Informatika
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 105

Informatika PowerPoint PPT Presentation


  • 80 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Informatika. Internet i WWW. Ciljevi. Objasniti kako je i zašto kreiran Internet Opisati tehnologiju na kojoj se zasniva Internet Opisati tehnologiju koja omogućava da Web radi kao multimedijalni masovni medijum Opisati alate za izgradnju Web sajtova

Download Presentation

Informatika

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Informatika

Informatika

Internet i WWW


Ciljevi

Ciljevi

Objasniti kako je i zašto kreiran Internet

Opisati tehnologiju na kojoj se zasniva Internet

Opisati tehnologiju koja omogućava da Web radi kao multimedijalni masovni medijum

Opisati alate za izgradnju Web sajtova

Opisati trendove promene Interneta i načina njegove upotrebe

Diskutovati neke od najvažnijih etičkih i političkih pitanja uslovljenih rastom Interneta


Internet

Internet

Pre svega, pojam Internet znači mreža unutar mreže, ili interkonekcija između više računara.

Internet je globalna mreža mreža.

Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna globalna baza podataka).


Informatika

Internet

Svetska mreža za prenos podataka

Mreža servera koji su povezani optičkim kablovima, radio relejnim ili satelitskim linkovima

Obuhvata hiljade podmreža i milione računara

U osnovi Interneta je mreža sa paketnim slanjem


Internet1

U poslednjih 30 godina Internet je od mreže za razmenu akademskih, naučnih i vojnih informacija prerastao u osnovnu mrežu za razmenu podataka svih vrsta!

Do promena je došlo zbog:

omasovljenja PC-a u poslovnim i kućnim primenama i

ulaska poslovanja na Internet

Internet je velika globalna mreža u kojoj komuniciraju računari sa različitim operativnim sistemima!

Internet


Informatika

Internet

Danas u svetu ima oko milijardu korisnika, dok se broj stranica procenjuje na desetine milijardi i stalno se uvećava.

Do avgusta 2001. godine pretraživač Google je evidentirao preko 1.3 milijarde strana, a rast se munjevito nastavio.

Početkom 2004. godine bilo je 4 milijarde strana, da bi se taj broj do kraja godine udvostručio!

Sredinom 2005. godine bilo je 20 milijardi indeksiranih strana.

Broj računara na Internetu se, trenutno, procenjuje na oko 150.000.000.


Informatika

Internet

Internet: mreža koja povezuje hiljade drugih mreža (inter – network)

Povezuje univerzitete, istraživačke centre, vlade i komercijalne institucije

Povezuje računare gotovo svih zemalja sveta

Raste takvom brzinom da je takav rast teško meriti

Isuviše je decentralizovana da bi se mogla precizno kvantifikovati

Mreža koja nema čvrste granice


Informatika

Savremene Internet usluge

Krajem 90. godina prošlog veka pojava novih tehnologija i usluga:

Pretraživači Interneta (eng. search engines),

Internet telefonija,

Elektronska trgovina (eng. e-commerce),

Portali,

On-line bankarstvo,

Prenos slike i zvuka uživo itd.


Informatika

Na Internet su konektovani gotovo svi, od obrazovanih, istraživačkih institucija do raznih komercijalnih organizacija, kao i vojnih i državnih informativnih servera.

Sve te organizacije pružaju velike količine informacija koje su dostupne svim korisnicima Interneta 24 časa dnevno, 365 dana u godini.

Internet vam omogućava da bilo gde se nalazili pristupite informaciji koja vam je potrebna bilo gde u svetu.

Šta sve može da se radi na Internetu?


Informatika

Termin koji ste sigurno čuli više puta od vaših prijatelja ili kolega je surfovanje.

Surfovati Internetom znači pristupiti velikom broju informacija putem www servisa (worl wide web).

Da bi ste surfovali potreban vam je pre svega računar, modem i brauzer (browser = program koji vam omogućava pregled Internet stranica).

Šta sve može da se radi na Internetu?


Informatika

Elektronska pošta ili skraćeno e-mail omogućuje vam da vaše pismo stigne na svoje odredište bilo gde u svetu za nešto manje od nekoliko minuta.

Prednosti e-mail-a su, takođe, mogućnost da zajedno sa tekstualnom porukom pošaljete i bilo koji fajl (datoteku) sa vašeg računara.

Fajl može biti npr. digitalna slika, dokument iz bilo kog programa, zvučni zapis (mp3, wav, ra...) ili jednostvano kratak video materijal.

Šta sve može da se radi na Internetu?


Informatika

Možete prenositi sve vrste datoteka ili ostaviti datoteke da ih preuzme vaš prijatelj ili poslovni partner putem FTP servisa.

FTP je skraćenica za File Transfer Protocol, a označava servis za distribuciju datoteka na Internetu.

Interesuje vas drugačiji vid novosti, reklama, oglasa? NEWS Internet servis je prava stvar za vas. News Internet servis je usluga nalik oglasnoj tabli, kojoj može pristupiti bilo ko.  

Šta sve može da se radi na Internetu?


