Finansiranje za tite ivotne sredine na nacionalnom i lokalnom nivou
Download
1 / 22

FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NA NACIONALNOM I LOKALNOM NIVOU  - PowerPoint PPT Presentation


  • 79 Views
  • Uploaded on

FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NA NACIONALNOM I LOKALNOM NIVOU . Dragoljub Todi ć. Podteme:. stanje i praktični problemi u funkcionisanju lokalnih eko fondova , saradnja lokalne samouprave sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije,

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NA NACIONALNOM I LOKALNOM NIVOU ' - tex


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

Podteme
Podteme: LOKALNOM NIVOU 

  • stanje i praktični problemi u funkcionisanju lokalnih eko fondova,

  • saradnja lokalne samouprave sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije,

  • položaj organizacija civilnog društva u ovoj oblasti,

  • položaj i uloga privrednog sektora,

  • uloga fondova i ciljevi nacionalne politike u oblasti životne sredine

  • uloga fondova i podsticanje procesa usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU i njihovog sprovođenja

  • fondoviievropske integracije ...

  • ...


Sadr aj i okviri rasprave
Sadržaj i okviri rasprave LOKALNOM NIVOU 

  • Dosadašnje aktivnosti i postojeće procene

  • Pitanja za diskusiju


Kriterijumi
Kriterijumi: LOKALNOM NIVOU 

  • Transparentnost rada

  • Kriterijumi za dodelu sredstava

  • Odgovornost za korišćenje sredstava

  • Međusobna (ne)usaglašenost procedura

  • Izveštaji o radu

  • Fond i/ili fondovi – kao deo ukupnog sistema upravljanja u oblasti životne sredine

  • Fond i/ili fondovi – kao deo procesa evropskih integracija

  • Ciljevi Fonda kao deo ciljeva zaštite životne sredine

  • ….


Postoje e procene
Postojeće procene LOKALNOM NIVOU 

  • Nacionalni program zaštite životne sredine

  • Strategija održivog razvoja

  • Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine

  • Ostali strateški dokumenti …

  • Izveštaji i stanju životne sredine ...

  • Izveštaji Evropske komisije ...


Nacionalni program za tite ivotne sredine
Nacionalni program LOKALNOM NIVOU zaštite životne sredine

  • 6. Nedelotvoran sistem finansiranja zaštite životne sredine i nedostatak ekonomskih podsticaja. (jedan od sedam opštih uzroka postojećih problema u oblasti životne sredine)

  • Izvori finansiranja zaštite životne sredine su budžet Republike Srbije, prihodi od naknada i taksi za zaštitu životne sredine i inostrana pomoć (donacije, krediti). Nivo budžetskih ulaganja u životnu sredinu je nizak, u proseku (period 2001-2008) iznosi 0,3% BDP godišnje. Prihodi od naknada i taksi su značajni, i deo su sredstava Fonda. Finansiranje od strane industrije i privatnog sektora je veoma slabo usled nedostatka ekonomskih podsticaja. Instrumenata finansijskog tržišta (krediti, akcije, obveznice, itd.) skoro da i nema. Sistem ekonomskih instrumenata je nerazvijen i ne omogućava dovoljno ekonomskih podsticaja za smanjenje zagađenja. Str. 43. Videti i str. 117-130.


Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine
Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine

  • 5.2.5 Finansiranje praznina

  • Finansijska praznina nakon nadoknade troškova mora biti pokrivena iz miksa instrumenata, uključujući:

  • Bespovratna sredstva EU, IPA fondova tokom kandidature i strukturalnih fondova nakon punog članstva;

  • Finansijske institucije (Kreditanstalt Für Wiederaufbau (KfW), Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), Evropsku investicionu banku (EIB) i ostale);

  • Direktnu podršku od strane donatora projekata uključujući projekte tehničke pomoći;

  • Industrije/Komercijalne direktne investicije i privatne investitore;

  • Javni sektor, uključujući centralni budžet; budžete lokalne samouprave; ekonomske instrumente, npr. Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije (FZŽS), Budžetski fond za vode Republike Srbije i Budžetski fond za vode Autonomne pokrajine Vojvodine. Str. 22.


5 2 6 glavni zaklju ci
5.2.6 Glavni zaključci sredine

  • Sredstva planirana ovom Strategijom u najvećoj meri će biti obezbeđena iz:

  • -Pretpristupnih fondova EU, kao i iz

  • -Fonda za zaštitu životne sredine i

  • -Budžetskog fonda za vode Republike Srbije.

  • Str. 29.


Posebnu pa nju trebalo bi posvetiti i
Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti i: sredine

  • Kapacitetu za mobilisanje moguće priuštljivosti na nacionalnom nivou

  • Optimizirajuća nadoknada troškova od krajnjih zagađivača kroz naknade i razne ekonomske instrumente nije samo finansijski poželjna; to je apsolutan zahtev EU „grant” šeme.

  • EU subvencioniše deo poželjnih investicija koje se ne mogu priuštiti na nacionalnom nivou. U pitanju su bespovratna finansijska sredstva koja se ne mogu nadoknaditi od krajnjih korisnika. Treba da se u što kraćem periodu povećaju nadoknade za korisnike na maksimalno priuštljivu tarifu (MAT).

