ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ_Мирјана Ђуричин, Драгана Васиљевић Томић, Ана Ждеро

ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ_Мирјана Ђуричин, Драгана Васиљевић Томић, Ана Ждеро ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА СТАНДРАДА ПРИСТУПАЧНОСТИ_особе са инвалидитетом невидљиви грађани Guidelines Principles Standards

Структура Politics Values, principles, atutides, ideology,... Atitudes and positions, rights (selection, order, structure of...) Law Rights Guidelines issued by the Board, the guidelines are what agencies must follow in setting or updating their standards. Standards Standards are issued by designated agencies ; standards are what the public must follow to comply with the laws; Guidelines versus standards - distinction under the ADA and ABA Guidelines are issued by the Board, standards by designated agencies such as DOJ and DOT. Standards are what the public must follow to comply with the laws; the guidelines are what these agencies must follow in setting or updating their standards. When the Board issues guidelines, it does not change compliance for the public until the standards are similarly changed and an effective date set. Guidelines 01. Филозофија, концепти, појмови, (етичке) вредности и смернице Principles 02. Принципи Standards 03. Стандарди, норме 04. Стратегије

Појам: приступачност,доступност за све, инклузија, инклузивни дизајн, универзални дизајн Вредности/смернице, принципи/начела, стандарди/норме/технички прописи, законске регулативе Теоријски оквир: историјски преглед (интернационална –национална усклађивања) Торијски и законски оквир: историјски преглед (интернационалне/националне одредбе)

(етички, филозофски) концепти, вредности и смернице, закони: права и слободе

Заштита особа са инвалидитетом Заштита особа са инвалидитетом у међународном праву Zaštita osoba s invaliditetom u međunarodnom pravu regulisana je: _međunarodnim ugovorima koji sadrže pravne norme obavezne za države i _putem "mekog" prava sastavljenog od međunarodnih dokumenata koji nisu pravnoobavezujući. Najveći broj ugovora o ljudskim pravima izričito se ne bavi položajem osoba s invaliditetom, već pruža zaštitu svim pojedincima bez ikakvog razlikovanja. Tek u novije vreme zaključeni su posebni ugovori isključivo posvećeni zaštiti ovih lica. Najznačajniji takav ugovor je Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena 2006. godine. Zaštita ovih lica mnogo je potpunije i detaljnije regulisana putem "mekog" prava koje obuhvata brojne dokumente usvojene u okviru Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije. Ključne reči: invaliditet; ljudska prava; međunarodna zaštita; međunarodni ugovor; "meko" pravo [ ] Radivojević, Zorani Raičević Nebojša, ,,Zaštita osoba s invaliditetom u međunarodnompravu”, AnaliPravnogfakulteta u Beogradu, 2007, vol. 55, br. 2, str. 98-115 Univerzitet u Nišu, Pravni fakultet

Zakonski okvir: Ljudska prava i slobode • 1945. Povelja Ujedinjenih nacija • Univerzalnadeklaracija o ljudskimpravima, usvojenaodstraneGeneralneskupštine UN rezolucijom 217А(III) 10. decembra 1948. godine • (Universal Declaration of Human Rights, adopted by the UN General Assembly on 10 December 1948 foundation of international human rights law.) • 1950. Evropskakonvencijazazaštituljudskihpravaiosnovnihsloboda, Rim, 4, novembra 1950. godine • 1975. Declaration on the Rights of Disabled Persons, Rezolucija 3447 (XXX) od 9. decembra 1975. godine • 1976.The International Covenant on Civiland Political Rights, and the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights • entered into force , (Building on the achievements of the UDHR) http://www.un.org/en/documents/udhr/hr_law.shtml • Kao članica Ujedinjenih Nacija (i pravni sukcesor bivših država) Srbija je potpisnik Povelje Ujedinjenih nacija (1945), Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948), Pakta o građanskim i političkim pravima (1966), Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) • 2002.DeklaracijeizMadridaiSaporoa, decembar 2002. • 2003.Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (3. april 2003); doneta u Rimu 1950; stupila na snagu 1953. • ratifikovana krajem 2003, stupila na snagu 3. marta 2004. godine ; nakon raspada zajednice 2006. godine Republika Srbija je kao • pravni sledbenik zadržala članstvo u Savetu Evrope • Zabrana diskriminacije predviđena je članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda • “... ona do pre desetak godina imala isključivo pomoćni karakter, jer je zabranjivala diskriminaciju samo u odnosu na uživanje prava koja su garantovana Konvencijom. Međutim, Protokol br. 12, uz Konvenciju iz 2000. godine, ispravlja ovaj nedostatak. Njime je utvrđena opšta zabrana diskriminacije. Protokol je 1. aprila 2005. stupio na snagu čime je omogućena sveobuhvatnija zaštita lica od diskriminatorskih postupaka. Državna Zajednica SCG ratifikovala je ovaj protokol još pre njegovog stupanja na snagu čime je za Srbiju kao pravnog sukcesora nekadašnje Državne Zajednice SCG stvorena obaveza da se svako pravo koje njeni zakoni garantuju mora ostvariti bez diskriminacije po bilo kom osnovu • 2004. EIDD Stockholm Declration, usvojena 9. maja 2004. godine • European Disability Action Plan 2004-2010 • 2005. Strategijaunapređenjapoložajaosobasainvaliditetom, naosnovučlana 45. Stav 1. ZakonaoVladi, • „Službeniglasnik RS“ br. 55/05 i 71/05 – ispravka • Zakon o zabranidiskriminacijeosobasainvaliditetom("SlužbeniglasnikRS", br. 33/06) • 2006.Konvencija o pravimaosobasainvaliditetom UN iOpcioniprotokol, usvojeni 13. decembra 2006. godine, o • tvorenizapotpisivanje 30. marta 2007. godine • Action Plan of the Council of Europe 2006-2015,naosnovukoga • 2007.Strategijaunapređenjapozicijeosobasainvaliditetom u RepubliciSrbiji 2007-2015, • 2008. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji • Zakon o zabranidiskriminacije, • 2009. Zakon o potvrđivanjuKonvencije o pravimaosobasainvaliditetom(“Službeniglasnik RS – Međunarodniugovori”, br. 42/2009, • od 2.6.2009) • European Disability Strategy 2010-2020: A Renewed Commitment to a Barrier-Free Europe • 2010. HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI, drDejanMilenković, VODIČ KROZ ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE, Beograd, Deoširegprojekta “Promovisanjeantidiskriminatornogponašanjaiprakse” koji se realizujeuzpodršku Fonda zaotvorenodruštvo

