MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA U PROCESU TRANZICIJE

1. MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA U PROCESU TRANZICIJE (Ekonomika tranzicije)

2. Osnovni elementi makroekonomskih politika u tranziciji • sve zemlje u tranziciji nalaze u uslovima nestabilnih makroekonomskih prilika • naročito na monetarnom planu u obliku inflacije • inflacija izražava mnoge druge debalanse zbog kojih ove privredei pokreću proces tranzicije • osnovne uzroketražimo u različitim strukturnim neusklađenostima: posledica neefikasnosti sistema i neefikasnog upravljanja.

3. ZAŠTO ? • U centralizovanim sistemima, ( jedan – državni – oblik svojine)nema odgovarajućihtržišnih signala (cene) o realnim potrebama na datom stepenu razvijenosti • država vrši stalna prilagođavanja relativnih cena • Drugi problem: nedostatak konkurencije • dovodi do neefikasne upotrebe resursa na makro nivou (alokacija resursa) i na nivou firme • Poslovni uspeh preduzeća lakše se postiže ako se obezbedi odgovarajuće učešće u preraspodeli koju vrši država nego sopstvenom kreacijomi tržišnim rezultatima • Pojačava ulogu države

4. Posledica: • visok udeo javne potrošnje u društvenom proizvodu • intervencije države zahtevaju sve veći obim sredstava • zbog smanjene efikasnosti, sve skromniji izvori za njihovo pokriće • žarište inflatornog finansiranja

5. Nedostatak konkurencije • Ne samo na domaćem tržištu već i u međunarodnoj razmeni • Cenralizovano spoljnotrgovinsko poslovanje, na isti način, kao što se deformišucene dobara, deformiše i kurs domaće valute • država inicira spoljnoekonomske aranžmane, kadkad do konkretnih ugovora, pa je pozicija preduzeća pasivna.

6. ŠTA TREBA URADITI ? • Antiinflaciona politika:dominira problem obaranja (potencijalne i očekivane) hiperinflacije • različiti programi: možemo naslutiti da tranzicioni programi moraju započeti sa monetarne i fiskalne strane (ortodoksni) ali, • često, i politika plata (dohodaka, tzv. heterodoksni program) u firmama koje nisu navikle na princip tvrdog budžetskog ograničenja – državna(i društvena) preduzeća (računaju na dohotke iz preraspodele ukoliko prihod nedovoljan).

7. ŠTA JOŠ ? 2. Nova fiskalna politika -fiskalna reforma. • Projekt koji treba da obezbedi balans između državnih prihoda i rashoda, odnosno, eliminisanje budžetskog deficita. • Znamo: deficit je jedan od ključnih uzroka inflacije (inflatorno finansiranje rashoda) • Zato: ovakva fiskalna politika = deo antiinflacionih mera. • Sa druge strane, fiskalna reforma = novi raspored, obim i namena državnih izdataka i novi način prikupljanja prihoda, skladan prelasku na tržišno poslovanje. • Cilj reforme: trajan balans državne potrošnje i fiskalnih prihoda (uslov: da njihov obim ne deluje destimulativno na ponašanje tržišnih agenata).

8. DALJE... • Politika uravnoteženja platnog bilansa • problem spoljnih dugova i problem deviznog kursa. • U osnovi se nalazi koncept otvaranja privrede i liberalizacije spoljnoekonomskih odnosa. • Politika kursa usmerena na postizanje konvertibilnosti– olakšavaintegrisanje u svetsku privredu • Otvaranje privrede za strane investicije olakšava priliv i smanjuje pritisak dotadašnjih zaduženja. • Otvaranje uvodi elemente međunarodne konkurencije - stvaranje konkurentskog okruženja.

9. ZATIM... 4.Politika dohodaka • deo antiinflacione politike usmeren na državna i društvena preduzeća • Važnost se smanjuje proporcionalno brzini procesaprivatizacije. Zašto? • Privatna preduzeća, po definiciji,dalje od državne kontrole i intervencija pa, stoga, podvrgnuta tvrdom budžetskom ograničenju; nemaju na raspolaganju dodatne resurse (preraspodelu) • U tom smislu, proces privatizacije ima i dugoročne stabilizacione efekte u privredama u tranziciji.

