Period odoj eta
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 16

PERIOD ODOJČETA PowerPoint PPT Presentation


  • 68 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

PERIOD ODOJČETA. OD ROĐENJA DO 2.5 MESECA- RAZVOJ ČULA, MOTORIKE I PSIHIČKIH FUNKCIJA “tabula rasa?” ČETIRI TEORIJSKE RAZVOJNE PERSPEKTIVE “ B ebe kontrolišu i vaspitavaju svoje porodice isto koliko i one njih; zapravo možemo reći da porodica odgaja bebu, tako što beba odgaja nju.

Download Presentation

PERIOD ODOJČETA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Period odoj eta

PERIOD ODOJČETA

OD ROĐENJA DO 2.5 MESECA-

RAZVOJ ČULA, MOTORIKE I PSIHIČKIH FUNKCIJA

“tabula rasa?”

ČETIRI TEORIJSKE RAZVOJNE PERSPEKTIVE

“ Bebe kontrolišu i vaspitavaju svoje porodice

isto koliko i one njih; zapravo možemo reći da

porodica odgaja bebu, tako što beba odgaja nju.

Svi obrasci ponašanja biološki dati i svi redosledi

razvojno determinisani moraju se shvatiti kao niz

potencijala za menjanje obrazaca uzajamne regulacije.”

Erik Erikson, Childhood and Society


Period odoj eta 0 2 5 meseca

Period odojčeta 0-2.5 meseca

  • Beba je najnesposobnija i potencijalnonajsposobnija

  • Potpunazavisnostineophodnost učenja ogromnog repertoara znanja i veština za budući opstanak

  • Odojče se rađa sa značajnim čulnim i bihejvioralnim sposobnostima kojima doživljava i reaguje na svoje postnatalne uslove sredine.

  • Nezrelost i bespomoćnost bebe- ogroman uticaj na okolinu

  • Uzajamna regulacija u interakciji sa socijalnom sredinom

    • Bio-socio-bihejvioralni preokret- kvalitativna reorganizacija sposobnosti, ponašanja, socijalnih interakcija

    • Metode istraživanja- uvođenje promena i posmatranje efekata


Ulne sposobnosti

Čulne sposobnosti

  • Nediferencirani haos (zujeća šarena zbrka- Džejms)

  • Svi čulni sistemi su funkcionalni- heterohronija

  • Habituacija i dehabituacija- diferenciranje stimulusa

  • Sluh- čuje isti raspon frekvencija kao i starije dete; orijentacija ka izvoru zvuka, “bebi govor” kao način obraćanja, posebna osetljivost ka osnovnim zvučnim kategorijama ljudskog glasa, čak i maternjeg jezika- foneme (exp. sisanja); osetljivost na razlike fonema svih jezika se gubi do 6-8 meseca- početak artikulacije

  • Vid- kratkovidost, dobro vide na “značajnoj” razdaljini od ½ metra; 6-8 mes. puzi i bolje vidi; kontakt očima i socijalni odnos; sistematsko skeniranje okruženja- endogeno i egzogeno; osetljivost na kontrast- opažanje oblika; prate kretanje objekata nalik licu – preferencija složenog (9 min.)-urođeno; preferencija ljudskog lica (2.5 meseca)- iskustvo; prepoznavanje lica majke (2 dana) na osnovu kontrasta svetlo- tamno


Ulne sposobnosti1

Čulne sposobnosti

  • Ukus i miris- razlikovanje i sklonost ka slatkim ukusima, preferencija mirisa majčinog mleka, prateća facijalna ekspresija ista kao kod odraslih.

  • Osećaj za dodir, temperaturu i položaj tela – aktivnost na dodir, lokalizacija dodira (?), pojačana aktivnost na smanjenje temperature, refleksna aktivnost na naglu promenu položaja; relativna zrelost od samog rođenja


Pona anje i refleksne reakcije

Ponašanje i refleksne reakcije

  • Od rođenja beba raspolaže raznovrsnim refleksima,

  • Refleksi- specifične automatske reakcije na specifične stimulacije

  • gradivni element razvoja kasnijih složenih voljnih oblika ponašanja;

  • Trajni refleksi -treptanja, disanja, gutanja, sisanja- funkcija preživljavanja

  • Privremeni refleksi:

    • Refleksi hvatanja (3-4m.);

    • Moroov refleks (6-7m.),

    • Refleks hodanja (2m.)