Informatika

Ukoliko vam je potreban pristup nekoj udaljenoj mašini, nije potrebno da putujete i dolazite do nje.

Za tu svrhu postoji Internet servis Telnet, koji vam omogućava pristup udaljenim kompjuterima kao da su odmah pored vas.

Šta sve može da se radi na Internetu?


Informatika

Internet ne bi bio toliko popularan da na njemu ne možete razgovarati sa vašim prijateljima on-line (dok ste na Internetu).

Za ovaj vid komunikacije postoji Internet servis Chat (pričaonica) gde možete razgovarati sa bilo kim,  privatno ili na kanalima gde se možete obratiti većoj grupi Internet korisnika.

Poznatiji termini vezani za ovaj vid komunikacije su IRC (skraćenica od Internet Relay Chat), ICQmessenger service (program za slanje kratkih tekstualnih proruka, nešto kao Internet pejdžer).

Šta sve može da se radi na Internetu?


Informatika

Šta sve može da se radi na Internetu?

IRC (skraćenica od Internet Relay Chat), ICQmessenger service (program za slanje kratkih tekstualnih proruka, nešto kao Internet pejdžer).


Informatika

ARPANET

ARPANET – Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency NETwork) je preteča Interneta.

Projekat Pentagona namenjen za vojne svrhe

Počeo je sa radom 1969. godine

Zasnivao se na peer-to-peer mrežnoj filozofiji i protokolima koji su kasnije preuzeti od strane ostalih računarskih mreža 80-tih godina prošlog veka

Prestala je sa radom 1990. godine, ostvarujući svoju istraživačku misiju, ali je ova tehnologija omogućila Internet


Informatika

ARPANET


Informatika

ARPANET


Informatika

Mobile network

Global ISP

PC

server

wireless

laptop

Home network

cellular

handheld

Regional ISP

access

points

Institutional network

wired

links

router

Internet


Informatika

Krajnji sistemi (hosts):

Izvršavaju aplikacije

Npr. Web, e-mail

peer-peer

client/server

Čvorovi mreže

  • Client/server model

    • Klijent postavlja zahtev i prihvata odgovor od servera

    • Npr. Web browser/server; e-mail client/server

  • Peer– to – peer model:

    • Decentralizovana arhitektura

    • Npr. Skype, BitTorrenth


Informatika

U računarskom svetu protokol označava skup pravila koja određuju kako dva programa mogu da komuniciraju.

Računari komuniciraju tako što razmenjuju određeni set poruka, a protokol određuje formate tih poruka.

Protokoli omogućuju i razmenu podataka između različitih vrsta računara, npr. PC-a i Mac-a, i to bez obzira na njihove različitosti.

Protokoli


Informatika

Kada se misli na Internet protokole postoji nekoliko protokola koji se koriste:1) Modemski protokoli, tj standardi koji određuju način i brzinu povezivanja modema.2) Protokoli za serijsku kominikaciju između vašeg računara i Internet posrednika (SLIP-Serial Line Internet Protocol, PPP–Point to Point Protocol). Danas se načešće koristi PPP protokol.3) TCP/IP protokol koji vam omogućava komunikaciju između dva ili više računara.4) Protokoli za svaku od Internet usluga

Protokoli


Informatika

4) Protokoli za svaku od Internet usluga su: - HTTP - (eng. Hyper-Text Transfer Protocol) za Worl Wide Web- FTP - (eng. File Transfer Protocol) za prenos datoteka- SMTP - (eng. Small Mail Transfer Protocol) za prenos e-mail poruka- NNTP - (eng. Network News Transfer Protocol) za prenos news poruka- Telnet - za rad na udaljenim serverima / računarima

Protokoli


Informatika

Internet

Internet protokoli

Transmission Control Protocol/Internet Protocol, TCP/IP…

Predstavlja srce Interneta

Omogućava međumrežnu komunikaciju


Informatika

TCP/IP protokol se sastoji od dva dela, prvog (1)TCP dela koji vaše podatke deli na manje pakete radi lakšeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takođe na odredištu spaja ponovo u originalnu datoteku, i (2)dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredišnom i izvorišnom adresom.

Svi paketi moraju da prođu kroz određenu putanju koju određuje uređaj ruter.

TCP/IP


Informatika

TCP/IP


Informatika

Šema povezivanja Interneta


Informatika

TCP/IP

TCP razlaže poruku na pakete

Svaki paket ima IP adrese izvorišta do odredišta

Sistemi nazvani ruterivrše usmeravanje (rutiranje) paketa

IP adresa paketa

Svaki Internet hostračunar ima jedinstvenu IP adresu

IP adresa ima dva dela: Identifikacija mreže i identifikacija računara u mreži

Svaka adresa se sastoji od četiri skupa brojeva odvojenih tačkama, na primer212.62.45.222 (IPv4 standard)


Informatika

IP adrese

Statičke (stalne) adrese

Poseduju ih serveri koji opslužuju korisnike

Ove adrese se retko menjaju radi lakšeg pronalaženja na Internetu

Dinamičke adrese

Imaju ih korisnici koji pristupaju Internetu putem dial-up konekcije koristeći PPP protokol

Njima nije potrebna stalna IP adresa, jer oni svoje servise traže od Internet posrednika


Informatika

Internet provajder (Internet posrednik) povezan je stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene podataka) za druge Internet posrednike, koji su dalje vezani za druge Internet posrednike i tako dalje.

