T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da
Download
1 / 109

T E R A P I J S K O Z N A C E NJ E G R U P N O G R A DA - PowerPoint PPT Presentation


  • 123 Views
  • Uploaded on

T E R A P I J S K O Z N A C E NJ E G R U P N O G R A DA. Petar Nastasic. Od socijalne do terapijske grupe ……. Covek, odnosno , ljudi zive u grupama. Sve se odvija i dogadja u grupama.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' T E R A P I J S K O Z N A C E NJ E G R U P N O G R A DA' - veata


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

Od socijalne do terapijske grupe
Od socijalne do terapijske grupe DA……

  • Covek, odnosno , ljudi zive u grupama.

  • Sve se odvija i dogadja u grupama.

  • Ljudi se i bez spoljnih uticaja i bez prisile, prirodno grupisu, u okolnostima u kojima ima spontanosti i slucajnosti (prirodne grupe).

  • Posmatranjem i proucavanjem ljudskih grupa, mogu se zapaziti znacajne zakonomernosti u njihovom nastajanju, trajanju i zavrsavanju.


Svako socijalno, pa tim i grupno ponasanje ce se odvijati cak i bez razumevanja onog koji je ukljucen ….

  • Slicno, kao sto ljudi ne znaju na koji se nacin odvija disanje ili varenje hrane, a ono se ipak dogadja .

  • Sa druge strane, cak ako se neko ponasanje odvija izdvojeno od grupe ono je po mnogo cemu usmereno na grupu


Proces socijalizacije
Proces socijalizacije cak i bez razumevanja onog koji je ukljucen ….

zapocinje aktivnostima pojedinaca izvan primarne porodicne grupe sto zapocinje u ranom detinstvu i odvija se relativno dugo na razlicitim uzrastima.

  • podrazumeva adekvatno ukljucivanje i uklapanje u razne socijalne grupe

  • Ispoljavanje sposobnosti i preuzimanje odgovornosti za sopstveno ponasanje u socijalnim grupama zavisice od kvaliteta uspostavljenih odnosa u porodici -sa roditeljima, ali i sa ostalim clanovima primarne porodice (braca, sestre)


Uloga roditelja i porodice kao primarne grupe
Uloga roditelja i porodice kao primarne grupe……. cak i bez razumevanja onog koji je ukljucen ….

……u procesu socijalizacije je

- zastita, posebno u ranom detinjstvu,

- zatim kontrola i usmeravanje, kao i

-podrskau sazrevanju i osamostaljenju.


……….. cak i bez razumevanja onog koji je ukljucen ….

  • Znacaj roditellja i porodice je dakle i u tome

    da se obezbedi dobro povezivanje i

    funkcionisanje i u ostalimsocijalnim

    grupama

  • Jer.-“grupa je zivotna sredina koja

    obezbedjuje znacajne socio-kulturoloske

    funkcije”(socijalizacija, soc.integracija)


Ljudske grupe uzrok i lek
Ljudske grupe uzrok I lek!! cak i bez razumevanja onog koji je ukljucen ….

  • Sociologija i antroplogija istrazuju prirodu i znacenje zbivanja i procesa u ljudskim grupama, ……………

  • …a psihijatrija kao grana medicinske nauke sve vise je zainteresovana za razumevanje znacaja i terapijske vrednostirada sa grupom i grupne psihoterapije


Znacajan pomak u razumevanju psihjatrijskih poremecaja
Znacajan pomak u razumevanju psihjatrijskih poremecaja cak i bez razumevanja onog koji je ukljucen ….

je postignut istrazivanjem zivotnih situacija,

odn.drustvenih zbivanja i

  • prepoznavanjem socijalnih cinjenica kao moguceg uzroka psihijatrijskih poremecaja .


Drugim recima osim vec znanih bioloskih uzroka psihijatrijskih bolesti postalo je jasno da se
Drugim recima, osim vec znanih bioloskih uzroka psihijatrijskih bolesti postalo je jasno da se

…socijalne situacije i drustveni odnosi I odnosi u grupama

takodje mogu pojavljivati kaouzrok

psihijatrijskih simptomai poremecaja socijalnog

ponasanja, socijalnih disfunkcijaa


Procena dg socijalnog ponasanja sa pozicija psihijatrije je vazna zbog
Procena/DG socijalnog ponasanja sa pozicija psihijatrije je vazna zbog…..

  • Heterogenosti prosecnih socijalnih ponasanja, kao i poremecaja ponasanja

  • Ali i cesta slivenost i medjusobna slicnost prosecnih i patoloskih ponasanja, zahtevaju

  • razjasnjenje znacenja odredjenih ponasnja

  • razumevanje patoloske dimenzije nekih drugih.


….. vazna zbog…..

  • U postizanju razumevanja socijalnih ponasanja neophodno je i razumevanje grupe i njenih terapijskih vrednosti.

    Dakle,

  • i grupe sa pojavljuje kao moguci “lekoviti” cinilac u ljudskim odnosima.

  • Tacnije, “grupni proces kao lek”


Grupna terapija

Grupna terapija vazna zbog…..

**************


I definicija grupne terapije
# I .Definicija grupne terapije vazna zbog…..

  • Vrsta psihijatrijskog lecenja u kojem se odredjeni broj pacijenata susrece sa jednim ili vise terapeuta u isto vreme.

  • Pacijenti formiraju grupnu podrskujedan za drugog i istovremeno primaju savete i lecenje terapeuta.

