T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 109

T E R A P I J S K O Z N A C E NJ E G R U P N O G R A DA PowerPoint PPT Presentation


  • 89 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

T E R A P I J S K O Z N A C E NJ E G R U P N O G R A DA. Petar Nastasic. Od socijalne do terapijske grupe ……. Covek, odnosno , ljudi zive u grupama. Sve se odvija i dogadja u grupama.

Download Presentation

T E R A P I J S K O Z N A C E NJ E G R U P N O G R A DA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

T E R A P I J S K O Z N A C E NJ E G R U P N O G R A DA

Petar Nastasic


Od socijalne do terapijske grupe

Od socijalne do terapijske grupe……

  • Covek, odnosno , ljudi zive u grupama.

  • Sve se odvija i dogadja u grupama.

  • Ljudi se i bez spoljnih uticaja i bez prisile, prirodno grupisu, u okolnostima u kojima ima spontanosti i slucajnosti (prirodne grupe).

  • Posmatranjem i proucavanjem ljudskih grupa, mogu se zapaziti znacajne zakonomernosti u njihovom nastajanju, trajanju i zavrsavanju.


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

Svako socijalno, pa tim i grupno ponasanje ce se odvijati cak i bez razumevanja onog koji je ukljucen ….

  • Slicno, kao sto ljudi ne znaju na koji se nacin odvija disanje ili varenje hrane, a ono se ipak dogadja .

  • Sa druge strane, cak ako se neko ponasanje odvija izdvojeno od grupe ono je po mnogo cemu usmereno na grupu


Proces socijalizacije

Proces socijalizacije

zapocinje aktivnostima pojedinaca izvan primarne porodicne grupe sto zapocinje u ranom detinstvu i odvija se relativno dugo na razlicitim uzrastima.

  • podrazumeva adekvatno ukljucivanje i uklapanje u razne socijalne grupe

  • Ispoljavanje sposobnosti i preuzimanje odgovornosti za sopstveno ponasanje u socijalnim grupama zavisice od kvaliteta uspostavljenih odnosa u porodici -sa roditeljima, ali i sa ostalim clanovima primarne porodice (braca, sestre)


Uloga roditelja i porodice kao primarne grupe

Uloga roditelja i porodice kao primarne grupe…….

……u procesu socijalizacije je

- zastita, posebno u ranom detinjstvu,

- zatim kontrola i usmeravanje, kao i

-podrskau sazrevanju i osamostaljenju.


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

………..

  • Znacaj roditellja i porodice je dakle i u tome

    da se obezbedi dobro povezivanje i

    funkcionisanje i u ostalimsocijalnim

    grupama

  • Jer.-“grupa je zivotna sredina koja

    obezbedjuje znacajne socio-kulturoloske

    funkcije”(socijalizacija, soc.integracija)


Ljudske grupe uzrok i lek

Ljudske grupe uzrok I lek!!

  • Sociologija i antroplogija istrazuju prirodu i znacenje zbivanja i procesa u ljudskim grupama, ……………

  • …a psihijatrija kao grana medicinske nauke sve vise je zainteresovana za razumevanje znacaja i terapijske vrednostirada sa grupom i grupne psihoterapije


Znacajan pomak u razumevanju psihjatrijskih poremecaja

Znacajan pomak u razumevanju psihjatrijskih poremecaja

je postignut istrazivanjem zivotnih situacija,

odn.drustvenih zbivanja i

  • prepoznavanjem socijalnih cinjenica kao moguceg uzroka psihijatrijskih poremecaja .


Drugim recima osim vec znanih bioloskih uzroka psihijatrijskih bolesti postalo je jasno da se

Drugim recima, osim vec znanih bioloskih uzroka psihijatrijskih bolesti postalo je jasno da se

…socijalne situacije i drustveni odnosi I odnosi u grupama

takodje mogu pojavljivati kaouzrok

psihijatrijskih simptomai poremecaja socijalnog

ponasanja, socijalnih disfunkcijaa


Procena dg socijalnog ponasanja sa pozicija psihijatrije je vazna zbog

Procena/DG socijalnog ponasanja sa pozicija psihijatrije je vazna zbog…..

  • Heterogenosti prosecnih socijalnih ponasanja, kao i poremecaja ponasanja

  • Ali i cesta slivenost i medjusobna slicnost prosecnih i patoloskih ponasanja, zahtevaju

  • razjasnjenje znacenja odredjenih ponasnja

  • razumevanje patoloske dimenzije nekih drugih.


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

…..

  • U postizanju razumevanja socijalnih ponasanja neophodno je i razumevanje grupe i njenih terapijskih vrednosti.

    Dakle,

  • i grupe sa pojavljuje kao moguci “lekoviti” cinilac u ljudskim odnosima.

  • Tacnije, “grupni proces kao lek”


Grupna terapija

Grupna terapija

**************


I definicija grupne terapije

# I .Definicija grupne terapije

  • Vrsta psihijatrijskog lecenja u kojem se odredjeni broj pacijenata susrece sa jednim ili vise terapeuta u isto vreme.

  • Pacijenti formiraju grupnu podrskujedan za drugog i istovremeno primaju savete i lecenje terapeuta.

