Osnovni pojmovi studija kulture
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 54

OSNOVNI POJMOVI STUDIJA KULTURE PowerPoint PPT Presentation


  • 122 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

OSNOVNI POJMOVI STUDIJA KULTURE. doc. dr Predrag Cveti čanin 11 . oktobar 2012. TRI POJMA KULTURE. Antropološki pojam kulture – kultura kao »način života«, kao »obrazac za življenje« - kultura je naučena i kultura je zajednička – ovaj pojam kulture nije vrednosni .

Download Presentation

OSNOVNI POJMOVI STUDIJA KULTURE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Osnovni pojmovi studija kulture

OSNOVNI POJMOVI STUDIJA KULTURE

doc. dr Predrag Cvetičanin

11. oktobar 2012


Tri pojma kulture

TRI POJMA KULTURE

  • Antropološki pojam kulture – kultura kao »način života«, kao »obrazac za življenje« - kultura je naučena i kultura je zajednička– ovaj pojam kulture nije vrednosni.

  • Duhovna ili simbolička kultura – filozofija, nauka, religija, umetnost, moral – delovi društvene stvarnosti koji poseduju i značenje i vrednost – podela na materijalnu i duhovnu kulturu – domen saznajnih, etičkih, religioznih, estetskih vrednosti

  • Kultura shvaćena kao umetnost (književnost, muzika, likovne umetnosti, izvođačke umetnosti...) – oblast estetskih vrednosti


Kultura i priroda

KULTURA I PRIRODA

  • U traganju za odlikama koje razlikuju kulturne fenomene od prirodnih, tj. od neposredno uslovljenih prirodom, najčešće se nabrajaju sledeće odlike koje su međusobno u opoziciji:

    1. priroda se odlikuje univerzalnošću, a kultura raznovrsnošću specifičnih svojstava;

    2. prirodna delatnost je spontana, a kulturne su regulisane na normativan način;

    3. to što je prirodno odlikuje se apsolutnošću, a kulturno je relativno i mora ili može da se razmatra u vezi sa drugim oblastima fenomena koje je objašnjavaju u odnosu na prirodu.


Priroda i kultura

PRIRODA I KULTURA

Priroda – kultura

Physis – nomos

Priroda – konvencija

Nagon – norma

Univerzalno – partikularno

Prirodni zakoni – ljudska volja

Prirodno pravo – sporazumno pravo

Prirodna vrlina – stečeni porok

Primitivno – civilizovano

Divlje – pripitomljeno

Telo – duh

Čulno – razumsko

Žensko – muško

Pol - rod


Kultura i priroda1

KULTURA I PRIRODA

  • Po Bronislavu Malinovskom kultura predstavlja ljudsku formu zadovoljavanja primarnih, sekundarnih i integracionih potreba, čiji se izvor uglavnom nalazi u nagonima organizma (glad, žeđ, potreba za disanjem, snom, aktivnošću i odmorom, seksualni nagon).

  • Po njemu, svaka teorija kulture mora da počne od organskih potreba čoveka.

  • Po Malinovskom, svaka kultura je funkcionalna (u smislu da zadovoljava ljudske potrebe)


Kultura i priroda2

KULTURA I PRIRODA

  • Po Sigmundu Frojdu, uloga kulture nije u optimalnom zadovoljenju potreba, nego u kočenju (represiji) nagona, pre svega preko mehanizma moralne kontrole (Super-Ego) i preko obezbeđivanja surogata – ispoljavanja nagona u sublimiranoj formi umetnosti, nauke, religije.

  • Kultura, po Frojdu, nosi osećanje nelagodnosti zbog toga što predstavlja snagu koja koči, a ne zadovoljava probitne i autentične nagone prirode.


Kultura i civilizacija

KULTURA I CIVILIZACIJA

  • Civilizacija kao faza u razvoju kulture (dijahronijski)– vrhunac kulture u evolucionističkim koncepcijama stadijuma: divljaštva – varvastva – civilizacije.

  • Teorije kulturnih ciklusa: Osvald Špengler, Arnold Tojnbi, Nikolaj Danilevski. Osvald Špengler (“Propast Zapada”): Civilizacija je poslednja faza razvoja kulture, koju karakteriše opadanje svih kulturnih vrednosti.