Законски оквир: Људска права и слободе. Смернице. Принципи • Konvencija o pravimaosobasainvaliditetom UN iOpcioniprotokol, usvojeni 13. decembra 2006. godine, • od 30. marta 2007. godine Konvencija je otvorena za potpisivanje i ratifikaciju • tvorenizapotpisivanje 30. marta 2007. godine • Action Plan of the Council of Europe 2006-2015,naosnovukoga • 2007.Strategijaunapređenjapozicijeosobasainvaliditetom u RepubliciSrbiji 2007-2015, • 2008. Konvencija je stupila na snagu 3. maja 2008. godine, nakon što je ostvaren dovoljan broj ratifikacija. Do sada je Konvenciju potpisalo 145 a ratifikovalo 87 država članica Ujedinjenih nacija. • Zakon o zabranidiskriminacije, • 2009. Zakon o potvrđivanjuKonvencije o pravimaosobasainvaliditetom(“Službeniglasnik RS – Međunarodniugovori”, br. 42/2009, • od 2.6.2009) • Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine a ratifikovala 31. jula 2009. godine (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", br. 42/2009 od 2.06.2009. godine).

Законски оквир: Стандарди, норме

Законски оквир: Стандарди 1968. Architectural Barriers Act 1991. ADA Accessibility Guidelines 1995. The Disability Discrimination Act (DDA) 1999. Exclusion to Inclusion: A Report of the Disability Rights Task Force on CivilRights for Disabled People, DfEE 2002. Madrid Declarationhttp://www.nvo-adria.com/materijal/Madridska%20deklaracija.pdf 2002.ADA Accessibility Guidelines for Buildings and Facilities (ADAAG) amended through September 2002 2004. EIDD Stockholm Declarationdesign for all 2004. ADA and ABA Accessibility Guidelines for Buildings and Facilities , (Americans with Disabilities Act (ADA), and Architectural Barriers Act (ABA), Published in the Federal Register July 23, 2004 and amended August 5, 2005. http://www.access-board.gov/ada-aba/final.cfm, http://www.access-board.gov/ada-aba/final.pdf 2005.British Standard 7000-6:2005. Design management systems - Managing inclusive design – Guide 2006.Konvencija o pravimaosobasainvaliditetomusvojenana 61. zasedanjuGeneralneskupštineUjedinjenihnacija, nasedniciod 13. decembra 2006. godine u Njujorku 1997.Pravilnik o uslovimazaplaniranjeiprojektovanjeobjekata u vezisanesmetanimkretanjemdece, starih, hendikepiranihiinvalidnih lica ("Službeniglasnikrs", br. 18/97) 2003. Zakono planiranjuiizgradnji(05/2003) nijepropisaosankcijezaizvođačeradovanaobjektimakojanisuučinjenapristupačnimiprilagođenimosobamasainvaliditetom. Kao olakšavajućuokolnostpropisuje dase zadogradnjuodnosnoadaptacijuobjektau ciljuuklanjanjaarhitektonskihbarijera ne zahtevanaknadnagrađevinskadozovolanegoda je dovoljnodobiti saglasnostnaidejniprojekat. Podzakonskipravniakt, Pravilnik o uslovimazaplaniranjeiprojektovanjeobjekatau vezisanesmetanimkretanjemdece, starih, hendikepiranihI invalidnih lica ("Službeniglasnikrs", br. 18/97) razrađuju se urbanističko-tehničkiuslovi (u daljemtekstu: uslovi) zaplaniranjeprostorajavnihsaobraćajnih I pešačkihpovršina, prilazado objekataiprojektovanjeobjekata (stambenih, objekatazajavnokorišćenjei dr.), kaoiposebnihuređaja u njima, kojima se obezbeđujenesmetanokretanje dece, starih, hendikepiranihiinvalidnihlica (u daljemtekstu: licasaposebnimpotrebamau prostoru). http://www.osi-uzice.rs/korisno/1.%20VODIC%20KROZ%20PRAVA%20OSI%20U%20RS.pdf 2006.