1 / 48

ЧУЛНИ

ЧУЛНИ. ОРГАНИ. Чулни органи откривају промене у спољашњој средини-промене електромагнетне и механичке енергије, енергије хемијских агенаса. Ове енергије стимулуса рецептори претварају у акционе потенцијале који се путем сензитивних неурита преносе до ЦНС-а где се обрађују

tacey
Download Presentation

ЧУЛНИ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ЧУЛНИ ОРГАНИ

  2. Чулни органи откривају промене у спољашњој средини-промене електромагнетне и механичке енергије, енергије хемијских агенаса Ове енергије стимулуса рецептори претварају у акционе потенцијале који се путем сензитивних неурита преносе до ЦНС-а где се обрађују и препознају ( ШИФРЕ ОБЕЛЕЖЕНИХ ЛИНИЈА )

  3. КОЖА КАО ЧУЛНИ ОРГАН ТЕРМОРЕЦЕПТОРИ за хладно-Краузеова телашца (испод епидермиса) топло-Руфинијева телашца (у дермису)

  4. Надраживање (ексцитација) терморецептора укључује промене метаболизма ћелија рецептора под утицајем промењене температуре - (промена брзине хемијских реакција које се одвијају у рецепторним ћелијама)

  5. КАКО РАЗЛИКУЈЕМО ИНТЕНЗИТЕТ БОЛА ? На температури око 40о Ц реагују рецептори за топло На температури од 20о Ц реагују рецептори за хладно На високим температурама реагују и рецептори за бол Терморецептори се након извесног времена адаптирају на драж

  6. NOCIOCEPTORI (RECEPTORI ZA BOL) Слободни нервни завршеци смештени унутар тела или на телу или при површини Региструју боцкање, жарење, тупи бол Постоје: механосензитивнирецептори за бол, хемосензитивнирецептори за бол и термосензитивни рецептори за бол

  7. RECEPTORI ZA PRITISAK-PAČINIJEVA TELAŠCA специфичан нервни завршетак који је окружен капсулом испуњеном течношћу повећањем притиска око капсуле сигнал се преноси прво на течност, па на нервни завршетак који ствара импулс

  8. Receptor za bol Receptor za hladno Krauzeovo telašce Receptor za pritisak Fater-Pačinijevo telašce Receptor za toplotu Rufinijeva telašca

  9. MAJSNEROVA TELAŠCA Taktilne draži

  10. ČULO UKUSA граде хеморецептори који се налазе у устима, на језику, али и у другим деловима усне шупљине и у појединим деловима ждрела -фаринкса Хеморецептори на језику су смештени у пупољцима или квржицама осим њих у квржицама су и ћелије од којих настају нови рецептори (рецептори трају 10 дана) и потпорне ћелије

  11. gorko kiselo slatko slano

  12. ČULO MIRISA Чулни органи за мирис-олфакторни органи- садрже хеморецепторе способне да из атмосфере детектују присуство различитих испарљивих материја Хеморецептори су примарне биполарне чулне ћелије, нервне ћелије од којих се пружају микровили или цилије у мукозни мирисни слој

  13. Мирисна област човека има око 5 цм2 Постоји адапатација рецептора и то је разлог што након извесног времена не осећамо свој парфем !!!!!

  14. Molekuli isparljive supstance Receptor na membrani cilije

  15. Мирисни путеви из булбуса се преносе до хипоталамуса, таламуса, хипокампуса Из чула укуса импулси се преносе до можданог стабла, таламуса и доње ивице постцентралне вијуге

  16. ЧУЛО СЛУХА РАВНОТЕЖЕ ФОНОРЕЦЕПЦИЈА -способност пријема информација насталих таласним кретањем ваздуха или воде и претварање звучних дражи у нервне импулсе

  17. Мало занимљивости - како чују инсекти ? Тимпанални органи-проширене трахеје са једном или две мембране Diptera i Coleoptera - Џонсонови органи у антенама

  18. Како чују : ВОДЕНИ КИЧМЕЊАЦИ -бочна линија, кожа и лабиринт РЕПТИЛИ -осетљиви на звучне фреквенције од 70-2900 Hz ПТИЦЕ И СИСАРИ -чулни орган ухо: спољашње, средње и унутрашње

  19. UHO ČOVEKA Polukružni kanali Ušna školjka Spoljašnji slušni kanal Puž Eustahijeva tuba Bubna opna Slušne koščice : čekić, nakovanj i uzengije

  20. GRAĐA PUŽA +5 mV +80 mV +7 mV +80 mV

  21. Кортијев орган – рецепторски део чула слуха на базиларној мембрани Састоји се од унутрашњих и спољашњих ћелија са цилијама чије су базе повезане са мрежом завршетака слушног нерва Изнад ћелија са цилијама је покровна мембранакоја или директно належе на њих или је у вези са длачицама преко желатинозне масе

