ADOLESCENCIJA

1. ADOLESCENCIJA

2. Adolescencija je razdoblje prelaza iz detinjstva u odraslo doba.

3. Psihički razvoj tokom adolescencije kreće se ka sve većoj kompetentnosti, samostalnosti i spremnosti za preuzimanje odgovornosti koju imaju odrasli. Adolescencija se psihološki završava upravo preuzimanjem odgovornosti koje imaju odrasli, a kada će se to desiti, zavisi od individualnih faktora, razvijenosti društva i kulture.

4. Danas je najčešće mišljenje da adolescencija traje od 12. do 20. godine.

5. Telesni i seksualni razvoj Adolescencija počinje pubertetom. Pubertet je period seksualnog sazrevanja koji je pokrenut pojačanim lučenjem polnih hormona. Javlja se i ubrzan telesni rast. Devojčice ranije ulaze u pubertet, oko 10. godine, a dečaci dve godine kasnije.

6. Adolescenti su svesni svojih telesnih promena. Svesnost da se telo menja izaziva kod adolescenata strepnju i osetljivost na izgled. Intenzivnije lučenje hormona uslovljava pojačanu emocionalnu osetljivost. Zato je pubertet delikatan razvojni period, ali ne i problematičan kao što se misli.

7. Socijalni i emocionalni razvoj Adolescenti su intelektualno zreli, što znači da mogu da razmišljaju o apstraktnim temama i da moralno rasuđuju na nivou odrasle osobe. To im stvara osećanje kompententnosti ili sposobnosti i želju za samostalnošću i nezavisnošću.

8. Seksualna zrelost izaziva želju za romantičnom ljubavlju.

9. Zbog pobuđene samosvesti, postavljaju se pitanja “ko sam ja i koje je moje mesto u svetu.” Sve to pokreće adolescente na sticanje raznovrsnih životnih iskustava jer im upravo to nedostaje. Adolescenti su zato stalno u akciji i spremni da probaju nešto novo. Tako stiču razne socijalne veštine i formiraju stavove o sebi i drugima.

10. Adolescenti naviše žele da budu slobodni, samostalni i nezavisni. Roditelji najčešće hoće da ih kontrolišu jer misle da još nisu odgovorni i zreli i to dovodi do sukoba između njih. Vremenom, roditelji stiču poverenje u njihovu odgovornost i sposobnost. Sukobi su najčešći u svakodnevnim pravilima ponašanja, poput oblačenja, izlazaka, pospremanja i dr. Mnogo su ređi sukobi u vezi religije, politike, ekonomije...

11. Za razliku od detinjstva, kada su roditelji bili najvažnija emocionalna podrška, sada, u adolescenciji to postaju prijatelji. Sa njima razmenjuju intimna iskustva, provode najviše vremena i preduzimaju nove aktivnosti. Kroz podršku i razumevanje prijatelja, adolescenti stiču samopoštovanje i sigurnost, postaju samostalnije i snažnije ličnosti.

12. Društvo obično ima pravila koja se odnose na izgled mesta izlazaka, vrstu muzike... Adolescenti najčešće spremno prihvataju i slede ta pravila, jer im je važno da budu prihvaćeni.

13. Društvo takođe može pripadati nekoj većoj grupi kao što su reperi, pankeri, šminkeri, hip-hoperi...

14. Adolescenti imaju potrebu da spoznaju svoje osobine, uverenja, sposobnosti, životne ciljeve i po čemu su slični drugim ljdima, a po čemu različiti od njih.

15. Formiranje identiteta • Psiholog Erik Erikson smatrao je da razvoj identiteta u adolescenciji pokreće potreba da se izabere buduća profesija i da je to najteži zadatak u adolescenciji. To je dugotrajan proces preispitivanja, koji može izazvati krizu identiteta. • Neki adolescenti ne reše krizu identiteta zato što olako prihvataju identitet koji im nameću drugi. Erikson je smatrao da oni koji ne razreše krizu identiteta nemaju dovoljno jasan doživljaj sebe i postaju nesigurni i nedosledni u sporvođenju svojih odluka i zavisni od tuđih mišljenja.

16. Poremećaji u adolescenciji Najčešći problemi u adolescenciji jesu alkoholizam, narkomanija, anoreksija, bulimija i maloletnička delikvencija.

17. Razlozi zbog kojih adolescenti konzumiraju alkohol i drogu mogu biti radoznalost, radi zabave, razni problemi u porodici, školi, ljubavi ili društvu.

18. Često opijanje alkoholom pogoršava sve psihičke i fizičke funkcije. Razvijaju se osobine kao što su neodgovornost, depresivnost, agresivnost... • Hronično opijanje može izazvati težak psihički i fizički poremećaj-delirijum tremens koji se javlja usled nagle apstinencije, a karakteristike su drhtanje, jaki bolovi, mučnina...

19. Droga se uzima zbog želje za stanjem u kojem se osoba oseća prijatno, zadovoljno i opušteno. Dejstvo droge je kratko i nakon toga nastaju jaka napetost, nezadovoljstvo i praznina.

20. Anoreksija i bulimija su poremećaji u ishrani. • Ne mogu se savladati bez pomoći stučnjaka. Lečenje i psihoterapija dugo traju, a nekada je potrebna i hospitalizacija. • Psiholozi smatraju da su mogući uzroci anoreksije i bulimije strah od odrastanja, strah od debljine i odnosi sa roditeljima.

21. Glavne karakteristike anoreksije jesu da se osoba izgladnjuje i da ima iskrivljenu sliku o svom telu. Izgladnjivanje prouzrokuje preteran gubitak težine, fizičku slabost i zdravstvene probleme kao što su usporeni rad srca, nizak krvni pritisak, usporen rad srca... Anoreksija je u 90% slučajevaženski poremećaj. Obično počinje nakon prve menstruacije kada se malo udebljaju i, plašeći se da se ne ugoje, one se izgladnjuju jer veruju da su debele. Tako se vremenom dobija iskrivljeno opažanje tela. Anoreksija nekada traje ceo život, a može imati i smrtni ishod.

22. Bulimija je nekontrolisana proždrljivost. Preterano prejedanje obično prati faza namernog pražnjenja(povraćanja ili korišćenjem laksativnih sredstava) da se osoba ne bi ugojila. Najčešće počinje u srednjoj ili kasnoj adolescenciji. Nakon prejedanja i povraćanja, osoba se oseća veoma loše, uplašena je, ljuta je na sebe i grize je savest.

23. Maloletnička delikvencija je kršenje zakona od strane maloletnika. Najteži oblici maloletničke delikvencije jesu pljačke, silovanja i ubistva. Drugi prestupi su tuče, bežanje od kuće, uništavanje imovine, pušenje... • Na delikvenciju utiču psihološki i sociološki činioci: nisko samopoštovanje, nedostatak ljubavi i pažnje, fizičko zlostavljanje, loš uspeh u školi...

24. Zrela ličnost kao cilj razvoja • Psiholozi smatraju da je ličnost zrela kada dođe do emocionalne, kognitivne i kognitivno-socijalne zrelosti. • Emocionalnu zrelost karakteriše uravnoteženo emocionalno reagovanje na događaje koji su važni ta osobu. • Kognitivna zrelost predstavlja razvijenost kognitivnih procesa u obimu i na nivou koji je karakterističan za ponašanje odraslih osoba u odredjenoj kulturnoj sredini. • Socijalnu zrelost odlikuju uključenost u društveni život i volja da se istraje u ostvarenju prihvaćenih ciljeva.