  • Civilizacija kao kategorija globalne kulture (sinhronijski) - najpopularnije razlikovanje kulture i civilizacije u vezi je sa suprotnošću sfera čovekovog delovanja i ostvarenja koje je slična razlikovanju duhovne i materijalne kulture (V. Diltaj, H.Rikert, E.Špranger, M.Šeler, Alfred Veber)


Materijalna i duhovna kultura

MATERIJALNA I DUHOVNA KULTURA

  • Alfred Veber u istorijskoj stvarnosti razlikuje tri osnovne oblasti: civilizaciju; društveni proces i kulturu.

  • Po njemu, civilizacija je aparat za realizaciju “nagona za održanjem” – nju čine tehnika, tehnologija i primenjena nauka (spoljašnja civilizacija) i ekonomija, država i pravo (unutrašnja civilizacija)

  • Kultura se suprotstavlja civilizaciji upravo svojom nezavisnošću od životnih nužnosti i prirodnih potreba

  • Kultura uvek i svuda stremi večitim vrednostima, uzvišenosti, lepoti i dobru (umetnička delatnost, ideja i religija)


Kultura i dru tvo

KULTURA I DRUŠTVO

  • Kultura je nacrt za življenje: ljudi se uče svom ponašanju, dok životinje deluju po instinktu

  • Ljudi kroz proces socijalizacije postaju ljudska bića - Car Akbar (Indija 1542 – 1602)

  • Socijalizacija – proces kroz koji pojedinci uče kulturu svog društva (primarna socijalizacija – porodica; sekundarna socijalizacija – grupe vršnjaka, obrazovni sistem, mediji i profesionalne grupe)

  • Kultura kroz socijalizaciju postaje “druga priroda” (Severna i južna Amerika)


Kultura i dru tvo1

KULTURA I DRUŠTVO

  • Neodvojiva socio-kulturna stvarnost (dva aspekta)

  • Funkcionalizam: kroz proces socijalizacije se uče norme i vrednosti

  • Norme se provode pozitivnim i negativnim sankcijama (nagradama i kaznama)

  • Statusi (pripisani i stečeni) i društvene uloge

  • Struktura društva predstavlja ukupnost normativnog ponašanja – zbir društvenih odnosa kojima upravljaju norme.


Karakteristike kulture

KARAKTERISTIKE KULTURE

  • Odlike kulture (Dž.P.Mardok – George Peter Murdock):

  • Kultura je naučena – navike koje ulaze u njene okvire formiraju se pod uticajem iskustva. A to iskustvo ima društveni karakter.

  • Kultura je zajednička (društvena) – Posledica toga što se kultura se stiče putem društvene transmisije jeste zajedništvo kulture u okviru širih ili užih društvenih celina.

  • Kultura ima ideacijski karakter – prihvaćena je kroz norme i obrasce. Postoje ipak grupne navike koje nemaju ekvivalent u ovliku svesno prihvaćenih zakona i principa.


Karakteristike kulture1

KARAKTERISTIKE KULTURE

  • Kultura je aparat za podmirivanje ljudskih potreba,

  • Kultura je i instrument kočenja prirodnih impulsa

  • Kultura se prenosi putem tradicije - kultura se stiče putem društvene transmisije

  • Kultura poleže promenama prilagođavanja

  • Kultura je integrisana – ona ima oblik otvorenost sistema koji je usmeren ka integraciji koju nikada ne dostiže u potpunosti


Elitna i masovna kultura

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • Masovna kultura (kultura najnižeg nivoa, uzgredni produkt industrijalizacije i urbanizacije, nije pojava novijeg datuma - XVIII, XIX i XX vek)

  • Pojam masovne kulture - pojave savremenog prenošenja identičnih ili analognih sadržaja koji teku iz malobrojnih izvora ka velikim masamaprimalaca, kao i jednoobrazne forme zabavne delatnosti velikih masaljudi. (školstvo, organizacija verskog života, sport, ples, turistički promet)

  • Uži pojam masovne kulture - intelektualne, estetske i zabavno-rekreativne čovekove delatnosti, povezane s delovanjem takokozvanih sredstava masovnog komuniciranja, .