  • Grupno-terapijski pristup je narocito pogodan za psihijatrijske bolesti, kao sto su anksiozni poremecaji, bolesti zavisnosti,poremecaji ponasanja, ali nisu dovoljan “alat” za tretman nekih drugih psihijatrijskih poremecaja


# vazna zbog…..

  • Oblik psihoterapije koja podrazumeva grupne seanse koje vodi terapeut i na kojima prisustvuje odredjeni broj klijenata koji se zajedno suocavaju sa vlastititm problemima

  • Interakcije medju klijentima se razmatraju kao integralni deo terapijskog procesa


# vazna zbog…..

  • Tokom grupne terapije razvijaju se visestruke relacije koje se pojavljuju kao pomoc u licnom rastu i resavanju problema.

  • U grupnoj terapiji clanovi se podsticu na otvoreno i iskreno diskutovanje o problemima koji se donose u terapijski proces.

  • Terapeut radi na stvaranju atmosfere poverenja i prihvatanja, cime se clanovi ohrabruju da podrzavaju jedan drugog


Th proces u grupi ostvaruje se kroz
TH.proces u grupi vazna zbog…..ostvaruje se kroz

  • obrasce komunikacije i koordinacije u grupi

  • obrasce medjusobnog uticaja

  • modele uloga

  • Uspostavljanja ravnoteze izmedju fokusiranja na zadatak vs.socijalno-emocionalnog fokusiranja

  • nivoe grupne efikasnosti

  • nacin kako se upravlja konfliktom

  • pracenje emocionalnih stanja grupe kao celine (basic assumption- Bion)


O vrednosnim sistemima u ostvarivanju terapijskog procesa
O VREDNOSNIM SISTEMIMA U OSTVARIVANJU TERAPIJSKOG PROCESA vazna zbog…..

  • Humanisticke vrednosti definisu terapijski rad sa grupom kroz stav

  • da su ljudi u drustvu/grupi u stanju da budu odgovorni jedni za druge i

  • da je uzajamna medjuzavisnost povoljnija za razvoj individualnosti

  • Dakle,

    • Individue su od nerazdvojivog znacenja

    • Ljudi su uzajamno odgovorni

    • Ljudi imajuj bazicno pravo da dozivljaj ocuvajna mentalnog zdravlja dobijaju i od socijalih i politickih uslova, koji treba da podrze ispunjenje tog dozivljaja


vazna zbog…..

  • koducesca u grupi aktivno se ostvaruju demokratske normei

  • One se oblikuju kroz aktivnostigrupnog terapeuta ,

  • promovisuci tacnu i kontinuiranu razmenu pozicije socijalne moci i izvora te moci.


U tom kontekstu
…. vazna zbog…..U tom kontekstu

TERAPIJSKI p r o c e s- predstavlja kljuc demokraticnosti i “master lesson” koju svaki pojedinac treba da uci i da nauci u grupi

  • zivot u grupi tj.- grupni procesi su “glavna” vodeca pretpostavka i nada za razvoj socijalnog, politickog zivota i internacionalnih odnosa u buducnosti.


Terapijske vrednosti grupnog tretmana
Terapijske vrednosti grupnog TRETMANA vazna zbog…..

podrazumevaju dostizanje:

  • socijalnog sistema uzajamne pomoci u grupi

  • individualne i kolektivne promene

  • povecanje grupne autonomije…tako da se pripadnost grupi moze doziveti kao nesto sto je iznad zavrsetka grupe


Cetiri osnovne odrednice postojanja i trajanja grupe
cetiri osnovne odrednice vazna zbog…..postojanja i trajanja grupe:

  • struktura terapijske grupe

  • grupni proces

  • sadrzaj grupe

  • vodja ili terapeut


1 grupna struktura
1.GRUPNA STRUKTURA vazna zbog…..

  • predstavlja jedan kompleksan vremensko-prostorni obrazac, koji pokazuje kako je grupa organizovana

  • Ko?, Gde? Kada? Kako? Koliko?

  • U kom socijalnom sklopu, u kojoj velicini, sa kojom bliskoscu, u kojoj ucestalosti i u kom trajanju – grupa postoji i funkcionise

  • Strukturu ne treba shvatiti kao tvrdi, okostali skelet, vec kao odvijanje mnogobrojnih procesa u relativno stabilnom medjusobnom dinamickom odnosu


Dakle u sustini struktura ne moze biti kruta i fiksirana
Dakle,u sustini ,-struktura ne moze biti kruta i fiksirana …….

  • ona je SISTEM RELATIVNO STABILNIH POZICIJA I ULOGAUNUTAR PROMENLJIVIH GRUPNIH INTERAKCIJA


Struktura grupe formira se kroz njene funkcije odn. kroz izvrsenje uloga u grupi koje se zasnivaju na:

  • - Vrednosnim standardima same grupe kao celine

  • - Vrednosnim normama clanova grupe

  • - kvalitetu interakcija grupe sa drugim grupama

  • - vrsti postavljenih ciljeva/zadataka,

    ….jer ciljevi i zadaci indukuju pravila grupe i pravila ponasanja, a kroz to i strukturu grupe


Dakle kroz izvrsenje uloga clanovi grupe kreiraju i dinamiku ali i strukturu grupe
Dakle, kroz izvrsenje uloga clanovi grupe kreiraju i dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • prema svojim sposobnostima , osobinama licnosti ,

