RANO DETINJSTVO: RAZVOJ SPOSOBNOSTI

1. RANO DETINJSTVO: RAZVOJ SPOSOBNOSTI Pijažeova objašnjenja mentalnog razvoja Egocentrizam Mešanje izgleda i realnog Prekauzalno mišljenje Istraživanja dečijeg mišljenja nakon Pijažea Problem nejednakih nivoa postignuća Neopijažetanske teorije kognitinog razvoja Pristup kognitivne obrade informacija Biološka objašnjenja mentalnog razvoja Kultura i mentalni razvoj u ranom detinjstvu Primena teorijskih perspektiva- stadijumi crtanja

2. Pijažeova objašnjenja mentalnog razvoja • Misaone procese predškolske dece karakteriše neujednačenost, nesigurnosti i naivnosti- smešno i zadivljujuće! • Tekovine senzomotornog perioda- sposobnost mentalne reprezentacije Preoperacionalni period- pre interiorizovanih mentalnih reverzibilnih operacija - odsustvo transformacija informacija; Egocentrizam • Metod- klinički intervju- pitanja kroz spontani razgovor ne razlikovanje imena od objekata na koje se odnose (gde je ime?) • Animizam- pojave i objekti koji se kreću imaju svojstva živih bića (kretanje = život); • Artificijelizam- prirodne pojave su ljudski produkt (planine, mesec, kiša...); • Magijsko mišljenje- rukovođeno željama, ne realnošću

3. Egocentrizam 1. Fokusiranje (centriranje) samo na jedan aspekt objekata • kolektivni monolog • teškoće usvajanja tuđe perspektive- percepcije, informacija, mišljenja(tri planine; opis objekata iza paravana); Teorija uma - sposobnost da se misli kako drugi misle (priča o skrivenoj čokoladi) razlike od 3 – 5 g. • kategorizacija- klase i podklase (crvene i drvene kuglice) • odsustvo konzervacije (presipanje tečnosti u posude različite širine)

4. Egocentrizam 2. Nejasno razlikovanje izgleda stvari od stvarnosti • slika pejzaža; štap u vodi, maskiranje- faza zbunjenosti; (beli papir iza obojene prozirne plastike) • univerzalno, obučavanje je neuspešno 3.Prekauzalno rezonovanje • finalizam i kauzalnost = zašto ne razlikuju jasno uzroke i posledice pored izrazitog interesovanja za uzroke (neumorno postavljanje pitanja); primer(smrt i groblje) • transduktivno mišljenje, od slučaja do slučaja, (bez indukcije i dedukcije)

5. Problem nejednakih nivoa postignuća • usvajanja tuđe perspektive - horizontalno pomeranje (neujednačenost) - postignuće varira zavisno od vrste problema (tri planine – uz olakšano raspoznavanje i smislenost zadatka);egocentričnost nije generalizovana (govor upućen mlađoj deci) • razlikovanje izgleda od stvarnosti- priča o devojčici koju boli stomak- fokus na interpretativnost (osećanja i ponašanja)- problem ispitivanja (konverzaciono pravilo- više puta pitati znači sumnjati u ispravnost odgovora; na jedan problem ¾ dece tačno odgovori; (boja mleka u plavoj čaši)- razlikuju izgled od suštine kad se izbegne zbunjivanje dece pitanjima • uzročnost- kako se kreće bicikl? exp. sa 2 loptice i Snupijem - deca sa 3 god. uspešna na praktičnom nivou, manje uspešna na verbalnom - problem verbalnih zadataka i objašnjenja

6. Neo-pijažetanske teorije kognitivnog razvoja • 1. zadržavanje teorije stadijuma, ali usavršavanje načina ispitivanja; otkrivaju stupnjeve usvajanja tuđe perspektive; da li drugi mogu da vide isto i kako to drugi vide (karta sa likom psa i mačke- vertikalno i horizontalno postavljena) • 2. zadržavanje aktivnog konstruisanja saznanja; -ograničavaju primenljivost stadijuma na specifične domene aktivnosti (jezik, matematika, crtanje, muzika, socijalno mišljenje); -principi se iznova izvode iz pojedinačnih domena sve do dostizanja globalnog stadijuma • 3. pokušavaju da nejednak razvoj objasne ističući razlike u zahtevnosti posebnih zadataka- izjednačavanje težine zadataka = izjednačeno postignuće u različitim domenima.