10. TAKOĐE... 5. Socijalni program=skup mera kojima se reaguje na probleme koje može izazvati stroga antiinflaciona politika kao i kasnije restrukturisanje privrede • problem zaposlenosti. (u uslovima nedovoljne konkurencije koja prethodi tranzicijipreduzeća često preopterećena necelishodno velikim brojem zaposlenih) • Socijalni program - nije prosta pomoć nezaposlenima u vidu dohodaka: mora da potpomaže zapošljavanje u raznim oblicima – prekvalifikacije, olakšano otvaranje radnih mesta, sloboda inicijative i sl. • Na taj način - sastavnideo makroekonomskih politika: operacionalizacija novog razvojnog koncepta (tržišno verifikovani razvojni projekti)

11. Zaključak • Pet osnovnih politika: • Antiinflaciona (monetarna) politka • Fiskalna politika i fiskalna reforma • Spoljno ekonomska politika (uravnoteženje platnog bilansa i konvertibilnost) • Politika dohodaka • Socijalni program

12. Antiinflaciona politika i obaranje hiperinflacije

13. Uzroci hiperinflacije Glavni uzroci inflacije u privredama u tranziciji: • promene relativnih cena • budžetski deficit

14. Osnovi kvantitativne teorije novca Problem sa transakcijama – zamena: ukupni dohodak (BDP) →Y

15. Jednačina sa dohotkom: Centralna banka treba da se rukovodi ovom relacijom kada određuje obim novčane emisije ili, ponudu novca. Kada bi ponuda novca (M) bila povećana uz nepromenjeni obrt i BDP porasle bi cene (P) čime bi se ravnoteža uspostavila na višem nivou tj. nominalnavrednostBDP-a bi se povećala i pojavila bi se inflacija. Dinamički:

16. RAVNOTEŽA • Ravnoteža se ne može uspostaviti sama od sebe • Kao i kod drugih ekonomskih fenomena, ponuda se mora uskladiti sa tražnjom novca(d) • Ako posmatramo količinu novca tako da nastojimo da utvrdimo koliko se robe za određenu količinu novca može kupiti, definisaćemo veličinu M/P koju nazivamo realnim novčanim bilansom. • Ova veličina nam služi da utvrdimo koliko novca ljudi žele da drže (drže onoliko novca koliko im je potrebno za uobičajeni obim transakcija – kupovina u datom periodu).

17. ILI... TRAŽNJA ako je (1/k) = V, onda već poznata relacija koja opisuje ponudu novca

18. ELEMENTI RAVNOTEŽE • Pretpostavka o konstantnoj brzini opticaja (V) • Aproksimacija stvarnih tokova (pojednostav-ljenje analize; promene V su moguće: zavise npr. od funkcije tražnje, tj. od potrebe ljudi da drže više ili manje novca) • Ravnoteža: ponuda i tražnja, merene realnim bilansom treba da budu jednake • VAŽNO:tražnja proporcionalna dohotku

19. Kvantitativna teorija:glavni nalazi • nivo autputa (Y) – predodređen: realni odnosi • nominalna vrednost autputa (PY) zavisi od ponude novca: ponuda veća, cene rastu i povećava se vrednost proizvoda • nivo cena odnos između nominalne vrednosti autputa i stvarnog nivoa autputa (PY/Y) • obimrealnog BDP-a određen je proizvodnim mogućnostima (faktori proizvodnje; proizvodna funkcija), a količinom novca – nominalnavrednostBDP-a

20. VAŽNOST NALAZA • u zavisnosti od politike centralne banke – koja upravlja ponudom novca – cene mogu biti stabilne ili pak, nestabilne, • uz konstantni broj obrtaja, svako povećanje ponude novca dovodi do porasta nivoa cena u privredi tj. do – inflacije • centralna banka ponekad, može svesno da izazove inflaciju preteranom novčanom emisijom. Kada?

21. Tranzicija – budžetski deficiti Zašto? Cene, pad prihoda, visoka javna potrošnja Kako rešiti problem? Ograničene mogućnosti: nizak kredibilitet Nedovoljno realnih izvora, teško smanjenje potrošnje ‘Štampanje’ novca ? Senjoraž ili porez na držanje novca

22. Senjoraž - mehanizam ‘Štampanje’ novca ne povećava Y. Kako se povećena količina papira pretvara u realne prihode budžeta? Mehanizam: • povećana ponuda (količina) novca u prometu, uz ostale nepromenjene elemente, dovodi do porasta cena • svi koji drže novac – pojedinci ili firme –posle emisije (tj. kada ona izazove rast cena) neće moći da kupe onu količinu robe koju su mogli pre • Novac je obezvređen – pojavljuje se višak robe • Taj višak = realniizvor dodatnih sredstava za popunu budžeta

23. MEHANIZAM 100 din. 200 100 dinara 100 dinara

24. Pretpostavimo: država (tj. centralna banka,) monetarnom emisijom udvostručila količinu novca = svima koji drže novac prepolovljena realna vrednost Mogu da kupe tek polovinu robe koju su nameravali da kupe Posledice: država, de facto, oporezovala one koji su novac držali u vreme emisije inflacioni porez ‘obveznici’ su oni koji drže novac novac koji drže čini ‘poresku osnovicu’ seigniorage Šta se u stvari dogodilo?

