1 / 44

СЕМЕЊАЧЕ

СЕМЕЊАЧЕ. Разликују се од биљака које се размножавају спорама по томе Што су на вишем еволутивном ступњу Што се размножавају семеном За размножавање није потреба вода Семе садржи хранљиве материје којима се исхрањује клица (брига о потомству). ПОДЕЛА. 2 класе:

skyla
Download Presentation

СЕМЕЊАЧЕ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. СЕМЕЊАЧЕ Разликују се од биљака које се размножавају спорама по томе Што су на вишем еволутивном ступњу Што се размножавају семеном За размножавање није потреба вода Семе садржи хранљиве материје којима се исхрањује клица (брига о потомству)

  2. ПОДЕЛА 2 класе: Голосеменице(Pinophyta, Gymnospermae) Скривеносеменице(Magnoliophyta, Angyospermae)

  3. Раздео голосеменице(Pinophyta или Gymnospermae) Голосеменице живе на копну,настале су средином девона, пре око триста педесет милиона година. Голосеменице образују семене заметке и семе који им омогућавају размножавање. Семе им је голо, непокривено, због чега су и добиле назив. Постоје примерци високих стабала(јела, смрча) или нижих жбунова(клека)

  4. Размножавање голосеменица Oplođenje, tj. oprašivanje kod golosemenica se odvija pomoću megasporofila (Ženski polni organ) i mikrosporofila (Muški polni organ). Na megasporofilu postoji otvor(mikropila), nucelus, integupeng(unutrašnji listići) i kapula( spoljašnji listići). Kada polenovo zrno, nošeno vazduhom, padne na nucelus, počinju da se stvaraju spermataozoidi koji oplođuju jajnu ćeliju. Nakon oplodnje nastaje seme – nerazvijena biljka. Seme se po prvi put u evoluciji javlja kod golosemenica.

  5. Golosemenice su isključivo drvenaste biljke. Kod golosemenica postoje i velike i male vrste( Male su, npr., žbunovi i neke kleke, a velike, npr., jele i smrče. Listovi su im različitog oblika i anatomske građe. Razdeo golosemenica ima pet klasa: 1. –Semene paprati 2.-Cikasi 3.-Ginko -(Lyginopteridopsida) -(Cycadopsida) -(Ginkgoopsida)

  6. 4.-Gnetumi (Gnetopsida) 5.-Četinari (Pinopsida)

  7. Класа изумрлих семених папрати (Lyginopteridopsida) Lygniopteridopside su bile skoro iste kao današnje paprati. Imale su perasto složene listove ali su se na njima stvarala semena a ne spore.Ova klasa je nastala krajem devona, a izumrela početkom krede. Fosile ovih izumrelih paprati najčešće nalazimo u kamenom uglju.Pronađeni fosil – Lyginopteris – bio je drvenasta biljka, imao je dihotomo grananje, debljinu stabla od 2 do 4 cm, listovi su mu bili perasti.Semeni zameci su se razvijali na vrhovima listova. Semena ovih biljaka se bila vrlo krupna, kod nekih čak veća od 10 cm.

  8. Класа Цикаса (Cicadopsida) Cikasi su nastali početkom mezozoika i tada su naseljavali skoro celu planetu. Mnoge vrste cikasa su izumrele i danas postoje samo 9 rodova sa 100-120 vrsta. Cycas revoluta – visok je 2m, živi oko 1000 godina, podseća na palmu i živi u tropskim predelima kao što su Kuba, Mexiko, Austarija i sl. Najkrupniji primeri cikasa – makrozamija - dostižu visinu do 25 m i imaju stablo debelo oko 1 m. Cikasi su dvodome biljke (posebne su biljke sa muškim, a posebne sa ženskim šišaricama). Ženske šišarice su sagrađene od perastih megasporofila na kojima se nalaze od 6 do 8 krupnih semenih zametaka, dok muške šišarice grade spiralno raspoređene ljuspe(mikrosporofile) koje nose polenove kesice(mikrosporangije). Kroz polenovu cev se kreću spermatozoidi koji pomoću bičeva dospevaju do jajne ćelije u semenom zametku. Seme ima krupnu klicu, jak koren i stabaoce mu raste veoma sporo. Neke vrste cikasa se koriste u ishrani. Cikasi ne grade šume, već su rasejani pojedninačno ili u malim gupama.