    • Refleks traženja usnama (3-6m),

    • Babinski refleks (8-12m.)

      Evolutivni značaj ili razvoj odnosa sa majkom


  • Emocionalne reakcije i temperament

    Emocionalne reakcije i temperament

    Osnovne emocije

    • adaptivna funkcija- motivaciona i komunikaciona

    • zadovoljstvo, bes, gađenje, iznenađenje, i možda strah i tugu-Kampos, Katarina Bridžis

    • Stanje CNS-a povezano sa emocionalnim tonom i specifičnom emocionalnom ekspresijom. Reakcija na odnos “ciljeva” i događaja.

    • Prepoznavanje emocionalnih reakcija- ekspresija; kroskulturalne studije i intersubjektivna saglasnost posmatrača. Da li ove emocije imaju isti kvalitet kao kod dece i odraslih? Odgovor na fizička stanja, bez kognitivne obrade- interpretacije, anticipacije


    Emocionalne reakcije i temperament1

    Emocionalne reakcije i temperament

    Temperamnt

    • Individualne razlike u stilu reagovanja (nivo aktivnosti, intenzitet reakcija, pojava novog, uznemirenost, socijabilnost) i dominantnom raspoloženju postoje od rođenja

    • Stabilno slični sebi i različiti od drugih

    • Studije Tomasa i Česa- laka, teška i sporo zagrevajuća deca

    • Studije Basa i Plomina- nasednost crta temperamenta- emocionalnost, aktivnost, socijabilnost-blizanačke studije

    • Važan aspekt razvojnog kontinuiteta- stabilnost tokom dužeg perioda

    • Prognostička i kriterijumska validnost, interakcija sa sredinom


    Koordinacija aktivnosti beba roditelji

    Koordinacija aktivnosti beba-roditelji

    • Osnovne bihejvioralne sposobnosti s kojima se odojče rađa dovoljne su za njegov opstanak samo ako su koordinisane sa aktivnostima odraslih staratelja.

    • Koordinacijom dnevnih rasporeda, beba i njeni roditelji stvaraju sistem uzajamnih očekivanja koji podržava dalji razvoj- „uvođenje bebe u red“- nije lako i automatsko- preko plakanja

      Spavanje

    • Novorođenče spava oko 2/3 vremena, ali su perioda spavanja relativno kratki i raspoređeni tokom svih 24 sata.

    • Sve bebe pokazuju sklonost da spavaju duže tokom noći nego tokom dana od početka; REM i NREM faze - obrnut raspored

    • Vreme koje je potrebno da prođe pre nego što počnu da spavaju celu noć, zavisi od obrazaca spavanja odraslih; obrasci variraju od jedne kulture do druge, ali i zrelosti CNS-a.


    Koordinacija aktivnosti beba roditelji1

    Koordinacija aktivnosti beba-roditelji

    Hranjenje

    • Novorođenčad imaju sklonost da jedu svaka 3 sata ako im se omogući stalni pristup hrani.

    • Kulturološki oblikovani obrasci

    • Praćenje potreba ili fiksiranih rasporeda- bebe koje se hrane na svaka 4 sata, mogu imati teškoće u prilagođavanju na takav raspored, iako većina odojčadi spontano usvaja ritam hranjenja na 4 sata nakon uzrasta od 2 ½ meseca.

    • Sisanje - u početku se zasniva na primitivnim refleksnim mehanizmima (sisanje, disanje, gutanje i traženje usnama-rooting) koji nisu dobro koordinisani.