  • prema sopstvenoj motivaciji i

  • socijalnom polozaju koji svako od njih ima unutar grupe

    unutrasnja struktura grupe je uvek solidnija kada se cuva grupna tajna


2 grupni proces razvoj grupe i ostvarivanje kontinuiteta promena u zivotu grupe
2.GRUPNI PROCES dinamiku,- ali i strukturu grupe =razvoj grupe i ostvarivanje kontinuiteta promena u zivotu grupe

  • Razvoj grupe i grupnog procesa zapocinjenajprostijim jedinicama socijalnog akta i komuniciranja(pokreti, pogledi, migovi, osmeh)

  • ovi zaceci komuniciranja postaju poruke i informacija za drugog i

  • zapocinje razmena

  • kroz formiranje i koriscenje strukture grupe


Kroz strukturu se
…..kroz strukturu se dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • osiguravaju povezanost, sklad, stalnost promena

  • formiraju se sve slozeniji medjuodnosi u grupnom procesu

  • obogacuju se unutrasnji dozivljaji i grupe i pojedinaca u grupi

  • menja se i obogacuje struktura

    Sama grupa ima krajnji cilj

    S A M O U K I D A N J E (ozdravljenje, resenje problema)


3 sadrzaj grupe
3.SADRZAJ GRUPE dinamiku,- ali i strukturu grupe

- razmenakoja zapocinje sa razvojem grupnog procesa, a odvija se kroz strukturu grupe postaje

  • s a d r z a j g r u p e

  • koji se kroz sve slozeniju razmenu medju clanovima tokom grupnog procesa obogacuje i

  • podstice

  • usvajanje navika,

  • stavova,

  • uloga,

  • osecanja


Drugim recima sadrzaj grupe cine
Drugim recima,sadrzaj grupe cine dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • razlicita ponasanja,

  • dozivljaji,

  • opazanja,

  • spoznaje i razumevanja

    Ona se unose u grupu iz spoljasnjosti,

    ili se stvaraju u grupi, da bi se koristili izvan grupe u zivotnim situacijama


Isto tako znacajno je razumeti
dinamiku,- ali i strukturu grupe Isto tako znacajno je razumeti

  • da se u sadrzaju i procesu grupe pojavljujuponasanja iz proslosti,koja suzavaju nasu sposobost jasnog vidjenja sustine

  • Ta prozivljena prosla ponasanja, pracena su stanjima koja treba prevazici u grupi i to

  • koristiti u sadasnjosti i buducnosti i izvan grupe


….. dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • Kroz grupni sadrzaj i grupni proces obezbedjuju se :

    - osecanje pripadanja i

    - minimum funkcionisanja (ili vise od toga)po pravilima socijalnog ponasanja


U odrzavanju
……. dinamiku,- ali i strukturu grupe U odrzavanju

  • kontinuiteta razmene i

  • obogacivanju sadrzaja,

  • ostvarivanju promena u grupi tokom grupnog procesa

  • ogleda se znanje terapeuta i vestina grupne terapije


4 vodja grupe ili terapeut
4. VODJA GRUPE ILI TERAPEUT dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • Pojedinac sa visokom gustocom interakcija

  • predstavlja vrh grupne hijerahije kao:

  • “primus inter pares” ili

  • “najbolji od nas”

  • vodja terapijske grupe, grupni terapeut


Terapijsko vodjenje grupe
Terapijsko vodjenje grupe dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • predstavlja terapijsku vestinu za koju su neophodne neke odlike licnosti, ali isto tako i mnogo znanja i razumevanja ljudske prirode., koje se postize

  • s k o l o v a n j e m


Skolovani grupni terapeut
Skolovani grupni terapeut dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • mora da poseduje introjekte slicne roditeljskim

  • dakle, odredjenu zrelost oblikovane licnosti.

    Medjutim, mora da ima kapcitete za –

    * raznovrsnost u procesu samopromene, tj. daljeg menjanja sebe ,-

    * obogacenje sebe uz kontrolu osecanja, narocito u grupi ljudi.


dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • - Dakle, nije dovoljna samo harizma,talenat

  • ili ponavljanje r o d i t e l j s k i h u l o g a

  • odnosno obrazaca drugih osoba znacajnih iz detinjstva

  • VAZAN jeproces ucenja vestinegrupnog terapeuta

  • u pocetku je to jednostavna imitacija

  • A kasnije je ustvari proces ucenja ponasanja,ucenje uloge


Uspesno vodjenje terapijske grupe je slozen proces
uspesno vodjenje terapijske grupe je slozen proces dinamiku,- ali i strukturu grupe …

  • zahteva posedovanje, sticanje i koriscenje odredjenih l i c n i h s a d r z a j a i s p o s o b n o s t i

  • koje treba razumeti, oblikovati, obogacivati i

  • primenjivati uskladjeno sa

  • f a z a m a g r u p n o g p r o c e s a


……. dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • imajuci u vidu basic assumptiongrupe, postaje jasno da dinamika odnosa medju clanovima grupe moze dovesti do raznovrsnih mogucih iznenadjenja i

  • da je kljucni zadatak grupnog terapeuta sprecavanje tih iznenadjenja , koje on mora da ocekuje


Terapijsko vodjenje podrazumeva usmeravanje sebe prema grupi i delovanjem na grupu
Terapijsko vodjenje podrazumeva dinamiku,- ali i strukturu grupe usmeravanje sebe prema grupi i delovanjem na grupu.

