NIRNBERŠKI   PROCES
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 15

NIRNBERŠKI PROCES PowerPoint PPT Presentation


  • 78 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

NIRNBERŠKI PROCES. SARA BOROJEVIĆ 8c.

Download Presentation

NIRNBERŠKI PROCES

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Nirnber ki proces

NIRNBERŠKI PROCES

SARA BOROJEVIĆ 8c


Nirnber ki proces

Nirnberški proces ili Nirnberško suđenje je bilo suđenje istaknutim članovima političke ,vojne i ekonomske elite nacističke Nemačke. Pod pojmom suđenja u Nirnbergu podrazumevaju se i suđenja nižim zvaničnicima, ukupno 12 takvih suđenja, pred američkim vojnim tribunalima (vidi Naknadna nirnberška suđenja). Glavno nirnberško suđenje trajalo je od 20. novembra 1945 do 1. oktobra 1946. godine, a odvijalo se u Nirnberškoj palati pravde.


Nirnber ki proces

Nastanak suda

Međunarodni vojni tribunal imao je zanimljivu predistoriju. Dileme kako rešiti problem nacističkih ratnih zločina javile su se još 1942. godine kada je Vinston Čerčil, revoltiran ponašanjem, zločinačkim postupcima i načinom ratovanja fašista, predlagao egzekucije po kratkom postupku i posebnom zakonu, od čega je odustao pod uticajem SAD.


Nirnber ki proces

Na Teheranskoj konferenciji J.V.Staljin daje još rigorozniji predlog o neselektivnom streljanju pedeset do sto hiljada nemač-kih oficira (iskustvo SSSR-a u streljanju poljskih oficira u Katovicama). Ovog puta i sam Čerčil se usprotivio streljanju oficira koji nisu imali učešća u zlo-činima. Jedan od planova iz tog vremena bio je i plan Henrija Morgentaua, ameri-čkog sekretara trezora, o denacifikaciji Nemačke kroz raseljavanje, prinudan rad i ekonomske represije. Ovoga puta SSSR se usprotivio tražeći sudske procese.


Nirnber ki proces

Posle pregovora na konferencijama u Teheranu, Jalti i Potsdamu buduće su-đenje regulisano je Londonskim sporazumom od 8. avgusta 1945. godine. Spisak budućih optuženika ograničen je na veće ratne zločince evropskih sila osovine. Pravni osnov nađen je u sporazumu o predaji Nemačke, koji je vlast nad Nemačkom državom dao Savezničkom kontrolnom veću i tako omogućavao formiranje organa sa pravnom jurisdikcijom. Predmet rada tribunala ograničen je na povrede pravi-la ratovanja u periodu posle 1. septembra 1939. g. do kapitulacije.


Nirnber ki proces

Predstavnici SSSR-a su se zalagali da suđenja budu održana u Berlinu, što SAD nisu prihvatile jer su htele da suđenje bude u njihovoj kontrolnoj zoni. Nirnberg je bio pogodan i zato što je imao i jednu od retkih očuvanih velikih sudnica i veliko zatvorsko odeljenje. Uz to bio je poznat kao grad nacističkih zborovanja pa je suđenje nacistima baš u tom gradu imalo značajnu simboliku.


Nirnber ki proces

Svaka od četiri velike sile pobednice imenovala je po jednog sudiju, njegovu zamenu i tužioce. Sastav je bio sledeći:Pukovnik ser Džefri Lorens (Velika Britanija, sudija i predsedavajući Veća), ser Norman Birket ( zamena),Frensis Bidl (sudija, SAD) i Džon Parker (zamena),Anri Donedje de Vabr (sudija, Francuska) i Rober Falko (zamena),General-major Jona Nikičenko (sudija, SSSR) i potpukovnik Aleksandar Volčkov (zamena).Tužioci : general-pukovnik Roman Rudenko (SSSR), Robert Džekson (SAD), ser Hartli Šokros (Velika Britanija) i Fransoa de Menton i Ogist Šampetje de Rib (Francuska).


Nirnber ki proces

Optuženi i presude

Pred međunarodnim vojnim tribunalom bilo je optuženo 24 lica i 6 organizacija . Optužnice su bile različite ali su svi bili optuženi za neko ili za sva od sledeća četiri krivična dela:Učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri za sprovođenje zločina protiv mira.Planiranje, započinjanje i vođenje agresorskih ratova i drugih zločina protiv mira.Ratni zločini.Zločini protiv čovečnosti.