  • Grupno-terapijski pristup je narocito pogodan za psihijatrijske bolesti, kao sto su anksiozni poremecaji, bolesti zavisnosti,poremecaji ponasanja, ali nisu dovoljan “alat” za tretman nekih drugih psihijatrijskih poremecaja


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

#

  • Oblik psihoterapije koja podrazumeva grupne seanse koje vodi terapeut i na kojima prisustvuje odredjeni broj klijenata koji se zajedno suocavaju sa vlastititm problemima

  • Interakcije medju klijentima se razmatraju kao integralni deo terapijskog procesa


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

#

  • Tokom grupne terapije razvijaju se visestruke relacije koje se pojavljuju kao pomoc u licnom rastu i resavanju problema.

  • U grupnoj terapiji clanovi se podsticu na otvoreno i iskreno diskutovanje o problemima koji se donose u terapijski proces.

  • Terapeut radi na stvaranju atmosfere poverenja i prihvatanja, cime se clanovi ohrabruju da podrzavaju jedan drugog


Th proces u grupi ostvaruje se kroz

TH.proces u grupiostvaruje se kroz

  • obrasce komunikacije i koordinacije u grupi

  • obrasce medjusobnog uticaja

  • modele uloga

  • Uspostavljanja ravnoteze izmedju fokusiranja na zadatak vs.socijalno-emocionalnog fokusiranja

  • nivoe grupne efikasnosti

  • nacin kako se upravlja konfliktom

  • pracenje emocionalnih stanja grupe kao celine (basic assumption- Bion)


O vrednosnim sistemima u ostvarivanju terapijskog procesa

O VREDNOSNIM SISTEMIMA U OSTVARIVANJU TERAPIJSKOG PROCESA

  • Humanisticke vrednosti definisu terapijski rad sa grupom kroz stav

  • da su ljudi u drustvu/grupi u stanju da budu odgovorni jedni za druge i

  • da je uzajamna medjuzavisnost povoljnija za razvoj individualnosti

  • Dakle,

    • Individue su od nerazdvojivog znacenja

    • Ljudi su uzajamno odgovorni

    • Ljudi imajuj bazicno pravo da dozivljaj ocuvajna mentalnog zdravlja dobijaju i od socijalih i politickih uslova, koji treba da podrze ispunjenje tog dozivljaja


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

  • koducesca u grupi aktivno se ostvaruju demokratske normei

  • One se oblikuju kroz aktivnostigrupnog terapeuta ,

  • promovisuci tacnu i kontinuiranu razmenu pozicije socijalne moci i izvora te moci.


U tom kontekstu

…. U tom kontekstu

TERAPIJSKI p r o c e s- predstavlja kljuc demokraticnosti i “master lesson” koju svaki pojedinac treba da uci i da nauci u grupi

  • zivot u grupi tj.- grupni procesi su “glavna” vodeca pretpostavka i nada za razvoj socijalnog, politickog zivota i internacionalnih odnosa u buducnosti.


Terapijske vrednosti grupnog tretmana

Terapijske vrednosti grupnog TRETMANA

podrazumevaju dostizanje:

  • socijalnog sistema uzajamne pomoci u grupi

  • individualne i kolektivne promene

  • povecanje grupne autonomije…tako da se pripadnost grupi moze doziveti kao nesto sto je iznad zavrsetka grupe


Cetiri osnovne odrednice postojanja i trajanja grupe

cetiri osnovne odrednicepostojanja i trajanja grupe:

  • struktura terapijske grupe

  • grupni proces

  • sadrzaj grupe

  • vodja ili terapeut


1 grupna struktura

1.GRUPNA STRUKTURA

  • predstavlja jedan kompleksan vremensko-prostorni obrazac, koji pokazuje kako je grupa organizovana

  • Ko?, Gde? Kada? Kako? Koliko?

  • U kom socijalnom sklopu, u kojoj velicini, sa kojom bliskoscu, u kojoj ucestalosti i u kom trajanju – grupa postoji i funkcionise

  • Strukturu ne treba shvatiti kao tvrdi, okostali skelet, vec kao odvijanje mnogobrojnih procesa u relativno stabilnom medjusobnom dinamickom odnosu


Dakle u sustini struktura ne moze biti kruta i fiksirana

Dakle,u sustini ,-struktura ne moze biti kruta i fiksirana …….

  • ona je SISTEM RELATIVNO STABILNIH POZICIJA I ULOGAUNUTAR PROMENLJIVIH GRUPNIH INTERAKCIJA


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

Struktura grupe formira se kroz njene funkcije odn. kroz izvrsenje uloga u grupi koje se zasnivaju na:

  • - Vrednosnim standardima same grupe kao celine

  • - Vrednosnim normama clanova grupe

  • - kvalitetu interakcija grupe sa drugim grupama

  • - vrsti postavljenih ciljeva/zadataka,

    ….jer ciljevi i zadaci indukuju pravila grupe i pravila ponasanja, a kroz to i strukturu grupe


Dakle kroz izvrsenje uloga clanovi grupe kreiraju i dinamiku ali i strukturu grupe

Dakle, kroz izvrsenje uloga clanovi grupe kreiraju i dinamiku,- ali i strukturu grupe

