Osnovni pojmovi o Internetu

1. Osnovni pojmovi o Internetu

2. Nastavne teme • definicija i organizacija Interneta • pružaoci usluga • pregled Internet servisa • razvoj primene Interneta • intranet i ekstranet

3. Internet ne zamenjuje ljude. On ih čini delotvornima.Michael Dell

4. Definicija Interneta Internet je globalni skup međusobno povezanih računarskih mreža pomoću TCP/IP protokola koje čine javni, distribuirani, multimedijalni informacioni sistem sa više od milijardu korisnika.

5. Ključne odrednice Interneta • Globalno povezivanje korisnika u celom svetu: malih lokalnih mreža, velikih državnih, nacionalnih i internacionalnih u jednu jedinstvenu mrežu • Pristup velikom broju informacija, tekstova, grafika, zvuka, programa i ljudi

6. Koncept galaktičke mreže • Jedinstvena identifikacija svakog računara na mreži: IP adresa sa 4 grupe brojeva • Adresiranje jednostavno za rukovanje: Sun-ov sistem imena domena • Paketni prenos: Baranov IP packet switching sa prenosom u manjim, spojivim celinama • Određivanje puta: ruteriusmeravaju saobraćaj i prevode poruke između različitih ICT • Pouzdanost: TCP Vintona Cerfa sprečava gubitak paketa i dugo čekanje na njih • Standardizacija: mrežne i komunikacione tehnologije potpuno standardizovane

7. Internet asocijacije I • ISOC (Internet Society) međunarodna organizacija koja brine o širenju i tehničkom razvoju Interneta,njegovoj budućnosti i formiranju pravila za rad • IAB (Internet Architecture Board) bavi se osmišljavanjem tehničkih detalja rada Interneta, nadgleda svoje delove - IRTF i IETF • IRTF (Internet Research Task Force) bavi se istraživanjima vezanim za protokole, aplikacije, arhitekturu i tehnologije • IETF (Internet Engineering Task Force) bavi se evolucijom arhitekture Interneta i njegovim funkcionisanjem, održava TCP/IP i druge protokole

8. Internet asocijacije II • ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) odgovara za funkcionisanje dodele prostora za adrese i sistem naziva domena prema IP protokolu • InterNIC (Internet’s Information Network Center) upravlja dodelom Internet imena i adresa na jedinstven i nekonfliktan način • W3C (World Wide Web Consortium) brine o razvoju interoperatibilnih tehnologija i Web standarda

9. Delatnosti .aero – vazdušni prevoz .biz – poslovne firme .com – poslovne organizacije .coop – kooperacije .edu – obrazovne institucije .gov – vladine organizacije .info – pružaoci informacija .mil – vojska .museum – muzeji .name – pojedinci .net – mreže računara .org – neprofitne organizacije i fondacije .pro – profesionalci

10. Backbone • vrlo brza, osnovna mreža saobraćaja na Internetu • na ovu mrežu se povezuju regionalne i mreže pojedinih pružalaca usluga

11. Backbone Regionalne mreže Regionalne mreže Pružaoci usluga Pružaoci usluga Pružaoci usluga Lokalni pružaoci usluga Lokalni pružaoci usluga Lokalni pružaoci usluga Lokalni pružaoci usluga Korinici Korinici Korinici Korinici Korinici

12. Povezivanje na Internet I • pomoću modema i telefonskih linija sa propusnim opsegom od 56 Kb/s ili preko iznajmljenih linija • preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network) sa propusnim opsegom od 64 Kb/s • optičkim kabelom sa pružaocem usluga kablovske televizije, od 128 kb/s do 256 Kb/s

13. Povezivanje na Internet II • Bezžični pristup digitalnom radio vezom uz propusni opseg od 256Kb/s • Pomoću kablovskih medija i digitalnih linija po ATM ili Frame relay protokolima sa 2 Mb/s • Visoki propusni opseg do 32Mb/s pomoću specijalnih bakarnih kablova i DSL tehnologija

14. Povezivanje u gradovima SEE

15. Provajderi Interneta • telefonske kompanije • sistemi kablovske televizije • hardverske i softverske kompanije • univerziteti • trgovačke kompanije • telekomunikaciona industrija

16. Glavne funkcije provajdera • Uspostavljanje globalnih komunikacionih veza • Elektronska pošta • Web hosting • ...

17. Izbor provajdera • usluge dostupne 24/7/365 • dostupnost tehničke podrške • kvalitet veze, brzina prenosa, kapacitet • mirroring sajta (više dostupnih kopija) • e-mail i ftp usluge • zaštita servera • softverska podrška (podaci o posetama, multimedijalni servisi, ćaskanje idr.) • cena usluga • iskustva drugih

