Derivati na finansijskom tržištu

1. Derivatina finansijskom tržištu Mr Aleksandra Bradić-Martinović

2. Podela tržišta: • Promptna (gotovinska, keš) tržišta su ona na kojima se vrši isporuka i plaćanje odmah ili u roku od 2, 5, a maksimum 5 dana • Terminska tržišta su ona na kojima se obračun, plaćanje i isporuka vrše određenog dana u budućnosti

4. Osvrnimo se – malo istorije • Prvi oblici terminskog poslovanja pojavili su skoro paralelno u 17. veku u Holandiji i Japanu (Tulipomanija) • Prvi pravi terminski poslovi, ipak, se vezuju za sredinu 19. veka i Londonsku berzu metala (LME – London Metal Exchange) • Problem: ugovori nisu bili standardizovani i nije postojao institucionalni mehanizam garancije

5. Osvrnimo se – malo istorije • Skoro paralelno, u SAD, na Čikaškoj berzi (CBOT - Chicago Board of Trade) pojavljuju se terminski poslovi • Uvode se i poboljšanja u odnosu na prve oblike, standardizuje se količina, način plaćanja i isporuka, a 1874. kreirana je i prva klirinška kuća kao garant plaćanja

6. Osvrnimo se – malo istorije • Terminski poslovi zasnovani na robi i derivati koji su proistekli iz tih poslova imaju dugu tradiciju • Iskustvo sa robnim derivatima pomoglo je prilikom kreiranja finansijskih derivata • Finansijski fjučersi pojavili su se 1972. godine • Opcije – 1973. godine

7. Rizici povezani sa derivatima • Tržišni rizikje rizik nepredvidive promene vrednosti otvorene pozicije, koji izvire iz promena cene osnovnog predmeta trgovanja – ovim rizikom se uspešno upravlja putem portfolia • Rizik likvidnosti - Pošto strategije obično predviđaju prodaju hartija kada cene padaju, talasi prodajnih naloga istovremeno pogađaju tržište, čime dovode do kolapsa cena i sloma tržišta

8. Rizici povezani sa derivatima • Kreditni rizikproizlazi iz (ne)mogućnosti da ugovorne strane ispune svoje obaveze • Pravni rizik – mogućnost zabrane trgovine određenim derivatima, kao i dvosmisleno tumačenje vrste klijenata kojima bi trebalo dozvoliti da trguju derivatima • Sistemski rizik

9. Forvord (forvard) • Forvord je tipičan terminski ugovor koji sadrži sve potrebne elemente terminske trgovine • Forvordi nisu standardizovani ugovori • Cene nisu transparentne • Forvordima se ne može trgovati na berzi • Ne postoje mehanizmi zaštite

10. Fjučersi - definicija • Fjučersi su visokostandardizovani finansijski instrumenti • Njima se može trgovati na berzi, pa time imaju veći stepen likvidnosti (likvidni terminski ugovori) • Odgovor na pitanje: a ko će kupiti od mene ako želim da prodam, jer predviđam gubitak?

11. Fjučersi - definicija • Fjučersi su obaveze da se kupi ili proda određena roba ili finansijski instrument, na tačno određeni dan, po tačno određenoj ceni. • Najšire posmatrano oni se bave budućom cenom koja se procenjuje u sadašnjosti (kakva će biti cena stoke u oktobru ove godine ili kakav će biti odnos dolara prema euru kroz godinu dana?)

12. Fjučersi - definicija • Svaki fjučers ugovor je vrlo precizno definisan, prema količini • 1 FT na žito = 5000 bušela • 1 FT na benzin = 42.000 galona… • 1 FT na T-bonds = nominalna vrednost $100.000 • Uz to je definisan i kvalitet, do detalja • Kad je isporuka (mesec, ne datum) • Mesto isporuke, grad, luka…

13. Fjučersi • Prilikom potpisivanja ugovora i kupac i prodavac plaćaju depozit koji je deo vrednosti celokupne količine kupljene robe (5-15%) • U tim transakcijama pojavljuje se institucionalni mehanizam zaštite KLIRINŠKA KUĆA

14. Fjučersi • Cene fjučersa se svakodnevno objavljuju u fin. izveštajima, tako da klirinška kuća vrši prilagođavanja na računima depozita kupaca i prodavaca, u zavisnosti od kretenja cena. • To se vrši prebacivanjem sredstava sa računa kupca na račun prodavca i obrnuto.

15. Fjučersi • Najveći broj fjučers ugovora nikad se ne realizuje, tj. ne dolazi do fizičke isporuke aktive, već se samo isplaćuje razlika u ceni • Kod forvorda realizacija je u praktično 100%, a kod fjučersa 2%

16. Fjučersi - pozcije

17. Jezik fjučersa

19. Sistem margina • Inicijalna margina (Initial Margin) – obavezna je za započinjanje trgovine. Kod brokersko-dilerska kuće otvara se poseban račun i u momentu potpisivanja ugovora učesnici (i kupac i prodavac) polazu depozit (marginu) u iznosu od 5-15% od visine potpisanog ugovora

20. Sistem margina • Margina održavanja (Maintenance Margin) – su minimalni iznosi sredstava koje učesnici moraju da imaju na svojim računima. Ti iznosi se kreću 75-80% od inicijalnih margina. Ukoliko iznos padne ispod te granice, klirinška kuća zahteva od klijenta da uplati dodatna sredstva i obezbedi minimalni nivo.