25. Kakav je domet ovakvog poreza ? • inflacija • zakašnjenje u prikupljanju ‘redovnih’ fiskalnih prihoda, u takvim uslovima, dovodi do povećanja deficita • ‘doštampavanje’ • bekstvo od novca • naglo se smanjuje ‘poreska baza’ • ubrzanje V – rast inflacije • opadanje realnog prihoda za budžet • vlada postaje žrtva svoje politike

26. P D2 r i h o d 1 2 Stopa inflacije TANZI EFEKAT D1

27. Trošak držanja novca i očekivanja

28. Inflacioni porez i kvantitativna teorija novca UOČIMO: • V više nije konstanta za zadato Y • Bekstvo od novca povećava V i ukazuje na promenu tražnje • Tražnja, dakle, nije više (samo) funkcija od Y ZAISTA: kada novac i sam postane predmet razmene i dobije svoju cenu u vidu kamatne stope postaje očigledno da tražena količina novca može da se menja tj. da ne zavisi samo od dohotka već i od cene novca.

29. Ako kamatna stopa predstavlja cenu novca... ...onda u inflaciji i ta cena mora da raste. Zato razlikujemo: nominalnu (i) i realnu kamatnu stopu (r) r = i - π KAMATNA STOPA Stopa inflacije

30. FIŠEROVA JEDNAČINA I FIŠEROV EFEKAT Irwing Fisher: nominalna kamatna stopa je zbir realne i stope inflacije i = r + π ZAMISLIMO: Poveća se ponuda novca, cene rastu, pa raste i kamatna stopa i to tačno za iznos stope inflacije. PRIMER: porast količine novca izaziva porast cena za 1%tj. inflaciju od 1%. Prema Fišerovoj jednačini, tolika stopa inflacije izaziva porast kamatne stope za jedan procentni poen. Taj odnos 1 : 1 naziva seFIŠEROV EFEKAT

31. ZAŠTO JE VAŽAN FIŠEROV EFEKAT ? • kamatnu stopu (tj. potencijalnu kamatu) posmatramo sa aspekta izgubljenog prihoda - mogli smo da ga ostvarimo da nismo držali novac kod sebe (u džepu). • OPORTUNITETNI TROŠAK DRŽANJA NOVCA • Da je novac bio uložen mogli bismo računati sa realnim dobitkom po stopi r • Znamo da će zadržani novac ostvariti negativni ‘dobitak’ pošto će se obezvrediti s obzirom na očekivanu stopu inflacije (-πe) • Razlika između ova dva dobitkaprema Fišerovoj jednačini, je nominalna kamatna stopa ili: r - (-πe) = i TROŠAK DRŽANJA NOVCA: na jednoj strani gubi se realna kamata, a na drugoj, realna vrednost novca

32. TROŠAK DRŽANJA I TRAŽNJA ZA NOVCEM • U skladu sa nalazom o trošku držanja novca moramo dopuniti funkciju tražnje za novcem • Pozitivna veza tražnje sa dohotkom (Y) ostaje ali se funkcija komplikuje negativnom zavisnošću tražnje od (nominalne) kamatne stope • Zato opšta funkcija tražnje za novcem glasi: L  funkcija likvidnih sredstava

33. RAVNOTEŽA Da bismo izjednačili ponudu i tražnju potrebno je da se i ponuda izrazi na isti način Ili, polazeći od Fišerove jednačine:

34. Obratimo pažnju na ovaj izraz • Za razliku od prethodno definisanog π kao stvarne, dakle poznate stope inflacije, sufiks e označava očekivanu stopu • Novi i nepoznati element koji zavisi od oče-kivanja ekonomskih agenata • Ova ‘mala dopuna’ menja tradicionalnu kvantitativnu teoriju

35. KAKO MENJA ? • Klasična teorija tvrdi da današnja ponuda novca određuje direktno i današnji nivo cena • Takav stav stoji samo ako se pretpostavi da se obim autputa i nominalna kamatna stopa – ne menjaju! • Cene će se zaista menjati proporcionalno sadašnjoj ponudi novca – nema očekivanja... • međutim, kamatna stopa je promenjljiva i zavisi od očekivane inflacije • Pošto je emisija novca potencijalni uzročnik inflacije, kamatna stopa će se formirati i na bazi pretpostavke o očekivanoj emisiji novca u budućnosti!!!