  • prema svojim sposobnostima , osobinama licnosti ,

  • prema sopstvenoj motivaciji i

  • socijalnom polozaju koji svako od njih ima unutar grupe

    unutrasnja struktura grupe je uvek solidnija kada se cuva grupna tajna


2 grupni proces razvoj grupe i ostvarivanje kontinuiteta promena u zivotu grupe

2.GRUPNI PROCES =razvoj grupe i ostvarivanje kontinuiteta promena u zivotu grupe

  • Razvoj grupe i grupnog procesa zapocinjenajprostijim jedinicama socijalnog akta i komuniciranja(pokreti, pogledi, migovi, osmeh)

  • ovi zaceci komuniciranja postaju poruke i informacija za drugog i

  • zapocinje razmena

  • kroz formiranje i koriscenje strukture grupe


Kroz strukturu se

…..kroz strukturu se

  • osiguravaju povezanost, sklad, stalnost promena

  • formiraju se sve slozeniji medjuodnosi u grupnom procesu

  • obogacuju se unutrasnji dozivljaji i grupe i pojedinaca u grupi

  • menja se i obogacuje struktura

    Sama grupa ima krajnji cilj

    S A M O U K I D A N J E (ozdravljenje, resenje problema)


3 sadrzaj grupe

3.SADRZAJ GRUPE

- razmenakoja zapocinje sa razvojem grupnog procesa, a odvija se kroz strukturu grupe postaje

  • s a d r z a j g r u p e

  • koji se kroz sve slozeniju razmenu medju clanovima tokom grupnog procesa obogacuje i

  • podstice

  • usvajanje navika,

  • stavova,

  • uloga,

  • osecanja


Drugim recima sadrzaj grupe cine

Drugim recima,sadrzaj grupe cine

  • razlicita ponasanja,

  • dozivljaji,

  • opazanja,

  • spoznaje i razumevanja

    Ona se unose u grupu iz spoljasnjosti,

    ili se stvaraju u grupi, da bi se koristili izvan grupe u zivotnim situacijama


Isto tako znacajno je razumeti

… Isto tako znacajno je razumeti

  • da se u sadrzaju i procesu grupe pojavljujuponasanja iz proslosti,koja suzavaju nasu sposobost jasnog vidjenja sustine

  • Ta prozivljena prosla ponasanja, pracena su stanjima koja treba prevazici u grupi i to

  • koristiti u sadasnjosti i buducnosti i izvan grupe


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

…..

  • Kroz grupni sadrzaj i grupni proces obezbedjuju se :

    - osecanje pripadanja i

    - minimum funkcionisanja (ili vise od toga)po pravilima socijalnog ponasanja


U odrzavanju

……. U odrzavanju

  • kontinuiteta razmene i

  • obogacivanju sadrzaja,

  • ostvarivanju promena u grupi tokom grupnog procesa

  • ogleda se znanje terapeuta i vestina grupne terapije


4 vodja grupe ili terapeut

4. VODJA GRUPE ILI TERAPEUT

  • Pojedinac sa visokom gustocom interakcija

  • predstavlja vrh grupne hijerahije kao:

  • “primus inter pares” ili

  • “najbolji od nas”

  • vodja terapijske grupe, grupni terapeut


Terapijsko vodjenje grupe

Terapijsko vodjenje grupe

  • predstavlja terapijsku vestinu za koju su neophodne neke odlike licnosti, ali isto tako i mnogo znanja i razumevanja ljudske prirode., koje se postize

  • s k o l o v a n j e m


Skolovani grupni terapeut

Skolovani grupni terapeut

  • mora da poseduje introjekte slicne roditeljskim

  • dakle, odredjenu zrelost oblikovane licnosti.

    Medjutim, mora da ima kapcitete za –

    * raznovrsnost u procesu samopromene, tj. daljeg menjanja sebe ,-

    * obogacenje sebe uz kontrolu osecanja, narocito u grupi ljudi.


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

  • - Dakle, nije dovoljna samo harizma,talenat

  • ili ponavljanje r o d i t e l j s k i h u l o g a

  • odnosno obrazaca drugih osoba znacajnih iz detinjstva

  • VAZAN jeproces ucenja vestinegrupnog terapeuta

  • u pocetku je to jednostavna imitacija

  • A kasnije je ustvari proces ucenja ponasanja,ucenje uloge


Uspesno vodjenje terapijske grupe je slozen proces

uspesno vodjenje terapijske grupe je slozen proces …

  • zahteva posedovanje, sticanje i koriscenje odredjenih l i c n i h s a d r z a j a i s p o s o b n o s t i

  • koje treba razumeti, oblikovati, obogacivati i

  • primenjivati uskladjeno sa

  • f a z a m a g r u p n o g p r o c e s a


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

…….

  • imajuci u vidu basic assumptiongrupe, postaje jasno da dinamika odnosa medju clanovima grupe moze dovesti do raznovrsnih mogucih iznenadjenja i

  • da je kljucni zadatak grupnog terapeuta sprecavanje tih iznenadjenja , koje on mora da ocekuje


Terapijsko vodjenje podrazumeva usmeravanje sebe prema grupi i delovanjem na grupu

Terapijsko vodjenje podrazumeva usmeravanje sebe prema grupi i delovanjem na grupu.

tj.podrazumeva procese misljenja i osecanja, kojima terapeut

  • istrazuje, proucava, kontrolise,

  • i s p o lj a v a i p o n a s a s e u svom neposrednom okruzenju

  • Samo bliskost i neposredna telesna prisutnost ne cini grupu


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

…….

