Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 44

MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU PowerPoint PPT Presentation


  • 56 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU. Vesna Mijailović, 01/0996 Ana Šobotović, 01/0802 Nenad Popović, 01/1490 Milena Rajović, 01/1056 Nedeljko Knežević, 00/2932. ISTORIJAT EU. 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik 1958. Rimskim sporazumom formirana EEZ

Download Presentation

MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU

Vesna Mijailović, 01/0996

Ana Šobotović, 01/0802

Nenad Popović, 01/1490

Milena Rajović, 01/1056

Nedeljko Knežević, 00/2932


Istorijat eu

ISTORIJAT EU

  • 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik

  • 1958. Rimskim sporazumom formirana EEZ

  • 1967. EEZEvropska zajednica

  • 1987. Donet Jedinstveni evropski akt

  • 1992. Potpisivanjem sporazuma iz Mastrihta nastaje EU


Lanice eu

ČLANICE EU

  • 25 zemalja:

    15 starih – Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Grčka, Velika Britanija, Danska, Irska, Portugal, Španija, Švedska, Austrija, Finska

    10 novih– Poljska, Češka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Slovačka, Slovenija, Estonija, Kipar, Malta


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • 12 zemalja čini

    zonu jedinstvene valute

  • Pored novih, od starih članica u ovoj valutnoj zoni nisu Danska, Švedska, Velika Britanija


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • EU se temelji na:

    1. ekonomskoj uniji

    2. monetarnoj uniji

    3. zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici


Prioriteti eu

PRIORITETI EU

  • Zaštita jedinstvenog evropskog tržišta i očuvanje njegovog efikasnog funkcionisanja

  • Ekonomska i monetarna unija

  • Ekonomski rast, zaposlenost i demografija

  • Institucionalni i operativni aspekti

  • Javna bezbednost

  • Proširenje


Proces stabilizacije i pridru ivanja psp

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA (PSP)

  • Za SCG, BiH, Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju

  • Zadatak SCG je da se dobro pripremi i privredu osposobi za konkurenciju na tržištu EU


Nacionalna strategija srbije za pristupanje scg evropskoj uniji

NACIONALNA STRATEGIJA SRBIJE ZA PRISTUPANJE SCG EVROPSKOJ UNIJI

Jun 2005. godine


Ciljevi strategije

CILJEVI STRATEGIJE

1)Ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena

2)Pružanje potrebnih elemenata za donošenje propisa i mera čijim se sprovođenjem ostvaruju ciljevi

3)Sprovođenje unutrašnjih reformi, ekonomskih reformi i reformi pravnog sistema

4)Pružanje osnovnih ciljeva, smernica privrednog razvoja


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • Stanje

  • Očekivanje

  • Mere i postupci

    a) prevazići unutrašnje političke prepreke

    b) nastaviti i intenzivirati započete reforme


Kriterijumi za pristupanje eu

KRITERIJUMI ZA PRISTUPANJE EU

  • Kriterijume je definisao Evropski savet EU 1993. godine na samitu u Kopenhagenu

  • Tri osnovna kriterijuma:

    I politički

    II ekonomski

    III usvajanje pravnih tekovina EU


Strate ki pravci razvoja srbije

STRATEŠKI PRAVCI RAZVOJA SRBIJE

  • Podizanje ukupne konkurentske sposobnosti srpske privrede

  • Suočiti se sa teškim nasleđem prethodnog perioda

  • Povećanje stope rasta BDP

  • Razvoj graditi na principima održivog razvoja


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

Osnova razvojne strategije:

Razvijati konkurentske prednosti ukupne privrede, a ne samo komparativne prednosti određenih delatnosti


Projekcija privrednog rasta

PROJEKCIJA PRIVREDNOG RASTA

  • Ponuđena projekcija od 5% godišnje do 2010. godine


Srate ki ciljevi ostvarivanja ovakvog privrednog rasta

SRATEŠKI CILJEVI OSTVARIVANJA OVAKVOG PRIVREDNOG RASTA

  • Povećanje učešća investicija u BDP-u

    15,8% (2004.) – 25% (2010.)

  • Podizanje učešća izvoza roba i usluga u BDP-u

    24% (2004.) – 36% (2010.)


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • Smanjivanje učešća deficita roba i usluga u BDP-u

    29,2% (2004.) – 19% (2010.)

  • Smanjivanje učešća kolektivne potrošnje

    26% (2004.) – 17% (2010.)

  • Obaranje stope inflacije na 5% u 2007. i njeno dalje održavanje


Srbija ima potencijale da ove ciljeve ostvari

SRBIJA IMA POTENCIJALE DA OVE CILJEVE OSTVARI !


Izve taj evropske komisije o postignutom napretku scg

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O POSTIGNUTOM NAPRETKU SCG

9. novembar 2005.


