120 likes | 320 Views
Predmet:BIOLOGIJA Profesor Gordana Ostojic F ОТОСИНТЕ ZA. Фотосинтеза (гр. photo –светлост, sinthesis–спајање) је процес у којем се синтетише органска материја од неорганске и ослобађа с e кисеоник, неопходан за опстанак аеробног живота на Земљи.
E N D
Фотосинтеза(гр. photo –светлост, sinthesis–спајање) је процес у којем се синтетише органска материја од неорганске и ослобађа сe кисеоник, неопходан за опстанак аеробног живота на Земљи. • Суштински, фотосинтеза је круцијелни услов опстанка живота на Земљи, јер обезбеђује храну за све хетеротрофне организме, као и кисеоник за све облике живот
У моменту када пигменти апсорбују фотоне видљивог дела сунчевог спектра, отпочиње врло комплексан процес фотосинтезе, који се састоји од низа реакција, које се могу сврстати у две фазе : 1)светла (фотохемијска) фаза У првој реакцији која се одвија уз присуство светлости, сунчева енргија претвара се у хемијску; у дргој реакцији врши се фотолиза вое, приликом чега настају протони водоника Н+и дослобађа се О2
2)тамна фаза–која је • независна од светлости, и у њој новона- • стали Н+протони бивају укључени у • Калвинов циклус, који представља низ • комплексних биохемијских реакција у • којима уз асимилацију СО2 долази до • синтезе моносахарида • Моносахариди настали процесом фотосинтезе даље служе као основа за синтезу дисахарида и сложенијих угљених хидрата (скроб, целулоза) као и масти и протеина.
На процес фотосинтезе утичу одређени • унутрашњи фактори, као нпр. старост лишћа, здравствено стање биљке , • способност регулације стома преко којих се врши апсорпцијa co2 • Такођеутичу и неки спољашњи фактори, као нпр. влажност ваздуха, • температура (оптимум 20°-30°С), концентрација СО2 • интензитет светлости (при слабој светлостифотосинтеза је спора, повећањеминтензитета светлости, убрзава се и процес фотосинтезе али опет доодређенe границе.
ХЕМОСИНТЕЗА • Хемосинтеза представља биолошку конверзију неорганске материје или метана у органску материју, и то кроз процес оксидације. Тачније, енергија ослобођена оксидацијом неорганске материје користи се за синтезу органских молекула • Према супстрату који оксидишу разликујемо:
1)Азотнебактерије –називају се и азотофиксатори или нитрификационе бактерије; живе у земљи, често у симбиози са биљкама из фамилије лептирњаче (на корену луцерке, детелине, грашка, соје). Ово су аеробни организми који амонијак преводе у азотова једињењга уз ослобађање енергије, вршећи тако нитрификацију земљишта. Прва фаза је превођење амонијака до нитрита, а друга нитрита до нитрата. • 2NH3+ 3O22HNO2+ 2H2O + 660J нитрозомонас • 2HNO2+ O2 2HNO3 + 160Jнитробактер
2)Сумпорне бактерије –настањују топле изворе и баре; оксидишу водоник сулфид и сумпор до сумпорне киселине уз ослобађање енергије, која се даље користи у синтези органске материје • 2H2S+О22H2O + 2S + 510 kJ • 2S+3О2+ H2O 2H2SО4+ 1180 kJ • 3)Гвожђевите бактерије –настањују воде богате феро-једињењима (Fe2+), која оксидацијом преводе у фери-једињења (Fe3+) уз продукцију енергије • 4)Водоничне бактерије –да би добиле енергију врше оксидацију водоника до молекула воде
5) Метанске бактерије –називају се и матанотрофне бактерије; врше оксидацију метана у метанол и имају есенцијалну улогу у његовом уклањању из атмосфере, • 4)Водоничне бактерије –да би добиле енергију врше оксидацију водоника до молекула воде • 5) Метанске бактерије –називају се и матанотрофне бактерије; врше оксидацију метана у метанол и имају есенцијалну улогу у његовом уклањању из атмосфере,