  • Vodja ni u kom slucaju nije slobodan, upravo zbog najvece gustoce interakcija kojima je izlozen

  • On je “upleten mrezom finih veza”

  • Vodja postaje onaj sa kojim ucesnici grupe mogu da se identfikuju i za koga osecaju da ih moze najbolje predstavljati


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

……

  • Onaj ko se najstrozije pridrzava normi grupe

  • Ili, onaj koji grupi moze nametnuti svoje norme kada se grupa pretvorila u « masu »

  • Onaj koji u okviru grupe najjace odgovara temi, cilju grupe

  • U svakom slucaju postoji uzajamna zavisnosti izmedju vodje i grupe


V o d j a katalizator ucesnik i posmatrac

V o d j a“Katalizator”;“ucesnik i posmatrac”

…razjasnjava i regulise znacajne aspekte grupnog rada

-a.razjasnjava i regulise odnos pojedinac- grupa, (socijalna ravan)

-b.razjasnjava ravnotezu pojedinacne slobode i zahteva grupe za socijalnom kohezijom I

-c.razjasnjava znacenje prostora izmedju “jednog/Selfa i mnostva”, (psiholoska ravan)


D prevazilazenje dihotimije direktivno nedirektivno

d. prevazilazenje dihotimije - «direktivno – nedirektivno»

- «prema vodji usmereno - prema grupi usmereno»

  • Slozena razmena medju clanovima grupe omogucuje sirenje i oblikuje grupni sadrzaj na nacin

  • koji treba da bude razumljiv i iskoristljiv za grupu…

  • Ali to ne zavisi samo od clanova grupe, vec posebno od vodje ili terapueta, posebno


Dakle ukazuje da su grupna i licna struktura nezavisne varijable

Dakle,ukazuje da su grupna i licna struktura nezavisne varijable,

ali su i medjusobno uzajamno delujuce i oblikujuce

  • neophodno je podesavanje tog odnosa i popunjavanje tih prostora


Kao prvi medju jednakima

Kao « prvi medju jednakima »

vodja treba da napravi i odrzava fazu

RADNA GRUPA to znaci :

  • odrzava grupu u organizovanom procesu

  • podsice komunikaciju sa spoljnim svetom kroz zadovoljavanje potrebe za realitetom

  • vise govora, - a manje emocionalnosti

  • autenticnost


Moguce osnovne greske vodje

Moguce osnovne greske vodje

  • Cutanje podstice primarne nesvesne procese koji oblikuju autisticno ponasanje clanova grupe(BP)

  • Preterano ispoljavanje emocijaprema nekom od clanova grupe, stvaranje miljenika ili privilegovanih unutar grupe

  • Lazna demokraticnostkoja ga pretvara u clana bez odgovornoosti


Tokom zivota grupe odvija se grupna dinamika kao snaga grupe terapeut prati grupnu dinamiku

Tokom zivota grupe odvija se grupna dinamika kao snaga grupe;terapeut prati grupnu dinamiku

  • - Kroz prinicip« ovde i sada »

  • - Kroz sadrzaje koji clanovi donesu u grupu iz sirokog socijalnog okruzenja i iz proslosti

  • Propusti u pracenju i razumevanju grupne dinamike vode

    - ka neproduktivnim sastancima i

    - nezadovoljstvu clanova grupe


Sastavni elementi grupnog procesa

SASTAVNI ELEMENTI GRUPNOG PROCESA

1.Komunikacioni proces i interakcijski obrasci

2.Interpersonalna privlacnost i kohezija grupe

3.Socijalna integracija i socijalni uticaji

4.Moc i kontrola

5.Grupna kultura


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

………. 1…….

KOMUNIKACIONI PROCESI I

INTERAKCIJSKI OBRASCI


1 komunikacioni procesi i interakcijski obrasci

1. KOMUNIKACIONI PROCESI I INTERAKCIJSKI OBRASCI

….u terapijskoj grupi fundamentalno su znacajni za odvijanje grupne dinmike

  • nacin komuniciranja je vrlo vazna komponenta koja odredjuje kvalitet socijalnih interakcija

  • a one svojim kvalitetom odredjuju ponasanje i stavove clanova grupe

  • u terapijskom smislu.- “sve je komunikacija” , pri svakom komuniciranju clanovi grupe salju poruke koje imaju znacenje i koje treba pratiti


Toseland rivas 2001

Toseland & Rivas (2001)

  • « Sifriranje »(unutarnje kodiranje)- sopstvenih opazanja, misli i osecanja u specificni jezik i druge znake i simbole. – od strane posiljaoca/ terapeuta

  • Prenosenjetog jezika, simbola i znakova ; verbalno, neverbalno

  • Desifrovanje poruka od strane primaoca

  • Feed-back;kruzni proces


Komunikacije

Komunikacije ……

  • Verbalne,neverbalne

  • Sinhrone (razmena u realnom vremenu)

    * * * * * * * * *

  • Vodja grupe(terapeut) mora vrlo predano da prati komunikaciju zbog znacenja koje nosi svaka komunikacija