  9. Klasa CYCADOPSIDA Cycas revoluta, cikas palma, sago palma

  10. Класа гингкоа (Gingkoopsida) Ova klasa ima samo jednog savremenog predstavnika - Ginkgo biloba. Ginko je nastavo u mezozoiku, pre oko stotinu sedamdeset miliona godina. Ova klasa je naseljavala skoro celo kopno ali većnija je iščezla pre tercijera. Danas se gingo može naći u Kini, Japanu, a i gaji se u svetu u parkovima i u drvoredima.Ginko ima trouglast oblik i dubok urez po sredini tako da podseća na lepezu. Ginko je listopadno drvo i visoko je oko 40 cm, ima dva ili više režnjeva i račvastu nervaturu.Biljka je dvodoma. Muški cvetovi su na kratkim izdancima i imaju oblik rese sa puno prašnika, dok ženski cvet ima dugu dršku na čijem se kraju nalaze dva semena zametka. Kada polenovo zrno dospe na mikropilu počinju da se stvaraju spermatozoidi i dolazi do oploženja jajne ćelije. Zrelo seme je dugačko oko 3 cm i neprijatnog je mirisa.Fosilni ostaci listova i drveta nalaze se gotovo svuda po svetu : na Aljasci, u Kanadi, Sibiru, Patagoniji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu i oko Južnog pola.

  11. Klasa GINKGOPSIDA Ginkgo biloba L., relikt Dvodoma biljka seme seme

  12. Klasa GNETOPSIDA Welwitschia mirabilis, velvičija kamenite pustinje Afrike

  13. Klasa GNETOPSIDA Ephedra distachya L. (syn. E. vulgaris) atlanska efedra, metlina,

  14. Класа четинара (Pinopsida) -Najšire rasprostranjene golosenice su četinari. Četinari su drveće ili žbunovi sa igličastim ili ljuspastim listovima. Većina četinara su zimzeleni, ali sreću se i listopadni kao, na primer, Ariš. -Među četinarima ima i pravih džinova biljnog carstva. Takva je, na primer, sekvoja, koja dostiževisinu i do 100 m, a debljinu od 10 m, i starost oko 4000 godina. -Četinari su heterotrofne biljke(Njihov sporofit obrazuje dve vrste spora: mikro(muške) i megaspore(ženske)).-Mikrospore se razvijaju u polenovo zrno. Polenovo zrno se sastoji od dve protalijalne ćelije, generativne ćelije i ćelije polenove cevi. Mnoštvo polenovih zrna se oslobađa iz ponenovih kesica i, uz pomoć vetra, dospevaju do ženskih šišarica.-Megaspore se stvaraju u megasporangijama redukcionom deobom od kojih obično samo jedna klija u megagametofit – embrionovu kesicu. Telo embrionove kesice je višećelijsko i ono predstavlja primarni endosperm, koji odgovara ženskom protalijumu. Na megagametofitu (ženskom protalijumu) obrazuju se dve arhegonije, svaka sa po jednom jajnom ćelijom.

  15. KLASA PINOPSIDA Fam.Pinaceae - borovi

  16. Polenova zrna, nožena vetrom, dospevaju do semenog zametka. Tu upadaju u kap tečnosti koju kroz mikropilu luči semeni zametak i nošeni strujom tečnosti bivaju usisana kroz mikropilu gde klijaju. Dolazi do oplođenja i nastanka zigota. Deobom zigota nastaje embrion novog sporofitnog organizma. Seme se oslobađa i, nošeno nekim agentom, dospeva do sredine u kojoj, ukoliko su se za to stekli uslovi, klija u novu biljku.Iz navedenog se vidi da je embrion – klica, spakovan u potpuno novu tvorevinu - seme, koja mu omogućava opstanak dosta dugo po odvajanju od roditeljske jedinke.

  17. KLASA PINOPSIDA Fam.Pinaceae Muške šišarice

  18. Ženskešišarice

  19. Četinari su nastali tokom karbona i danas je u ovu klasu svrstano oko 560 vrsta objedinjenih u 55 rodova i 7 familija. Četinari grade velike šume u svim delovima sveta i zato imaju značajnu ulogu u vegetaciji planete.

