ИСТРАЖИВАЧИ АМЕРИКЕ Доба авантуризма Доба истраживања (од 17. века)

1. ИСТРАЖИВАЧИ АМЕРИКЕДоба авантуризма Доба истраживања (од 17. века)

2. X век Викинзи Ерик Црвени Лајф Ериксон

3. X век Прве колоније ВикингаХелуланд(Земља пљоснатог камења), Маркланд(Земља тамних шума) и Винланд (Земља лозе)

4. X век Живот у викиншким колонијама Реконструкција викиншког насеља Индијанци уништили колоније Родна кућа Ерика Црвеног

5. XV век Кинески адмирал Џенг Хе Велики морепловац Џенг Хе и део кинеске карте света са приказаном Северном и Јужном Америком из 1418. године

6. Флота Џенг Хеа Посада брода је бројала 500 људи Адмиралски брод и Колумбова Санта Марија Брод адмирала у природној величини у луци Нанкинг

7. XV век Колумбо Бродови Ниња, Санта Марија и Пинта Искрцавање Колумба у Новом свету Колумбова карта из 1490. године

8. XV век Четири путовања КолумбаПрво: 12.10. 1492 са три брода,друго: септембар 1493. са 17 бродова, треће: маја 1498.г са 6 бродова, четврто: маја 1502.г са 4 брода Открића: Бахами (Сан Салвадор), већину острва Малих Антила (дао им имена светаца ), острва Тринидад, ушће Оринока, обале Панаме и Костарике. Са Гваделуп острва донео у Европу –ананас

9. XV век Џон Кабот 1497. г открио Њуфаундленд Џон Кабот или Ђовани Кабото је пловио северно од 46. паралеле уз обалу Северне Америке. Његов син Себастијан Канбот је у 16. веку пловио до Јужне Америке

10. XV век Кабрал1500. г открио Бразил Кабрал је дао име Бразилу.Због неспоразума са локалним племеном Тупи, назвао је новооткривену земљу Бразил по истоименом дрвету црвене боје. Карта Бразила

11. XVI век Америго Веспучи1499-15001501-1502 Америго Веспучи је предводио шпанску и португалску експедицију које су откриле ушће Амазона, Рио де Женеиро (Јануарска река) и Ла Плату (Сребрна река). Био је сигуран да је открио нови свет, који је по њему назван АМЕРИКА Карта Валдземилера где је први пут уцртана Америка

12. XVI век Време конкистадора Конкистадори (шп.conquistador - освајач) је назив за шпанске  војнике, истраживаче и авантуристе, који су освојили велики део Америке и ставили под шпанску колонијалну власт током XVI века, што доводи до стварања вицекраљевстава .Тај период у историји америчког континента, познат је под именом конкиста (шп.conquistaосвајање) и трајао је скоро цео век.

13. Царство Инка (Мачу Пичу) XVI век Шта су конкистадори затекли у Америци Царство Астека (Теноктитлан) Царство Маја

14. XVI век Балбоа 1513. г открио Тихи океан Балбоа је са члановима своје експедиције препешачио Панамски земљоуз и на другој страни открио Тихи Океан (Јужно море)

15. XVI век Кортес Кортесово освајање Астечког царства од 1519. до 1521. године.  1539.откривен је Калифорнијски залив и у част Кортеса назван Кортесово море . У преговорима са Монтезумом II и предаји сребра и злата учествовала је и доња Марина

16. Кортес и Малинче Малинаљи Тенепатл -Малинчеодносно доња Маринаје била припадница астечког народа која је током шпанских освајања служила Ернану Кортесу као преводилац, посредник, а вероватно и као саветник у односима између Шпанаца са домородачким Астецима и Мајама.У Кортесову службу доспела је као робиња 1519., заједно са још 20 других жена које су на поклон шпанском конкистадору даровали поглавице За кратко време овладала је шпанским језиком те постала Кортесова љубавница родивши му најстаријег сина који спада у прву генерацију местика рођених на тлу данашњег Мексика. Сматра се да је њена улога у шпанском покоравању Астека била изузетно велика.Једни је сматрају хероином а други оличењем зла . У народу сваки нелојалан Мексиканац се и данас назива малинчиста.

17. Магелан је повео 1519. експедицију од 5 бродова да би открио нови поморски пут за Молучка (Зачинска) острва.Испитао је југоисточне обале  Јужне Америке, открио мореуз (касније назван Магеланов) и кроз њега упловио у Велики океан.Назвао је океан Тихи или Пацифик  зато што је пловидба протекла без бура и олуја. Погинуо је на Филипинима 1522. а његова посада се вратила у матичну луку бродом Викторија и тиме доказала да је Земља округла. XVI век Магелан Магеланов брод Викторија