Nirnber ki proces

Francuske sudije predlagale su da se smrtne kazne izvršavaju streljanjem za osuđena vojna lica kako je to bila praksa vojnih tribunala - ali su se Bidl i sovjetske sudije usprotivile.Oni su smatrali da su ova lica prekršila sva vojna etič-ka pravila i da nisu dostojna streljačkog voda tako da je utvrđeno da se smrtna kazna izvršava vešanjem.


Nirnber ki proces

Osuđeni na vremenske kazne izdržavali su kaznu u zatvoru Špandau u Berlinu.

Od organizacija su optužene:Rukovodstvo nacističke partije (Reichsregierung)Schutzstaffel (SS)Sicherheitsdienst (SD)GestapoSturmabteilung (SA)Vrhovna komanda Nemačke armije (OKW).


Nirnber ki proces

Od ovih organizacija za zločine nisu proglašene krivim Reichsregierung, Vrhovna komanda Nemačke armije, Sturmabteilung jer se najveći deo zločina ove organizacije desio pre početka rata i nije bio istraživan i deo SS-a poznat kao Reiter-SS.


Nirnber ki proces

Tok suđenja  

Međunarodni vojni tribunal zvanično jekonstituisan 18. oktobra 1945.g. u zgradi Vrhovnog suda u Berlinu. Prvom sednicom Suda predsedavao je sovjetski predstavnik Jona Nikičenko. Za predsednika suda je dogovorom saveznika izabran ser Džefri Lorens, britanski predstavnik.


Nirnber ki proces

Svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi, posle čega je počelo izlaganje dokaza protiv optuženih lica kao grupe. Izlaganje dokaza trajalo je do 18. decembra 1945. godine. Najveći utisak na javnost ostavili su stravični filmski snim-ci nacističkih zločina, kao i materijalni dokazi iz koncentracionog logora Bu-kenvald, gde je komandantova supruga volela da tetoviranu ljudsku kožu koristi kao abažure za lampe i druge delove nameštaja a ljudska glava je korišćena kao držač za knjige.

Optužnice protiv optuženih lica i organizacija podignute su 19.oktobra 1945.g. a samo suđenje započelo je mesec dana kasnije, 20. novembra 1945. godine. Pre početka suđenja optuženi su se nalazili u zatvoru u Luksemburgu. Optuženi Robert Lei je 25.oktobra u zatvoru uspeo da izvrši samoubistvo.


Nirnber ki proces

Posle izvođenja dokaza za grupu optuženih lica počelo je izlaganje dokaza protiv kriminalnih organizacija, koje je trajalo do 8. januara 1946. godine. Prilikom izlaganja dokaza protiv Nemčake vrhovne komande posebno se istakao pukov-nik Telford Tejlor što će ga preporučiti za položaj glavnog tužioca na kasni-jim nirnberškim suđenjima.

Zatim su sledili dokazni postupci protiv svakog optuženog pojedinačno. U ovim postupcima smenjivali su se tužioci iz svih zemalja saveznica, pa su tako dokazi protiv optuženih izlagani u fazama (američka, britanska, francuska i ruska).Najpotresnija svedočenja vezuju se za zločine u Aušvicu kao i za potresne filmove zločina počinjenih na teritoriji SSSR-a. Za optužbe protiv visokih nemačkih vojnih zvaničnika Geringa, Jodla i Kajtela posebno je bilo bitno svedo-čenje feldmaršala Fridriha Paulusa.Izlaganje optužbe završeno je 6.03.1946.g.


Nirnber ki proces

Posle dužeg većanja, presude su donete 1. oktobra 1946. godine, 7 godina i mesec dana posle početka Drugog svetskog rata. Optuženi su uložili žalbe Savezničkom kontrolnom veću kao drugostepenoj instanci, koje je sve žalbe odbilo i potvrdilo presude 13. oktobra 1946. godine. Herman Gering je uspeo da izbegne vešanje i izvrši samoubistvo prokrijumčarenom pilulom cijanida u noći između 15. i 16. oktobra. Svi osuđeni na smrt obešeni su 16. oktobra 1946. godine čime je završen glavni Nirnberški proces.


  • Login