Ekonomska situacija

EKONOMSKA SITUACIJA

  • Ekonomska aktivnost se ubrzala u 2004. godini

    Rast BDP za 6,1% u odnosu na 2003.

  • Pritisak inflacije je porastao

    13,8% u decem. 2004. – 16,5% u sept. 2005.

  • Nezaposlenost je visoka

    27,2% u 2001. – 32,4% 2004.


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • Monetarna politika se nije menjala

    Vrednost dinara u odnosu na evro pala za 13,4% (2004.) i 5,7% (2005.)

  • Smanjenje budžetskih troškova i porast budžetskih prihoda

    Rast prihoda sa 42,7% u 2003. na 45.2% BDP u 2004.

  • Cene su prilično liberalizovane

  • Udeo privatnog sektora u BDP-u ostao je mali, a nivo konkurentnosti nizak


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • Privatizacija napreduje, ali daleko od toga da je završena

    Privatizovano 1524 preduzeća do aprila 2005.

    Značajan napredak – bankarski sistem

  • Gubitaši u državnom vlasništvu i dalje ometaju razvoj dinamičnog privatnog sektora

  • Konkurencija u bankarskom sektoru raste

    Krajem septembra 2005. od ukupno 40 banaka, 14 banaka sa većinskim stranim vlasništvom


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • Tržište kapitala je počelo da se razvija, ali je još uvek u ranoj fazi

    Berzanska kapitalizacija na Beogradskoj berzi iznosila je preko 5 mlrd evra u februaru 2005.

  • Investicioni troškovi su iznosili 18,5% BDP u 2004.

    Udvostručena DSU

  • Poljoprivreda je i dalje važan deo privrede

    Dodata vrednost poljoprivrede oko 16% BDP u 2004.

    Industriji se pripisuje oko 30%


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • Poslovanje privatnog sektora skoncentrisano je u malim i srednjim preduzećima

    MSP-a čine oko 97% ukupnog broja aktivnih preduzeća u Srbiji

  • U 2004. godini, spoljna trgovina je intenzivno rasla

    Izvoz povećan sa 20% na 24% u 2003. a uvoz skočio sa 43% na 54%

  • Konkurentnost cena je uglavnom ostala stabilna


Op ta ocena

OPŠTA OCENA

  • I u Srbiji i u Crnoj Gori, ekonomija u izvesnoj meri funkcioniše u okviru važećih tržišnih principa

  • Neophodne su dalje ubrzane reforme


Slovenija scg

SLOVENIJA : SCG

GDE SMO STIGLI I ŠTA TREBA URADITI ?


Slovenija

SLOVENIJA

  • Primer Slovenije važan – derivat starog poretka bivše SFRJ

  • 1993. i Slovenija suočena sa velikom inflacijom

  • Ipak, tokom godina inflacija je bivala sve manja zahvaljujući prestrukturiranju tržišta i okretanju partnerima iz EU

  • Stabilizacija tolara, kroz uvođenje plivajućeg kursa tolara prema nemačkoj marki

  • Ispunila gotovo svih pet uslova za ulazak u EMU


Srbija i crna gora

SRBIJA I CRNA GORA

  • Visoka inflacija 17%

  • Spoljni dug zemlje 54% BDP

  • Javna potrošnja 46% BDP


Privatizacija

PRIVATIZACIJA

  • SLOVENIJA

    • skoro završena

    • 1992. insajderska privatizacija (putem vaučera)

    • 1998. Vlada je dozvolila izbor pojedincima da svoje vaučere od privatizacije “utope” u penzione fondove

    • danas najviše preduzeća u privatnom vlasništvu


Privatizacija1

PRIVATIZACIJA

  • SRBIJA

    • Prvi talas privatizacije 2002. i 2003. – aukcijska prodaja

    • Nakon toga usporavanje privatizacije iz više razloga:

      a) državna i javna preduzeća zahtevaju pravljenje posebne strategije za privatizaciju

      b) javna preduzeća su poseban problem

    • Nova odredba Zakona o privatizaciji

    • Uprkos napretku poslednjih godina, udeo privatnog sektora i dalje je mali


Denacionalizacija

DENACIONALIZACIJA

  • SLOVENIJA

    • denacionalizacija je išla sigurnim, ali sporim putem

    • model naturalne restitucije i kao supstitut model novčane kompenzacije

    • Kancelarija za denacionalizaciju 1999. godine


Denacionalizacija1

DENACIONALIZACIJA

  • SRBIJA

    • nema adekvatnog zakonodavstva

    • trenutno rešenje Zakon o privatizaciji i Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine

    • Zakon o privatizaciji predviđa da će se 5% sredstava od svake izvršene prodaje odvojiti za obeštećenje građana kojima je nacionalizovana imovina