  • Glavne institucije koje su uključene u taj proces su JKP na LSU nivou. Stoga, u tom kontekstu, svi napori da se brzo formiraju ekonomski i finansijski održiva JKP treba da budu glavni prioritet Vlade, jer će to biti od velike koristi za Republiku Srbiju kroz pomoć za mobilisanje EU bespovratnih finansijskih sredstava, a takođe će biti i ključ za poboljšanje životnog standarda ljudi u Republici Srbiji. Str. 29.


5 2 6 glavni zaklju ci1
5.2.6 Glavni zaključci sredine

  • Kapacitetu da se obezbedi brza i potpuna mobilizacija dostupnih EU finansijskih sredstava

  • U okviru IPA III, IV i V realizovaće se znatno ulaganje u kapacitete lokalnih institucija. Ipak, treba primetiti da će očekivani iznosi ostati otprilike isti (200 miliona evra na godišnjem nivou, uz oko 40 miliona evra za životnu sredinu).

  • Projekti će i dalje biti veliki, uz jasno uspostavljene prioritete i neće biti brojni. Tokom 2012. i 2013. godine, najveći akcenat će biti usmeren na proceduralne inovacije koje sa sobom nosi DIS, zahteve da se doprinese definisanju operativnih planova (OP) u životnoj sredini, kao i na potrebu da se obezbede adekvatni implementacioni planovi za posebne direktive za pregovore u vezi sa Poglavljem 27.

  • Od momenta pristupanja EU pa nadalje, akcenat će, ipak, proizilaziti iz povećanih dostupnih fondova. Može se očekivati da će se finansiranje povećati sa 1,4 milijardi evra u proteklih 7 godina, na 1,4 milijardi evra godišnje.

  • Do sada možemo da primetimo da je ta faza „iznenadila” sve zemlje koje su postale članice 2004. godine, i to ne samo kada je reč o osnovnim kapacitetima u programiranju, planiranju i opisanim ekonomskim političkim funkcijama.

  • Oportunitetni trošak takvih nedostataka u planiranju je bio prilično visok, koji je bio potkrepljen nedostatkom ko-finansijskih planova.


5 2 6 glavni zaklju ci2
5.2.6 Glavni zaključci sredine

  • Od daljeg razvoja Fonda za zaštitu životne sredine, Budžetskog fonda za vode Republike Srbije i Budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine Vojvodine se očekuje obezbeđenje znatnog podsticaja sredstvima javnog sektora za projekte u životnoj sredini;

  • U okviru predviđenog scenarija, dodatna podrška javnog sektora, koja ne podrazumeva izdvajanja iz postojećih izvora, će zahtevati dodatnih 962 miliona evra u 2019. godini i

  • Od 2019. godine pa nadalje, kombinacija povećanih bespovratnih finansijskih sredstava (po prijemu u članstvo u EU) i povećane priuštljivosti će omogućiti znatan kapacitet za otplatu prethodne finansijske i šire podrške u oblasti životne sredine.


Radne grupe
Radne grupe sredine

  • Primena NEAS-a bez sektorskih strategija i implementacionih planova (za pojedine direktive) nije dovoljna da bi se garantovala uspešna aproksimacija i sigurna pozicija pri pregovorima o pristupanju.

  • Radne grupe (RG): Horizontalno zakonodavstvo, Kvalitet vazduha i klimatske promene, Industrijsko zagađenje i buka, Zaštita prirode, Hemikalije i genetski modifikovani organizmi (GMO), Voda, Otpad.

  • U svakoj radnoj grupi planirano učešće lokalne samouprave, osim RG za Hemikalije i GMO

  • Jedino u RG za upravljanje vodama i upravljanje otpadom predviđeno učešće JKP

  • Jedino u RG za upravljanje otpadom predviđeno učešće predstavnika NVO(str. 34-42)


Sektorske strategije
Sektorske strategije sredine

  • Horizontalni sektor (lok. sam. a “pored toga, u dosta slučajeva će biti poželjno da se pozovu predstavnici institucija iz javnog sektora na koje će regulacija odnositi – obično su to industrija i organizacije civilnog društva, kao i predstavnici drugih reprezentativnih organizacija.” str. 15.

  • Sektor hemikalija i GMO (lok. sam, + “poželjno” i ostali – ista formulacija kao kod horizontalnog sektora, str. 17)

  • Sektor zaštite prirode (predstavnik lok. Sam. + “Pored zastupljenosti institucija iz javnog sektora, u mnogim slučajevima će biti potrebno pozvati i predstavnike strana na koje se regulativa odnosi – obično su to industrija i organizacije civilnog društva, kao i predstavnici drugih reprezentativnih organizacija.”, str. 14).