Ova struktura se može podeliti na više manjih delova.

Internet


Informatika

Prvi deo mreže su (1) mali Internet posrednici koji pružaju PPP (dial-up) pristup Internetu, zatim na (2) Internet posrednike koji iznajmljuju Internet konekcije drugim Internet posrednicima, i na kraju (3) velike Internet posrednike poznatije kao "Big Six" ili velika šestorka koja drži interkontinentalne veze.

Veze između Internet posrednika preko kojih se odvija glavni mrežni saobraćaj zove se Internet okosnica ili eng. backbone.

Internet


Informatika

Internet provajder (posrednik)

Povezan je stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene podataka) za druge Internet posrednike

Mali Internet posrednici koji pružaju dial-up pristup Internetu

Internet posrednici koji iznajmljuju Internet konekcije drugim Internet posrednicima

Veliki Internet posrednici koji drži interkontinentalne veze

Veze između Internet posrednika preko kojih se odvija glavni mrežni saobraćaj zove se Internet okosnica ili eng. backbone


Informatika

Internet provajder (posrednik)


Informatika

Portovi

  • Svaki Internet protokol (www, ftp, smtp...) imasvoj odgovarajući port (broj).

  • Slikovito možete zamisliti Internet posrednika koji poseduje određeni servis koji opslužuje razne korisnike. Servis koji se izvršava na serveru vašeg Internet posrednika, je slikovito rečeno jedna velika poslovna zgrada sa mnoštvom kancelarija (servisa) i svaka ta kancelarija (servis) ima svoj port (broj kancelarije) kome se vi obraćate kad vam je potrebna određena usluga.

  • Većina Internet servisa ima svoje standardne portove (kancelarije) koje ne menja. Iz tog razloga nije potrebno uvek navesti port na URL adresi, jer server sam može da detektuje koji vi servis tražite u zavisnosti kako taj isti servis tražite.


Informatika

Portovi

Primeri nekih standardnih portovasu:

Port za HTTP protokol: 80

Port za FTP protokol: 21

Port za SMTP protokol: 25

Port za POP3 protokol: 110

Port za Telnet protokol: 23


Informatika

Pristup Internetu

Direktan (namenski) pristup

Računar ima sopstvenu IP adresu i priključen je na LAN

Nema potrebe za pozivanjem (dial up)

Fajlovi se smeštaju na vašem računaru

Kratko vreme odziva

Konekcija biranjem

Ograničena konekcija pomoću modema

Potpuni pristup biranjem koristi PPP protokol preko modema


Informatika

Pristup Internetu

Širokopojasni pristup

DSL Servis

Noviji, brži i jeftiniji od ISDN

Vrši podelu frekvencijskog opsega telefonske parice za potrebe govorne komunikacije i prenosa podataka

Povezivanje preko kablovskog modema

Omogućava pristup Internetu korišćenjem TV kablova

Može da prevaziđe brzinu DSL-a

Asimetričan uplink i downlink


Informatika

Domeni

Pamćenje zapisa IP adresa je nepraktično - kao pomoć je uveden servis za dodelu domena

DNS (Domain Name System),

Omogućuje konverziju korisnicima razumljivog oblika zapisa u numerički – potreban računaru za komunikaciju

Simbolička adresa može da ima više delova:ime_servisa + ime_servera + ime_domena + ime_root_domena


Informatika

IP adresa

Teško se pamti ([email protected])

Promenom e-mail servera na drugi računar, menja se i IP adresa

Tekstualna imena – zamena za IP adrese [email protected]

DNS – Sistem imenovanja domena


Informatika

DNS – Sistem imenovanja domena


Informatika

DNS – Sistem imenovanja domena

.RS

.PFB

.FIM

.FTHM

www.fim.singidunum.ac.rs


Informatika

Čini ga hijerarhijska struktura imena koja se zasniva na domenima

Distribuiranim bazama podataka (BP) se realizuje hijerarhija domena

Internet ima preko 200 osnovnih domena (top-level domains)

Svaki domen može da ima poddomene itd...

Svaki domen sadrži jedan ili više računara

Osnovni domeni nose opšta imena ili geografska (državna) imena

Koren stabla je neimenovan

DNS – Sistem imenovanja domena


Informatika

Simbolička adresa

Ime servisa

www. - skraćenica za web servis

smtp. - skraćenica za mail servis

ftp. - skraćenica za ftp servis

Ime servera

Ime servera može biti proizvoljno

Zavisi samo od raspoloženja i mašte server administratora

Obično opisuje radno mesto ili servis koji server opslužuje


Informatika

Simbolička adresa

Ime domena

To je naziv kompanije koja se bavi određenim poslom.

Ovaj domen se registruje i jedino je korisnik koji ga je registrovao u mogućnosti da ga koristi.