Законо изменама и допунамаЗакона о планирању и изградњи(17.04.2006. године, ("Službeniglasnikrs", br. .../2006) прописујесанкцијезаинвеститореобјекатаодопштегинтересакојиистинеучинеприступачнимособамасаинвалидитетом у складуса стандардимаприступачности. Подзаконскиправниакт, Правилник о условимазапланирање и пројектовањеобјекатау везисанесметанимкретањемдеце, старих, хендикепираних и инвалиднихлица ("Службенигласникрс", бр. 18/97) разрађујусеурбанистичко-техничкиуслови (у даљемтексту: услови) запланирањепросторајавних саобраћајнихи пешачкихповршина, прилазадообјеката и пројектовањеобјеката(стамбених, објекатазајавнокоришћењеи др.), као и посебнихуређаја у њима, којимасеобезбеђујенесметанокретањедеце, старих, хендикепиранихиинвалиднихлица (у даљемтексту: лицасапосебнимпотребама у простору).http://www.minrzs.gov.rs/cms/doc/vodic/vodic.pdf 2009.Zakon o potvrđivanjuKonvencije o pravimaosobasainvaliditetom (“Službeniglasnik RS – Međunarodniugovori”, br. 42/2009) SkupštinaRepublikeSrbije ratifikovala je Međunarodnukonvenciju o pravimaosobasainvaliditetomiOpcioniprotokol. Potvrđuje se Konvencija o pravima osobasainvaliditetomusvojenana 61. zasedanjuGeneralneskupštineUjedinjenihnacija, nasedniciod 13. decembra 2006. godine u Njujorku, u originalunaengleskomjeziku. Srbijapostaje54. država u svetukoja je ratifikovalaKonvencijui 31. koja je ratifikovalaOpcioniprotokol. http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjivanju_konvencije_o_pravima_osoba_sa_invaliditetom.html 2009. Zakon o planiranjuiizgradnji 2013.Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti

Појам: приступачност,доступност за све, инклузија, инклузивни дизајн, универзални дизајн Приступачност Koncept i problem pristupačnosti zasnovan је prema načelu svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom (i celokupnog društva) [10] na jednake mogućnosti i pristup svim društvenim resursima - zdravstvenim i socijalnim službama, obrazovanju, novim tehnologijama, sportu i slobodnim aktivnostima, potrošačkoj robi i servisima. [10] Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (na osnovu opštih instrumenata UN o ljudskim pravima i slobodama), Član 3: Opšta načela (pod f)), usvojena 25. avgusta2006. godine, u Uvod u Međunarodnu konvenciju prava osoba sa invaliditetom, Beograd: Centar za samostalni život invalida, 2006. http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1219&title=Uvod-u- me%C4%91unarodnu-konvenciju-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojena od strane Generalne skupštine UN rezolucijom 217А(III) 10. decembra 1948. godine, i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Rim, 4, novembra 1950. godine http://www.hrrp.eu/srb/docs/Universalna%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima.pdfhttp://www.sostelefon.org.rs/zakoni/14.%20Evropska%20konvencija%20za%20zastitu% 20ljudskih%20prava%20i%20osnovnih.pdf http://www.topcentar.org.rs/Dokumenta.htm

Појам: приступачност,доступност за све, инклузија, инклузивни дизајн, универзални дизајн Облици/типови приступачност _Физичка приступачност _Сензорна приступачност _Интелектуална приступачност _Финансијска приступачност _Емоционална приступачност _Приступачности доношењу одлука _Приступачност информацијама _Културална приступачност

Rezolucija koju je usvojila Generalna skupština [bez pozivanja na Glavni komitet (A/61/611)] 61/106. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom Član 3. Opšta načela Načela ove Konvencije su sledeća: (a) poštovanje urođenog dostojanstva, individualna samostalnostuključujući slobodu vlastitog izbora i nezavisnost osoba; (b) zabrana diskriminacije; (c) puno i efikasno učešće i uključivanje u društvo; (d) uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti i čovečanstva; (e) jednake mogućnosti; (f) pristupačnost; (g) ravnopravnost žena i muškaraca; (h) uvažavanje razvojnih sposobnosti dece sa invaliditetom kao i poštovanje prava dece sa invaliditetom na očuvanje svogidentiteta.