Elitna i masovna kultura1

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • Dva osnovna kriterijuma koji karakterišu masovnu kulturu: kriterijum kvantiteta i kriterijum standardizacije ostvaruju se zahvaljujući sredstvima masovnog kumuniciranja.

  • Publika masovne kulture (posredna publika) - karakteriše je prostorana razuđenost; to je posredna publika koja se formira usled delovanja širokog kruga podsticaja, kao što su štampa, radio i televizija, a ne usred fizičkog zbližavanja. Nastanak posredne masovne publike, uslovljen je razvojem tehničkih sredstava za masovno komuniciranje.


Elitna i masovna kultura2

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • Umnožavanje se postiže na dva načina:

  • ili putem mnogih otisaka, kopija jednog te istog predmeta (štampa, fotografija, reprodukcije film, ploče, kasete, video-kasete, CD, DVD)

  • ili pomoću mnogih prijemnih uređaja koji omogućavaju istovremenu recepciju istog zvuka, slike, znaka na mnogim punktovima, mada su poslati iz jednog izvora (radio, televizija, internet - interaktivnost).

  • Masovna kultura – robna kultura - stepen komercijalizacije masovne kulture nije svuda isti; on zavisi od društvenog uređenja i tradicije zemlje koja razvija masovnu kulturu. U izvesnoj meri, ipak, ova kultura svuda postaje roba koja stvaraju specijalizovane institucije i koju isporučuje specijalizovani sistem distribucije.


Elitna i masovna kultura3

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • Društveni uslovi nastanka masovne kulture obuhvataju:

  • Urbanizaciju društva,

  • Industrijalizaciju, koja ima dvostruko značenje – s jedne strane, razvoja industrijskog društva i s druge strane, razvitka tehnike koja igra neposrednu ulogu u procesu nastajanja masovne kulture.

  • Demokratizaciju društva i podizanje nivoa pismenosti

  • Pojavu slobodnog vremena (od proizvodnog rada) koja je rezultat tehničkog i društveno-ekonomskog progresa. Nastanak «masovnog tržišta» primalaca kulture trebalo je da omogući širokim masama primalaca slobodno vreme (od proizvodnog rada), koje bi moglo biti posvećeno slobodnom korišćenju dobara simboličke kulture.


Elitna i masovna kultura4

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • STANDARDIZACIJA I HOMOGENIZACIJA

  • STANDARIZACIJA Iz širokog okvira uticaja standardizovaih sadržaja proističe da istovetni elementi masovne kulture dopiru do izdiferencirane publike, koju sačinjavaju grupe i pojedinci nejednakih intelektualnih kvalifikacija, interesovanja i ukusa. Organizatori masovne kulture tragaju za zajedničkim imeniteljem ove raznovrsnosti.

  • Ako neće da odustanu od masovnosti svojih poruka, moraju naći formu i sadržaje koji makar donekle odgovaraju većem delu potencijalne publike.


Elitna i masovna kultura5

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • HOMOGENIZACIJA

  • Homogenizacija – kultura i mleko - U bukvalnom smislu, homogenizacija znači ujednačavanje. Pišući o homogenizaciji masovne kulture, Dvajt Makdonald je upoređivao njen proces sa postupcima koji se primenjuju kod pripreme mleka za potrošnju: da bi se izbegla pojava sloja masla, mešaju se čestice masti sa čitavom supstancom.

  • Homoganizacija u oblasti kulture treba da se zasniva na istom postupku mešanja elemenata različitog nivoa i njihovog pretvaranja u jedinstvenu masu, čije je svaka porcija podjednako svarljiva i hranljiva.

  • Osnova kritike masovne kulture


Elitna i masovna kultura6

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • Karl Manhajm:de-distanciranje – Karl Manhajm je šire shvatao koncepciju homogenizacije i drugačije je ocenio svojstvo ove pojave. On je homogenizaciju posmatrao kao pojavu gubljenja distance do koje najpotpunije dolazi u savremenim društvima, ali koja se takođe javljala na međi srednjeg veka i renesanse i u eposi baroka. Manhajm je pisao: «Naša savremena kultura obeležava korenito odbacivanje «razdaljine», kako u društvenim odnosima, tako i u području kulture. Naše doživljajno područje sve se više ujednačuje i nestaju nekadašnja stupnjavanja i podela na «visoko» i «nisko», «sveto» i «profano». U svim prethodim razdobljima takve su podele bile od presudnog značaja».