18. XVI век Франциско Пизаро Конкистадори су Инке сматрали нижом врстом којима је Бог наменио да буду робови и слуге. Европљани нису били сигурни ни да ли су Инке људска бића, имају ли душу и да ли се могу покрстити. За Инке Шпанци су били божанска бића “деца сунца”, која се враћају са мора. Већина освајача није умрла природном смрћу. Погинули су у побунама Индијанаца или су били убијени од дојучерашњих пријатеља током похода на нова царства. Смрћу Пизара 1541.г доба конкистадора ближило се крају. Сусрет краља Инка Атахуалпе и Пизара

19. Франциско Пизаро осваја царство Инка 1532. г Пизаро је затворио краља Атахуалпу и за њега затражио откуп у злату . Обећао је да ће пустити краља ако поданици напуне три просторије златом и сребром. Данима су Инке доносиле драгоцености, напунили одају до плафона али је Пизаро ипак убио Атахуалпу. Пизаро је оснивање Лиме сматрао најважнијом ствари у свом животу

20. XVI век Варезано Ђовани Верезано  је био италијански истраживачСеверне Америке. У своја три путовања тражио северни пролаз у северној Америци. Улазак Варезана у луку Њујорк Варезано је био први Европљанин, који је истражио источну обалу САД и Канаде и први стигао на место данашњег Њујорка (1524.г).

21. XVI век Себастијан Кабот Себастијан Кабот , венецијански морепловац (син Џона Кабота) је у својим експедицијама трагао за златом али и северним пролазом до Кине.На својим путовањима открио улаз у Хадсонов залив (1509.г), и ушће реке Ла Плата (1512.г).

22. Картије је трагајући за златом открио ушће реке Сент Лоренс и дао име Канади (1534-36). Погрешно је разумео Индијанце племена Хјурон и Ирокези и њиховим називом за Село ( канада) назвао новооткривену земљу. XVI век Картије

23. XVI век Мендоза Мендоза се искрцао 1536. на месту данашњег града Буенос Аиреса. Основао је град и назвао Лука наше Госпе Марије од добрих ветрова. По једној верзији име је одабрано због повољних ветрова који су пратили бродове у овом подручју. По другој верзији ваздух је био чист и мирисан због чега је град назван Добар ваздух.Место где је првобитно основан град данас се налази у четврти  Сан Телмо у Буенос Аиресу. Споменик Мендози у Буенос Аиресу

24. Коронадо XVI век Карденас Карденас је открио 1540.г кањон Колорада а Коронадо реку у кањону, Нови Мексико и део ЈЗ дела Северне Америке (1540.-42.г) Место са кога је Карденас угледао кањон Колорада

25. XVI век Орељано Тражећи Земљу цимета, са 80 чланова експедиције спустио се 1542.г реком Амазон и после 4800km стигао до њеног ушћа.Река је добила име Амазон по једном догађају са путовања. Орељано је записао да су експедицију напале сурове жене, сличне Амазонкама из грчке митологије, али је вероватније да су то били Индијанци са дугачком косом.

26. XVI век ВАЛДИВИА Шпански конкистадор, први гувернер Чилеа, оснивач Сантјага 1541.г (данашњег главног града Чилеа) и луке Консепсион. У његову част основан је град Валдивиа.

27. XVI век Дрејк Вицеадмирал сер Френсис Дрејк је био други човек који је опловио свет (1577-80.г). Био је гусар, трговац робљем, поморски јунак, политичар и грађевински инжењер. За своје гусарске заслуге под заставом Енглеске, краљица Елизабета I му је доделила племићку титулу. Брод Златна кошута

28. Када је краљица дошла на брод да га лично поздрави, Дрејк је дланом наткрилио очи као да га је “краљевка светлост заслепила”. Тај гест је прихваћен као салутирање у морнарици. На путу око света прошао је кроз нов пролаз који је добио име по њему . Код данашњег Сан Франциска је основао енглеску колонију Нови Албион.

29. Дејвис XVI век Фробишер Мартин Фробишер је био енглески гусар, истраживач и адмирал. Открио је 1576. залив и пролаз који носи његово име.Тражећи злато 1577. открива данашњи Хадсонов залив. Сматрају га најбољим енглеским поморцем свих времена. Џон Дејвис енглески морепловац 1585-1587 три пловидбе са циљем да нађе северни пролаз до Кине и Индије.Његове карте и тачни описи утрли су пут Бафиновим и Хадсоновим истраживањима. Дејвис је 1592. открио Фокландска острва. Његово име носе морски пролаз код Гренланда и море у Индијском океану

30. XVII век Tрговина новом робом

31. XVII век Трговина људима

32. XVII век “Економски троугао” је чинио исплативим бродове који ни у једном правцу нису ишли празни. Црни роб као реклама за дуван из Вирџиније и приказ робовског рада на плантажама дувана и шећерне трске

33. XVII век Мејфлауер 1620.г Брод Мејфлауер кренуо из енглеске луке Саутемптон са путницима (пуританци) који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Америци.

34. Лука Плимут XVII век Пуританци Суживот са Индијанцима Енглески ходочасници (пуританци) оснивају колонију Нову Енглеску. Мејфлауерским договором управљали су колонијом демократски.