  22. КАКО ЧУЈЕМО ? Због резонатног кретања базиларне мембране цилије рецепторних ћелија Кортијевог органа тару се о покровну мембрану Савијање цилија у једном смеру доводи до деполаризације у ћелијама којима припадају и надраживања завршетака слушног нерва

  23. Организми који живе у води најбоље разликују звуке ниских фреквенција : ајкуле проналазе плен који ствара звук између 50 и 500 Хз, раже испод 120 Хз помоћу звучних рецептора коже и бочне линије Еволуција органа чула слуха након изласка из воде очигледно је текла у правцу стварања способности да се чују високе фреквенце

  24. Човек чује звучне таласе од 20 до 20 000 Хз Деца 20 000 Хз Особе средње старосне доби 15 000 Хз Старе особе 5 000 Хз – не чују високе тонове

  25. ČULO RAVNOTEŽE POLUKRUŽNI KANALI AMPULE sa ispupčenjem-kristom i iznad kupulom od želatinozne mase KOHLEARNI NERV TREM- utrikulus i sakulus sa makulama prekrivenim želatinoznim slojem i otolitima- kristali CaCO3

  26. Орган равнотеже кичмењака чине трем и три три полукружна канала Центри за равнотежу смештени у трему реагују на промене положаја тела при кретању у вертикалној равни У полукружним каналима је део центра за равнотежу који реагује при кретању у односу на хоризонталну раван

  27. Унутрашњост полукружних канала и трема је испуњена ендолимфом Епител који их облаже чине потпорне и чулне ћелије са цилијама

  28. TREM

  29. ЧУЛНЕ ЋЕЛИЈЕ СА ЦИЛИЈАМА И ПОТПОРНЕ ЋЕЛИЈЕ ЦИЛИЈАРНЕ ЋЕЛИЈЕ-СТЕРЕОЦИЛИЈЕ СТИМУЛИСАНЕ СУ ПРИ САВИЈАЊУ КА КИНОЦИЛИЈИ, А ИНХИБИСАНЕ САВИ- ЈАЊЕМ ОД ЊЕ

  30. Приликом померања главе или тела померају се отолити и желатинозна маса и мења се положај длачица чулних ћелија што даље доводи до промене фреквенције АП који се шаљу у центре малог мозга и повра- тном информацијом до ретикуларне формације можданог стабла и кичмене мождине и укилико је потребно долази до корекције положаја тела или главе

  31. ПОЛОЖАЈ ЧУЛНИХ ДЛАЧИЦА КАДА ЈЕ ГЛАВА ПРАВО ПОСТАВЉЕНА KUPULA KRISTA

  32. ПОЛОЖАЈ ЧУЛНИХ ДЛАЧИЦА КАДА ЈЕ ГЛАВА ОКРЕНУТА БОЧНО POLOŽAJ KUPULE

  33. ПОЛОЖАЈ ЧУЛНИХ ДЛАЧИЦА КАДА ЈЕ ГЛАВА САВИЈЕНА НАПРЕД POLOŽAJ ŽELATINOZNE MASE I OTOLITA TREM

  34. ČULO VIDA Фоторецептори су примарне или секундарне чилне ћелије које на електромагнетне таласе разних таласних дужина “одговарају“ променом мембранског потенцијала

  35. OKO KIČMENJAKA

  36. NA MREŽNJAČI OKA SE FORMIRA OBRNUT I UMANJEN LIK

  37. ДЕЉЕЊЕ ОЧНИХ НЕРАВА И ЊИХОВО УКРШТАЊЕ СУ РАЗЛОГ ШТО ВИДИМО ЈЕДАН ПРЕДМЕТ А ИМАМО ДВА ОКА КОЈА САМОСТАЛНО ФОРМИРАЈУ ЊЕГОВЕ СЛИКЕ

  38. IZGLED DELA MREŽNJAČE

  39. Постоје два типа чулних ћелија у мрежњачи ока: Штапићи – омогућавају виђење при ниском интензитету светлости Садрже видни пигмент-родопсин изграђен од беланчевине-опсина и пигмента ретинала

  40. čepić štapić

  41. После апсорпције светлости долази до фотоактивације електрона у ретиналу и он се одваја од опсина

  42. Претпоставља се да су се очи копнених организама развиле од очју водених организама за које је стимулус била сенка грабљивице изнад њих Еволуција очију је текла у другом правцу фаворизујући више присуство светлости него његово одсуство

  43. Чепићи посредују у виђењу при јакој светлости Садрже видни пигмент –родопсин, али је разлика у грађи опсина у односу на шатапиће, што доводи и до разлике у функцији У чепићима постоје три различите врсте пигмента што омогућава апсорпцију светлости у различитим таласним дужинама и виђење у боји

  44. Apsorpcioni spektri pigmenata oka čoveka

More Related