Advertisement
1 of / 12

Rano iskustvo


. Platon (428.-348. p.n.e.): Prvi korak je najva

Download Presentation

Rano iskustvo

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use only and may not be sold or licensed nor shared on other sites. SlideServe reserves the right to change this policy at anytime.While downloading, If for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.











- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -




Presentation Transcript


Rano iskustvo

Rano iskustvo


  • Platon (428.-348. p.n.e.): Prvi korak je najvažniji, naročito kada se radi o mladim i nežnim osobama. To je vreme kada se one formiraju i kada svaki utisak koji im priredimo ostavlja trajni trag.

  • Kvintilijan (35-100 n.e.): Po prirodi smo najuporniji u onome što smo upili u detinjstvu, kao što miris kojim se impregniraju lađe dok su nove ostaje u njima ...

  • Džon Lok (1632-1704): Mali ili gotovo neosetni utisci iz našeg ranog detinjstva imaju vrlo važne i trajne posledice


  • J. B. Votson (1928): Kada dete napuni tri godine, već je postavljen čitav njegov emocionalni plan, kao i njegova emocionalna dispozicija.

  • S. Frojd (1949): Izgleda da se neuroze dobijaju samo u ranom detinjstvu (do šeste godine)...psihološki, dete je otac čoveka


Zna aj ranog iskustva

Značaj ranog iskustva

  • Psihoanaliza

  • Teorije učenja


Psihoanaliti ki pristup izu avanju zna aja ranog iskustva

Psihoanalitički pristup izučavanju značaja ranog iskustva

  • Značaj ranog detinjstva kao formativnog perioda u razvoju ličnosti i karaktera

    Frojdova teorija razvoja ličnosti

  • Posledice ranog negativnog iskustva po mentalno zdravlje i funkcionisanje ličnosti

    Afektivno lišavanje

    Hospitalizam


  • Džon Bolbi: Afektivna vezanost (attachment)- odnos između deteta i roditelja koji se uspostavlja tokom prvih meseci života na osnovu urođene potrebe deteta za kontaktom

  • Rene Špic: Hospitalizam-negativne psihofizičke posledice afektivnog lišavanja usled hospitalizacije ili odvajanja uopšte


Istra ivanje zna aja ranog iskustva u okviru teorija u enja

Istraživanje značaja ranog iskustva u okviru teorija učenja

  • Utiskivanje

  • Izlaganje draži (držanje u ruci, elekrični šokovi)

  • Senzorno lišavanje


Klasi na teza o ranom iskustvu nikla u okviru psihoanalize i teorija u enja

Klasična teza o ranom iskustvu(nikla u okviru psihoanalize i teorija učenja)

  • Period ranog detinjstva predstavlja senzitivni ili kritični period razvoja

  • Efekti ranog iskustva su trajni i ireverzibilni

  • Efekti ranog iskustva su globalni (opšti)


Klark i klark rano iskustvo mit ili injenica

Klark i Klark : Rano iskustvo, mit ili činjenica

  • Klarkovi analiziraju tri grupe studija:

  • Studije na deci odrasloj u uslovima ekstremno teškog socijalnog lišavanja (izolacije)

  • Studije o razvoju domske dece i dece gajene u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima

  • Studije o delovanju kompenzatornih programa

    -


Studije na deci odrasloj u uslovima ekstremno te kog socijalnog li avanja izolacije

Studije na deci odrasloj u uslovima ekstremno teškog socijalnog lišavanja (izolacije)

-Psiholingvistička studija jednog modernog divljeg deteta, S. Kertis- potvrđuje ireverzibilno negativno dejstvo ranog jezičkog lišavanja

- Studija blizanaca ; J. Koluhova – ukazuje da su efekti ranog negativnog iskustva nadoknadivi


Studije o razvoju domske dece i dece gajene u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima

Studije o razvoju domske dece i dece gajene u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima

  • Deca iz Kreša u Libanu, Denis – rano detinjstvo (prve dve godine) je kritičan period za razvoj inteligencije

  • Gvatemalska studija, Kegan – efekti ranog iskustva su nadoknadivi


Dejstvo kompenzatornih programa

Dejstvo kompenzatornih programa

  • Efekte treba tumačiti u kontekstu sadržaja primenjenih programa i testova evaluacije

  • Efekti su bolji u domenima u kojima je stepen početnog zaostajanja manji

  • Dugotrajni programi dodatne stimulacije daju bolje efekte od kratkotrajnijih

  • Efekti su bolji što je raniji uzrast na kome se počinje sa primenom programa