Sektorske strategije1
Sektorske strategije sredine

  • Kvalitet vazduha i klimatske promene (uključuju i lok. sam. i privredu i OCD, str. 12)

  • Sektor industrijskog zagađenja i buke (lok. Samouprava, privreda i OCD, str. 9-10)

  • Sektor upravljanja otpadom (predstavnici “izabranih LSU”, OCD, JKP, str. 53)

  • Sektor upravljanja vodama – “U slučaju LSU, jedan predstavnik LSU i JKP treba da budu uključeni. Pored toga, u mnogim slučajevima bilo bi poželjno da se pored predstavnika institucija javnog sektora pozovu i oni na koje se propis odnosi – uglavnom industrija i predstavnici OCD kao i druge organizacije.” str. 39.

  • Za svaku direktivu posebna radna grupa – str. 40-41. NEMA PREDSTAVNIKA LOK. SAMOUPRAVE


Izve taj ek za 2008
Izveštaj EK (za 2008) sredine

  • Povećani su budžetski resursi za zaštitu životne sredine, ali oni su još uvek mali.

  • Fond za zaštitu životne sredine je aktivan u kofinansiranju projekata, posebno u oblasti upravljanja otpadom, sanitarne zaštite i kontrole kvaliteta vazduha. Str. 49.


Izve taj ek za 2009
Izveštaj EK (za 2009) sredine

  • Fond za zaštitu životne sredine je aktivan, posebno u oblasti upravljanja otpadom i opasnim otpadom, sanacije, remedijacije zemljišta i praćenja kvaliteta vazduha. Str. 49.

  • Međutim, institucionalni kapacitet i tehnički i kadrovski resursi i dalje su nedovoljni, naročito na lokalnom nivou. Potrebna je bolja koordinacija sa centralnim nivoom i biće potrebno posvetiti veću pažnju sprovođenju propisa. Direkcija za vode u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i dalje nema dovoljno zaposlenih, a njen instititucionalni kapacitet je neodgovarajući. Podela nadležnosti za upravljanje vodama i dalje je razuđena. Uopšteno govoreći, kapacitet za upravljanje vodama je i dalje slab. (str. 50)


Izve taj ek za 2010
Izveštaj EK (za 2010) sredine

  • Međutim, neophodno je dodatno uspostaviti postupke za definisanje troškova proizvoda, kao i kriterijume i postupke za Fond za zaštitu životne sredine, radi finansiranja ponovnog korišćenja i reciklaže otpada. Str. 39.

  • Visoke naknade za zagađivanje vode treba da se uplaćuju Fondu za zaštitu životne sredine i da se koriste za izgradnju postrojenja za obradu otpadnih voda. Str. 39.


Izve taj ek za 20101
Izveštaj EK (za 2010) sredine

  • Fond za zaštitu životne sredine je i dalje aktivan. Međutim, i dalje su mu neophodni kapaciteti za obezbeđivanje adekvatne primene Strategije za integrisano praćenje. Budžetska sredstva za zaštitu životne sredine su i dalje mala.

  • Neophodno je ojačati institucionalne kapacitete, posebno na lokalnom nivou. Neophodna je bolja koordinacija sa centralnim nivoom, kao i dalja primena zakonskih propisa. Str. 40.


Izve taj ek za 2011
Izveštaj EK (za 2011) sredine

  • Nadalje, finansiranje poslova upravljanja životnom sredinom na nivou opština je nedovoljno i zahteva njihovo značajno povećanje kako bi se opravdala i održala decentralizacija. 146.

  • Treba izvršiti reviziju načina upravljanja zaštićenim oblastima. Pre svega finansiranje poslova očuvanja treba učiniti nezavisnim od upotrebe resursa. 149.


Izve taj ek za 20111
Izveštaj EK (za 2011) sredine

  • Nema posebnih napomena o Fondu ??? !!!

  • (osim u delu koji se odnosi na upravljanje otpadom, str. 148)


Mogu a pitanja za diskusiju
(Moguća) pitanja za diskusiju: sredine

  • 1. Fond i/ili fondovi – kao deo ukupnog sistema upravljanja u oblasti životne sredine

  • 2. Ciljevi Fonda kao deo ciljeva zaštite životne sredine

  • 3. Efektivnost i efikasnost postojećeg sistema finansiranja sa stanovišta ciljeva u oblasti životne sredine

  • 4. Transparentnost rada …

  • 5. Preciznost kriterijuma za dodelu sredstava

  • 6. Odgovornost korisnika sredstava fonda i upravljača fonda


Mogu a pitanja za diskusiju1
(Moguća) pitanja za diskusiju: sredine

  • 7. Međusobna (ne)usaglašenost procedura

  • 8. Međusobni odnosi Fonda, pokrajinskog fonda i budžetskih fondova opština …

  • 9. Odnos sa fondovima u drugim oblastima (energetika, poljoprivreda, inovacije, razvoj,… )

  • 10. Odnos fondova sa drugim načinima finansiranja

  • 11. Fond i/ili fondovi i procenjeni troškovi aproksimacije

  • 12. Fond i/ili fondovi – kao deo procesa evropskih integracija

  • 13. Fond i/ili fondovi i uloga u pregovorima o pristupanju EU …

  • 14. … … … … … … … … … … … … … … … … … … … …


ad