  • mora da bude svestaneventualnih ometanjapri slanju i primanju poruka


Ometanja

……ometanja

  • Napr.:

    tendencija iskrivljenja ili zamucenja poruke

    pri prenosu

    - posiljalac.. neodlucan ili nejasan

    - primalac.. selektivna nagluvost, slabovidost, slabije poznavanje jezika,

    pa zbog toga imaju samo “skiciranu” poruku


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

Napr.:

  • buka ili druga ometanjau grupi ili izvan grupe

  • jezicke barijere – mogu remetiti razumevanje poruke (nejasnoca, iskrivljenost)

  • sam jezik (siromastvo, sleng, )reflektuje socijalne stavove i ekonomske specificnosti  sto u nastavku oblikuje osecanja, misaone obrasce i stavove i izrazavanje ideja

  • uloga jezika unutar konteksta ljudske razlicitosti velika (i ohrabruje i obeshrabruje)

  • Setting…


Interakcijski obrasci

INTERAKCIJSKI OBRASCI

  • “Maypole” – (centralni stub) ; vodja je centralna figura i najveci broj komunikacija se odvija od vodje ka clanu ili od clana ka vodji

  • “Round Robin” - pacijenti uzimaju ucesce u radu grupe javljajuci se ili budu pozvani, jedan za drugim “u krug”


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

….

  • “Vruca stolica” – u glavnoj ulozi vodja i jedan clan u dosta dugackoj interakciji

  • “Slobodno plivajuci obrazac”-svi clanovi slobodno komuniciraju bez cvrstog redosleda


Rasprave o stepenu centralizacije komuniciranja

Rasprave o stepenu centralizacije komuniciranja

  • Lider- centricno komuniciranje u grupi,direktivno, autokratski

  • Grupno - centricno komuiciranje – demokratski ,osigurava punije ucesce svih clanova grupe na jednom sastanku


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

………

  • reciprocna medjuzavisnost cesce se postize decentralizacijom komuniciranja u grupi

  • napr.:ne samo u terapijskim grupama vec

    i u Timovima i dr. radnim grupama za resavanje

    profesionalnih zadataka-grupocentricno

    komuniciranje obezbedjuje vise reciprociteta


Intenzitet interakcija

INTENZITET INTERAKCIJA

  • zavisi od sklonosti i karakterisitka clanova (pricljivost, drustvenost, otvorenost)

  • neki cesce koriste priliku da govore,neki rezervisani


Komunikativnost clanova podsticu

Komunikativnost clanova podsticu

  • verbalni i neverbalni signali ,

  • pohvale i podsticaji,

  • komentari podrske

  • kontakt ocima

  • ispoljavanje interesovanja za zapocetu komunikaciju


Na intenzitet interakcija uticu

Na intenzitet interakcija uticu

status i relacije koje oznacavaju

moc

- oni koji imaju visi status cesce komuniciraju nego clanovi nizeg statusa

- clanovi u podgrupama intenzivnije komuniciraju medjusobno nego sa ostalim clanovima

Sta to znaci?

Kakvu terapijsku intervenciju trazi?


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

……..

  • naravno, manja grupa obezbedjuje intenzivniju komunikacijsku razmenu

  • prostorni aranzmani, (nacin sedenja, konferencijski sto,velicina sobe, komforno okruzenje) uticu na intenzitet komuniciranja


Podgrupe

PODGRUPE

Prirodno je da se pojavljuju, jer clanovi grupe ne

komuninciraju medjusobno sa istom valencom

  • medjusobna privlacnost, emocionalne veze, interesni savezi

  • Intenzivnije komunikacije –

  • Dijade, trijade,”klanovi”

  • Izolovani, autsajderi,”gresnici”

  • Podgrupe nisu opasne ukoliko privrzenost toj grupi nije veca od privrzenosti celoj grupi


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

…..2.

  • MEDJUSOBNA PRIVLACNOST I KOHEZIJA GRUPE


Osecanje pripadanja prihvatanja i odobravanja spadaju u najvaznije i univerzalne ljudske potrebe

Osecanje pripadanja, prihvatanja i odobravanja spadaju u najvaznije i univerzalne ljudske potrebe

  • Ukljucivanje dece i adolescenata u grupu vrsnjaka i uklapanje u njene procese, uclanjenje u sestrinstvo i bratstvo u periodu mladog odraslog, druzenje u crkvi ili drugoj socijlanoj grupi kod odraslih ispunjava ove bazicne ljudske potrebe


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

………

  • mnogi ljudi sa emocionalnim teskocama, ne dozive to iskustvo uspesnog clana grupe

  • Za njih grupna terapija moze stvoriti osecanje istinskog pripadanja i vrednovanja po prvi put u zivotu

  • Moze zameniti osecanje izolacije i izdvojenosti osecanjem pripadanja


Medjusobno privlacenje i potreba za pripadanjem grupi

MEDJUSOBNO PRIVLACENJE I POTREBA ZA PRIPADANJEM GRUPI ….

…doprinose formiranju grupe, ali i podgrupa

  • STA JE TO STO POVECAVA MEDJUSOBNU PRIVLACNOST U TERAPIJSKIM GRUPAMA?