Ime domena je unikatno – ne može se pojaviti na Internetu dva puta


Informatika

Simbolička adresa

Ime root domena (top level)

Ono se dodeljuje na osnovu profila organizacije koja zakupljuje godišnje pravo na ime domena.

Svi kodovi država u geografskoj šemi se sastoje od dva znaka, a imena domena u negeografskoj šemi su dužine tri znaka.

Dužina poslednjeg dela imena određuje da li ime potpada pod geografski ili negeografski sistem imena

Organizacija dalje sama dodeljuje imena server računarima.

Sama organizacija odlučuje da li želi geografsko ili negeografsko ime domena.


Informatika

Domeni

Top-level domeni:

.edu – edukacioni sajtovi

.com – komercijalni sajtovi

.gov – vladini sajtovi

.mil– vojni sajtovi

.net– sajtovi administratora mreža

.org – neprofitne organizacije

.co.rs - komercijalna prezentacija

.ac.rs - prezentacija akademskog profila


Informatika

Domeni

Svaka zemlja ima svoju dvoslovnu oznaku. Sa njom se završavaju adrese web prezentacija koje potiču iz te zemlje.

Te oznake odgovaraju standardu ISO 3166 i nazivaju se nacionalni domeni najvišeg nivoa (country code top level domains)

Primeri:

.rs– Srbija

.ba– Bosna i Hercegovina

.de– Nemačka

.uk– Velika Britanija

.si– Slovenija

.mk– Makedonija


Informatika

Domeni

U novembru 2000. godine Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN), koja upravlja sistemom imenovanja domena na Internetu, odobrila je novetop-level domene:

.aeroVazdušne transportne organizacije

.bizBiznisi

.coopKooperativna preduzeća, kao što su kreditni savezi

.infoInformativni servisi

.museummuzeji

.nameLične registracije prema imenu

.proLicencirani profesionalci, kao što su advokati, lekari, računovođe i sl.


Informatika

Domen drugog nivoa mora da se registruje kod administratora prvog nivoa

Plaća se godišnja naknada

Npr: ime_kompanije.com

Domeni se označavaju uzlaznom putanjom

Npr: ime_odeljenja.ime_kompanije.com

Pravilo:

Ne razlikuju se mala i velika slova (.com, .Com, .COM)

Imenovanje domena se ne vezuje za fizičke mreže već za organizacionu strukturu

DNS – Sistem imenovanja domena


Informatika

U početku

samo za akademske krugove

protokol za prenos datoteka, gde je prvi red adresa odredišta

nepogodno za slanje grupi korisnika

poruke nisu imale svoju internu strukturu

poruke nisu mogle da sadrže sliku, glas i sl.

datoteke su se pripremale u drugom programu itd.

E-mail – Elektronska pošta


Informatika

Obuhvata dva podsistema:

Korisnički agent (user agent) – komandama, menijima i grafički omogućava interakciju sa e-poštom

Agent za prenos poruka (message transfer agent) koji prenosi poruke od izvorišta do odredišta

Osnovne funkcije:

Sastavljanje poruke (composition)

Prenos (transfer)

Izveštavanje (reporting)

Prikazivanje (displaying)

Obrada (disposition)

E-mail – Elektronska pošta


Informatika

E-mail – Elektronska pošta

  • Osnovna polja zaglavlja:


Informatika

E-mail – Elektronska pošta

E – mail je usluga koja omogućava razmenu elektronske pošte sa ostalim korisnicima Interneta bez obzira na njihovu lokaciju

Struktura svake E-mail adrese je sastavljena iz dva dela:

Prvi deo je username, koji korisnik bira sam. Mora biti unikatan kod jednog provajdera

Drugi deo E-mail adrese je ime provajdera.

Osim kod lokalnih provajdera nalog za E-mail adresu se može otvoriti i kao webmail kod komercijalnih sajtova kao što su: Google, Yahoo, Hotmail...


Informatika

E-mail adresa


Informatika

E-mail adresa

E-mail adresa se sastoji od:[email protected]

usernameje lično “poštansko sanduče”

hostnameje ime host računara iza koga sledi jedan ili više domena odvojenih tačkama:

host.domen

host.subdomen.domen

host.subdomen.subdomen.domen


Informatika

E-mail adresa

Korisnikppetrovicčiji je mejl smešten na host domenusingidunumčiji je root domen.ac.rs

[email protected]

E-mail adresa korisnikappetrovic otvorena na komercijalnom sajtu yahoo

[email protected]


Informatika

E-mail

Najrašireniji protokol za slanje e-pošteje SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)

Prenosi poruke u tekstualnom sedmobitnom ASCII kodu

Protokol za preuzimanje poruka sa servera je najčešće POP3 (Post Office Protocol ver. 3)

Ne može manipulisati porukama dok su još na serveru

Preporučljivo je da se kod pisanja mejlova uvek koriste jednostavna ASCII slova (Plain Text)!


Informatika

E-mail


Informatika

E-mail

MIME

Multipurpose Internet Mail Extensions

Predstavlja logičko proširenje SMTP-a

Poseduje pet novih zaglavlja o tipu podataka koji se šalje.