Elitna i masovna kultura7

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • Edvard Šils – tri nivoa kulture - Šils je istakao tri nivoa kulture, koje je označio kao nivo više (rafinirane, istinske) kulture, obične ili prosečne kulture i niske ili brutalne kulture. Do određenja svakog od navedenih nivoa dolazio je sa stanovišta izrazitih, formalnih kriterijuma, takvih kao što su specifičnost umetničkih vrsta ili trajnost istorijskog dostignuća.


Elitna i masovna kultura8

ELITNA I MASOVNA KULTURA

  • Koncepcija tri nivoa primalaca kulture: Highbrow, Midelbrow, Lowbrow – Koncepciju tri nivoa primalaca kulture, kao osnovu za podelu kulture, uveo je u literaturu Van Vik Bruks.

  • Kasnije ju je razvio Rasel Lajnes; formulacije tri nivoa kao kulture Highbrow, Midelbrow, Lowbrow koje su ušle u svakodnevni jezik u Americi.

  • Među različitim popularnim, pretežno kritičkim formulacijama odrednice Highbrow, Laines navidi doskočicu prema kojoj «Highbrow predstavlja vrstu čoveka koji gleda kobasicu, a misli na Pikasa».


Potkulture

POTKULTURE

  • Potkulture podrazumevaju “zajednički, od dominantnog kulturnog obrasca različit stil života koji je produkt specifičnog životnog opredeljenja, potreba i vrednosti koje članovi potkulture dele”.

  • Najveći broj socioloških istraživanja potkultura koncentriše se oko klasnih dimenzija potkulture, odnosno bazira se na relacijama “dominantna kultura” – potkultura i “roditeljska kultura” – potkultura.


Potkulture1

POTKULTURE

  • Što se vladajuće kulture tiče ona pokušava da svoj pogled na svet i način života predstavi kao pogled na svet i način života svih članova društva.

  • Zanimljivost vezana za potkulture jeste da se njihova različitost i njihovo suprotstavljanje dominantnoj kulturi ispoljavaju na nivou stila.

  • Po Diku Hebdidžu “potkulture su oblik otpora u kojem se doživljene kontradikcije i primedbe vladajućoj ideologiji posredno predstavljaju kroz stil”.


Potkulture2

POTKULTURE

  • Istraživanja potkultura mladih predstavljaju sebe kao suprotnost pretpostavki da mladi čine jedinstvenu kategoriju – jer mladi su, kao i odrasli, podeljeni po klasnim, rasnim, polnim, nacionalnim i drugim kriterijumima.

  • Kad ispitujemo odnos imeđu potkulture i “kulture” čiji je ona deo, ovu drugu nazivamo “roditeljskom” kulturom. Ovaj odnos se ne sme mešati sa posebnim odnosom “omladine” i njihovih “roditelja”.

  • U delu »Otpor kroz rituale« teoretičari iz »Centra za savremene studije kulture« zastupaju osnovni stav da su potkulture – potkulture radničke klase i da mladi nasleđuju od roditelja kulturnu orijentaciju ka »problematičnom«, koje je zajedničko radničkoj klasi kao celini i koje zatim određuje oblik i smisao koji oni daju različitim oblastima njihovog društvenog života.


Potkulture homologija

POTKULTURE - HOMOLOGIJA

  • Tri glavna analitička oruđa u proučavanju potkultura jesu pojmovi homoligije, brikolaža i stila

  • Pol Vilis je uveo u upotrebu pojam homologije sa ciljem da ukaže na sklad između strukturalne pozicije koju članovi potkultura zauzimaju u društvenom poretku, vrednosti kojih se članovi potkultura drže i kulturnih simbola ili stilova kroz koje se oni izražavaju (skinheadsi – radnici, muškost, tvrdoća – obrijane glave, teške čizme, plave pantalone)


Potkulture brikola

POTKULTURE – BRIKOLAŽ

  • Po Diku Hebdidžu, brikolaž predstavlja “preuređenje objekata i njihovu re-kontekstualizaciju da bi se njima izrazila nova značenja”, to jest objekti koji već imaju svoje značenje se preuređuju i stavljaju u nove kontekste, da bi dobili novo značenje (tedboji – edvardijanski sakoi, mašne-pertle, zihernadle i nitne - pankeri itd)


Tediboji skinhedi modovi i pankeri

TEDIBOJI, SKINHEDI, MODOVI I PANKERI


Potkulture stil

POTKULTURE - STIL

  • Po Filu Koenu, postoje četiri načina simboličkog predstavljanja objekata kojima se u potkulturama oblikuje stil: odeća, muzika, ritual i argo.