    • Bliskost stavova,problema

    • Zajednicko prisustvo na sastancima

    • Slicnost

    • Razlicitost

    • Pozitivnost i pohvale

    • Dublje otkrivanje sebe

      Imati u vidu na startu grupe!


Medjusobna privlacnost je samo jedna cigla u izgradnji kohezivosti grupe

MEDJUSOBNA PRIVLACNOST JE SAMO JEDNA “CIGLA” U IZGRADNJI KOHEZIVOSTI GRUPE

KOHEZIVNOST- prvi i osnovni uslov i mera postojanja i trajanja grupe

…suma svih snaga koje deluju na clanove da bi ostali u grupI


Vaznije od medjusobne privlacnosti za ostvarenje grupne kohezije je

Vaznije od medjusobne privlacnosti za ostvarenje grupne kohezije je

- Zadovoljenje potrebe clanova za udruzivanjem, priznanjem, sigurnoscu

- Energija i ugled za koje clanovi veruju da ce “nakupiti” kroz ucesce u grupi

- Ocekivanje dobrobiti od rada u grupi

- Pozitivni rezultat uporedjenja sadasnje grupe sa nekom grupom iz proslosti


Sta kohezivnost donosi grupi

Sta kohezivnost donosi grupi?

- …..korisna ponasanja kao sto su:

  • Veca istrajnost u postizanju grupnih ciljeva

  • Veca spremnost za preuzimaje odgovornosti za opste funkcionisanje grupe

  • Veca spremnost da se izraze osecanja

  • Veca spremnost za pazljivo slusanje

  • Bolja sposobbnost da se reaguje(feed-back) i procenjuje rad i pojedinci


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

……3…….

SOCIJALNA INTEGRACIJA


Socijalna integracija

SOCIJALNA INTEGRACIJA

govori o tome kako se clanovi grupe uklapaju medjusobno i kako su prihvaceni u grupi

*********************

  • Norme

  • socijalne uloge i

  • socijalni status

    su onaj deo grupne dinamike koji unapredjuje

    socijalnu integraciju clanova grupe


Dakle norme uloge status

dakle,norme,uloge,status……

“pozajmljuju” red i bliskost grupnom procesu pomazuci clanovima grupe da formiraju ponasanje predvidljivo i udobno za sve.

pomazu grupi da izbegne ekscesivne konflikte i

nepredvidljivosti, koji bi mogli da dovedu do haosa i dezintegracije grupe


Grupa ne moze da funkcionise bez realno visokog nivoa socijalne integracije clanova

Grupa ne moze da funkcionise bez realno visokog nivoa socijalne integracije clanova

  • Socijalna integracija pomaze

    - da se izgradi jednoglasnost o namerama i ciljevima grupe

    - da se grupa krece napred na jedan sredjen i efikasan nacin

    - da se odrzi rad u grupi i

    - da se postignu ciljevi


Norme

NORME

verovanja i ocekivanja koje clanovi grupe imaju

o ispravnom nacinu ponasanja u

socijalnoj situaciji kao sto je grupa

  • Ugradjene su u strukturu grupe

    mogu biti

    • Otvorene, eksplicitne

    • Zatvorene.implicitne


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

……………..

variraju prema stepenu i intenzitetu svoje

povezanosti sa svim clanovima grupe

TJ.

  • Da li vaze za sve clanove grupe ili su selektivne - prema toku grupnog procesa


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

…..

  • Krsenje normi koje vaze za sve clanove grupe vodi ka ostrim sankcijama

  • U grupi norme treba razvijati

  • - sukcesivno i

  • - sporo


Terapeut mora da bude svestan nacina na koji razvija grupne norme

Terapeut mora da bude svestan nacina na koji razvija grupne norme

Treba…..izbegavati razvoj krutih normi koje

  • koce ostvarivanje ciljeva grupe

  • redukuju motivaciju i zadovljstvo ucescem u grupi

    POGOTOVO NA SAMOM POCETKU RADA


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

……….

Dakle,norme odredjuju koja su ponasanja ispravna i obavezna,

  • *ULOGE - DEFINISU NACIN KAKO DA SE NEKO obavezujuce PONASANJE IZVEDE U SKLADU SA PRAVILIMA RADA GRUPE

  • *POMAZU DA SE OSIGURA PODELA POSLA KADA SE RADI NA OSTVARIVANJU CILJEVA

  • GRUPE


Tipologija grupnih uloga

Tipologija grupnih uloga

  • Uloge ispunjenja zadatka-

    • osoba koja olaksava clanovima grupe ispunjenje zadataka i dostizanja grupnog cilja, drzi grupu “na zadatku”, koordinira, daje informacije

  • Socio-emocionalna uloga,

    • osoba koja ohrabruje, harmonizuje, unosi humor i drzi grupu u pozitivnom kontekstu

  • Specificne uloge –

    • monopolista, agresor,dvorska luda,gresnik, cesto mogu predstavljati problem u radu grupe


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

……….

  • Terapeut mora povremeno da analizira razvoj i odigravanje uloga u grupi i da pomogne clanovima da razvijaju one uloge koje ce podstaci socijalnu integraciju i podrzati uspseno socijalno funkcionisanje


Status

STATUS

govori o rangiranju znacajnosti clanova grupe u

odnosu jednih prema drugima

  • Odredjuju ga

    • ugled,

    • moc,

    • polozaj,

    • vestina- koju clan donosi u grupu,

    • doprinos koji clan daje radu grupe


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

……….4……….

