Mogu nosti ulaska scg u evropsku uniju
Sponsored Links
This presentation is the property of its rightful owner.
1 / 44

MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU PowerPoint PPT Presentation


  • 64 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU. Vesna Mijailović, 01/0996 Ana Šobotović, 01/0802 Nenad Popović, 01/1490 Milena Rajović, 01/1056 Nedeljko Knežević, 00/2932. ISTORIJAT EU. 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik 1958. Rimskim sporazumom formirana EEZ

Download Presentation

MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU

Vesna Mijailović, 01/0996

Ana Šobotović, 01/0802

Nenad Popović, 01/1490

Milena Rajović, 01/1056

Nedeljko Knežević, 00/2932


ISTORIJAT EU

  • 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik

  • 1958. Rimskim sporazumom formirana EEZ

  • 1967. EEZEvropska zajednica

  • 1987. Donet Jedinstveni evropski akt

  • 1992. Potpisivanjem sporazuma iz Mastrihta nastaje EU


ČLANICE EU

  • 25 zemalja:

    15 starih – Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Grčka, Velika Britanija, Danska, Irska, Portugal, Španija, Švedska, Austrija, Finska

    10 novih– Poljska, Češka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Slovačka, Slovenija, Estonija, Kipar, Malta


  • 12 zemalja čini

    zonu jedinstvene valute

  • Pored novih, od starih članica u ovoj valutnoj zoni nisu Danska, Švedska, Velika Britanija


  • EU se temelji na:

    1. ekonomskoj uniji

    2. monetarnoj uniji

    3. zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici


PRIORITETI EU

  • Zaštita jedinstvenog evropskog tržišta i očuvanje njegovog efikasnog funkcionisanja

  • Ekonomska i monetarna unija

  • Ekonomski rast, zaposlenost i demografija

  • Institucionalni i operativni aspekti

  • Javna bezbednost

  • Proširenje


PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA (PSP)

  • Za SCG, BiH, Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju

  • Zadatak SCG je da se dobro pripremi i privredu osposobi za konkurenciju na tržištu EU


NACIONALNA STRATEGIJA SRBIJE ZA PRISTUPANJE SCG EVROPSKOJ UNIJI

Jun 2005. godine


CILJEVI STRATEGIJE

1)Ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena

2)Pružanje potrebnih elemenata za donošenje propisa i mera čijim se sprovođenjem ostvaruju ciljevi

3)Sprovođenje unutrašnjih reformi, ekonomskih reformi i reformi pravnog sistema

4)Pružanje osnovnih ciljeva, smernica privrednog razvoja


  • Stanje

  • Očekivanje

  • Mere i postupci

    a) prevazići unutrašnje političke prepreke

    b) nastaviti i intenzivirati započete reforme


KRITERIJUMI ZA PRISTUPANJE EU

  • Kriterijume je definisao Evropski savet EU 1993. godine na samitu u Kopenhagenu

  • Tri osnovna kriterijuma:

    I politički

    II ekonomski

    III usvajanje pravnih tekovina EU


STRATEŠKI PRAVCI RAZVOJA SRBIJE

  • Podizanje ukupne konkurentske sposobnosti srpske privrede

  • Suočiti se sa teškim nasleđem prethodnog perioda

  • Povećanje stope rasta BDP

  • Razvoj graditi na principima održivog razvoja


Osnova razvojne strategije:

Razvijati konkurentske prednosti ukupne privrede, a ne samo komparativne prednosti određenih delatnosti


PROJEKCIJA PRIVREDNOG RASTA

  • Ponuđena projekcija od 5% godišnje do 2010. godine


SRATEŠKI CILJEVI OSTVARIVANJA OVAKVOG PRIVREDNOG RASTA

  • Povećanje učešća investicija u BDP-u

    15,8% (2004.) – 25% (2010.)

  • Podizanje učešća izvoza roba i usluga u BDP-u

    24% (2004.) – 36% (2010.)


  • Smanjivanje učešća deficita roba i usluga u BDP-u

    29,2% (2004.) – 19% (2010.)

  • Smanjivanje učešća kolektivne potrošnje

    26% (2004.) – 17% (2010.)

  • Obaranje stope inflacije na 5% u 2007. i njeno dalje održavanje


SRBIJA IMA POTENCIJALE DA OVE CILJEVE OSTVARI !


IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O POSTIGNUTOM NAPRETKU SCG

9. novembar 2005.