Evropeizacijaimodernizacija Evropeizacija ------------ NormativnamoćEvropskeunije------------- evropskikonceptistandardiinorme ---------------- Evropskikonceptpristupačnosti

Evropeizacija> Evropskikonceptpristupačnosti – ,,EKP 2003“ Evropeizacija je terminkojinemaprecizno, jedinstvenoiodređenoznačenje. Termin se najčešćesreće u literaturi o evropskimintegracijamaioznačava: _ „preuzimanje“ politikaEvropskeunije (EU) injihovoimplementiranje u nacionalno, državnozakonodavstvoi, _„ugrađivanje“ nacionalnihinteresadržavačlanica u nadnacionalninivo, tj. u EU. U kontekstupostkomunističketranzicije, evropeizacija je dvoznačanpojam, jerpodrazumevaprocespridruživanja EU, aliimnogoširiproces „povratka u Evropu“ posleradikalnihpromena 1989. godine. Prema tome, trebarazlikovatiprocesevropeizacijekoji se odvijao u okviru same Evropskeunijeikoji je podrazumeva transfer suverenitetadržavačlanicananivo EU, kaoiodgovordržavačlanicanapolitikekojedonosi EU, odprocesaevropeizacijekoji se odvija u postkomunističkimdržavamaCentralneiIstočneEvrope (CIE), a posebno u državamaZapadnogBalkana (ZB). Drugoznačenjeovogpojmakojesmoiznelirelevantnije je, jer se odnosinadržaveZapadnogBalkanaiimavezesaprodiranjemevropskedimenzije u nacionalnepolitike. Stoga, evropeizacijautičenadržavečlanice EU, aliinapolitikezemaljakojeaplicirajuzaučlanjenje u EU. Između 1989. i 2004. godine: EU postavljauslove i zahtevie zaučlanjenje(transformisacijudržavaCentralneiIstočneEvrope) - uticajnapolitičkiiadministrativnisistem, odnosnonačitavnizunutrašnjihpolitikaiodlukazemljakandidata. Dugoročniuticaj EU je prvenstvenopostiglačinećidobrovoljneustupkeikoristećisvoju „mekumoć”, a ne prinudnasredstva. U tokupripremazaučlanjenje, države CIE dobrovoljnosuprihvatiledaizvršereformusvojihpolitikaiinstitucija u političkiiadministrativnisistem, odnosnonačitavnizunutrašnjihpolitikaiinstitucijau skladusanormamaistandardima EU. U državama CIE bilo je veomarasprostranjenomišljenjeda je procesevropeizacijesnažnopovezansaširimprocesommodernizacijeipostkomunističketranzicije. Zamnogeljude u tom regionu, evropeizacija je biladeo, pa čakipreduslovširetransformacijenjihovihdržava, koja je značilaokretanjeodkomunističkognasleđaidobijanjepunopravneuloge u evropskojpolitičkojiekonomskojsferi. ZazemljeZapadnogBalkana, evropeizacijaznačiprilagođavanjestandardimaivrednostima EU. U ovomkontekstu, evropeizacija je prvenstvenoproces u komdržave ZB morajudaizvršepregledsvogzakonodavstva, kaoidaprilagodepostojećeinstitucijeiizgradenove u skladusaevropskimzakonodavstvom, pravilimaistandardima. Neposredanrezultatovogprocesa je radikalnomenjanjestrukturejavneuprave, socijalnoiekonomskopribližavanje EU standardima, menjanjesuštineiprocesademokratskogupravljanjaitd. Dugoročno se očekujedaćedržave ZB takođedoživetidubokutransformacijubaškaošto je to bio slučaj u državamaCIE. Međutim, proevropskaretorikanijedovoljnaukolikoonanijepraćenakonkretnimaktivnostima u političkimiekonomskimreformama. Evropskaunija je države ZB istovremenopodsticalanagradamaikaznamakako bi ihnaveladaispunesveneophodneuslovezaučlanjenje. Takvimehanizmi, pozitivnoginegativnoguslovljavanja, bilisu do sadanajmoćnijesredstvo EU koje je služilo tome dapodstaknepromene u budućimčlanicamaizregiona ZB. Dakle, evropeizacijapredstavljaproces u komeideje, vrednosti, norme, pravilai procedure razvijene u EU bivajuinkorporirane u domaćeidentitete, institucijeipolitike. To dubokomenjazemljekojeovajproceszahvata, vodećiihnačelno u pravcukonsolidacijedemokratije. [ ] Ejdus, Filipi Marko Savković (Ud).Rečnikevropskebezbednosti. Beograd: Centarzacivilno-vojneodnose, 2010, str. 35 Grabbe, Heather. The EU’s Transormative Power: europeanization through conditionality in Central and Eastern Europe. New York: Palgrave Macmillan, 2006. Richardson, Jeremy (ed). European Union Power and Policy-Making, London: Routledge, 2006. Featherstone, Kevin and Radaelli, Claudio. The Politics of Europeanization, Oxford: Oxford University Press, 2003. Radaelli, Claudio M. „Whither Europeanization? Concept stretching and substantive change”, European Integration Online Papers (EIoP) Vol. 4, No. 8, 2000. Vučetić, Srđan. „From Southern to Southeastern Europe: Any Lessons for Democratisation Theory?”. Southeast European Politics, Vol. 5, No. 2–3, 2004. Dinan, Desmond. Europe Recast: A History of European Union. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2004. Dinan, Desmond. Historical Dictionary of the European Community. Metuchen: The Scarecrow Press, 1993