Jednostavno slanje i binarnih fajlova

Dozvoljava poruke sa različitim tipovima fajlova

Sam vrši kodovanje i dekodovanje podataka, tako da mu dodatni moduli nisu potrebni


Informatika

E-mail

IMAP

Interactive Mail Access Protocol

Poboljšana verzija POP Internet servisa

Omogućuje manipulisanje porukama direktno na serveru, kreiranje foldera, filtracije itd.

Moguć pristup pošti sa bilo kog računara

Moguć pregled zaglavlja poruka, pre skidanja sa servera na računar.


Informatika

Usluge Interneta

FTP

Prvi metod za prenos velikih fajlova na Internetu pre pojave WWW

To je protokol za prenos podataka (binarni fajlovi) sa računara na računar

FTP omogućava pristup sadržaju hard diska, rukovanje direktorijumima računara na Internetu, kopiranje fajlova itd.

Za pristup FTP serverima koristi se FTP softver (FTP klijenti)

FTP se koristi i za tzv. "upload"

Danas se sve više za prenos fajlova koristi WWW prvenstveno zbog lakoće korišćenja.


Informatika

WWW

WWW World Wide Web

Najpopularnija upotreba Interneta je da se preko njega zahtevaju i isporučuju Web stranice

WWW predstavlja viši protokol, odnosno program koji rukuje Web stranicama

WWWje distribuirani sistem za čitanje i pretraživanje prema kome se svakom Internet dokumentu dodeljuje jedinstvena adresa

WWW sistem je organizovan po principu klijent server


Informatika

WWW

WWW World Wide Web

Klijentski programi:

Na primer, Internet Explorer ili Netscape koji se nalaze na računarima korisnika.

Ovi programi se nazivaju brauzeri (browsers)

Prosleđuju zahteve serverima.

Prihvataju odgovor servera, interpretiraju HTML kôd i prikazuju Web stranu na računaru klijenta


Informatika

WWW

WWW World Wide Web

Serveri - web serveri ili HTTP serveri

čuvaju WWW stranice i na zahtev brauzera ih prosleđuju.

Protokol koji omogućuje komunikaciju brauzera i web servera naziva se HTTP (HiperText Transfer Protokol)


Informatika

WWW

WWW World Wide Web

Odziv servera – poslata web strana:

Format web strane je univerzalno prihvatljiv i pisan u jeziku koji se naziva HTML (Hipertext Markup Language)

Nezavisno od tipa računara svi brauzeri razumeju HTML jezik.

Da bi se pristupilo bilo kojoj adresi mora se posedovati njena adresa, odnosno, URL (Uniform Resource Locator).

Univerzalnost URL-a i HTML-a omogućuje korisniku iz bilo kojeg dela planete da pristupi bilo kojoj web stranici.


Informatika

WWW

WWW World Wide Web

HTTP kao viši protokol koristi TCP/IP protokol za prenos HTML strana.

HTTP protokol je tehnologija na kojoj je bazirana elektronska prezentacija.

Omogućuje međusobno povezivanje neograničenog broja dokumenata putem linkova.

Ova tehnologija podržava kako tekst tako sliku, zvuk i video.

Tehnički uslovi neophodni za korišćenje WWW-a su posedovanje aplikativnih softvera za čitanje prezentacije kao što su : Microsoft Internet Explorer, Netscape Navigator, Opera, Mozila Firefox, ...


Informatika

HTML

HTMLje napravljen u cilju kodovanja i prikazivanja dokumenata

HTML dokument sadrži tag-ove koji određuju format, podlogu i strukturu Web dokumenata

Poseduje tag-ove kojima se kreiraju odnosi između tekstulanih elemenata unutar jednog ili više dokumenata

Tekstualni elementi koji su povezani međusobno nazivaju se hipertekstulani elementi.

HTML nije fleksibilan


Informatika

Osnovne HTML komande

<HTML> predstavlja oznaku gde počinje dokument

< head > označava početak ili kraj zaglavlja

< body > označava početak ili kraj osnove dokumenta

< body background > označava pozadinu dokumenta

< center > centriranje teksta ili slika

< table > rad sa tabelom

< tr > (table row) označava dužinu tabele

< tw > (table width) označava širinu tabele

< td > označava podatke koje upisujemo u ćeliju tabele

< a href = > oznaka za link

< font > rad sa fontom

< font colour = > boja slova

< font size = > veličina slova

< input > unošenje podataka na Web stranu


Informatika

HTML

HTML nije WYSIWYG (What You See Is What You Get – ono što vidiš to ćeš i dobiti!)


Informatika

HTML

Od verzije 2.0 pojava obrazaca

Omogućen je upis ili izbor podataka na web strani, a zatim se informacije vraćaju vlasniku web strane

XML (Extensible Markup Language)

Jezik koji zamenjuje HTML. Podržava linkove ka više drugih dokumenata.

XHTML

Vrsta jezika između HTML i XML


Informatika

Cookies

Kolačići

Manji fajl koji piše brauzer i kome pristupa pre slanja zahteva serveru.

U njemu piše potrebne informacije o prethodnoj sesiji sa datom stranicom – pogodni za kreiranje personalizovanih sajtova.