MOC I KONTROLA

su teme o kojima socijalni radnici nerado govore, vec mnogo radije govore o…..


Ojacavanje osposobljavanje olaksanje medijacija uzajamna pomoc partnerstvo

Ojacavanje, osposobljavanje,olaksanje, medijacija,uzajamna pomoc, partnerstvo

Ipak, socijalni radnici kao strucna lica i eksperti cesto budu imenovani za vodje imaju moc i kontrolu

Postoje dva tipa moci:

- Pripisana/dodeljena

- Aktuelna


Pripisana ili dodeljena moc

Pripisana ili dodeljena moc

dolazi od percepcije, koju ljudi stvaraju o soc.radniku u grupi i izvan nje,

  • i od neophodnosti da relno i efektivno bude vodja

  • Izvori te vrste moci su:

    • Profesionalni status

    • Edukacija I profesionalna kompetentnost

    • Organizatorsko iskustvo

    • Jasne granice izmedju uloge clana grupe i uloge soc.radnika

    • Honorar za ucesce u grupi


Aktuelna moc

AKTUELNA MOC….

podrazumeva sposobnost socijalnog radnika kao strucnjaka I kao licnosti da menja uslove/parametre u grupi i izvan nje

  • Osobine aktuelne moci:

    • Snaga povezivanja

    • Moc strucnosti

    • Moc informacije

    • Moc legitimiteta

    • Moc nagradivanja

    • Moc prinude

    • Referentna moc


Snaga povezivanja

*Snaga povezivanja

-Sposobnost da privuce i pridobije izvore od strane uticajnih ljudi

*Moc strucnosti

Posedovanje strucnog znanja da grupa dostigne odredjeni cilja

*Moc informacije

Posedovanje informacija koje su potrebne grupi

*Moc legitimiteta

Posedovanje i odrzavanje sluzbene pozicije, autoriteta, prava i privilegija koji dolaze od date pozicije


Referentna moc

*Referentna moc

Osecati zadovoljstvo i biti ponosan zbog clanstva u grupi

*Moc nagradjivanja

Sposobnost da ponudi drustvena priznanja i konkretne nagrade

*Moc prinude

mogucnost primene sankcija,kaznjavanja, odbijanja pristupa izvorima,nagradama i privilegijama


Moc i kontrola grupnog vodje

Moc i kontrola grupnog vodje

  • Narocito su vazni i vidljivi u ranoj fazi grupnog rada.

  • Clanovi grupe u toj fazi najveci deo svojih komunikacija ostvaruju na osnovu vodjinih instrukcija

  • Mnogo manje ili skoro nista jedan od drugog

  • Mdjt.moc vodje ne treba umanjivati ni u bilo kojoj drugoj fazi ili tacki zivota grupe


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

……

  • Odredjeni stepen jasnog uspostavljanja moci i kontrole neophodan je da bi grupa odrzala motivisanost clanova kao i

  • regularnost i efikasnot grupnih sastanaka

  • Vodja moze koristiti svoju moc i konstruktivnu kontrolu da bi pomogao clanovima da rese probleme motivacije za grupni rad


Gubitak motivacije za grupni rad

Gubitak motivacije za grupni rad

  • 1. “socijalno besposlicenje”-dangubljenje, lenjost,- termin koji se koristi sa se opise pad u licnoj motivisanosti i pad u doprinosima koji se daju tokom rada u grupi, i izrazenije verovanje da ce bolje efekte postici ako radi sam

  • 2.”slobodni jahaci” – oni koji misle da njihovi doprinosi grupnom radu nisu bitni i oni koji smatraju da ce primiti svoj deo socijaslne pomoci/nagrade bez obzira koliki je njihov nivo doprinosa


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

…………….

  • 3. “efekat sisara”- dobar i efikasan izvrsilac odjednom odustane -i popusti, tako da ne koristi svoju prednost, vec prednost prepusta I koristi je manje zasluzan i manje motivisan


Rad vodje na povecavanju motivacije

Rad vodje na povecavanju motivacije

Vodja pomaze clanovima da prepoznajuznacajnost zadatka kroz objasnjenje

  • Koliki ce biti licni “profit” od aktivnosti u grupi

  • Koliko ce njihovo aktivno ucesce biti vazno i korisno za druge clanove,-

    ponovo razjasanjavajuci pravila grupe


Vodja povecava motivaciju

Vodja povecava motivaciju

  • Uspostavljajuci visoke standrade

  • Postajucimodel-clankoji veruje u druge clanove i njihovu voljnost da doprinesu i pomazu drugim clanovima

  • Pomaze grupi kao celini da oseti da jegrupna efikasnost bolji nacinnego “besposlicenje” i “slobodni jahac”


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

da bi obezbedio ukljucivanje, regularnost i

privrzenost clanova, vodja mora:

- Svoju moc i kontrolu staviti u sluzbu grupnog napredovanja

- Tehnike vodjenja grupe tokom rada primeriti napredovanju grupe

Na taj nacin i ostali clanovi dobijaju moc i kontrolu jedan nad drugim zbog zajednickog cilja- napredovanja grupe