18. Internet servisi • elektronska pošta • daljinsko preuzimanje datoteka • telnet • diskusione grupe • ćaskanje • World Wide Web

19. Elektronska pošta • electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost telefonske i trajnost pisane komunikacije • autor Ray Tomlison, učesnik ARPANET projekta, u septembru 1971. godine • program se zvao SNDMSG • uveo simbol @ u adresu • prva poruka: QWERTYUIOP

20. Koncept e-maila • e-mail omogućava slanje poruke drugom korisniku ili njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan uslov da su njihove adrese poznate • pružalac usluga svakom klijentu obezbeđuje poštanski pretinac za njegove poruke tj. deo memorije na njegovom disku • prenos poruke iz pretinca do klijenta vrši se samo kada je poruka pristigla u pretinac i klijent to zahteva • poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i drugi sadržaji

21. Adresiranje • adresa pretinca formata: ime@organizacija.područje • ime: određuje vlasnika pretinca, mora biti jedinstveno za organizaciju i područje • organizacija: institucija koja je vlasnik ovog pretinca i drugih istog naziva organizacije i područja • područje: geografsko područje (određeno ISO standardom 3166) ili delatnost, za Srbiju: RS, ranije: YU

22. Funkcije elektronske pošte • priprema pisma • priključenje proizvoljnog dokumenta • korišćenje adresara • korišćenje mnemoničkih adresa • slanje pisma (na jednu ili više adresa) • arhiviranje poslatih pisama • prijem i čitanje pošte • arhiviranje primljenih pisama • odgovaranje na primljeno pismo • prosleđivanje pisama

23. Dostavne liste • predstavljaju posebne adrese više korisnika elektronske pošte • pismo koje stigne na tu adresu prosleđuje se svima sa liste • saradničke dostavne liste – skupovi ljudi istog interesa (klubovi hobista, stručna udruženja, sekte isl.) • informativne dostavne liste – distribucija novosti većem broju korisnika • moguće pretplate na dostavne liste • problem dostavnih lista: spam • program: Mailing List Server

24. Daljinsko preuzimanje datoteka • preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa sa udaljenog servera (download), počev od 1973. • osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer Protocol - FTP) • prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku datoteke namenjene samo određenom krugu, sa udaljenog servera, a na zahtev korisnika • najpoznatiji program: WS_FTP

25. Telnet • nastao 1974. godine • omogućava pristup udaljenom računaru pomoću programa za emulaciju terminala, na poznatoj adresi, uz predstavljanje i lozinku • koristi se za udaljeno administriranje računara • problem: zloupotreba pristupa sa visokim ovlašćenjima

26. Diskusione grupe • koriste se od 1979. godine • UseNet Discussion Groups • okupljaju se na osnovu zajedničkog interesa • korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim učesnicima u grupi • razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe sa direktnim slanjem poruka • grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i potkategorije • prijava ili pretplata su slobodni za svakoga • najproduktivnija razmena informacija u svetu • registrovano više od 100.000 ovakvih grupa

27. Ćaskanje (Chatting) • u primeni od 1988. godine • organizivano na sistemu IRC (Internet Relay Chat), program IRC Client • omogućava konverzaciju na neformalan način • privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz mogućnost razmene datoteka • pismeno, govorno i grafičko čavrljanje • učešće pod nadimcima ili pseudonimima • najčešći korisnici - žene

28. Internet telefonija • napredna varijanta ćaskanja • direktna veza između Internet adresa • razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom • neophodna odgovarajuća opremljenost računara • izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog znatno niže cene: cena impulsa do pružaoca usluga + cena njegovih usluga • ugrožen monopolski položaj telefonskih kompanija

29. World Wide Web • mrežni servis za organizovanje informacija dostupnih korisnicima Interneta u obliku hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica) • sinonimi: WWW, W3,the Web

30. Šta je WWW? • biblioteka sadržaja koji koriste Internet kao komunikacinu strukturu • veze dokumenata koji se nalaze na računarima povezanim preko Interneta • neformalna kolekcija konvencija za rukovanje ovim sadržajima

31. Šta je WWW? • sistem koji koristi Internet za obezbeđivanje, organizovanje, pristupanje i predstavljanje informacija u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije • Web stranice: osnovni dokumenti u koje se strukturiraju informacije na WWW