U njemu se čuvaju liste predmeta, korisničko ime, šifre i slično.


Informatika

Pretraživači

Razvitkom Interneta i povećanjem broja WWW stranica došlo je do pojave pretraživača koji u sebi sadrže alate za pretraživanje raznih baza podataka

Ove stranice su znatno olakšale pretraživanje resursa i pronalaženje željenih informacija na Internetu, a najpoznatije su :

Google, Yahoo, Altavista, Krstarica itd.


Google yahoo altavista krstarica itd

Pretraživači

Google, Yahoo, Altavista, Krstarica itd.


Informatika

Pretraživači

Pretraživači (Search Engines)

Služe za lakše nalaženje potrebnih informacija naWeb-u

Web Krauleriilipauci

Softverski roboti koji sistematskipretražuju Web

Neki pretraživači koriste ključne rečii Bulovu logiku za obavljanje pretrage

Neki drugi pretraživači koriste u pretrazi hijerarhijske direktorijume ili drvo sadržaja


Informatika

Iz ranije priče naučili smo da IP adresa određuje pojedine servere na Internetu, ali nismo diskutovali o tome kako da korisnik zabeleži neku adresu kojoj želi kasnije ponovo da pristupi.

Pre svega da bi neki korisnik znao kako ponovo da se vrati na stranu na kojoj je već bio trebalo bi da zapamti URL adresu.

Šta je URL i čemu služi?


Informatika

URL se sastoji od slova i brojeva. Osnovnu strukturu URL-a čine, čitajući sa leva na desno:

protokol://servis.domen.rootdomen:port/direktorijum/fajl.extenzijaNa primer:http://www.drenik.net:80/onama/index.htm

Isto to samo bez porta, na primer, izgleda ovako :http://www.drenik.net/onama/index.htm

Šta je URL i čemu služi?


Informatika

http://www.drenik.net:80/onama/index.htm

Protokol koji se koristi je http.

Sadržaj koji se traži je na Internet posredniku "www" u domenu "drenik" koji propada DrenikNet kompaniji i root domen je ".net“

Traženi sadržaj se nalazi u direktorijumu "onama" a tražena datoteka je "index" sa ekstenzijom ".htm“

Ono što je interesanto jeste da ne morate uvek pamtiti ime fajla i njegovu ekstenziju. Dovoljno je da znate ime direktorijuma kojem pristupate a server će umesto vas odraditi ostatak posla.

Šta je URL i čemu služi?


Informatika

URL adresa

Format URL-a

prokol: // računar / putanja / ime_datoteke

Na primer:

http: // www.singidunum.ac.rs / fim / index.htm


Informatika

URL adresa


Informatika

Telnet

Telnet

Telnet je servis Interneta koji omogućava logovanje na udaljeni računar (kao terminal) i korišćenje programa koji su instalirani na tom računaru

Ovaj servis je takođe interesantan u biznisu jer omogućuje trenutni uvid u poslovanje udaljenih filijala firme

Drugo ime za ovaj proces je remote login (logovanje na daljinu)


Informatika

Chat

Chat

Ovo je servis koji omogućava da dva ili više korisnika, praktično trenutno razmenjuju tekstualne sadržaje - on-line

Ovo je mnogo brži način razmene informacija od elektronske pošte jer se odgovori dobijaju odmah.

Za razliku od pisanja E-mail-ova, dok „četujete“ morate uvek biti na Internetu.

Korisnici se priključuju na ovaj servis koristeći na svojim lokalnim računarima specijalne klijentske programe.

Domaćini Chat veza su specijalizovani serveri.


Informatika

Diskusione grupe

Newsgroups

Newsgroups je servis proistekao iz elektronske pošte.

On omogućava javnu diskusiju o različitim pitanjima – off-line.

Slično kao kod elektronske pošte vi šaljete vašu poštu određenoj diskusionoj grupi, a svi korisnici prijavljeni na tu grupu mogu da je pročitaju i po želji na nju odgovore.

Većina diskusionih grupa se povezuje preko Usenet-a, mreže posebnih serverskih računara sa specijalizovanim softverom potrebnim za obradu podataka.


Informatika

IP telefonija

IP telefonija

Prenos govora u realnom vremenu preko Interneta

Kodovanje govora za nizak bitski protok

Govor se ne prenosi čvrstom direktnom vezom (kao u telefoniji) već IP paketima

Važni su protokoli kojima se ne unosi kašnjenje

Još uvek se ne može garantovati QoS (Quality of service) kao kod telefonije


Informatika

Dinamički Web sajtovi

Početak razvoja web-a – statičke strane (gotove datoteke)

Danas se stranice ne isporučuju direktno sa diska web servera, već se generišu na zahtev

Sadržaj se može generisati na serverskom ili klijentskom računaru


Informatika

Dinamički Web sajtovi

Serverska strana

Skriptovi za obradu zahteva i generisanje HTML strane

PHP (Hypertext Preprocessor) – usmeren na komuniciranje između web-a i serverskih baza podataka (BP)