tj.podrazumeva procese misljenja i osecanja, kojima terapeut

  • istrazuje, proucava, kontrolise,

  • i s p o lj a v a i p o n a s a s e u svom neposrednom okruzenju

  • Samo bliskost i neposredna telesna prisutnost ne cini grupu


……. dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • Vodja ni u kom slucaju nije slobodan, upravo zbog najvece gustoce interakcija kojima je izlozen

  • On je “upleten mrezom finih veza”

  • Vodja postaje onaj sa kojim ucesnici grupe mogu da se identfikuju i za koga osecaju da ih moze najbolje predstavljati


…… dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • Onaj ko se najstrozije pridrzava normi grupe

  • Ili, onaj koji grupi moze nametnuti svoje norme kada se grupa pretvorila u « masu »

  • Onaj koji u okviru grupe najjace odgovara temi, cilju grupe

  • U svakom slucaju postoji uzajamna zavisnosti izmedju vodje i grupe


V o d j a katalizator ucesnik i posmatrac
V o d j a dinamiku,- ali i strukturu grupe “Katalizator”;“ucesnik i posmatrac”

…razjasnjava i regulise znacajne aspekte grupnog rada

-a.razjasnjava i regulise odnos pojedinac- grupa, (socijalna ravan)

-b.razjasnjava ravnotezu pojedinacne slobode i zahteva grupe za socijalnom kohezijom I

-c.razjasnjava znacenje prostora izmedju “jednog/Selfa i mnostva”, (psiholoska ravan)


D prevazilazenje dihotimije direktivno nedirektivno
d. prevazilazenje dihotimije dinamiku,- ali i strukturu grupe - «direktivno – nedirektivno»

- «prema vodji usmereno - prema grupi usmereno»

  • Slozena razmena medju clanovima grupe omogucuje sirenje i oblikuje grupni sadrzaj na nacin

  • koji treba da bude razumljiv i iskoristljiv za grupu…

  • Ali to ne zavisi samo od clanova grupe, vec posebno od vodje ili terapueta, posebno


Dakle ukazuje da su grupna i licna struktura nezavisne varijable
Dakle,ukazuje da su grupna i licna struktura nezavisne varijable,

ali su i medjusobno uzajamno delujuce i oblikujuce

  • neophodno je podesavanje tog odnosa i popunjavanje tih prostora


Kao prvi medju jednakima
Kao varijable,« prvi medju jednakima »

vodja treba da napravi i odrzava fazu

RADNA GRUPA to znaci :

  • odrzava grupu u organizovanom procesu

  • podsice komunikaciju sa spoljnim svetom kroz zadovoljavanje potrebe za realitetom

  • vise govora, - a manje emocionalnosti

  • autenticnost


Moguce osnovne greske vodje
Moguce osnovne greske vodje varijable,

  • Cutanje podstice primarne nesvesne procese koji oblikuju autisticno ponasanje clanova grupe(BP)

  • Preterano ispoljavanje emocijaprema nekom od clanova grupe, stvaranje miljenika ili privilegovanih unutar grupe

  • Lazna demokraticnostkoja ga pretvara u clana bez odgovornoosti


Tokom zivota grupe odvija se grupna dinamika kao snaga grupe terapeut prati grupnu dinamiku
Tokom zivota grupe odvija se grupna dinamika kao snaga grupe;terapeut prati grupnu dinamiku

  • - Kroz prinicip« ovde i sada »

  • - Kroz sadrzaje koji clanovi donesu u grupu iz sirokog socijalnog okruzenja i iz proslosti

  • Propusti u pracenju i razumevanju grupne dinamike vode

    - ka neproduktivnim sastancima i

    - nezadovoljstvu clanova grupe


Sastavni elementi grupnog procesa
SASTAVNI ELEMENTI grupe;GRUPNOG PROCESA

1.Komunikacioni proces i interakcijski obrasci

2.Interpersonalna privlacnost i kohezija grupe

3.Socijalna integracija i socijalni uticaji

4.Moc i kontrola

5.Grupna kultura


………. 1……. grupe;

KOMUNIKACIONI PROCESI I

INTERAKCIJSKI OBRASCI


1 komunikacioni procesi i interakcijski obrasci
1. KOMUNIKACIONI PROCESI I INTERAKCIJSKI OBRASCI grupe;

….u terapijskoj grupi fundamentalno su znacajni za odvijanje grupne dinmike

  • nacin komuniciranja je vrlo vazna komponenta koja odredjuje kvalitet socijalnih interakcija

  • a one svojim kvalitetom odredjuju ponasanje i stavove clanova grupe

  • u terapijskom smislu.- “sve je komunikacija” , pri svakom komuniciranju clanovi grupe salju poruke koje imaju znacenje i koje treba pratiti


Toseland rivas 2001
Toseland & Rivas (2001) grupe;

  • « Sifriranje »(unutarnje kodiranje)- sopstvenih opazanja, misli i osecanja u specificni jezik i druge znake i simbole. – od strane posiljaoca/ terapeuta

  • Prenosenjetog jezika, simbola i znakova ; verbalno, neverbalno

  • Desifrovanje poruka od strane primaoca

  • Feed-back;kruzni proces


Komunikacije
Komunikacije …… grupe;

  • Verbalne,neverbalne

  • Sinhrone (razmena u realnom vremenu)

    * * * * * * * * *

  • Vodja grupe(terapeut) mora vrlo predano da prati komunikaciju zbog znacenja koje nosi svaka komunikacija

  • mora da bude svestaneventualnih ometanjapri slanju i primanju poruka


Ometanja
……ometanja grupe;