  • Po njemu, svaki stil ima svoje manifestne (vidljive) i latentne (prikrivene ali esencijalne) komponente, a preko njih on vrši svoju socijalnu i kulturnu funkciju.


Pet razli itih funkcija potkultura

PET RAZLIČITIH FUNKCIJA POTKULTURA

  • Po Majklu Brejku, potkulture predstavljaju magična ili simbolička rešenja za strukturalne probleme klase.

  • Po Brejku, potkulture ispunjavaju pet različitih funkcija za njihove članove:

  • Obezbeđuju “magično” rešenje za socio-ekonomske strukturalne probleme;

  • Nude formu kolektivnog identiteta koji je različit od onog koji obezbeđuju škola ili posao;

  • Daju prostor za alternativna iskustva i modele društvene realnosti;

  • Obezbeđuje niz smislenih aktivnosti u dokolici, za razliku od škole ili posla;

  • Daje rešenja za egzistencijalne dileme individualnog identiteta.


Potkultura i rasa

POTKULTURA I RASA

  • Međutim, osim na klasne probleme, potkulture takođe predstavljaju odgovor na iskustva života u rasno mešovitom društvu.

  • Dik Hebdiž, na primer, smatra da se britanske potkulture mladih mogu posmatrati kao niz različitih odgovora na prisustvo crne imigrantske zajednice u Britaniji

  • Npr,Tedboji su ukrštali crni ritam i bluz sa edvardijanskim stilom oblačenja.modovi su oponašali cool stil doseljenika sa zapadno indijskih ostrva i usvojili soul muziku kao osnovu vlastitiog muzičkog stila, skinheadsi su, iako poznati po svom rasizmu, usvojili mnoge delove odeće, žargon i muziku – ska – od doseljenika sa zapadnoindijskih ostrva, pankeri su prihvatili odbacivanje britanstva i autoriteta slično rastafarijancima i usvojili rege muziku kao jednu od svojim omiljenih muzičkih izražajnih formi).


Potkulture i rod

POTKULTURE I ROD

  • Feministički autori kao što su Anđela MekRobi i J. Gerber ukazuju da su autori koji su se bavili potkulturama uglavnomzanemarivali iskustva devojaka, jer su one marginalne u muškom svetu posla i druženja na ulici, ali da devojke takođe dele potkulturna iskustva čija su odrednice magazini, posteri, pop muzika i njihove spavaće sobe.


Kontrakultura

KONTRAKULTURA

  • Pojam kontrakulture u sociologiju, socijalnu psihologiju i kriminologiju uvodi M.Jinger koji pod njim podrazumeva isključivo društveno i kulturno devijantne pojave, kao što su: krađa, alkoholizam, siledžijstvo, prostitucija i narkomanija.

  • Osnovna teorijska slabost Jingerovog shvatanja sastoji se u tome što on uzroke protivkulturnog ponašanja traži prvenstveno u mentalnim poremećajima pojedinaca.


Kontrakultura1

KONTRAKULTURA

  • Po Klarku, sociološke karakteristike potkultura su jasno artikulisane - to su grupe mladih koji pripadaju radničkoj klasi i koje se često nalaze blizu gang grupa.

  • Kontrakulture su, kao potkulture srednje klase, mnogo individualnije, pa samim tim i difuznije i manje grupno orijentisane, ali sa otvorenije ideološkom i političkom formom.

  • Među oblicima ispoljavanja potkultura tokom 60-ih i 70-ih godina XX veka posebno se izdvajaju studentski buntovi 1968. godine i hipi pokret.