JSP (Java Server Pages) – slično PHP, ali se dinamički deo piše programom JAVA

ASP (Active Server Pages) – primenjuje se Microsoftov jezik za skriptove


Informatika

Dinamički Web sajtovi

Klijentska strana

Delovi HTML-a – skriptovi – koji se izvršavaju kod korisnika, tj. interaguju sa korisnikom

Najpopularniji je JavaScript

JVM (Java Virtual Machine) – ugradnja apleta u HTML stranu, koji se interpretira u čitačima

ActiveX controls – programi prevedeni na mašinski jezik Pentium procesora, koji se hardverski izvršavaju


Informatika

Intranet

Intranet, ekstranet i elektronska trgovina

Intranet:zasebna unutarorganizacijska mreža koja obezbeđuje e-mail, diskusione grupe, transfer fajlova, Web publikovanje i druge servise slične Internetu

Mnoge kompanije kreiraju svoj lični Internet, manju mrežu korišćenjem TCP/IP protokola.

Intranet predstavlja mrežu koja koristi TCP/IP protokol, ali je zatvorenog karaktera, odnosno ne dozvoljava korišćenje mreže nikome van mreže.


Informatika

Intranet

Intranet

Intranet je veoma jeftin i popularan način da se načini distribuirana mreža.

Zasnovana je na modelu klijent-server, Internet načinu pristupanja fajlovima, dokumentima.

Intranet takođe može koristiti web brauzere, internet protokole kao što su TCP/IP, FTP, HTML, telnet, itd.

Kompatibilnost intraneta i Interneta omogućuje jednostavnu razmenu podataka.


Informatika

Intranet

Intranet

Intranet je često povezan sa Internetom preko posebnog priključka koji predstavlja najranjivije mesto u mreži.

Ovakva mesta se najčešće osiguravaju softverski ili hardverski pomoći Firewall-a.

Firewall je uređaj ili program koji štiti intranet od neželjenog upada sa mreže.


Informatika

Extranet

Extranet

Extranet je u stvari intranet koji proširen sa mogućnošću da neko spolja (autorizovani korisnik) može da koristi tu mrežu, kao što su na primer poslovni partneri, kupci ili potrošači

Predstavlja dobro osigurane mreže koje povezuju velike kompanije sa svojim dobavljačima, poslovnim partnerima i drugim autorizovanim korisnicima.

Extranet može biti javna mreža, osigurana privatna mreža ili virtuelna privatna mreža (Virtual Private Network VPN).

Extranet se može ostvariti preko Interneta korišćenjem standardnog TCP/IP protokola.


Informatika

Svedoci smo velike ekspanzije Interneta u poslednjih nekoliko godina. Internet kao sredstvo globalne komunikacije predstavlja za nas novo sredstvo brze i sigurne komunikacije među ljudima.

Zbog globalizacije Interneta postoje vrlo škrti zakoni koji regulišu sve veći broj prekršaja osnovnog kodeksa Interneta, kao i nemogućnost zakona jedne države da aktivno sankcionišu zloupotrebe iz drugih država.

Zbog velikog broja korisnika Interneta, i velikog broja država koje učestvuju u njemu, skoro je nemoguće određenu osobu "uhvatiti" i kazniti na Internetu.

Sigurnost i privatnost na Internetu


Informatika

Mnoge vlade su donele zakone koji važe samo u njihovim zemljama, međutim još uvek je veliki broj država koje nisu svesne mogućnosti Interneta i svih njegovih tamnih strana.

Donošenje ovakvih zakona i pravila nije nimalo lak zadatak, u nekim državama čak je i nerešiv.

To je osnovni razlog pojave velikog broja hakera.

Sigurnost i privatnost na Internetu


Informatika

Internet je takoreći javna svojina koju koristi ogroman broj korisnika širom sveta. Ljudi koji poznaju Internet podrobnije i koji znaju kako da zloupotrebe njegove kvalitete nazivaju se hakeri.

Od takvih organizacija teško se možete odbraniti, međutim na našu sreću takvih organizacija je malo i one  uglavnom ne diraju kranjeg korisnika.

Postoje i takozvani "hakeri" koji se u kompjuterskom svetu nazivaju "lameri" koji ne znaju mnogo o kompjuterima, već poseduju ograničeno znanje.

Kao krajnjeg korisnika, vas treba da interesuje zaštita od njih.

Sigurnost i privatnost na Internetu


Informatika

Korisnički nalog i korisnička lozinka idu uvek u paru. To je način  na koji vas vaš Internet posrednik prepoznaje.

Bez korisničke lozinke svako bi mogao da se uloguje kao vi i da troši vaše dragoceno Internet vreme.

Iz tog razloga preporučuje se da vaše lozinke uvek budu kombinacija slova i brojeva, koje ne podsećaju na imena vaših ukućana ili prijatelja, kao i da brojevi koje koristite nikako ne budu datumi vaših rođendana, ili godišnjica.

Najčešća greška koju "novopečeni" korisnik može da napravi jeste da u samom početku postavi "slabu" lozinku koju je lako pretpostaviti.

Korisnički nalog i lozinka


Informatika

Dakle lozinku treba pažljivo odabrati, i pre svega pamtiti.