  • Napr.:

    tendencija iskrivljenja ili zamucenja poruke

    pri prenosu

    - posiljalac.. neodlucan ili nejasan

    - primalac.. selektivna nagluvost, slabovidost, slabije poznavanje jezika,

    pa zbog toga imaju samo “skiciranu” poruku


Napr.: grupe;

  • buka ili druga ometanjau grupi ili izvan grupe

  • jezicke barijere – mogu remetiti razumevanje poruke (nejasnoca, iskrivljenost)

  • sam jezik (siromastvo, sleng, )reflektuje socijalne stavove i ekonomske specificnosti  sto u nastavku oblikuje osecanja, misaone obrasce i stavove i izrazavanje ideja

  • uloga jezika unutar konteksta ljudske razlicitosti velika (i ohrabruje i obeshrabruje)

  • Setting…


Interakcijski obrasci
INTERAKCIJSKI OBRASCI grupe;

  • “Maypole” – (centralni stub) ; vodja je centralna figura i najveci broj komunikacija se odvija od vodje ka clanu ili od clana ka vodji

  • “Round Robin” - pacijenti uzimaju ucesce u radu grupe javljajuci se ili budu pozvani, jedan za drugim “u krug”


…. grupe;

  • “Vruca stolica” – u glavnoj ulozi vodja i jedan clan u dosta dugackoj interakciji

  • “Slobodno plivajuci obrazac”-svi clanovi slobodno komuniciraju bez cvrstog redosleda


Rasprave o stepenu centralizacije komuniciranja
Rasprave grupe;o stepenu centralizacije komuniciranja

  • Lider- centricno komuniciranje u grupi,direktivno, autokratski

  • Grupno - centricno komuiciranje – demokratski ,osigurava punije ucesce svih clanova grupe na jednom sastanku


……… grupe;

  • reciprocna medjuzavisnost cesce se postize decentralizacijom komuniciranja u grupi

  • napr.:ne samo u terapijskim grupama vec

    i u Timovima i dr. radnim grupama za resavanje

    profesionalnih zadataka-grupocentricno

    komuniciranje obezbedjuje vise reciprociteta


Intenzitet interakcija
INTENZITET INTERAKCIJA grupe;

  • zavisi od sklonosti i karakterisitka clanova (pricljivost, drustvenost, otvorenost)

  • neki cesce koriste priliku da govore,neki rezervisani


Komunikativnost clanova podsticu
Komunikativnost clanova podsticu grupe;

  • verbalni i neverbalni signali ,

  • pohvale i podsticaji,

  • komentari podrske

  • kontakt ocima

  • ispoljavanje interesovanja za zapocetu komunikaciju


Na intenzitet interakcija uticu
Na intenzitet interakcija uticu grupe;

status i relacije koje oznacavaju

moc

- oni koji imaju visi status cesce komuniciraju nego clanovi nizeg statusa

- clanovi u podgrupama intenzivnije komuniciraju medjusobno nego sa ostalim clanovima

Sta to znaci?

Kakvu terapijsku intervenciju trazi?


…….. grupe;

  • naravno, manja grupa obezbedjuje intenzivniju komunikacijsku razmenu

  • prostorni aranzmani, (nacin sedenja, konferencijski sto,velicina sobe, komforno okruzenje) uticu na intenzitet komuniciranja


Podgrupe
PODGRUPE grupe;

Prirodno je da se pojavljuju, jer clanovi grupe ne

komuninciraju medjusobno sa istom valencom

  • medjusobna privlacnost, emocionalne veze, interesni savezi

  • Intenzivnije komunikacije –

  • Dijade, trijade,”klanovi”

  • Izolovani, autsajderi,”gresnici”

  • Podgrupe nisu opasne ukoliko privrzenost toj grupi nije veca od privrzenosti celoj grupi


…..2. grupe;

  • MEDJUSOBNA PRIVLACNOST I KOHEZIJA GRUPE


Osecanje pripadanja prihvatanja i odobravanja spadaju u najvaznije i univerzalne ljudske potrebe
Osecanje pripadanja, prihvatanja i odobravanja spadaju u najvaznije i univerzalne ljudske potrebe

  • Ukljucivanje dece i adolescenata u grupu vrsnjaka i uklapanje u njene procese, uclanjenje u sestrinstvo i bratstvo u periodu mladog odraslog, druzenje u crkvi ili drugoj socijlanoj grupi kod odraslih ispunjava ove bazicne ljudske potrebe


……… najvaznije i univerzalne ljudske potrebe

  • mnogi ljudi sa emocionalnim teskocama, ne dozive to iskustvo uspesnog clana grupe

  • Za njih grupna terapija moze stvoriti osecanje istinskog pripadanja i vrednovanja po prvi put u zivotu

  • Moze zameniti osecanje izolacije i izdvojenosti osecanjem pripadanja


Medjusobno privlacenje i potreba za pripadanjem grupi
MEDJUSOBNO PRIVLACENJE I POTREBA ZA PRIPADANJEM GRUPI …. najvaznije i univerzalne ljudske potrebe

…doprinose formiranju grupe, ali i podgrupa

  • STA JE TO STO POVECAVA MEDJUSOBNU PRIVLACNOST U TERAPIJSKIM GRUPAMA?

    • Bliskost stavova,problema

    • Zajednicko prisustvo na sastancima

    • Slicnost

    • Razlicitost

    • Pozitivnost i pohvale

    • Dublje otkrivanje sebe

      Imati u vidu na startu grupe!


