Minimalna prodaja
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 11

MINIMALNA PRODAJA PowerPoint PPT Presentation


  • 72 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

MINIMALNA PRODAJA. Analiza tražnje se radi da bi se dobio uvid u nivo prodaje odnosno nivo prihoda (prodaja x cena).

Download Presentation

MINIMALNA PRODAJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Minimalna prodaja

MINIMALNA PRODAJA

Analiza tražnje se radi da bi se dobio uvid u nivo prodaje odnosno nivo prihoda (prodaja x cena).

Bitna je donja granica tražnje jer ona govori o tome da li je projekat profitabilan ili nije. Da bi projekat bio prihvatljiv neophodno je da donja granica tražnje bude na nivou proizvodnje koja obezbeđuje pokriće troškova (“prelomna tačka”). Prelomna tačka postoji na obimu proizvodnje pri kome su ukupni troškovi jednaki ulupnim prihodima.

Prag rentabiliteta projekta , poznat u literaturi kao prelomna tačka (BEP- Break Even Point), predstavlja nivo proizvodnje i prodaje iza koga projekat prelazi iz zone gubitka u zonu dobitka (profita). Drugim rečima, prelomna tačka je obim proizvodnje pri kome su ukupni troškovi jednaki ukupnim prihodima.

Informacija o prelomnoj tački je bitna svakom sponzoru projekta da bi znao koji obim proizvodnje pokriva troškove. Odnos troškova, obima proizvodnje i dobitka prikazuju se pomoću broja proizvoda, vrednosnim ekvivalentom proizvodnje i procentom tehničkog kapaciteta.


Model prelomne ta ke

MODEL PRELOMNE TAČKE

Model prelomne tačke ima sledeće elemente:

T R = uk. prihod, vrednost ukupne prodaje, jedinična cena x prodata količina

T C = uk. troškovi, zbir svih troškova (fiksnih i varijabilnih)

Ffiksni- troškovi perioda nezavisni od obima proizvodnje i prodaje. Amortizacija, el energija, energofluidi, troškovi najma opreme, kamate, troškovi osiguranja, plate menadžera, porezi...

Vvarijabilni- direktno zavise od obima proizvodnje, direktni materijal, direktni troškovi rada, pakovanje , otprema,..dobijamo ih množenjem varijabilnog troška po jedinici količinom proizvoda ( voda x 0,0075 din)

Q = nivo proizvodnje, obim prodaje ili odgovarajući novčani ekvivalent

Q*= obim proizvodnje u prelomnoj tački

P = prodajna cena proizvoda

Pr = TR – TC Pr = P x Q – F – (V x Q) = Q (P – V) – F

Polazna pretpostavka je da je u prelomnoj tački bruto profit 0, što znači

Pr=0 Q (P – V ) – F = 0 Q* = F / (P – V)

U poslednjoj jedinici (P-V) predstavlja doprios po jediici proizvodnje ili kotribucionu maržu, što znači da se obim proizvodnje u prelomnoj tački dobija kad se fiksni trošak podeli kontribucionom maržom.


Minimalna prodaja

Prelomna tačka je bitna za MpP zbog efekta operativnog leveridža (poluga) jer je to sredstvo za povećanje snage. Finansijski leveridž govori o upotrebi kreditnih izvora u cilju rasta sopstvenog kapitala a strategijski leveridž ukazuje na mogućnosti da se slobodnom gotovinom generišu proizvodi u poznim fazama životnog ciklusa mogu finansirati proizvodi u ranim fazama životnog ciklusa. Operativni leveridž respektuje činjenicu da se fiksni troškovi moraju pokriti iz prihoda nezavisno od obima proizvodnje.

Na narednom slajdu grafički je prezentiran model prelomne tačke za projekat sa sadašnjim metodom proizvodnje i posle modernizacije:


Minimalna prodaja

Na narednom slajdu grafički je prezentiran model prelomne tačke za projekat sa sledećim karakteristikama:Prodajna cena po jedinici = 1 din Varijabilni troškovi po jedinici = 0,50 dinFiksni trošak za godinu dana = 2 mil din Varijabilni troškovi linearno rastu sa obimom proizvodnje postoje tri scenarija moguće prodaje: pesimistički 4mil din, mogući 8 mil din i optimistički 12 mil din Prelomna tačka Q*= 2mil din / (1din- 0,50 din) = 4 miliona jedinica


Minimalna prodaja

Pri mer 2Prodajna cena po jedinici = 1 dinVarijabilni troškovi po jedinici = 0,30 din, uvedena automatizacija Fiksni trošak za godinu dana = 3 miliona din, urađena modernizacijaVarijabilni troškovi linearno rastu sa obimom proizvodnjepostoje tri scenarija moguće prodaje: pesimistički 4mil din, mogući 8 mil din i optimistički 12 mil dinPrelomna tačka Q*= (P-V1) – F1 = Q (P-V2)-F2 Q=(F1-F2) / (V2 – V1)= 5 mil jedinica


Minimalna prodaja

Jednostavnost je prednost modela prelomne tačke, ali i hendikep.