32. Sadržaj WWW • sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na različitim lokacijama u celom svetu • računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju se Web serveri • napisani su pomoću specijalnog jezika koji se naziva HTML • sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti prikazani • ovi fajlovi se nazivaju Web stranice

33. Adresiranje Web strana • URL – Universal Resorce Locator: mrežni servisni program specificira adresu svake Web stranice na Internetu • ‚adresa: 2 dela – oznaka protokola za prenos i naziv domena (IP adresa računara) • svaki Web sajt ima jedinstvenu adresu • primer URL adrese: www.krstarica.co.yu

34. Osobine hiperteksta • ne pretpostavlja određeni redosled ili hijerarhiju obuhvaćenih informacija • omogućava višestruke međusobne odnose između informacija • njihovim logičnim povezivanjem obzbeđuje se laka dostupnost i pretraživanje informacija

35. Web sajt Skup logički povezanih Web strana u jednu celinu

36. Home page • Uvodna strana Web sajta

37. Veze stranica hiperteksta • HyperLink: veze između Web stranica • ne postoje prostorna i funkcionalna ograničenja za uspostavljanje ovih veza • oni su osnova za pretraživanje Web stranica (browsing)

38. Povezanost WWW • program Scooter je identifikovao oko 200 miliona Web stranica sa 1,5 milijardom linkova: • 56 miliona Web stranica je čvrsto povezano u jedan centar • do 44 miliona stranica je moguće doći iz ovog centra, ali se ne može nigde vratiti • sa 44 miliona stranica je moguće doći ali nema povratka u centar • 43 miliona stranica nemaju vezu sa navedenim centrom • 16 miliona stranica je totalno nepovezano sa bilo kime

39. Funkcije Web sajta • sa Web strane moguće je direktno poslati elektronsku poštu ili preuzeti datoteku • može se povećavati funkcionalnost Web strana pomoću kratkih programa (apleti) • mogućnost direktne veze Web sajta sa bazom podataka

40. Pristup Web stranama • programi za pristup nazivaju se pregledači, čitači ili brauzeri (browser) • jedno gledanje Web strane – poseta (visit) • skup pristupa Web strani – saobraćaj (traffic) • određivanje broja poseta Web strani – brojači (counters) • registracija poseta Web strani – Log File

41. Alati za snalaženje na Internetu • direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory) • pretraživači informacija (Search Engine)

42. Direktorijumi • metabaze podataka preuzetih sa Interneta, uređene kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu • programi za njihovo pretraživanje po ključnim rečima • upis u direktorijum traži vlasnik sajta • pretraživanje je hijerarhijsko i sekvencionalno • najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide

43. Pretraživači informacija • unapređeni direktorijumi sa programima za pretraživanje Interneta • omogućavaju korisniku navigaciju sa logičkim operacijama između ključnih reči • program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se spider ili crawler • najpoznatiji: Google, Alta Vista, Lycos, Excite, Northen Light i Infoseek

44. Načini pretraživanja • postupak rada pretraživača je poslovna tajna • posećuje Web sajtove, izvlači reči koje smatra ključnim i smešta ih u svoju bazu (Alta Vista) • kolaborativna tehnika filtriranjazasniva se na prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa određenim sajtom(Google) • ekipa zaposlenih obilazi, pregleda, indeksira i procenjuje Web sajtove (Yahoo!)

45. Novi trendovi među pretraživačima • nova generacija pretraživača usmerena na pojedine oblasti: • sport • vesti • medicina • finansije • pravo • ...

46. Prenos Web stranica • HTTP – HyperText Transfer Protocol: izvorni protokol za prenos Web stranica • nalazi se iznad TCP/IP protokola • koristi definisani skup MIME formata dokumenata (Multipurpose Internet Mail Extension)

47. Faze HTTP veze • Klijent uspostavlja HTTP zahtev i ostvaruje TCP/IP vezu • Server prihvata zahtev i šalje stranicu preko HTTP • Klijent preuzima stranicu • Server prekida vezu

48. Internet pretraživač Internet aplikacija klijent server Sistemi u pozadini Klijent-server arhitektura

49. Arhitektura WWW aplikacija troslojna klijent‑server arhitektura: • WWW browser: preuzima funkcije grafičkog interfejsa i prezentacije • logika aplikacije: WWW server, transakcioni monitor, teleprocesing i aplikativni server • DBMS: sistem za upravljanje bazom podataka

50. Pregledač Slojevi komunikacije TCP format IP protokol Ethernet format 001001110101011 (prenosna linija)