Medjusobna privlacnost je samo jedna cigla u izgradnji kohezivosti grupe
MEDJUSOBNA PRIVLACNOST JE SAMO JEDNA “CIGLA” U IZGRADNJI KOHEZIVOSTI GRUPE

KOHEZIVNOST- prvi i osnovni uslov i mera postojanja i trajanja grupe

…suma svih snaga koje deluju na clanove da bi ostali u grupI


Vaznije od medjusobne privlacnosti za ostvarenje grupne kohezije je
Vaznije od medjusobne privlacnosti za ostvarenje grupne kohezije je

- Zadovoljenje potrebe clanova za udruzivanjem, priznanjem, sigurnoscu

- Energija i ugled za koje clanovi veruju da ce “nakupiti” kroz ucesce u grupi

- Ocekivanje dobrobiti od rada u grupi

- Pozitivni rezultat uporedjenja sadasnje grupe sa nekom grupom iz proslosti


Sta kohezivnost donosi grupi
Sta kohezivnost donosi grupi? kohezije je

- …..korisna ponasanja kao sto su:

  • Veca istrajnost u postizanju grupnih ciljeva

  • Veca spremnost za preuzimaje odgovornosti za opste funkcionisanje grupe

  • Veca spremnost da se izraze osecanja

  • Veca spremnost za pazljivo slusanje

  • Bolja sposobbnost da se reaguje(feed-back) i procenjuje rad i pojedinci


……3……. kohezije je

SOCIJALNA INTEGRACIJA


Socijalna integracija
SOCIJALNA INTEGRACIJA kohezije je

govori o tome kako se clanovi grupe uklapaju medjusobno i kako su prihvaceni u grupi

*********************

  • Norme

  • socijalne uloge i

  • socijalni status

    su onaj deo grupne dinamike koji unapredjuje

    socijalnu integraciju clanova grupe


Dakle norme uloge status
dakle,norme,uloge,status…… kohezije je

“pozajmljuju” red i bliskost grupnom procesu pomazuci clanovima grupe da formiraju ponasanje predvidljivo i udobno za sve.

pomazu grupi da izbegne ekscesivne konflikte i

nepredvidljivosti, koji bi mogli da dovedu do haosa i dezintegracije grupe


Grupa ne moze da funkcionise bez realno visokog nivoa socijalne integracije clanova
Grupa ne moze da funkcionise bez realno visokog nivoa socijalne integracije clanova

  • Socijalna integracija pomaze

    - da se izgradi jednoglasnost o namerama i ciljevima grupe

    - da se grupa krece napred na jedan sredjen i efikasan nacin

    - da se odrzi rad u grupi i

    - da se postignu ciljevi


Norme
NORME socijalne integracije clanova

verovanja i ocekivanja koje clanovi grupe imaju

o ispravnom nacinu ponasanja u

socijalnoj situaciji kao sto je grupa

  • Ugradjene su u strukturu grupe

    mogu biti

    • Otvorene, eksplicitne

    • Zatvorene.implicitne


…………….. socijalne integracije clanova

variraju prema stepenu i intenzitetu svoje

povezanosti sa svim clanovima grupe

TJ.

  • Da li vaze za sve clanove grupe ili su selektivne - prema toku grupnog procesa


….. socijalne integracije clanova

  • Krsenje normi koje vaze za sve clanove grupe vodi ka ostrim sankcijama

  • U grupi norme treba razvijati

  • - sukcesivno i

  • - sporo


Terapeut mora da bude svestan nacina na koji razvija grupne norme
Terapeut mora da bude svestan nacina na koji razvija grupne norme

Treba…..izbegavati razvoj krutih normi koje

  • koce ostvarivanje ciljeva grupe

  • redukuju motivaciju i zadovljstvo ucescem u grupi

    POGOTOVO NA SAMOM POCETKU RADA


………. norme

Dakle,norme odredjuju koja su ponasanja ispravna i obavezna,

  • *ULOGE - DEFINISU NACIN KAKO DA SE NEKO obavezujuce PONASANJE IZVEDE U SKLADU SA PRAVILIMA RADA GRUPE

  • *POMAZU DA SE OSIGURA PODELA POSLA KADA SE RADI NA OSTVARIVANJU CILJEVA

  • GRUPE


Tipologija grupnih uloga
Tipologija grupnih uloga norme

  • Uloge ispunjenja zadatka-

    • osoba koja olaksava clanovima grupe ispunjenje zadataka i dostizanja grupnog cilja, drzi grupu “na zadatku”, koordinira, daje informacije

  • Socio-emocionalna uloga,

    • osoba koja ohrabruje, harmonizuje, unosi humor i drzi grupu u pozitivnom kontekstu

  • Specificne uloge –

    • monopolista, agresor,dvorska luda,gresnik, cesto mogu predstavljati problem u radu grupe


………. norme

  • Terapeut mora povremeno da analizira razvoj i odigravanje uloga u grupi i da pomogne clanovima da razvijaju one uloge koje ce podstaci socijalnu integraciju i podrzati uspseno socijalno funkcionisanje


Status
STATUS norme

govori o rangiranju znacajnosti clanova grupe u

odnosu jednih prema drugima

  • Odredjuju ga

    • ugled,

    • moc,

    • polozaj,

    • vestina- koju clan donosi u grupu,

    • doprinos koji clan daje radu grupe


……….4………. norme

MOC I KONTROLA

su teme o kojima socijalni radnici nerado govore, vec mnogo radije govore o…..