    • Dojenje- nije refleks, u toku nekoliko nedelja, ovaj oblik ponašanja se reorganizuje i posatje voljan; Uslovljavanje na podizanje; Različiti refleksi od kojih se sastoji bivaju međusobno integrisani i beba postaje dobro koordinisana sa majkom.


    Koordinacija aktivnosti beba roditelji2

    Koordinacija aktivnosti beba-roditelji

    Plakanje

    • primitivan vid komunikacije koji izaziva jake emocionalne reakcije kod odraslih i obaveštava ih da nešto nije u redu.

    • Problem tumačenja- različiti zvučni obrasci ranog plača pomažu roditeljima da naslute šta može biti uzrok uznemirenosti. Mogu ukazivati na ozbiljnu bolest.

    • Stres za roditelje- neizvesnost i negativne emocije, zlostavljanje i zanemarivanje

    • Tešenje bebe- uobičajeni razlozi uznemirenosti

    • Načini reagovanja- nošenje, ljuljanje, maženje, tepanje, pevušenje;

    • Stimulacija dodirom i pažnja- konstantna ritmična stimulacija

    • Povijanje– ograničavanje pokreta, smanjenje sopstvene stimulacije

    • Cucla

      Ishod 2,5 meseca- osmeh, podizanje glave, tresenje zvečke


    Osnovne perspektive o razvoju

    Osnovne perspektive o razvoju

    Načini na koji biološki i sredinski faktori doprinose ranim razvojnim promenama.

    Biološko-maturacionistički pristup- Gezel

    • postnatalni razvoj prati iste principe kao i prenatalni razvoj. Nove strukture izrastaju iz endogeneih (nasleđenih) sposobnosti koje se odvijaju kako beba sazreva.

    • Povećana mijelinizacija i broj neurona korteksa i rast mišića.

    • Sazrevanje moždanih struktura-primarna motorna zona frontalnog korteksa- podizanje glave (1 mes.), voljni pokreti ruku (3 mes.); kasnije nogu- cefalokaudalni pravac razvoja;-primarna senzorna zona (3 mes.)- dodir-vid-sluh; urođeni poremećaji

    • Reorganizacija ranih refleksa- u potpunosti se gube u toku prvih nekoliko meseci života (Moroov refleks) - nestaju i kasnije se javljaju kao elementi novih oblika aktivnosti (hodanje)- ostaju i transformišu se u voljna ponašanja pod kontrolom korteksa, hvatanje i vizuelno inicirano dosezanje postaje koordinisano vizuelno vođeno dosezanje


    Osnovne perspektive o razvoju1

    Osnovne perspektive o razvoju

    Teorije socijalnog učenja- Pavlov, Votson

    • pripisuju sredini vodeću ulogu stvaranju novih oblika ponašanja putem mehanizma učenja. Sposobnost da uči se povećava od tokom prvih meseci života. Uticaj senzorne deprivacije na razvoj mozga (percepcija oblika-šimpanze u mraku, horizontalne linije kod mačića, 3 grupe pacova)

    • Habituacija- učenje razlikovanja novih stimulusa

    • Klasično uslovljavanje omogućava odojčetu da stvori očekivanja o vezama između događaja u njegovoj sredini (sisanje).

    • Instrumentalno uslovljavanjeobezbeđuje mehanizme za javljanje novih oblika ponašanja kao posledica pozitivnih ili negativnih događaja koje izazivaju (koordinacija, okretanje glave).

    • Imitacija- neke studije pokazuju da odojče može da uči i putem imitacije, ali je ova tvrdnja još uvek dosta osporavana. Problem adekvatnog ponašanja- izrazi lica (sparivanje fotografija izraza lica bebe i odraslog uzora)

    • Kumulacija naučenih promena- kvalitativne i individualne razlike?