35. XVII век Џејмстаун у Вирџинији (првој европској колонији у Америци)

36. Покахонтес XVII век Покахонтас (1595 -  1617) је била индијанска принцеза чије је право име било Матоака ( мала чигра). Рођена је у племену Поухатан Алгонкин Индијанаца, на простору данашње Вирџиније. Ушла у историју захваљујући томе што је ризикујући свој живот 1609. спасила живот енглеском капетану Џону Смиту. Током ратних сукоба између досељеника и Индијанаца, Покахонтес је отео  Семјуел Аргал и држао на броду као залог за ослобађање енглеских колониста.Током путовања у њу се заљубљује члан експедиције Џон Ролф, са којим склапа брак 1614.г у Џејмстауну. У браку је родила сина Томаса, чији су потомци и данас живи. Покахонтес је после краће болести умрла 1617.г у 22. години живота и сахрањена је у Енглеској.Савременици је описују као лепу и интелигентну принцезу која је пленила пажњу својим достојанственим држањем и одмереношћу. Гравира Покахонтес и портрет из 17. века

37. XVII век Ропство Надметање за куповину робова Први афрички робови су крочили на америчко тло у Џејмстаун 1619.г.Били су пореклом из Анголе и капетан брода је 20 црнаца, (заплењених у нападу на португалски брод) заменио за залихе хране и воде.У то време ропство је било непознато на тлу Америке. Када је Вирџинија почела плантажно да гаји дуван и памук, указала се потреба за робовском радном снагом. Двадесет година касније документовано је прво поседовање робова. Плантажа памука

38. Хенри Хадсон је био енглески истраживач и поморац који је 1610.г открио Хадсонов залив и Хадсонов пролаз. После побуне посаде на броду, Хадсона су са сином укрцали у чамац после чега их нико више није видео. XVII век Хадсон

39. XVII век Бафин Вилијам Бафин, енглески морепловац, истраживач Арктика.Циљ његових путовања 1616.г било је тражење северног пролаза до Азије. У његову част именом Бафин названи су море и једно острво (Бафиново море, Бафинова земља).

40. XVII век Истраживање унутрашњости северне Америке

41. XVII век Шамплен Долазак Шамплена у Квебек Семјуел Шамплен је био француски картограф, географ, етнолог, дипломата, велики морепловац и истраживач. Оснивач је колоније Нова Француска. Први је картирао источну обалу Канаде и помагао колонистима у насељавању.Открио је језеро Хјурон и основао град Квебек (1608.г) . Колонија Нова Француска

42. XVII век Ла Сал Ла Сал у Тексасу Пловидба Мисисипијем Проглашење Луизијане Рене Робер витез де Ла Сал је био француски истраживач. Истраживао је 1667. г област данашње Канаде и САД-а око Великих језера, реку Мисисипи и Мексички залив.Открио је Нијагарине водопаде. У име француског краља присвојио је басен Мисисипија (на индијанском језику Отац свих вода) .Земљу назива Луизијана по француском краљу Лују IV.

43. Александар Макензи  је био шкотски и канадски истраживач. У две експедиције је открио планине Макензи и реку Макензи ( 1789.г) којом плови до Северног Леденог океана Прешао је преко Стеновитих планина на путу до пацифичке обале. XVIII век Макензи Стена на којој је Макензи урезао датум када је стигао на обале Пацифика

44. XVIII век Ванкувер1791-1795 Ванкувер на Аљасци Џорџ Ванкувер био је официр Британске краљевске морнарице који је истраживао Аустралију, Хавајска острва, северозападне обале северне Америке, Аљаску, Британску Колумбију и Орегон. Његовим именом названи су острво Ванкувер, градови у Канади и САД-у (држава Вашингтон) и планина на Аљасци. 

45. XVIII век Хумболт Хумболт у подножју Чимбораза Хумболт и ботаничар Бонплан

46. Хумболт оснивач модерне географије Александар фон Хумболт  је био немачки  природњак, географ и истраживач. Његови радови на ботаничкој географији представљају оснивање области биогеографије. Проучавао је земљин магнетизам, вулкане, изотерме, географију и биологију различитих области. Од 1799. до 1804. . путовао је у Јужну Америку, коју је истраживао и описивао са научне тачке гледишта. Своја путовања током 21 године описао је у изузетно великом броју књига. Први је претпоставио да су Африка и Јужна Америка биле давно спојене. У познијим годинама је покушао да у свом делу од 5 књига „Космос“ прикаже људско знање на један јединствен уједињен начин. Хумболт је подржавао друге научнике и често је са њима сарађивао.

47. XIX век Фремонт Џон Фремонт је био амерички истраживач, официр и политичар. Од 1830 -44.г истраживао је и картирао део између Мисисипија и Тихог океана (Стеновите планине, Орегон, Калифорнију,..)Његовим заслугама Калифорнија је постала део САД-а. Био је предеднички кандидат 1856.г и 1864.г и гувернер Аризоне од 1878-83.г

48. Хвала на пажњи Презентацију припремила Милка Ивић, проф.географије