Ojacavanje osposobljavanje olaksanje medijacija uzajamna pomoc partnerstvo
Ojacavanje, osposobljavanje,olaksanje, medijacija,uzajamna pomoc, partnerstvo

Ipak, socijalni radnici kao strucna lica i eksperti cesto budu imenovani za vodje imaju moc i kontrolu

Postoje dva tipa moci:

- Pripisana/dodeljena

- Aktuelna


Pripisana ili dodeljena moc
Pripisana ili dodeljena moc pomoc, partnerstvo

dolazi od percepcije, koju ljudi stvaraju o soc.radniku u grupi i izvan nje,

  • i od neophodnosti da relno i efektivno bude vodja

  • Izvori te vrste moci su:

    • Profesionalni status

    • Edukacija I profesionalna kompetentnost

    • Organizatorsko iskustvo

    • Jasne granice izmedju uloge clana grupe i uloge soc.radnika

    • Honorar za ucesce u grupi


Aktuelna moc
AKTUELNA MOC…. pomoc, partnerstvo

podrazumeva sposobnost socijalnog radnika kao strucnjaka I kao licnosti da menja uslove/parametre u grupi i izvan nje

  • Osobine aktuelne moci:

    • Snaga povezivanja

    • Moc strucnosti

    • Moc informacije

    • Moc legitimiteta

    • Moc nagradivanja

    • Moc prinude

    • Referentna moc


Snaga povezivanja
*Snaga povezivanja pomoc, partnerstvo

-Sposobnost da privuce i pridobije izvore od strane uticajnih ljudi

*Moc strucnosti

Posedovanje strucnog znanja da grupa dostigne odredjeni cilja

*Moc informacije

Posedovanje informacija koje su potrebne grupi

*Moc legitimiteta

Posedovanje i odrzavanje sluzbene pozicije, autoriteta, prava i privilegija koji dolaze od date pozicije


Referentna moc
*Referentna moc pomoc, partnerstvo

Osecati zadovoljstvo i biti ponosan zbog clanstva u grupi

*Moc nagradjivanja

Sposobnost da ponudi drustvena priznanja i konkretne nagrade

*Moc prinude

mogucnost primene sankcija,kaznjavanja, odbijanja pristupa izvorima,nagradama i privilegijama


Moc i kontrola grupnog vodje
Moc i kontrola grupnog vodje pomoc, partnerstvo

  • Narocito su vazni i vidljivi u ranoj fazi grupnog rada.

  • Clanovi grupe u toj fazi najveci deo svojih komunikacija ostvaruju na osnovu vodjinih instrukcija

  • Mnogo manje ili skoro nista jedan od drugog

  • Mdjt.moc vodje ne treba umanjivati ni u bilo kojoj drugoj fazi ili tacki zivota grupe


…… pomoc, partnerstvo

  • Odredjeni stepen jasnog uspostavljanja moci i kontrole neophodan je da bi grupa odrzala motivisanost clanova kao i

  • regularnost i efikasnot grupnih sastanaka

  • Vodja moze koristiti svoju moc i konstruktivnu kontrolu da bi pomogao clanovima da rese probleme motivacije za grupni rad


Gubitak motivacije za grupni rad
Gubitak motivacije za grupni rad pomoc, partnerstvo

  • 1. “socijalno besposlicenje”-dangubljenje, lenjost,- termin koji se koristi sa se opise pad u licnoj motivisanosti i pad u doprinosima koji se daju tokom rada u grupi, i izrazenije verovanje da ce bolje efekte postici ako radi sam

  • 2.”slobodni jahaci” – oni koji misle da njihovi doprinosi grupnom radu nisu bitni i oni koji smatraju da ce primiti svoj deo socijaslne pomoci/nagrade bez obzira koliki je njihov nivo doprinosa


……………. pomoc, partnerstvo

  • 3. “efekat sisara”- dobar i efikasan izvrsilac odjednom odustane -i popusti, tako da ne koristi svoju prednost, vec prednost prepusta I koristi je manje zasluzan i manje motivisan


Rad vodje na povecavanju motivacije
Rad vodje pomoc, partnerstvona povecavanju motivacije

Vodja pomaze clanovima da prepoznajuznacajnost zadatka kroz objasnjenje

  • Koliki ce biti licni “profit” od aktivnosti u grupi

  • Koliko ce njihovo aktivno ucesce biti vazno i korisno za druge clanove,-

    ponovo razjasanjavajuci pravila grupe


Vodja povecava motivaciju
Vodja povecava motivaciju pomoc, partnerstvo

  • Uspostavljajuci visoke standrade

  • Postajucimodel-clankoji veruje u druge clanove i njihovu voljnost da doprinesu i pomazu drugim clanovima

  • Pomaze grupi kao celini da oseti da jegrupna efikasnost bolji nacinnego “besposlicenje” i “slobodni jahac”


da bi obezbedio ukljucivanje, regularnost i pomoc, partnerstvo

privrzenost clanova, vodja mora:

- Svoju moc i kontrolu staviti u sluzbu grupnog napredovanja

- Tehnike vodjenja grupe tokom rada primeriti napredovanju grupe

Na taj nacin i ostali clanovi dobijaju moc i kontrolu jedan nad drugim zbog zajednickog cilja- napredovanja grupe


Toseland rivas 2001 posebno isticu
Toseland&Rivas, 2001 posebno isticu pomoc, partnerstvo