-Najveći broj troškova se teško može svrstati u čisto fiksne ili čisto varijabilne, veći deo troškova je semivarijabilne prirode, neproporcionalno se uvećavaju sa obimom proizvodnje. To se posebno odnosi na situacije visokog stepena korišćenja kapaciteta.

-Smanjenje cena dovodi do rasta prodaje ali troškovi mogu da rastu iznadproporcionalno u slučaju “uskih grla”.

-U kratkom roku , svi troškovi su fiksnog karaktera. Tek sa produžejem perioda troškovi dobijaju varijabilni karakter.

Model prelomne tačke je primenljiv samo za specifičan vremenski period.

Model prelomne tačke ima prednosti koje ga održavaju u zoni značajnih alata za PpP.

- Koristi se za rane faze evaluacije projekta kada je potrebno dati ranu procenu opravdanosti projekta

- Jako uočljivo objašnjava razlike u reakcijama na pad tražnje (recesiju) koje postoje između različitih grana. Grane niskog operativnog leveridža (građevinarstvo i maloprodaja) na pad tražnje reaguju smanjenjem ponude ali zadržavanjem nivoa cena. U granama visokog operativnog leveridža (procesna ind, aviotransport) smanjenje obima proizvodnje izaziva katastrofalne posledice pošto dominiraju fiksni troškovi, a prelomna tačka je na visokom stpenu korišćenja kapaciteta, tako da je logičnije da se smanje cene a održi obim proizvodnje


Evaluacija projekta pomo u prelomne ta ke

EVALUACIJA PROJEKTA POMOĆU “PRELOMNE TAČKE “

Evaluacija projekata pomoću prelomne tačke je jednostavna te se ne koristi samo osnovni model već se uključuju mnogi aspekti koji praktično i brzo mogu da olakšaju odluke.

Glavne modifikacije osnovnog modela prelomne tačke :

  • Vrednosno izražena prelomna tačka- kada prelomnu tačku moramo znati preko obima prodaje

    Vrednosno izražena prelomna tačka se dobija množenjem leve i desne strane jednačine prelomne tačke sa cenom P

    P x Q = P x F /P-V P x Q = F / (P-V /P) P x Q = F / ( 1 – V/P)

  • Prelomna tačka u procentu tehničkog kapaciteta- pošto Q ₁ označava ukupan kapacitet, obe strane jednačine prelomne tačke podelimo kako bi dobili prelomnu tačku u procentu kapaciteta

    Q* = F / (P-V) (Q/Q₁)*={ (F /P-V)} / Q₁ ) (Q/Q₁)*={ F / (P-V)} ∙ Q₁


Minimalna prodaja

3. Prelom u varijabilnim troškovima- u realnom svetu varijabilni trošak nema konstantnu vrednost. Kod varijabilnih troškova se javljaju prelomi kao posledica degresije troškova zbog : ekonomije obima u proizvodnji, popusta na količinu za nabavljene inpute, pozitivnih efekata krive iskustava živog rada...Na slajdu je prikazan prelom u varijabilnim troškovima kao posledica nekog od pomenutih razloga.Ukoliko se prelom nalazi levo od prelomne tačke Q*, količina će se u prelonoj tački Q* smanjiti, a ukoliko se nalazi desno od Q*, količina u prelomnoj tački se neće promeniti.


Minimalna prodaja

4. Prelom u fiksnim troškovima- nivo fiksnih troškova se menja sa promenom obima proizvodnje. Ukoliko se javi prelom levo od Q*, dolazi do rasta u prelomnoj tački , a ako se prelom javi desno od Q*, prelomna tačka se neće promeniti.


Minimalna prodaja

Najvažnija pouka analize prelomne tačke tiče se veze između operativnog i finansijskog leveridža.

Analiza prelomne tačke pokazuje da je operativni leveridž bitna determinanta finansijskog leveridža, ali je za kompletnu sliku potrebno uključiti i strategijski leveridž zbog mogućnosti da se slobodna gotovina realocira posredstvom projekta iz tenutno akumulativnih u potencijalno atraktivne delatnosti ako bi se realizovala strategija.

Stratezi moraju naći način da usklade sva tri leveridža usklađivanjem tokova finansijskih sredstava . Ukoliko se ne nađu prava rešenja, rizik poslovanja rapidno raste.


  • Login