Evropeizacija> Evropskikonceptpristupačnosti – ,,EKP 2003“ NormativnamoćEvropskeunije Jedan od ciljeva kojima EU teži u međunarodnim odnosima jeste promocija normi. Do ovogaciljaona ne dolaziupotrebomprinude, većkako to kaže Ian Meners (Ian Manners) uz pomoć svoje normativnemoći. U akademskojraspraviprirodanormativnemoćiistorijski je tumačenakao „moć nad mišljenjem“, „moć ideje“, odnosno kao „ideološka moć“. Ovim tumačenjima Meners dodaje sopstveno razumevanje normativnemoći, tumačeći je kaosposobnostiakteradaoblikuje (izvozi)dominantne predstave o tome „šta je normalno“ u međunarodnim odnosima. „Normativna razlika“ EU, po kojoj se ona razlikuje od drugih aktera u međunarodnim odnosima, posledica je istorijskog konteksta njenognastanka, kaoičinjenicedaonapredstavljahibridnupolitičkutvorevinu,koja se, posmatramolinjeneinstitucije, nalazinapolaputaizmeđu međunarodne organizacije i države. Upravo je zato EU razvojsopstvenihodnosasadrugimakterimauslovilanjihovomspremnošćuda prihvate norme i principe sadržane u osnivačkim Ugovorima. Vrednostidemokratije, uspostavljanjavladavinepravaipoštovanjaljudskihpravaislobodačine „normativnubazu“ EU. Menersprepoznaje pet ključnih „normi“ unutarzajedničkihpravnihipolitičkihtekovinaEU (fr. acquis communautaire i acquis politique). To su, redom: 1. mirkaovrhunskavrednost, kako je uostalomsaopštenoDeklaracijomRoberta Šumanaipreambulamaosnivačkihugovora 2. ideja slobode, saopštena preambulom Ugovora o EU 3. demokratija 4. vladavinapravai 5. poštovanjeljudskihpravaifundamentalnihsloboda. Pet osnovnihnormi prate četirinorme „manjegredavažnosti“, kojenavodiMeners. Reč je o: 1. društvenasolidarnostkoja se nalazi u članu2 Ugovora o EU, 2.odredbia protivdiskriminacijekoja je sadržana učlanu 13 istogUgovora, odnosno o odredbama o zaštitimanjinaprisutnimu Kopenhaškimkriterijumima. 3. održivirazvoj 4. konceptdobrogupravljanja. [ ] Ejdus, Filipi Marko Savković (Ud).Rečnikevropskebezbednosti. Beograd: Centarzacivilno-vojneodnose, 2010, str. 61-62.

Појам: приступачност,Evropskikonceptpristupačnostiдоступност за све, инклузија, инклузивни дизајн, универзални дизајн Evropeizacija ------ NormativnamoćEvropskeunije ------------ evropskikonceptistandardiinorme ---------------- Evropskikonceptpristupačnosti Evropskikonceptpristupačnosti – ,,EKP 2003“ Prevodnasrpskijezik u okvirurealizacijeprojektaPrepoznavanjekonceptauniverzalnogdizajnaidizajnazasve u planiranjuiizgradnjiokruženjaodstraneCentra „Živetiuspravno“ u saradnjisaNovosadskimudruženjemstudenatasainvaliditetom, JužnobačkimupravnimokrugomiFakultetomtehničkihnaukaUniverziteta u NovomSadu, a pod pokroviteljstvom, Misije OEBS-a u Srbiji, Ministarstvazaradisocijalnupolitiku – Sektorzazaštituosobasainvaliditetom, IzvršnogvećaAutonomnepokrajineVojvodineiKomisijezademokratijuAmbasade SAD u Srbiji 2007. godine), Beograd: Centar „Živetiuspravno” iNovosadskoudruženjestudenatasainvaliditetom, 2007. Evropski koncept pristupačnosti [1] promoviše novi socijalni model odnosa prema osobama sa invaliditetom [2], predviđajući zadovoljenje potreba svih kategorija korisnika, a ne samo jednog dela populacije [1] Europen Concept for Accessibility, www.eca.lu [2] Socijalni model vidi invalidnost, ne kao bitnu karakteristiku ličnosti, već kao produkt socijalnog konteksta i okoline u kojoj se osoba nalazi računajući i njenu fizičku strukturu, dizajnobjekata, transport i sl. Socijalni model isitčedapolitikamorabitiusmerena ka uklanjanju barijera, ne ka samoj osobi i njenim problemima, što ukazuje na potrebu da se politika mora usmeravati na identifikaciju situacija u kojima se osobe sa invaliditetom nalaze, a ne na samu osobu. Pešić, V. Evropskaunijaiosobesainvaliditetom, Beograd: Friedrich Ebert StiftungiNarodnakancelarijapredsednikaRepublike, 2006, str. 15.