Kontrakultura2

KONTRAKULTURA

  • Cilj studentskih pobuna i hipi pokreta bio je promena samih sebe, svog načina života, svojih percepcija i senzibiliteta, što je ocenjivano kao važnije od menjanja institucija ili politike.

  • Jedna od osnovnih metoda promene sveta kako su ga oni videli bilo je samoisključenje – iz sveta, života, vrednosti etabliranog društva. Rošak je apostrofirao samoisključenje kao mogućnost radikalne promene društva (osnivanje komuna izvan institucija opšte kulturnog života).


Kontrakultura3

KONTRAKULTURA

  • Prelaženje sa nivoa stila na nivo pokreta jeste jedna od definitornih karakteristika kontrakulture.

  • Međutim, kontrakultura uglavnom ne uspeva da razradi svoj alternativni koncept življenja s obzirom na to da ona ne može zahvatiti totalitet, već samo neke aspekte društvenog života.

  • Ona se najčešće ograničava na područje tzv. duhovne kulture (poezije, muzike, pozorišta, slikarstva itd) ne zahvatajući pri tomaaa celokupnost načina proizvodnje života (ekonomija, socijalna, politička i demografska struktura)


Akulturacija

AKULTURACIJA

  • Akulturacijom nazivamo pojavu kad dve kulture dugotrajno i celovito dolaze u dodir preko svojih predstavnika (društvene zajednice ili, pak, veće društvene grupe).

  • Ti dodiri odigravaju se najčešće tokom ratova, seoba, migracija, a u novije vreme i preko sredstava masovnog komuniciranja. Posledica dodira je, najčešće, pobeda jedne kulture.

  • Pri tom će pobedička kultura nametnuti svoj pogled na svet, vrednosti, statuse, pravila, jezik, ali će i sama biti obogaćena brojnim elementima potisnute kulture. Imajući ovo u vidu južnoamerički teoretičari govore o “transkulturaciji”.


Akulturacija1

AKULTURACIJA

  • Prvu sistematsku definiciju akulturacije dali su Redfild, Linton i Herskovic u delu “Memorandum o istraživanju akulturacije” 1936. godine.

  • Po njima, “akulturacija obuhvata one pojave koje se javljaju kada grupe pojedinaca koje imaju različite kulture stupe u trajni direktni kontakt, kao i promene koje iz toga proisteknu u prvobitnim kulturnim modelima jedne ili obeju grupa”


Akulturacija2

AKULTURACIJA

  • Po Eduardu Kaleu, za proces i posledicu akulturacije važna su tri činioca:

  • razlike u tipu kultura u dodiru (pravilo je da tehnološki razvijenije kulture sebi podvrgavaju tehnološki slabiju kulturu)

  • brojčana veličina grupa koje dolaze u kontakt (ukoliko je grupa koja pripada tehnološki nerazvijenoj kulturi daleko brojnija, ona može prevladati uprkos tome što je njena tehnološka kultura nerazvijenija)

  • prisustvo sile pri akulturaciji (mnogi kulturolozi smatraju da je prisustvo sile pri akulturaciji ono što je u osnovi razlikuje od difuzije.


Akulturacija3

AKULTURACIJA

  • Posledice akulturacije za potisnutu kulturu mogu biti veoma bolne, naročito ako je reč o dodiru pripadnika dveju bitno različitih kultura. Tada govorimo o tzv. “kulturnom šoku”.

  • Međutim, i pri primeni sile ne mora doći do asimilacije, odnosno do nestanka druge kulture, jer se mogu javiti otpori različite vrste.

  • Može dođi do oslobađanja (dezakulturacije) ili odbijanja (kontraakulturacije) svega, svih elemenata ili obrazaca druge kulture koji u očima pripadnika te kulture predstavljaju simbole nasilja (kao kod slučajeva afričkog nacionalizma ili indijskog oslobođenja od kolonijalizma)


Mahatma gandi

MAHATMA GANDI


Enkulturacija

ENKULTURACIJA

  • Enkulturacija, za razliku od akulturacije, predstavlja kulturni proces u kome dolazi do kulturnih dodira između pojedinaca i društvenih grupa.

  • Enkulturacija obuhvata proces kada npr. pojedinac gostuje/živi u stranoj sredini u kojoj doživljava određeni kulturni uticaj, a zatim to što je stekao i usvojio (znanja, vrednosti, umetnički stil) prenosi u svoju sredinu.