7. Pristup kognitivne obrade informacija • Input - KR memorija - DR memorija + kontrolni procesi nadzora (gde tražiti informaciju, da li je zadržati ili odbaciti) • KOI pristup- kognitivni razvoj je proces širenja ograničenih kapaciteta vezanih za pažnju, memoriju i rešavanje zadataka (strategije za sticanje i korišćenje informacija). • Pažnja- lako odvraćanje; • Strategije za sticanje i korišćenje informacija– nesistematične, nepotpune; teškoće fokusiranja na relevantne aspekte zadatka (skeniranje- perceptivne sposobnosti uočavanja sličnosti i razlika- kuće) • KRmemorija -kapacitet 3 elementa kod dece, odrasli 6-7 • DRmemorija -odraslima dostupno istovremeno više informacija iz DRmemorije, deca imaju teškoće paralelnog procesiranja; • Neujednačanost mišljenja -razlike u upoznatosti dece sa specifičnim sadržajem zadatka (interesovanje, prethodno znanje) i u zahtevima koje različiti sadržaji nameću.

8. Biološka objašnjenja kognitivnog razvoja • Rast mozga - 2 god. - 50%; 6 god- 90% težine mozga odrasle osobe: mijelinizacija, povezivanje centara Mentalni moduli- specifične mentalne sposobnosti (LAD) • specifični za razne domene sredinskih inputa, • urođeno strukturisani • relativno izolovani, nezavisni jedan od drugog • Uzročnost- kao urođeni mentalni modul- primer- sudaranje kugli na ekranu- bebe od 6 m. duže gledaju ”ne uzročne” događaje; • Potvrde hipteze: mentalni kapaciteti izuzetne dece (matematika, šah, muzika)- za ostale aspekte razvoja prosečno postignuće; Autistična deca- Savant sindrom- čitanje, pevanje, sklapanje, crtanje, specif. nedostatak • Problemi hipoteze: broj modula; granice između modula; određenje specifičnosti nejednakih postignuća

9. Socio-kulturni pristup kognitivnog razvoja • Interakcije dece sa svetom su ko-konstruisane unutar aktivnosti odraslih. Aktivnosti se odvijaju u kontekstima oblikovanim kulturnim sistemom značenja • Kontekst je vezaponašanja, događajakojeg je to ponašanjedeo i okruženjau kome se odvija; daje značenje izolovanim akcijama- ista akcija (mahanje rukom)- različito značenje, zavisno šta prethodi, šta se dešava i šta sledi. • Kako sredinske strukture postaju mentalne strukture?Konteksti su mentalno predstavljani u formi skripti. • Sheme - organizovani obrasci saznanja, razvijaju se unutar konteksta (veze između objekata i akcija). • Skripte – socijalne šeme, pojmovne strukture koje vode akcije u kontekstima - ko su učesnicidogađaja, uloge, sredstva, serija povezanih aktivnosti (kupanje); opšti sadržaj (odlazak u restorani);

10. Socio-kulturni pristup kognitivnog razvoja Funkcija skripti • vodiči za akcije- verovatnoća događaja, predvidivost u nepoznatim situacijama • sredstva usaglašavanja među ljudima • okvir u kome se apstrahuju principi primenjivi u različitim kontekstima; male razlike suštinskih i površinskih karakteristika konteksta Uticaj kulture na neujednačenost mentalnog razvoja : • Uređuje (ne)javljanje specifičnih konteksta i povezanih skripti. • Određuje učestalost konteksta koje će dete iskusiti. • Određuje koji konteksti su vezani za određene aktivnosti (oblikovanje gline) • Reguliše nivo učešća deteta- nivo teškoće uloge, od prisustva do preuzimanja odgovornosti. Vođena participacija- mehanizam razvoja- zona narednog razvoja Univerzalne, generalizovane transformacije vs. Kontekstualno specifične sposobnosti

11. Objašnjenja stadijuma crtanja Stadijumi • žvrljanje- nekontrolisano i neplanirano; izraz pokreta, osećanja, bez značenja koje naknadno osmišljava; • početak reprezentacije-3.god.- krugovi, linije • stereotipno prikazivanje- sunce, kuća, ljudska figura • scene, aktivnosti • realističnost- 7-11.god., kompozicija, tehnika, perspektiva

12. Objašnjenja stadijuma crtanja Teorijska objašnjenja • Pijažeovi univerzalni stadijumi • Mentalni moduli –specifični domen, izuzetne sposobosti bez vežbe, neusklađeno sa drugim sposobnostima; preskok u invarijantnosti redosleda stadijuma • KOI pristup- jedan stupanj prati drugi, dečiji crteži predstavljaju sve više i više aspekata objekata koji se crtaju- od dve ka tri dimenzije, ka adekvatnom prikazu treće dimenzije- vođenje računa o više stvari istovremeno- više pravila, perspektiva • Socio-kulturna teorija- kulturno organizovano na načine kako odrasli interpretiraju produkte (šta crta?)