EKONOMSKA SITUACIJA

  • Ekonomska aktivnost se ubrzala u 2004. godini

    Rast BDP za 6,1% u odnosu na 2003.

  • Pritisak inflacije je porastao

    13,8% u decem. 2004. – 16,5% u sept. 2005.

  • Nezaposlenost je visoka

    27,2% u 2001. – 32,4% 2004.


  • Monetarna politika se nije menjala

    Vrednost dinara u odnosu na evro pala za 13,4% (2004.) i 5,7% (2005.)

  • Smanjenje budžetskih troškova i porast budžetskih prihoda

    Rast prihoda sa 42,7% u 2003. na 45.2% BDP u 2004.

  • Cene su prilično liberalizovane

  • Udeo privatnog sektora u BDP-u ostao je mali, a nivo konkurentnosti nizak


  • Privatizacija napreduje, ali daleko od toga da je završena

    Privatizovano 1524 preduzeća do aprila 2005.

    Značajan napredak – bankarski sistem

  • Gubitaši u državnom vlasništvu i dalje ometaju razvoj dinamičnog privatnog sektora

  • Konkurencija u bankarskom sektoru raste

    Krajem septembra 2005. od ukupno 40 banaka, 14 banaka sa većinskim stranim vlasništvom


  • Tržište kapitala je počelo da se razvija, ali je još uvek u ranoj fazi

    Berzanska kapitalizacija na Beogradskoj berzi iznosila je preko 5 mlrd evra u februaru 2005.

  • Investicioni troškovi su iznosili 18,5% BDP u 2004.

    Udvostručena DSU

  • Poljoprivreda je i dalje važan deo privrede

    Dodata vrednost poljoprivrede oko 16% BDP u 2004.

    Industriji se pripisuje oko 30%


  • Poslovanje privatnog sektora skoncentrisano je u malim i srednjim preduzećima

    MSP-a čine oko 97% ukupnog broja aktivnih preduzeća u Srbiji

  • U 2004. godini, spoljna trgovina je intenzivno rasla

    Izvoz povećan sa 20% na 24% u 2003. a uvoz skočio sa 43% na 54%

  • Konkurentnost cena je uglavnom ostala stabilna


OPŠTA OCENA

  • I u Srbiji i u Crnoj Gori, ekonomija u izvesnoj meri funkcioniše u okviru važećih tržišnih principa

  • Neophodne su dalje ubrzane reforme


SLOVENIJA : SCG

GDE SMO STIGLI I ŠTA TREBA URADITI ?


SLOVENIJA

  • Primer Slovenije važan – derivat starog poretka bivše SFRJ

  • 1993. i Slovenija suočena sa velikom inflacijom

  • Ipak, tokom godina inflacija je bivala sve manja zahvaljujući prestrukturiranju tržišta i okretanju partnerima iz EU

  • Stabilizacija tolara, kroz uvođenje plivajućeg kursa tolara prema nemačkoj marki

  • Ispunila gotovo svih pet uslova za ulazak u EMU


SRBIJA I CRNA GORA

  • Visoka inflacija 17%

  • Spoljni dug zemlje 54% BDP

  • Javna potrošnja 46% BDP


PRIVATIZACIJA

  • SLOVENIJA

    • skoro završena

    • 1992. insajderska privatizacija (putem vaučera)

    • 1998. Vlada je dozvolila izbor pojedincima da svoje vaučere od privatizacije “utope” u penzione fondove

    • danas najviše preduzeća u privatnom vlasništvu


PRIVATIZACIJA

  • SRBIJA

    • Prvi talas privatizacije 2002. i 2003. – aukcijska prodaja

    • Nakon toga usporavanje privatizacije iz više razloga:

      a) državna i javna preduzeća zahtevaju pravljenje posebne strategije za privatizaciju

      b) javna preduzeća su poseban problem

    • Nova odredba Zakona o privatizaciji

    • Uprkos napretku poslednjih godina, udeo privatnog sektora i dalje je mali


DENACIONALIZACIJA

  • SLOVENIJA

    • denacionalizacija je išla sigurnim, ali sporim putem

    • model naturalne restitucije i kao supstitut model novčane kompenzacije

    • Kancelarija za denacionalizaciju 1999. godine


DENACIONALIZACIJA

  • SRBIJA

    • nema adekvatnog zakonodavstva

    • trenutno rešenje Zakon o privatizaciji i Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine

    • Zakon o privatizaciji predviđa da će se 5% sredstava od svake izvršene prodaje odvojiti za obeštećenje građana kojima je nacionalizovana imovina