36. ISPITIVANJE IDEJE • Uzimamo najprostiju funkciju tražnje za novcem u linearnom obliku; • sve veličine prikazane logaritamski (radi lakše manipulacije). log od Pt+1/Pt log odM/P mt: logaritam količine novca u vremenu t; pti pt+1su logaritmi opšteg nivoa cena u vremenu ti t+1; - : parametar koji određuje osetljivost tražnje za novcem u odnosu na stopu inflacije

37. Iz funkcije računamo: Slično i : Zamenimo gore i dobijemo:

38. Isto tako i dalje... itd. itd. dok ne dobijemo sledeći izraz Izraz govori da je sadašnji nivo cenaponderisani prosek kako sadašnje tako i svih budućih ponuda novca

39. Posmatramo dobijeni izraz: • Vidimo ponder uz svaku buduću emisiju (ponudu) novca:opada po stopi /(1+) • Ako je parametar osetljivosti tražnje za novcem na inflaciju () mali – ponderuz buduće ponude novca takođe mali i brzo opadajući: u tom slučaju buduća politika centralne banke malo utičena tekući nivo cena • Ako je taj parametar veliki, recimo blizu1, buduća politika emisione banke biće odlučujuća determinanta sadašnjih cena.

40. PROBLEM TRANZICIJE • Inflacija veoma markantna pojava na početku tranzicije • Pretpostavka: parametar relativno visok • Neophodno da se toj činjenici prilagodi ponuda novca u toku tranzicionih promena • Konkretnije: antiinflacionim programom na početku tranzicije ustanoviti sasvim novo ponašanje i pristup novčanoj emisiji • Dugoročan, a samim tim i kredibilan pristup... • ...kako bi ekonomski agenti mogli da odustanu od svojih dotadašnjih očekivanja • Tek tada monetarna politika može ponovo postati aktivna politika...

41. Hiperinflacija i antiinflacioni program

42. budžetski deficit inflacioni porez realni prihod države – da li je M/P znamo: M/P=M/M*M/P iM/M=P/P Sledi: SUMIRAMO NALAZE Realni prihod od inflacionog poreza = stopa inflacije * realna tražnja za novcem

43. P D2 r i h o d 1 2 Stopa inflacije ŠTA JOŠ ZNAMO ? • Znamo, da se ponašanje ekonomskih agenata menja: • troškovi držanja novca i • očekivanja • tražnja za novcem počinje da opada • Smanjenje ‘poreske baze’ • Povećanje‘poreske stope’ • Trka cena i tražnje za novcem • Ponovo Tanzi efekat D1 Brže beže od novca od rasta inflacije – opadanje realnih prihoda od senjoraža

44. UZROK: Budžetski deficit Inflatorno finansiranje Ubrzanje opticaja i pad tražnje za novcem PITANJE: Da li je dovoljno prestati sa štampanjem novca ? ODGOVOR: Nije ! Tok očekivanja se neće promeniti... Obezvređenje novca: velika (štampana) količina, realno mala... Opasnost deflacije KAKO OBORITI HIPERINFLACIJU ? PRIMER SRJ, 24. januara 1994. oko 50 miliona DEM, krajem februara realni bilans preko 300 miliona, uz stabilne cene

45. OBARANJE HIPERINFLACIJE • Paradoksalno, prva mera je ubacivanje dodatne količine novca u opticaj ! Shema obaranja hiperinflacije: cene (P) stopa inflacije (=0) kamatna stopa (i=r) real. bilans (M/P) Količina(ponuda) novca vreme

46. Monetarna i druge politike • Shema obaranja hiperinflacije = tehnički scenario • Šta je suština? • otklanjanje stvarnih uzroka – fiskalni deficit • reforma čitave fiskalne sfere • efekat remonetizacije (obrnuti Tanzi efekat) • privatizacija (javni sektor i dohoci) • devizni kurs(currency board, konveritbilnost i dr.)

47. Kredibilitet Kako vratiti kredibilitet ? • Kombinacija politika – signal za nova očekivanja • Doslednost vlade • Poverenje i način izbora • Stabilnost ‘sidra’ – npr. kurs...

48. 1992 1991 1997 1989 1995 zemlje 0 104.1 6 Albanija 42.1 236.6 79.4 10 578.6 338.9 32.9 Bugarska 10 52 7.9 12.7 1.5 Češka 303.8 953.5 29 np 12.5 Estonija 938.2 3.8 249.8 3.8 np Hrvatska 18.4 21.6 32.2 28.3 18.1 Mađarska 2.6 np 229.7 9 1935 Makedonija 262.4 23.1 np 959 7 Letonija 345 np 1161.1 8.5 35.5 Litvanija 21.6 639.5 13.2 60.4 44.3 Poljska 151.4 222.8 27.8 0.6 199.2 Rumunija 7.2 58.3 6.4 1.5 9.1 Slovačka 8.8 247.1 2772 9 92.9 Slovenija 74 18 9237-16* SRJugoslavija INFLACIJA U C/I EVROPI

49. FISKALNA POLITIKA I REFORME

50. Eliminisanje budžetskogdeficita Teorijski – dve opcije: • ILI • POVEĆANJE JAVNIH PRIHODA • REDUKCIJAJAVNEPOTROŠNJE