  • Enkulturacija se može ogledati i u tome da pojedinac koji je istaknut u nekoj od oblasti stvaralaštva (filozofije, nauke, umetnosti) gostuje u njemu stranoj sredini u kojoj snagom talentu ili nekim vidom stvaralačke energije ostavlja kulturni trag.


Kulturna asimilacija

KULTURNA ASIMILACIJA

  • Kulturna asimilacija je uži pojam od akulturacije i predstavlja zapravo jednu od njenih mogućih faza. Radi se o kulturnom procesu tokom koga se određena socio-kulturna pojava u kontaktu sa drugom pojavom utapa i nestaje u njoj na taj način što gubi identitet, sopstvenu osobenost i prepoznatljivost.

  • Obiman deo procesa asimilacije ostvaruje se stihijski i dovodi se u vezu sa različitim socijalnim grupacijama (etničkim, nacionalnim, rasnim, verskim), a ne retko se do nje dolazi nasilnim putem, u cilju klasne, političke ili neke druge dominacije.


Difuzija

DIFUZIJA

  • Difuzija (širenje kulturnih elemenata) predstavlja, takođe, svojevrstan vid akulturacije, uži po obimu, ali jednak po učestalosti. Kod difuzije se radi o širenju pojedinih kulturnih elemenata u prostoru i vremenu, a ne kompleksnih kultura kao kod akulturacije.

  • Difuzija se najčešće određuje kroz poređenje sa akulturacijom. Tako pod akulturacijom podrazumevamo dodire (ili sukobe) čitavih kultura koji izazivaju promene širokih razmera, dok se difuzija odnosi na pojedine kulturne elemente.

  • Ritam putovanja kulturnih elemenata se često upoređuje sa talasima koje stvara kamen kad padne u vodu. Najbliži susedi prvi preuzimaju kulturne elemente i vremenom ih predaju daljim susedima.


Kulturna selekcija

KULTURNA SELEKCIJA

  • KULTURNA SELEKCIJA. Prilikom prihvatanja ili preuzimanja elemenata tuđe kulture uvek dolazi do njihovog selektiranja. Ljudi jedne elemente preuzimaju brzo i oduševljeno, druge nakon izvesnog otpora, a treće potpuno odbijaju. Kulturne zajednice retko kada prihvataju elemente iz drugih kultura u celini, a i kada ih prime, najčešće im promene oblik ili namenu.

  • Selekcija kulturnih elemenata je, čini se, najizraženija u jeziku. Uvođenje tuđih reči u maternji jezik najčešće prati izmena oblika iz značenja. Reči se menjaju po pravilima gramatike i pišu po pravopisu jezika kulture – primaoca (kul, fajl, mejl, disketa, apdejtovanje, aut, penal, enc, žilet, kalodont – delišes, rajferšlus, aufinger.....)


Kulturna selekcija1

KULTURNA SELEKCIJA

  • Lakše i brže se akulturišu materijalno-tehnički, a teže duhovni elementi kulture. Osnovni razlog za to leži u činjenici da su tehničke vrednosti neutralnije i autonomnije od duhovnih vrednosti i pogleda na svet.

  • Na izbor kulturnih elemenata presudnu važnost mogu imati i blizina, korisnost i sličnost kultura. Sigurno je da će sa manje otpora biti prihvaćeni sadržaji tradicionalno, pa i fizički bližih kultura.


Kulturna reinterpretacija

KULTURNA REINTERPRETACIJA

  • KULTURNA PRERADA ILI REINTERPRETACIJA. Kod kulturnih kontakata nema se samo posla sa pasivnim prijemom kulturnih vrednosti. Ta aktivnost je posebno izražena u procesu tzv. kulturne prerade ili reinterpretacije.

  • Motivi te prerade mogu biti izazvani strahom da će prijem izvornih i neprerađenih vrednosti direktno ugroziti okosnicu kulture – primaoca kroz poništavanje njenih autentičnih vrednosti. Oni takođe mogu biti inicirani potrebom da se novoprimljena vrednost obogati sopstvenim vrednostima.


