva jer se manja količina jednog proizvoda mora kompenzirati većom količinom drugog. • Količina jednog proizvoda koja donosi isto zadovoljstva kao jedinica drugog proizvoda je marginalna stopa supstitucije (MSS). pšenica A 20 B 8 C D 6 5 01 2 34 tekstil

7. MAPA INDIFERENTNOSTI • Mapa indiferentnosti je skup bezbroj KI na različitim nivoima zadovoljstva. • Viša KI označava viši nivo zadovoljstva potrošnjom. (E >D>A=B=C) • Nivo potrošnje je ograničen raspoloživim budžetom. pšenica • A 100 D • E • B • 40 C • 30 25 0102030 tekstil

8. RAVNOTEŽA U AUTARHIJI • Od svih mogućih tačaka proizvodnje (A, B, C i ostalih na KPM), optimalna proizvodnja u autarhiji je tačka C, jer donosi najveći nivo zadovoljstva koji je moguć . • Tačka D koja predstavlja još viši nivo zadovoljstva nije moguća tačka proizvodnje, jer se nalazi van KPM. • Tačka C je tačka ravnoteže u autarhiji i predstavlja istovremeno i proizvodnju i potrošnju. pšenica A D • • C • B • tekstil

9. RAVNOTEŽA U AUTARHIJI • Odnos cena dva proizvoda je predstavljen tangentom u tački ravnoteže (prava p). pšenica A D • • C • B p • tekstil

10. RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM p1 • Zatvorena privreda se nalazi u ravnoteži u tački A (proizvodnja i potrošnja u autarhiji). Odnos cena je prava p. • Pretpostavimo da se cena dva proizvoda na svetskom tržištu razlikuje, tako da je tekstil skuplji na stranom, a pšenica na domaćem tržištu (prava p1). • To znači da zemlja ima komparativnih prednosti u proizvodnji tekstila. pšenica A • p tekstil

11. RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM • Zemlji se isplati da deo proizvedenog tekstila izvozi (AE) i da uvozi pšenicu (EF). • Tako se tačka potrošnje pomera iz A u F. Ostvarena je dobit koja se ogleda u postizanju višeg nivoa zadovoljstva potrošnjom (viša KI). F • pšenica A E • tekstil

12. RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM • Dobit može biti još veća ukoliko se zemlja specijalizuje u skladu sa komparativnim prednostima. Tako se proizvodnja premešta iz tačke A u tačku B (proizvodnja nakon specijalizacije). • Deo tekstila se zatim izvozi (BC), a uvozi se pšenica (CD). • Nova tačka potrošnje je tačka D, na još višoj KI od tačke F. D • F • pšenica A E • B C • tekstil

13. RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM • Tačka D je tačka ravnotežne potrošnje sa međunarodnom trgovinom. • Napomena: u uslovima otvorene ekonomije tačka proizvodnje i tačka potrošnje se razlikuju! • Uslovi ostvarivanja maksimalne dobiti na svetskom tržištu su: • trgovina i • specijalizacija. D • F • pšenica A E • B C • tekstil

14. ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE Džon Stjuart Mil (1806-1873.)

15. ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE • MODEL: dve zemlje (A i B), dva proizvoda (pšenica i tekstil) odnos cena u autarhiji: Zemlji A se isplati izvoz tekstila samo po ceni većoj od domaće (što veća cena, to bolje), a zemlji B se isplati uvoz tekstila samo po ceni nižoj od domaće (što niža cena, to bolje). Odnos razmene (cena po kojoj se trguje među zemljama) mora biti negde između cena u autarhiji. U primeru, odnos razmene mora biti između 2 i 3 kg pšenice za 1 m tektila.

16. ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE • Izvoz se isplati samo po ceni većoj od cene u autarhiji, a uvoz samo po ceni manjoj od cene u autarhiji. • Primer 1: zemlji A se ne isplati izvoz tekstila po ceni: 1 m tekstila = 1 kg pšenice. • Primer 2: zemlji B se ne isplati uvoz tekstila po ceni: 1 m tekstila = 4 m pšenice. • Primer 3: zemlji B se ne isplati izvoz pšenice po ceni: 1 kg pšenice = 0.2 m tekstila. • Primer 4: zemlji A se ne isplati uvoz pšenice po ceni: 1 kg pšenice = 0.5 m tekstila.

17. ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE • Koji će tačno odnos razmene biti u međunarodnoj trgovini od svih mogućih cena koje odgovaraju obema zemljama? • Odnos razmene zavisi od intenziteta (jačine) međusobne tražnje (zakon recipročne tražnje). • Cena (odnos razmene) će više odgovarati zemlji čija je tražnja za proizvodima druge zemlje relativno manja.

18. ODNOSI RAZMENE • POSTOJE: • ČISTI ODNOSI RAZMENE (TERMS OF TRADE) (DŽ. S. MIL) • BRUTO ODNOSI RAZMENE (F. TAUSIG) • FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE (DŽ. VAJNER)

19. ČISTI ODNOSI RAZMENE • ODNOSI RAZMENE SU ODNOS CENA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI (NPR. 1 M TEKSTILA = 2 KG PŠENICE). • ODNOS RAZMENE JE ODNOS CENE IZVOZNOG I UVOZNOG PROIZVODA. • ODNOSI RAZMENE SU MERILO KORISTI KOJU ZEMLJA OSTVARUJE MEĐUNARODNOM TRGOVINOM. ŠTO SU ODNOSI RAZMENE POVOLJNIJI KORIST JE VEĆA (definicija Save Obradovića).

20. Ipx Tt = Ipm ČISTI ODNOSI RAZMENE • U realnom svetu (sa mnogo proizvoda, mnogo zemalja sa kojima se trguje i sa izražavanjem cena u novcu) odnosi razmene se definišu kao količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena:

21. ČISTI ODNOSI RAZMENE • Pošto se indeksima prati promena neke veličine u vremenu, odnosima razmene se prati promena odnosa (količnika) izvoznih i uvoznih cena. • Ukoliko je količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena veći od 1 došlo je do poboljšanja odnosa razmene u odnosu na bazni period. To znači da se položaj zemlje na svetskom tržištu popravio. • Ukoliko je količnik manji od 1, odnosi razmene su se pogoršali u odnosu na bazni period. To znači da se položaj zemlje na svetskom tržištu pogoršao.

22. ČISTI ODNOSI RAZMENE • Pet mogućih slučajeva poboljšanja odnosa razmene su: • Rast izvoznih i pad uvoznih cena, • Rast izvoznih i nepromenjene uvozne cene, • Nepromenjene izvozne i pad uvoznih cena, • Rast uvoznih i još veći rast izvoznih cena, • Pad uvoznih i još veći pad uvoznih cena.

23. ČISTI ODNOSI RAZMENE Σ Pm1 · Qm0 Σ Px1 · Qx0 : = Σ Px0 · Qx0 Σ Pm0 · Qm0 Ipx Tt = Ipm

24. ČISTI ODNOSI RAZMENE • Primer 1: U modelu sa dva proizvoda, izračunati indekse izvoznih i uvoznih cena za zemlju A, kao i njene odnose razmene (zemlja A izvozi tekstil, a uvozi pšenicu). • Kretanje cena izvoznog i uvoznog proizvoda zemlje A:

25. Σ Pm0 · Qm1 Σ Px0 · Qx1 : = Σ Px0 · Qx0 Σ Pm0 · Qm0 Iqx Tb = Iqm BRUTO ODNOSI RAZMENE • Količnik indeksa izvoznih i uvoznih količina:

26. Za razliku od čistih odnosa razmene, pored cene, uzimaju u obzir i troškove proizvodnje izvoznih i uvoznih proizvoda. Primer: ukoliko se nisu menjale ni uvozne ni izvozne cene u određenom periodu, položaj zemlje na svetskom tržištu se popravio opadanjem troškova proizvodnje izvoznih proizvoda (ista cena i manji troškovi proizvodnje znače veći profit). FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE Tf = : Ipx Izx Ipm Izm

27. FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE • Ne izračunava se u praksi redovno jer nedostaju podaci o troškovima proizvodnje.