NEZAPOSLENOST

  • SLOVENIJA

    • 5,8% - bolji rezultat od proseka EU-25

  • SRBIJA

    • 32,4% (20%)

    • 2005. Vlada RS usvojila strategiju zapošljavanja za period 2005-2010. čiji je cilj smanjenje stope nezaposlenosti na 10,5%


BANKARSKI SISTEM

  • SLOVENIJA

    • predmet prevelike državne regulacije

  • SRBIJA

    • relativno mali kapaciteti, niska efikasnost i nestabilnost

    • nisko poverenje u bankarski sistem

    • nadzor je potrebno modernizovati

    • smanjiti uticaj države


PENZIJSKI SISTEM

  • SLOVENIJA

    • sva tri stuba penzijskih fondova

    • smanjeni socijalni transferi u obavezne fondove sa 50% (1992.) na 38% (1997.)

  • SRBIJA

    • pay-as-you-go sistem

    • svaki peti građanin je penzioner

    • potrebne reforme: objedinjavanje tri PIO fonda, poboljšanje naplate doprinosa, izjednačavanje starosne granice za muškarce i žene, razvoj 2. i 3. stuba penzionih fondova


SUDSKI SISTEM

  • SLOVENIJA

    • preopterećen, ali izvršavanje sudskih odluka ne predstavlja problem

    • nezavisno sudstvo

  • SRBIJA

    • neefikasnost

    • veliki uticaj izvršne vlasti (2001. formiran Visoki savet pravosuđa)

    • korupcija (Slovenija – 33. a Srbija “počasno” 101. mesto)


VLADAVINA PRAVA

  • SLOVENIJA

    • “Freedom House” skala, visoka ocena 1,88 (1-najbolja ocena, 7-najlošija ocena)

    • izbori su slobodni, a poverenje i shvatanje legitimnosti institucija su prisutni kod svih parlamentarnih aktera


VLADAVINA PRAVA

  • SRBIJA

    • nepostojanje konsenzusa u vezi opstanka državne zajednice ili donošenja novih demokratskih ustava u republikama

    • generalna politička nestabilnost

    • neophodna stalna i pojačana parlamentalna kontrola nad radom Vlade

    • reforma državne uprave

    • nedostatak stručnog kadra za pridruživanje


SLOBODA MEDIJA

  • SLOVENIJA

    • “Freedom House” skala, ocena 1,75 (1-potpuno slobodni, 7-potpuno neslobodni)

  • SRBIJA

    • ocena 3,25

    • treba doneti Kodeks novinarske etike, kao i ustanoviti Novinarsku komoru


  • Učeći iz iskustva naših evropskih suseda, možemo samo ubrzati proces sveobuhvatnih reformi na putu ka EU, i ako samo članstvo obiluje kako prednostima, tako i nedostacima


PREDNOSTI PRIDRUŽIVANJA EU

  • TRENUTNE (u toku procesa pridruživanja)

  • NAKNADNE (po prijemu u punopravno članstvo)


TRENUTNE PREDNOSTI

  • Pristup institucijama EU

  • Korišćenje sredstava finansijskih institucija EU

  • Korišćenje raznih programa EU za zemlje jugoistočne Evrope

  • Olakšice viznog režima


BUDUĆE PREDNOSTI

  • Izgradnja stabilnog demokratskog društva sa funkcionalnom tržišnom privredom

  • Učešće u razvoju evropske i svetske ekonomije, politike i kulture

  • Nesmetani protok ljudi, kapitala i roba

  • Pristup jednom od najvećih svetskih tržišta

  • Prilično stabilan privredni razvoj


NEDOSTACI

  • Gubitak ekonomske, političke i vojne samostalnosti

  • Opasnost da zbog nespremnosti (konkurentnosti) naše privrede za tako veliko i konkurentsko tržište EU, naše firme dožive krah

  • Opasnost da našu privredu preuzmu strane kompanije

  • Gubitak društvenog i kulturnog identiteta

  • Cena (trošak) novih članica uvećava se ulaganjima u obimnu i skupu regulativu

  • Plaćanje doprinosa budžetu EU u iznosu od 1,24% BDP-a


ZAKLJUČAK

  • Trnovit put ka EU

  • Pitanje naše snage i uticaja u jednoj novoj državi

  • Struktura i način funkcionisanja EU je sve složenije njenim proširivanjem, pa je zadatak budućih članica sve teži

  • EU – obećana zemlja za države centralne i istočne Evrope?


  • Login