    Osnovne perspektive o razvoju2

    Osnovne perspektive o razvoju

    Univerzalno-konstruktivističke teorije -Pijaže

    • pridaju značaj i biološkim i sredinskim faktorima razvoja

    • Shema- mentalna struktura koja organizmu daje model akcije za slične ili analogne uslove

    • Refleksi- primitivne sheme- koordinisani obrasci akcija koje se procesom adaptacije transformišu kroz iskustvo

    • Razvojna promena se konstruiše kroz zajedničko dejstvo -asimilacije -prilagođavanje novih informacija da bi se uklopile u postojeće sheme (sisanje palca)

      -akomodacije-menjanje postojećih šema da bi se nove informacije mogle uklopiti (sisanje tkanine)

    • Iskustva koja se ne mogu uklopiti u šemu ne utiču na promenu

    • Reciprocitet S-R veze- uzajamno dejstvo asimilacije i akomodacije

    • Uravnotežavanje- sukob asimilacije i akomodacije dok se ne usklade shema i sredina- dok se ne dostigne novi oblik ravnoteže – kvalitativna transformacija


    Osnovne perspektive o razvoju3

    Osnovne perspektive o razvoju

    • Stadijumi razvoja- novi oblici ravnoteže čine kvalitativno nove oblike ponašanja; 4 stadijuma načina saznanja

    • Senzomotorni stadijum- koordinacija percepcije i motorike. Šest faza, od kojih se prve dve javljaju tokom prvih 10 do 12 nedelja postnatalnog života:

      • Faza 1 -uvežbavanje refleksnih shema -feedback (0-1.5 m.)

      • Faza 2 – primarne cirkularne sheme- (1.5- 4 mes.) početak akomodacije i ponavljanje akcija- produžavanje prijatnih doživljaja koji proističu iz refleksnih aktivnosti; usmerene na sopstveno telo

    • Diferencijacija i integracija kružnih reakcija- aktivnost organizma

    • Socijalna sredina-interakcijeizmeđu majke i odojčeta – promena kod beba izaziva promenu ponašanja majki (njihanje bebe tokom pauza u dojenju);

    • Opis razvoja univerzalnih oblika ponašanja- bez kulturno specifičnih interakcija


    Osnovne perspektive o razvoju4

    Osnovne perspektive o razvoju

    Socio-kulturni pristup (Vigotski)

    • proces razvojne promene- aktivna uloga interakcije deteta i ljudi u sklopu kulture- istorijski akumulirana „organizacija života”

    • Univerzalni faktori i kulturološki specifične interakcije- dojenje: odlaganje ishrane; stimulacija bebe; stimulacija majke

    • Značajne i prožimajuće kulturne varijacije u interakciji roditelja sa novorođenom decom imaju kratkoročan i dugoročan uticaj na razvoj

    • Kulturna verovanja- obrazac za ponašanje ali i tumačenje sopstvenog iskustva; odnos prema kapacitetima bebe (imitativna interakcija);

    • Nega i vaspitanje- šta mogu i šta treba da rade modelira način doživljaja bebe i bebin doživljaj sredine- različiti efekti na kasniji razvoj


    Integrativni pristup

    Integrativni pristup

    • Različita ponašanja nisu izolovana, već su deo integrisanog sistema, (dojenje + spavanje + .....).

    • Aktivna adaptacija + socijalna interakcija

    • Prvi postnatalni bio-socio-bihejvioralni preokret u organizaciji ponašanja odojčeta -međuodnosi bioloških, socijalnih i bihejvioralnih razvojnih nivoa

    • Socijalni osmeh- na uzrastu od oko 2 ½ meseca, dolazi do promene u funkcionisanju mozga usled sazrevanja, povećana vizuelna aktivnost i sposobnost opažanja oblika objekata i ljudi, povećana budnost. Roditelji reaguju novim osećanima vezanosti prema detetu.

    • Endogeni osmeh- REM faza

    • Egzogeni osmeh na spoljnu stimulaciju (1-1.5 mes.),;

    • Socijalni osmeh povezan sa osmehom ljudi (2.5 mes.), Rene Špic

    • Socijalni fidbek- kod slepe dece izostaje vizuelni fidbek, ali se javlja kroz druge oblike stimulacije – neophodna interakcija pored sazrevanja


  • Login