Toseland rivas 2001 posebno isticu

Toseland&Rivas, 2001 posebno isticu

  • 1. Ohrabrivanje komunikacije clan-clan vise nego vodja-clan

  • 2. Omoguciti da clanovi imaju uvid u program rada grupe i u uputstva kako ce se grupa sastajati ubuduce

  • 3. Podrzati konstruktivne “domace”(unutrasnje) vodje grupe tokom intervencija u grupi

  • 4. Ohrabrivanje i podsticanje pokusaja uzajamne pomoci i uzajamnog ucesca medju clanovima grupe


Rast motivacije

Rast motivacije

  • Podstaci clanove da budu vodje podgrupe “kruzoka” koje ce raditi na specificni zadacima izmedju dva sastanka grupe

    • Kroz prepoznavanje njihovih posebnih vestina ili sklonosti

    • Kroz nagradjivaje tog njihovog angazovanja


Tipovi vodjstva sa aspekta kontrole i moci

Tipovi vodjstva sa aspekta kontrole i moci

  • Demokratsko vodjstvo – jos rane studije (1938/39) pokazale su prednost ovog tipa

  • Transakcionalni modeli vodjstva – nagrada-kazna, cost-benefit analiza, snaga prinude “stap i sargarepa”- u velikoj meri zamenjeni

  • Transformacijski model vodjstva

  • Harizmaticni model vodjstva


Komponente transformacijskog modela

Komponente transformacijskog modela

  • Vizija

  • Inspiracija

  • Modelovanje uloga

  • Intelektualno podsticanje

  • Formulisanje znacenja

  • Insistiranje na potrebi za visokim stepenom reda

  • Osnazivanje, opunomocivanje clanova

  • Atmosfera visokih ocekivanja

  • Negovanje kolektivnog identiteta


Transformacijski model vodjstva

Transformacijski model vodjstva

  • Naglasava se uloga vodje kao karizmaticnog modela, koji pomaze clanovima grupe da nadvladaju licni interes i prepoznaju sire grupne i organizacijske interese

  • Ohrabruje autonomiju clanova i njihov individualitet u dostizanju grupnih i organizacijskih ciljeva

  • Ohrabruje se princip pravljenja pretpostavki kao pristup problemima

  • primena starih resenja na nov nacin(reframiranje)

  • Kreativnost i inovativna resenja


Transformacijski lideri

Transformacijski lideri

koriste svoju osnovnu moc,

  • ALI.-

    • Integrisu clanove

    • Opunomocuju clanove svojim vizionarstvom da sprovode altruisticke motive (umesto licnih) za dobrobit grupe

    • Fokus je na: inspirisanju i osnazivanju clanova ,a ne na popustljivosti


T e r a p i j s k o z n a c e nj e g r u p n o g r a da

………5………

Grupna kultura


Grupna kultura

Grupna kultura

  • Definise se kroz:

    • vrednosti,

    • verovanja,

    • obicaje,

    • tradicije,

    • nacine obavljanja svakodnevnog posla,-

  • koje su implicitne i razumljive za sve clanove grupe


Grupna kultura1

Grupna kultura

  • Duboko uvrezena verovanja, stavovi i pretpostavke koji definisu grupnu kulturu pojavljuju se i odrzavaju kroz odvijanje grupnih interakcija tokom duzeg vremena rada grupe


Grupna kultura ima tri nivoa levi 2001

Grupna kultura ima tri nivoa (Levi,2001)

  • Povrsni nivo – simboli i rituali ispoljavanja grupne kulture

  • Dublji nivo – se ispoljava kroz stil i pristup koji clanovi grupe koriste kad se odvija interakcija medju njima (napr.: konflikt, takmicenje, neagresivnost, i dr…)

  • Najdublji nivo – sastoji se od jezgrovnih ideologija, vrednosti i verovanja kojih se drze svi clanovi grupe


Grupnu kulturu odredjuju

Grupnu kulturu odredjuju

  • Pokrovitelj,institucija koja omogucuje grupni rad

  • Drustvena zajednica (grad, opstina)

  • Sira drustvena zajednica

  • Grupe su vrlo znacajno obelezene dominantnim vrednostima i kulturom sire drustvene zajednice


  • R e z i m e

    R E Z I M E

    • Razumevanje grupne dinamike je od esencijalnog znacaja za efikasan prakticni rad sa pojedincima i njihovim zajednicama

    • Konceptualnli okvir koji pomaze vodjenje, organizovanje i prociscavanje stavova o grupnoj dinamici u socijalnom radu sa grupom moze se smestiti u pet podrucja rada:


    Rezime

    REZIME

    • 1.Komunikacioni proces i interakcijski obrasci

    • 2.Interpersonalna privlacnost i kohezija grupe

    • 3.Socijalna integracija i socijalni uticaji

    • 4.Moc i kontrola

    • 5.Grupna kultura


    Rezime1

    Rezime

    • Fokusiranje paznje na ove domene u grupnoj dinamici i njihovo dobro koriscenje razlikuje grupni rad od ostalih formi socijalnog rada

    • Terapijski grupni rad nije dakle, samo rad sa skupinom pojedinaca u grupnom kontekstu

    • Grupna dinamika daje terapijskim grupama moc da menjaju zivot ljudima


  • Login