Nezaposlenost

NEZAPOSLENOST

  • SLOVENIJA

    • 5,8% - bolji rezultat od proseka EU-25

  • SRBIJA

    • 32,4% (20%)

    • 2005. Vlada RS usvojila strategiju zapošljavanja za period 2005-2010. čiji je cilj smanjenje stope nezaposlenosti na 10,5%


Bankarski sistem

BANKARSKI SISTEM

  • SLOVENIJA

    • predmet prevelike državne regulacije

  • SRBIJA

    • relativno mali kapaciteti, niska efikasnost i nestabilnost

    • nisko poverenje u bankarski sistem

    • nadzor je potrebno modernizovati

    • smanjiti uticaj države


Penzijski sistem

PENZIJSKI SISTEM

  • SLOVENIJA

    • sva tri stuba penzijskih fondova

    • smanjeni socijalni transferi u obavezne fondove sa 50% (1992.) na 38% (1997.)

  • SRBIJA

    • pay-as-you-go sistem

    • svaki peti građanin je penzioner

    • potrebne reforme: objedinjavanje tri PIO fonda, poboljšanje naplate doprinosa, izjednačavanje starosne granice za muškarce i žene, razvoj 2. i 3. stuba penzionih fondova


Sudski sistem

SUDSKI SISTEM

  • SLOVENIJA

    • preopterećen, ali izvršavanje sudskih odluka ne predstavlja problem

    • nezavisno sudstvo

  • SRBIJA

    • neefikasnost

    • veliki uticaj izvršne vlasti (2001. formiran Visoki savet pravosuđa)

    • korupcija (Slovenija – 33. a Srbija “počasno” 101. mesto)


Vladavina prava

VLADAVINA PRAVA

  • SLOVENIJA

    • “Freedom House” skala, visoka ocena 1,88 (1-najbolja ocena, 7-najlošija ocena)

    • izbori su slobodni, a poverenje i shvatanje legitimnosti institucija su prisutni kod svih parlamentarnih aktera


Vladavina prava1

VLADAVINA PRAVA

  • SRBIJA

    • nepostojanje konsenzusa u vezi opstanka državne zajednice ili donošenja novih demokratskih ustava u republikama

    • generalna politička nestabilnost

    • neophodna stalna i pojačana parlamentalna kontrola nad radom Vlade

    • reforma državne uprave

    • nedostatak stručnog kadra za pridruživanje


Sloboda medija

SLOBODA MEDIJA

  • SLOVENIJA

    • “Freedom House” skala, ocena 1,75 (1-potpuno slobodni, 7-potpuno neslobodni)

  • SRBIJA

    • ocena 3,25

    • treba doneti Kodeks novinarske etike, kao i ustanoviti Novinarsku komoru


Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju

  • Učeći iz iskustva naših evropskih suseda, možemo samo ubrzati proces sveobuhvatnih reformi na putu ka EU, i ako samo članstvo obiluje kako prednostima, tako i nedostacima


Prednosti pridru ivanja eu

PREDNOSTI PRIDRUŽIVANJA EU

  • TRENUTNE (u toku procesa pridruživanja)

  • NAKNADNE (po prijemu u punopravno članstvo)


Trenutne prednosti

TRENUTNE PREDNOSTI

  • Pristup institucijama EU

  • Korišćenje sredstava finansijskih institucija EU

  • Korišćenje raznih programa EU za zemlje jugoistočne Evrope

  • Olakšice viznog režima


Budu e prednosti

BUDUĆE PREDNOSTI

  • Izgradnja stabilnog demokratskog društva sa funkcionalnom tržišnom privredom

  • Učešće u razvoju evropske i svetske ekonomije, politike i kulture

  • Nesmetani protok ljudi, kapitala i roba

  • Pristup jednom od najvećih svetskih tržišta

  • Prilično stabilan privredni razvoj


Nedostaci

NEDOSTACI

  • Gubitak ekonomske, političke i vojne samostalnosti

  • Opasnost da zbog nespremnosti (konkurentnosti) naše privrede za tako veliko i konkurentsko tržište EU, naše firme dožive krah

  • Opasnost da našu privredu preuzmu strane kompanije

  • Gubitak društvenog i kulturnog identiteta

  • Cena (trošak) novih članica uvećava se ulaganjima u obimnu i skupu regulativu

  • Plaćanje doprinosa budžetu EU u iznosu od 1,24% BDP-a


Zaklju ak

ZAKLJUČAK

  • Trnovit put ka EU

  • Pitanje naše snage i uticaja u jednoj novoj državi

  • Struktura i način funkcionisanja EU je sve složenije njenim proširivanjem, pa je zadatak budućih članica sve teži

  • EU – obećana zemlja za države centralne i istočne Evrope?


  • Login