Kulturni otpor

KULTURNI OTPOR

  • KULTURNI OTPOR ILI REZISTENCIJA. Sledeći oblik aktivnog odnosa prema kulturnim vrednostima koje se žele infiltrirati u stranu kulturu prilikom kulturnog kontakta naziva se kulturni otpor ili rezistencija. On predstavlja energičniji vid kulturne selekcije.

  • Otpori su vidovi akulturacionih procesa koji se javljaju prilikom prisilnog nametanja kulture, što se dešava tokom i nakon ratova.

  • U severnoameričkoj literaturi, oni se nazivaju još i “kontraakulturacija”.


Ideologija

IDEOLOGIJA

  • Širi i uži pojam ideologije

  • Ideologija je pogled na svet (širi pojam ideologije)

  • Pogled na svet je:

  • simboličko-pojmovna i emotivno-volitivna

  • kolektivna konstrukcija

  • društveno – istorijski varijantan sistem saznajnog, emotivnog i afektivnog re-konstruisanja sveta

  • koji odredjenoj društvenoj grupi služi za razumevanje i

  • vrednovanje čoveka i sveta

  • i za delatno orijentisanje u drušvu i istoriji.


Ideologija1

IDEOLOGIJA

  • Pojam ideologije se javlja i u užem značenju (koje je rasprostanjenije) kao sinonim za lažnu, iskrivljenu svest koja predstavlja izraz ograničenoga interesnog stanovišta i stoga, deformisanog gledanja na svet i život.

  • Pod ideologijom se podrazumevaju mape značenja koje, dok pretenduju da izražavaju univerzalne istine, u stvari predstavljaju istorijski specifična shvatanja koje prikrivaju i održavaju moć dominantnih grupa


Multikulturalizam

MULTIKULTURALIZAM

  • Multikulturalizam je ideja ili ideal o skladnom suživotu različitih etničkih i kulturnih grupa u okviru pluralističkog društva.

  • Osnovna značenja termina odnose se kako na ideologiju/diskurs multikulturalnosti tako i na politiku, odnosno praksu multikulturalnosti.

  • U oblasti politike, multikulturalizam označava eksplicitnu državnu politiku koja ima dva osnovna cilja: 1. podržavanje skladnih odnosa između različitih etničkih grupa; i 2. definisanje odnosa izmešu države i etničkih manjina


Interkulturalizam

INTERKULTURALIZAM

  • Vremenom je termin multikulturalizam doživeo ozbiljnu kritiku, kao pojam koji označava paralelnu egzistenciju različitih kultura, ali među kojima nema kontakata i interakcije.

  • Od početka 80-ih pojavio se termin interkulturalizam koji označava dinamične odnose i međusobne uticaje različitih kultura primarno – ali ne isključivo unutar jedne zemlje.


Transkulturalizam

TRANSKULTURALIZAM

  • Termin transkulturalizam je ušao u upotrebnu krajem 1980-ih i početkom 1990-ih u periodu u kome se sve više govori o procesu globalizacije

  • U Evropi je termin transkulturalizam vezivan za dva tipa diskusija. Na jednoj strani, vezano za diskusije o evropskom identitetu i univerzialnim vrednostima, koje prevazilaze nacionalni nivo.

  • Na drugoj strani u vezi sa pojavom transnacionalnih kulturih organizacija koji deluju preko nacionalnih granica na evropskom ili globalnom tržištu.


Plurikulturalizam

PLURIKULTURALIZAM

  • Termin plurikulturalizam se posebno koristi u 2000-im.

  • Odnosi se na potrebu otvorenosti, poštovanja i podrške kulturnim potrebama i stilovima života ne samo ethničkih, lingvističkih i kulturnih manjina, nego i seksualnih manjina, ruralnih subkultura, feminističke kutlure, kulture osoba sa specijalnim potrebama i drugih.


Literatura

LITERATURA

  • Koković, Dragan (2005): Pukotine kulture. Novi Sad, Prometej, str. 15 – 20 i 57 – 75. 90 - 93

  • Petrović, Sreten (2005), Kulturologija, Beograd, Čigoja štampa, str. 9 – 22

  • Božilović, Nikola, Sociologija kulture, Niš, Narodne novine, str. 101 - 124


  • Login