Nije dobro da lozinka bude napisana tamo gde neko može da je pročita, slučajno ili namerno, potpuno je svejedno.

Dakle primeri "sigurnih" lozinki su :

L2a%k!-    p!jA0fR4    ,g$%0Alz   

[email protected]<jS0    .l$9AkgP    [email protected]#aPrimeri "loših" lozinki :

test123    12345678    dejan63   

danica99    99marija    komarac

Korisnički nalog i lozinka


Informatika

Većina korisnika ne može da zapamti kombinaciju slova, znakova i brojeva koje smo naveli.

Savetujemo vam da pokušate da zapamtite raspored tastera na tastaturi.

Ukoliko je i to preteško, probajte barem da kombinujete slova i brojeve nekim nasumičnim redosledom, recimo možete zameniti slovo E sa brojem 3 ili recimo slovo O sa brojem 0 ili možda slovo I sa brojem 1.

Najbolje kombinacije su mala i velika slova brojevi i znakovi.

Nemojte koristiti Space (prazan prostor)  u lozinki, neki serveri ne umeju da se snađu sa tim. Takođe, nemojte koristiti šifre koje su gore navedene.

Korisnički nalog i lozinka


Informatika

ZavisnostodInterneta

Zavisnost

Zavisnost od Interneta se dijagnostikuje kao patološka potreba za Internetom

Neki strani eksperti tvrde da ove bolesti pati najmanje 10% korisnika globalne mreže

Što se dial-up-a tiče, korisnik će pre da “počne da čupa kosu” dok se neka stranica učita!

Da se ne pominju CENE Interneta!

Da ovo sve NIJE šala, pokazuju i smrtni slučajevi tokom dugotrajnih sesija on-line igranja, surfovanja, chat-ovanja i slično!!!


Informatika

ZavisnostodInterneta

Čini se da normalna potreba za boravkom na globalnoj mreži prelazi u patološku kada se ispune dva kriterijuma:

Provedeno vreme na Internetu

Kriterijum “spajanja svetova”


Informatika

ZavisnostodInterneta

Provedeno vreme na Internetu

Kriterijum provedenog vremena na Internetu je trajanje on-line sesije, a to je od 4 do 6 sati svakodnevno u dužem vremenskom periodu!

Kriterijum “spajanja svetova”

Drugi graničnik Internet normalnosti je kriterijum “spajanja svetova”. Prema njemu patološka upotreba nastaje kada sajber-život postane svet za sebe i kada nije integrisan u stvarni život, nego je zamena realnosti ili bekstvo od stvarnosti.


Informatika

ZavisnostodInterneta

Simptomi:

Korisnik laže koliko je vremena proveo on-line

Fizičke aktivnosti i društveni život korisnika svedeni su na minimum

Zanemaruju se obaveze u kući, na poslu i u školi, kako bi se provodilo vreme on-line

Troši se previše novca na računarsku opremu ili Internet aktivnosti

Korisnik oseća stalnu želju da bude on-line, kad god je udaljen od računara


Informatika

ZavisnostodInterneta

Simptomi:

Korisnik je stalno on-line kako bi pobegao od životnih problema

Ne obraća pažnju na emocionalne i fizičke posledice zbog celodnevnog sedenja ispred računara!

Korisnik NEGIRA da ima problem!

Ipak, valja nam se svima držati one stare i pametne, da u ničemu ne treba preterivati, pa ni u Internetu!


Informatika

ZavisnostodInterneta

Ono što u Kini postoji već godinama, otvoreno je i u SAD - klinika za odvikavanje od kompjutera.

I dok je kod Kineza stvar toliko ozbiljna da je nedavno otvorena i državna klinika za rehabilitaciju, izgleda da u Americi problem (još) nije dosegao alarmantne razmere.

No, od sada, za samo $14,500, roditelji, prijatelji i dobri ljudi svih vrsta mogu poslati svoju problematičnu decu, rođake i poznanike na 45-dnevno odvikavanje od Interneta, video igrica, on-line kockanja, chat-ovanja, dopisivanja, kao i tzv. socijalnih mreža.


Informatika

ZavisnostodInterneta

U novoosnovanom "reStart" rehabilitacionom centru navode i znake po kojima možete reći da li neko ima problema:- Povećana potrošnja vremena za kompjuterom ili Internetom;- Nuspeli pokušaji kontrolisanja svog ponašanja;- Povećan osećaj euforije prilikom kompjuterskih i Internet aktivnosti;- Žudnja za još vremena provedenog ispred ekrana;- Zanemarivanje prijatelja i porodice;


Informatika

ZavisnostodInterneta

  • Osećaj nemira kada niste uključeni u aktivnosti za kompjuterom;- Neiskrenost prema drugima;- Pogoršan učinak na poslu/u školi zbog preteranog korišćenja kompjutera;- Osećanje krivice, stida, anksioznosti ili depresije zbog svog ponašanja;- Promene u ritmu spavanja;

  • Povlačenje iz drugih aktivnosti koje su vam nekada donosile radost i užitak.


Informatika

Internet

Pitanja ?


  • Login