Dizajnfilzofija. Кonceptidizajn za sve Појам: приступачност,доступност за све, инклузија, инклузивни дизајн, универзални дизајн The term Design for All (DfA) is used to describe a design philosophy targeting the use of products, services and systems by as many people as possible without the need for adaptation. Design for All is design for human diversity, social inclusion and equality (EIDD Stockholm Declaration, 2004). According to the European Commission, it "encourages manufacturers and service providers to produce new technologies for everyone: technologies that are suitable for the elderly and people with disabilities, as much as the teenage techno wizard."[3] The origin of Design for All[4] lies in the field of barrier free accessibility for people with disabilities and the broader notion of universal design. [ ] http://ec.europa.eu/information_society/activities/einclusion/policy/accessibility/dfa/index_en.htm

dizajn za sve Dizajn za sveje evropski termin koji zastupa inkluziju, jednakost i društveno održivi razvoj u odnosu na načela pristupačnosti okruženja, upotrebljivosti proizvoda i pristupačnosti usluga, sa fokusom na uključivanje (inkluziju) različitih/svih grupa korisnika. Stokholmska deklaracija (EIDD Stockholm Declration), usvojena 9. maja 2004. godine http://www.designforalleurope.org/Design-for-All/EIDD-Documents/Stockholm-Declaration/ Dizajn za sve je proces prilagođavanja, korigovanja odlučivanja u cilju ostvarenja društvene inkluzije na svim nivoima upravljanja (državna uprava, lokalna uprava, korporativno poslovanje, industrijski i komercijalni sektori). Dizajn za sve je dizajn za različitost ljudi, društvenu inkluziju i jednakost; holistički pristup konstituisan kao kreativni i etički skup načela namenjenih planerima, projektantima/dizajnerima, proizvođačima, administratorskim i političkim liderima. Teži da omogući svim ljudima jednake mogućnosti u učestvovanju u svim aspektima društva, u čijem cilju je neophodno da izgrađeno okruženje, objekti svakodnevice, usluge, kultura i informacije moraju biti pristupačni, udobni za upotrebu za sve društvene grupe i odgovarajuće u pogledu načela poštovanja različitosti ljudi.” Predstavlja integralnu metodologiju koja se primenjuje i interpretira u različitim poljima i dsiciplinama u cilju ostvarenja uspostavljenih i proklamovanihetičkihvrednosti. The Build-for-all Reference Manual, Info-Handicap and the “Build-for All” project, Luxembourg, 2006, www-build-for-all.net

Концепти: Интеграција и/или инклузија Интеграција и/или инклузија

Појам: инклузија, приступачност,Evropskikonceptpristupačnosti, инклузивни дизајн, универзални дизајн, приступ за све Дефиниција универзалног дизајна Центра за универзални дизајн [Centre for Universal Design] наводи неке од кљулних циљева. Principles of universal design 1 Equitable – the design should be usable by people with diverse abilities and should appeal to all users. 2 Flexible – the design should cater for a wide range of individual preferences and abilities. This may meansome choice in methods of use (such as right or lefthanded access). 3 Simple and intuitive – use of the design should be easy to understand, regardless of the experience,knowledge, language skills, or current concentrationlevel. 4 Perceptible – the design communicates necessary information effectively to the user, regardless ofambient conditions or the user’s sensory abilities. 5 Tolerance for error – the design minimizes hazards and the adverse consequences of accidental orunintended actions. 6 Low physical effort – the design can be usedefficiently and comfortably with a minimum offatigue. 7 Size and space for approach and use – appropriatesize and space is provided for approach, reach,manipulation, and use regardless of user’s body size,posture, or mobility. Centre for Universal Design Инклузивни дизајн дели исте те циљеве, преклапајуће дефиницијеи области интересовања у односу на универзални дизајн. са разликом У фокусу на стратегије њихове примене и остваривања. Design for absolutely everybody? All disciplines develop their own jargon. Universal designand design for all have been most commonly used. Theymean different things and have different historical contexts,but there is no absolute agreement about the differencesbetween them. It is unfortunate but not surprising that some people have been frightened off when such phrases havebeen taken at face value and interpreted literally. ‘design for all’ has a ring that ‘design for as many peopleunder the circumstances as is possible’ does not.In reality no one argues that every single product should beusable by every conceivable person. Definitions of inclusivedesign are qualified by a common sense approach to what isreasonable and by an understanding of what is practical. Forexample, one definition bends over backwards to be realisticat some expense of rhetoric: Flexible enough to be directly used .... by peoplewith the widest range of abilities and circumstances as is commercially practicalgiven current materials, technologies andknowledge [15] [15] What is design for all? Paper No 1 INCLUDE (Inclusion ofdisabled and elderly people in telematics), programme ofthe European Commssion, at www.stakes.fi/include