  • 1. Ohrabrivanje komunikacije clan-clan vise nego vodja-clan

  • 2. Omoguciti da clanovi imaju uvid u program rada grupe i u uputstva kako ce se grupa sastajati ubuduce

  • 3. Podrzati konstruktivne “domace”(unutrasnje) vodje grupe tokom intervencija u grupi

  • 4. Ohrabrivanje i podsticanje pokusaja uzajamne pomoci i uzajamnog ucesca medju clanovima grupe


Rast motivacije
Rast motivacije pomoc, partnerstvo

  • Podstaci clanove da budu vodje podgrupe “kruzoka” koje ce raditi na specificni zadacima izmedju dva sastanka grupe

    • Kroz prepoznavanje njihovih posebnih vestina ili sklonosti

    • Kroz nagradjivaje tog njihovog angazovanja


Tipovi vodjstva sa aspekta kontrole i moci
Tipovi vodjstva sa aspekta kontrole i moci pomoc, partnerstvo

  • Demokratsko vodjstvo – jos rane studije (1938/39) pokazale su prednost ovog tipa

  • Transakcionalni modeli vodjstva – nagrada-kazna, cost-benefit analiza, snaga prinude “stap i sargarepa”- u velikoj meri zamenjeni

  • Transformacijski model vodjstva

  • Harizmaticni model vodjstva


Komponente transformacijskog modela
Komponente transformacijskog modela pomoc, partnerstvo

  • Vizija

  • Inspiracija

  • Modelovanje uloga

  • Intelektualno podsticanje

  • Formulisanje znacenja

  • Insistiranje na potrebi za visokim stepenom reda

  • Osnazivanje, opunomocivanje clanova

  • Atmosfera visokih ocekivanja

  • Negovanje kolektivnog identiteta


Transformacijski model vodjstva
Transformacijski model vodjstva pomoc, partnerstvo

  • Naglasava se uloga vodje kao karizmaticnog modela, koji pomaze clanovima grupe da nadvladaju licni interes i prepoznaju sire grupne i organizacijske interese

  • Ohrabruje autonomiju clanova i njihov individualitet u dostizanju grupnih i organizacijskih ciljeva

  • Ohrabruje se princip pravljenja pretpostavki kao pristup problemima

  • primena starih resenja na nov nacin(reframiranje)

  • Kreativnost i inovativna resenja


Transformacijski lideri
Transformacijski lideri pomoc, partnerstvo

koriste svoju osnovnu moc,

  • ALI.-

    • Integrisu clanove

    • Opunomocuju clanove svojim vizionarstvom da sprovode altruisticke motive (umesto licnih) za dobrobit grupe

    • Fokus je na: inspirisanju i osnazivanju clanova ,a ne na popustljivosti


………5……… pomoc, partnerstvo

Grupna kultura


Grupna kultura
Grupna kultura pomoc, partnerstvo

  • Definise se kroz:

    • vrednosti,

    • verovanja,

    • obicaje,

    • tradicije,

    • nacine obavljanja svakodnevnog posla,-

  • koje su implicitne i razumljive za sve clanove grupe


Grupna kultura1
Grupna kultura pomoc, partnerstvo

  • Duboko uvrezena verovanja, stavovi i pretpostavke koji definisu grupnu kulturu pojavljuju se i odrzavaju kroz odvijanje grupnih interakcija tokom duzeg vremena rada grupe


Grupna kultura ima tri nivoa levi 2001
Grupna kultura ima tri nivoa (Levi,2001) pomoc, partnerstvo

  • Povrsni nivo – simboli i rituali ispoljavanja grupne kulture

  • Dublji nivo – se ispoljava kroz stil i pristup koji clanovi grupe koriste kad se odvija interakcija medju njima (napr.: konflikt, takmicenje, neagresivnost, i dr…)

  • Najdublji nivo – sastoji se od jezgrovnih ideologija, vrednosti i verovanja kojih se drze svi clanovi grupe


Grupnu kulturu odredjuju
Grupnu kulturu odredjuju pomoc, partnerstvo

  • Pokrovitelj,institucija koja omogucuje grupni rad

  • Drustvena zajednica (grad, opstina)

  • Sira drustvena zajednica

  • Grupe su vrlo znacajno obelezene dominantnim vrednostima i kulturom sire drustvene zajednice


  • R e z i m e
    R E Z I M E pomoc, partnerstvo

    • Razumevanje grupne dinamike je od esencijalnog znacaja za efikasan prakticni rad sa pojedincima i njihovim zajednicama

    • Konceptualnli okvir koji pomaze vodjenje, organizovanje i prociscavanje stavova o grupnoj dinamici u socijalnom radu sa grupom moze se smestiti u pet podrucja rada:


    Rezime
    REZIME pomoc, partnerstvo

    • 1.Komunikacioni proces i interakcijski obrasci

    • 2.Interpersonalna privlacnost i kohezija grupe

    • 3.Socijalna integracija i socijalni uticaji

    • 4.Moc i kontrola

    • 5.Grupna kultura


    Rezime1
    Rezime pomoc, partnerstvo

    • Fokusiranje paznje na ove domene u grupnoj dinamici i njihovo dobro koriscenje razlikuje grupni rad od ostalih formi socijalnog rada

    • Terapijski grupni rad nije dakle, samo rad sa skupinom pojedinaca u grupnom kontekstu

    • Grupna dinamika daje terapijskim grupama moc da menjaju zivot ljudima


    ad