21. Sistem margina • Dnevno prilagođavanje (Marking to Market) – svakog dana klirinška kuća automatski obračunava i prebacuje sa računa na račun gubitke i dobitke. • Kod fjučersa se u najvećem broju slučajeva vrši samo poravnanje računa, a ne i isporuka aktive

22. Mehanizam funkcionisanja fjučersa u praksi • I Dan kupovine-prodaje ugovora – Kupac kupuje, prodavac prodaje i oba učensnika polažu inicijalnu marginu • II Životni vek fjučersa – Svakodnevno se vrši prilagođavanje pozicija kupca i prodavca • III Dan dospeća – Robni fjučersi (prodavac predaje robu, kupac plaća), Finansijski fjučersi (vrši se isplata razlike u ceni – “prebijanje”)

23. Primer(Izvor: J.Hull, Options, Futures & Other derivatives, Prentice Hall, 2003, s. 25) • Kupujemo dva decembarska fjučersa na zlato 1. juna 1993. godine po tekućoj fjučers ceni zlata od $400 po unci (1 unca = 28,35gr). Jedan fjučers ugovor standardizovan je na 100 unci zlata, tako da mi faktički kupujemo 200 unci ukupno. Kupovina nas košta 200 unci x $400 = $ 80.000

24. Primer • Shodno logici trgovanja fjučersima, mi ne moramo da imamo taj novac kod sebe, već broker od nas traži da otvorimo račun margine (Margin Account) na koji ćemo odmah uplatiti inicijalnu marginu (Initial Margin) koja je 5% od ukupne vrednosti trgovine, tj. $4000.

26. Fjučers cene • Fjučers cene se svakodnevno objavljuju u finansijskim izveštajima. • Čitanje izveštaja o fjučersima podrazumeva, pre svega, poznavanje tablice meseci. • ZGM07 je fjučers na zlato koji ističe u julu 2007

28. Izveštaj o cenama • Prva kolona prikazuje datum isteka ugovora • Open – cena po kojoj je izvršena prva transakcija u toku tog dana • HighiLow – najviša i najniža cena po kojima je trgovano tog dana • Settle (settlment price) – prosečna cena u poslednja dva minuta trgovanja (važna obračunska kategorija za klirinšku kuću) • Open interest – broj zaključenih ugovora u toku prethodnog trgovinskog dana

29. Ko najviše trguje fjučersima? • Hedžeri (headgers) – trgovinom fjučersima oni se štite od rizika koji može nastati promenom cene osnovne aktive. Za njih su fjučersi instrumenti hedžinga. To su najčešće proizvođači osnovne aktive.

30. Ko najviše trguje fjučersima? • Špekulanti (speculators) – trgovinom fjučersima oni ostvaruju profit, i to je njihov osnovni motiv trgovanja. Ove trgovce ne zanima osnovna aktiva, već razlika u ceni. • Kada očekuju rast cene -> zauzimaju duge pozicije • Kada očekuju pad cene -> zauzimaju kratke pozicije

31. Tipovi špekulanata • Skalperi (Scalpels) – reaguju i na najmanje promene cena u toku dana. Trguju velikim iznosima i retko zadržavaju pozicije preko noći. • Dnevni trgovci (Day Traders) – njihov način trgovanja je sličan kao kod skalpera, ali oni trguju samo u toku jednog dana.

32. Tipovi špekulanata • Pozicioni trgovac (Position Trader) – Zadržava i duže svoju poziciju, u zavisnosti od situacije. Često koristi tzv. strategiju spreda, ulazeći u duge i kratke pozicije po različitim cenama.

33. Vrste fjučersa • Robni fjučersi su najstariji • metali (bakar, aluminijum, cink, olovo, srebro, zlato…) • poljoprivredni proizvodi (žitarice: pšenica, ječam, raž, kukuruz; soja, pirinač, uljarice, kafa, šećer, pamuk, kaučuk, meso, sir, buter…) • industrijske sirovine (nafta, zemni gas, rude, guma…) • Najveće berze: Chicago Board of Trade (CBOT), Chicago Merchanile Exchange (CME), Coffee, Sugar and Cocoa Exchange (CSCE), London Metal Exchange (LME), Marche a Terme International de France (MATIF)

34. Vrste fjučersa • Finansijski fjučersi – prvi je kreiran 1972. godine na Međunarodnom monetarnom tržištu (International Monetary Market – IMM) koji predstavlja diviziju Čikaške merkantilne berze (CME). To je bio valutni fjučers • Finansijski fjučersi predstavljaju finansijske derivate koji su kreirani na različite druge finansijske instrumente.