Појам: инклузивни дизајн Инклузивни дизајн Inkluzivni dizajn kao pojam i metodološki okvir projektovanja, intenzivno razvijan poslednjih godina, uspostavio je neka od osnovnih načela projektovanja javnih prostora i njihovih elemenata. Termin pripada grupi termina/koncepcija (u kojoj se još nalaze univerzalni dizajn [6], dizajn za sve [7], projektovanje za različitosti, ili koncepcije formirane na principima poštovanja ljudi), koji dele sličnu osnovu i ciljeve zasnovane na činjenici da izgrađena sredina može izuzeti, isključiti i diskriminisati određene društvene grupe u određenom trenutku [8]. Inkluzivni dizajn odnosi se na proizvode ili okruženja koje mogu koristiti svi bez obzira na starost, pol ili invaliditet. Njegovim razvojem i proširenjem ka inkluziji kojapored navedenih obuhvata i razmatra i kategorije zasnovane na rasnim podelama i razlikama, razlikama u prihodima, obrazovanju i kulturi, formiran je koncept šireg univerzalnog dizajna. [8] Deo Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetomkoji se odnosi na građenu sredinu, odnosno “Diskriminaciju u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina”, ,,Službeni glasnik RS“ 33/06. Inclusive design is "The design of mainstream products and/or services that are accessible to, and usable by, as many people as reasonably possible ... without the need for special adaptation or specialised design." British Standards Institute (2005) British Standard 7000-6:2005. Design management systems - Managing inclusive design - Guide Philips (2004) The Philips Index: Calibrating the Convergence of Healthcare, Lifestyle and Technology. A web-based survey of 1500 internet users aged 18-75, www.usa.philips.com

Појам: универзални дизајн, принципи универзалног дизајна Универзални дизајн Универзални дизајн подразумева пројектовање/дизајн производа, окружења, програма и услуга/сервиса на начин да буду употребљиви за све људе, до највећег могућег обима, без потребе за адаптацијом или специјализованим дизајном/пројектовањем. Универзални дизајн неће искључивати помоћна средства за специфичну групу особа са инвалидитетом у случајевима где је то неопходно. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom(A/RES/61/106), član 2. od 13. decembra 2006. godine, u Zakonu o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/2009,od 2.6.2009) Generalna skupština Ujedinjenih nacija je jednoglasno usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine. Konvencija je otvorena za potpisivanje i ratifikaciju od 30. marta 2007. godine. Konvencija je stupila na snagu 3. maja 2008. godine, nakon što je ostvaren dovoljan broj ratifikacija. Do sada je Konvenciju potpisalo 145 a ratifikovalo 87 država članica Ujedinjenih nacija. Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine a ratifikovala 31. jula 2009. godine (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", br. 42/2009 od 2.06.2009. godine). Universal design refers to broad-spectrum ideas meant to produce buildings, products and environments that are inherently accessible to both people without disabilities and people with disabilities. "Universal design" means the design of products, environments, programmes and services to be usable by all people, to the greatest extent possible, without the need for adaptation or specialized design. "Universal design" shall not exclude assistive devices forparticular groups of persons with disabilities where this is needed Convention on the Rights of Persons with Disabilities, Article 2: Definitions (A/RES/61/106)

Појам: универзални дизајн, принципи универзалног дизајна Principiuniverzalnog dizajna: 1: Ravnopravna upotreba Projekat/dizajn/objekat se može koristiti i ekonomski/tržišno je dostupan ljudima sa različitim mogućnostima (svim grupama korisnika, ljudi, svim osobama) 1a. Obezbediti ista sredstva upotrebe svim korisnicima: identična ukoliko je moguće; ekvivalentna ukoliko nije. 1b. Izbegavati segregaciju ili etiketitanje bilo kog korisnika. 1c. Obezbediti preduslove privatnosti, bezbednosti i sigurnosti podjednako za sve korisnike. 1d. Učiniti rešenje privlačnim svim korisnicima. 2: Fleksibilnost u upotrebi: Dizajn se može prilagoditi širokom opsegu individualnih potreba i sposobnosti. 2a. Obezbediti izbor načina korišćenja. 2b. Prilagoditi pristup i korišćenje i levorukima i desnorukima. 2c. Olakšati korisniku tačnost i preciznost upotrebe. 2d. Obezbediti prilagodljivost korisnikovoj brzini mišljenja i reagovanja. 3: Jednostavna i intuitivna upotreba Upotreba dizajn objekta/proizvoda/okruženja je lako razumljiva, bez obzira na korisnikovo iskustvo, znanje, jezičke veštine ili trenutni stepen koncentracije. 3a. Eliminisati nepotrebnu složenost. 3b. Biti dosledan očekivanjima i intuitivnom pristupu u korišćenju. 3c. Prilagoditi širok opseg pismenosti i jezičkih veština. 3d. Urediti/uskladiti informacije prema značaju. 3e. Obezbediti efektivno navođenje i povratnu reakciju/informaciju za vreme i nakon obavljanja datog zadatka.