  20. Ariš, Beli bor, Kleka

  21. Pinaceae • Биљкеове фамилије су дрвенастог или жбунастог хабитуса, са игличастим листовима(четинама). • Једнодоме су, са мушким шишаркама у виду спирално распоређених прашника, и сложеније грађеним женским шишаркама. Поленово зрно (микроспора) поседује два ваздушна мехурића, изузев код ариша (род Larix) и дуглезија (род Pseudotsuga). • Семе већине родова са једне стране има криласти кожасти наставак. Клица поседује 2—18 котиледона

  22. Бели бор • Високо до 40 м, достиже старост до 200 година. Корен му је развијен и обликом прилагођен подлози, а крошња светла, разређена, код одраслих примерака у горњој трећини стабла. Стара кора је сиво-браон боје, млада жуто-браон до црвенкасто-окер, опада у виду неправилних љуспи. У краткорасту има две иглице дугачке 3-7 цм, широке до 2мм, сивозелене боје. Шишарке су коничне, висеће, зашиљене, дугачке 3-6 цм, љуспе шишарке равне су или пирамидалне. Семена су 3-5 мм, с опнастим крилатим додацима дугачким око 1 цм. • Расте на песковитим, замочвареним и тресетним стаништима северне и средње Европе, док се југу налази претежно у планинама. Јужна граница распрострањена је на линији Сијера Невада у Шпанији - Лигурски Алпи- северна Грчка - Мала Азија - Кавказ. • На Балканскомполуострву распрострањен је у Хрватској, централној и западној Босни, северној Црној Гори, западној и северној Србији, северној Албанији, западној и централној Бугарској, северној Македонији и северној Грчкој.

  23. У Србији расте у планинским областима, нарочито на хладнијим површинама севернеи западне Србијеизнад 900 м, на планинама Маљен, Повлен, Златибор, Тара, Мокра гора, Муртеница, Проклетије, док је на Шар-планиниредак. • Настањује различите типове подлога, а код нас је нарочито чест на серпентинама, где образује чисте или мештовите шуме са црним бором. Ова мешовита заједница јединствена је у Европи и налази се само на серпентинима западне Србије и источне и централне Босне. Иначе, улази у састав других четинарских или мештовитих шумских заједница.

  24. Fam. PinaceaePinus silvestrisL., beli bor

  25. Fam. PinaceaePinus nigra Arn., crni bor

  26. Fam. PinaceaePicea abies (L.)Karst. syn. Picea excelsa DC., smrča

  27. Fam. Pinaceae Abies albaMill., jela

  28. Fam. Pinaceae Picea omorika(Pančić) Purkyne syn.Pinus omorika Pančić, Pančićeva omorika tercijerni relikt, lokalni-endemit

  29. Pančićeva omorika, Tara, Bilješke stene

  30. Fam. Pinaceae Pinus heldreichiiChrist.,munika subendemit Balkanskog poluostrva reliktna vrsta

  31. Fam.Pinaceae Pinus peuceGris., molika endemit Balkanskog poluostrva i reliktna vrsta 5 iglica na kratkom izdanku

  32. Fam. Pinaceae Pinus pinea - pinjol Jestiva semena

  33. Fam. Pinaceae Pinus mugoTurr.syn. P. montana Mill. bor krivulj, planinski bor, klekovina bora

  34. Fam. Pinaceae Larix decidua Mill.,evropski ariš

  35. Fam. Pinaceae Cedrus deodara, himalajski kedar

  36. Fam. Pinaceae Cedrus atlantica, atlanski kedar, samoniklo raste samo na planinama Atlas i Rifa u Alžiru

  37. КЛЕКА • Клека (лат.Juniperus) је родчетинарских биљака из породице чемпреса (Cupressaceae). У зависности од таксономске тачке гледишта, постоје између 50-67 врста клеке. Широко је распрострањена на целој северној полулопти, од Арктика, јужно до тропске Африке, односно планина Централне Америке.

  38. Fam. Cupressaceae Juniperus communisL., kleka, venja

  39. Fam. Cupressaceae Juniperus oxycedrusL., crvena kleka

  40. Fam. Taxaceae Taxus baccata L., tisa reliktna vrsta arilus Upotreba: za dobijanje taksola Svi delovi biljke osim arilusa sadrže otrovni alkaloid taksin

  41. Fam.TaxaceaeSequoiadendron giganteum, džinovska sekvoja Samo u srednjoj Kaliforniji

  42. Sequoiadendron giganteum, džinovska sekvoja

More Related