35. Podela finansijskih fjučersa • Podela se vrši prema finansijskom instrumentu koji je u osnovi: • Valutni ili devizni: osnovna aktiva su devize, odnosno visina deviznog kursa, a najčeče valute su $, €, YEN, CHG, GBP… Veoma su pogodni za fin. insitucije kao instrumenti hedžinga. Najveće berze: International Monetary Market in Chicago (IMM), Lodnon International Financial Futures Exchange (LIFFE)

36. Podela finansijskih fjučersa • Kamatni fjučersi ili fjučersi na kamatnu stopu su efikasno sredstvo zaštite od negativnih uticaja promena kamatnih stopa. Organizovana trgovina počinje 1975. godine u Čikagu. • Fjučersi na druge HoV – npr. obveznice kompanija, obične i preferencijalne akcije, itd.

37. Podela finansijskih fjučersa • Fjučersi na tržišne indekse – berzanski indeksi odražavaju promene u visini cena akcija na berzama. Oni se sastavljaju od hipotetičkog portfolia akcija koje najbolje reprezentuju strukturu akcija kojima se na berzi trguje. Ovi fjučersi predstavljaju, uslovno rečeno, određenu vrstu lutrije u kojoj dobijaju oni subjekti koji bolje predviđaju kretanje tržišnih indeksa.

38. Najpopularniji tržišni indeksi na koje se formiraju fjučersi: • SP500 (Standard & Poors 500) • NYSE Composite (složeni indeks njujorške berze) • FT-SE 100 (Financial Times 100 – Indeks Londonske berze • DAX 30 (Berza u Frankfurtu) • NIKKEI 225 stock average (Tokio) • CAC 40 (Berza u Parizu)

39. OPCIJE

40. Opcije - definicija • Forvordi i fjučersi su pravi terminski ugovori, ali opcije to nisu (nemaju sve potrebne atribute) • Opcija je pravo, ali ne i obaveza da se kupi (call) ili proda (put) određeni osnovni instrument (aktiva, roba, hartija od vrednosti itd.) po unapred ugovorenoj ceni (strike – exercise price), do tačno određenog dana u budućnosti. • Opcija je ugovor dve strane

41. Opcije – istorijski osvrt • Na Londonskoj berzi, 20tih godina 19. veka prvi put su se pojavili oblici opcija koji su se zvali “calls” i “puts” • Sredinom 19. veka na CBOT, posle forvorda i fjučersa, sa uspehom je razvijen sistem robnih opcija • Finansijske opcije, međutim, nemaju tako dugu istoriju • Savremena organizovana trgovina počela je 1973. godine na CBOE (Chicago Board Options Exchange)

42. Opcije • Spadaju u kategoriju pod nazivom “kontigentna ili uslovna prava” (contigent clame) • Opcije pružaju mogućnost da se odluka o kupovini ili prodaji donese u hodu, ako se tržište kreće u pravom smeru

43. Opcije - definicija • Odnosi se regulišu opcionim sporazumom (Option Contract), u kome se kupcu opcije daje pravo da kupi ili proda određenu aktivu po fiksnoj (unapred ugovorenoj ceni) u okviru određenog perioda vremena. Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima obavezu, po istom sporazumu, da uradi ono što vlasnik od njega traži, dakle da proda ili kupi određenu aktivu, u određenom periodu vremena i po ugovorenoj ceni.

44. Opcije - definicija • Kupac opcije (holder) ima tri mogućnosti: • Da iskoristi opciju • Da opciju proda na sekundarnom tržištu • Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne) • Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je najviše određen odnosom cena tekuće tržišne cene aktive i ugovorene cene

45. Opcije - definicija • Prodavac (writer)mora da izvrši preuzetu obavezu, ali ako se u međuvremenu predomisli, na raspolaganju mu stoje dve mogućnosti: • Da pokuša da se nagodi sa kupcem • Da nađe drugog subjekta koji će preuzeti ugovornu obavezu

46. Tipovi opcija • Evropski tip – predstavlja opciju koju vlasnik može da iskoristi samo na dan dospća. Ne može je koristiti pre, već isključivo na dan koji je naznačen na opciji (Expiration Date). • Američki tip – predstavlja opciju koju vlasnik može da iskoristi bilo kog dana do momenta kupovine pa do roka dospeća. Ovaj tip je mnogo složeniji, što posebno dolazi do izražaja u procesu vrednovanja opcije.

47. Opcije - cene • Strajk cena (strike price) je cena po kojoj će se transakcija izvršiti (ako se ikada izvrši). Strajk cenu utvrđuje berza. • Tržišna cena (market price) je ona po kojoj se trguje opcijama i ona raste ili pada u zavisnosti od ponašanja osnovne aktive

48. Opcije • Za razliku od fjučersa, opcije se obično iskoriste ako cena predmeta opcije dostigne strajk cenu • Odnos između cene akcije (ili druge aktive koja je predmet opcije) i strajk cene su veoma značajne

49. Opcije – dobitak i gubitak • Kupovinom opcija može se ostvariti dobit na osnovu promene cene • Bez obzira na vrstu opcije, potencijalni gubitak svodi se na premiju, iznos koiji se plaća za kupovinu opcije (ograničen rizik)

50. Opcije - pozicije