Појам: универзални дизајн, принципи универзалног дизајна 4: Primetna informacija Dizajn predmet efektivno prenosi neophodne informacije korisniku bez obzira na njegove senzorne sposobnosti ili ambijentalne uslove. 4a. Koristiti različite komunikacione kodove (slikovne, verbalne, taktilne) za višestruku, opsežnu prezentaciju osnovne informacije. 4b. Obezbediti odgovarajuću razliku između osnovne informacije i njenog okruženja. 4c. Uvećati čitljivost suštinske informacije. 4d. Razdvojiti elemente na način da mogu biti opisani (odnosno olakšati davanje instrukcija i smernica). 4e. Obezbediti kompatibilnost sa različitim tehnikama ili uređajima koje koriste osobe sa senzornim ograničenjima. 5: Tolerancija greške Dizajn umanjuje opasnost od nepovoljnih/negativnih posledica nepredviđenih i nenameravanih (intutitivnih, slučajnih) akcija. 5a. Urediti elemente kako bi se minimizirali rizici (opasnost) i greške: ostvariti ristupačnost elemenata koji se u najvećoj meri koriste; rizične eliminisati, izolovati ili zaštititi/zabraniti. 5b. Obezbediti upozorenja o rizicima i mogućim greškama. 5c. Obezbediti sigurnosne mere. 5d. Onemogućiti nesvesno delovanje u procesima koji zahtevaju oprez/obazrivost. 6: Nizak stepen fizičkog napora Dizajn/projekat/proizvod se može efikasno i udobno koristiti sa minimumom napora. 6a. Omogućiti korisniku zadržavanje neutralnog telesnog položaja. 6b. Koristiti razumne operativne snage. 6c. Umanjiti mogućnost ponavljanje akcija/postupaka. 6d. Umanjiti mogućnost dugotrajnog fizičkog napora. 7: Veličina i prostor za pristup i upotrebu Obezbeđena je odgovarajuća veličena i prostor za pristup, doseg/dostupnost, manipulaciju/upravljanje i upotrebu bez obzira na veličinu, stav ili pokretljivost tela korisnika. 7a. Obezbediti čistu liniju vidljivosti/sagledivosti bitnih elemenata svakom korisniku bez obzira na položaj tela (sedeći ili stajaći položaj). 7b. Omogućiti komfornu dostupnost svih elemenata svakom korisniku bez obzira na položaj tela (sedeći ili stajaći položaj). 7c. Uzeti u obzir razlike u veličini šake i hvata; 7d. Obezbediti odgovarajući prostor za upotrebu pomoćnih uređaja (asistivne tehnologije) ili personalnu/ličnu asistenciju.

1946 1974 2000 2011 2012 1936 Diagrams for the winning entry of the Phase Shift Park (Taichung) competition by Philippe Rahmarchitectes and Catherine Mosbach (2011) Modulor by Le Corbusier (1946) Architectural Graphic Standards. Hoboken: Wiley, 2000 Body Measurements by Henry Dreyfuss Associates. MIT Press, 1974. Bauentwurfslehre by Ernst Neufert (1936) L’homme, mesures de toutes choses (2012) by Thomas Carpentier (ESA) особе са инвалидитетом медицински модел – био је заснован на концепту нормираног тела и конструисаних правила нормалности [ Foucoult]. (пацијенти, социјални случајеви; искључење, издвајање) социјални модел заснован на концепцији интеграције ... Говор о проблему особа са инвалидитетом осцилира између термина интеграције и инклузије: Интеграција (у односу на образовање деце) – просторна, социјална/друштвена и функционална интеграција – подразумева одређени вид асимилације особа са инвалидитетом у редовне установе, окружења (просторна, друштвена) које углавном остају неизмењени; Инклузијаподразумева прилагођавање окружења (просторно, друштвеног, функционално) у односу на права и потребе особа са инвалидитетом; подразумева континуирани процес промене друштва, контекста; инвалидитет схвата друштвено конструисаним, спољашњим проблемом друштвене заједнице и окружења. инклузивни социјални модел

Активности ИКС у промоцији и имплементацијистандардаприступачности 1.покретањеизрадеправилника 2. имплементацијау наставнипрограмУниверзитетау Београду, Архитектонскогфакултета 3. стручнопредавањенатемуприступачности, у оквирупрограмасекцијепројектаната, урбаниста и планера 4. заједничкапромоцијаТимазасоцијалноукључиванје и ИКС а, приконференцијиградоваСрбије 5. стручноповезивањесаосталиминституцијама, радипромовисањаПравилника о приступачности.

ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ_Мирјана Ђуричин, Драгана Васиљевић Томић, Ана Ждеро

ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ_Мирјана Ђуричин, Драгана Васиљевић Томић, Ана Ждеро

Presentation Transcript