kraj odoja tva izme u 2 i 3 godine
Download
Skip this Video
Download Presentation
KRAJ ODOJAŠTVA između 2. i 3. godine

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 20

KRAJ ODOJAŠTVA između 2. i 3. godine - PowerPoint PPT Presentation


  • 59 Views
  • Uploaded on

KRAJ ODOJAŠTVA između 2. i 3. godine. Biološko sazrevanje Opažajno-motorna koordinacija Hodanje Manuelna spretnost Kontrola pražnjenja Novi oblici mišljenja Završetak senzomotornih faza- reprezentacija Ovladavanje postojanošću objekta Rešavanje problema Igra Imitacija

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' KRAJ ODOJAŠTVA između 2. i 3. godine' - renjiro-wada


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
kraj odoja tva izme u 2 i 3 godine

KRAJ ODOJAŠTVAizmeđu 2. i 3. godine

Biološko sazrevanje

Opažajno-motorna koordinacija

Hodanje

Manuelna spretnost

Kontrola pražnjenja

Novi oblici mišljenja

Završetak senzomotornih faza- reprezentacija

Ovladavanje postojanošću objekta

Rešavanje problema

Igra

Imitacija

Razvoj sposobnosti kategorizacije

Prve reči

Razvoj odnosa dete – staratelj

Afektivne vezanost i obrasci afektivne vezanosti

Novi doživljaj sebe

Svest o standardima

Prepoznavanje sebe

biolo ke promene
Biološke promene
  • Stopa rasta niža- prosek visine 73-96 cm i težine od 9-15 kg
  • Veze unutar kore velikog mozga bivaju mijelinizirane (frontalni i prefrontalni korteks)- vizuo-motorna koordinacija.
  • Veze između velikog mozga i moždanog stabla- emocionalne reakcije i analiza senzornih informacija
  • Neuroni mozga dostižu zrelu dužinu i gustinu, usporava se brzina rasta mozga.
  • Osnov za složene psihičke funkcije- svest o sebi, volja, rešavanje problema, usvajanje jezika
motorni razvoj
Motorni razvoj

Sve veća kontrola nad nekoliko mišićnih sistema:

Hodanje (toddlers)- uspravan položaj, smenjivanje nogu, prebacivanje težine, procena vizuelnih informacija, procena situacije; penjanje i silazak niz stepenice (17m.), trče, skaču (24 m.) Samostalno kretanje- veća autonomija

Manuelna spretnost- jedu kašikom i podižu male objekte, seku makazama, listaju knjigu, ređaju toranj od 6 kocki, drže čašu bez prosipanja, oblače se bez dugmića- 2,5 god.

Kontrola pražnjenja (bešike i creva)- veza sa korteksom. Od 2 god. danju, a od 3 god. noću. Početak obuke od 6m do 20 m. Analni stadijum psihoseksualnog razvoja-Frojd; analni karakter- potreba za kontrolom i nezavisnošću- tvrdoglavost, tvrdičluk, pedantnost vs. neurednost, rasipništvo

kognitivne sposobnosti
Kognitivne sposobnosti

Kraj senzomotornog perioda

  • 5. faza- tercijerne kružne reakcije 12-18 mes.-odnos akcija i objekta-eksperimentalne varijacije
  • 6. faza- reprezentacije 18-24mes.- izvode akciju mentalno, misle o objektima koji nisu prisutni- mentalne umesto direknih akcija (uviđanje, izgranja sredstva)

Postojani objekat

  • 5. faza- traži objekat na novom mestu ako je videlo da je premešten; ako nije videlo, zbunjeno odustaje
  • 6. faza-nastavlja sa traganjem za objektom i nakon nevidljivih premeštanja; više ne odustaju od traganja ako ne nađu objekat na mestu.
kognitivne sposobnosti1
Kognitivne sposobnosti

Rešavanje problema

  • postaje namerno; do rešenja se dolazi sistematično, bez velikog broja pokušaja i pogrešaka (provlačenje štapa kroz ogradicu).
  • Koriste se informacije koje nisu direkno dostupne čulima (6. faza senzo-motornog razvoja) – zaključivanje na osnovu reprezentacije objekata
kognitivne sposobnosti2
Kognitivne sposobnosti

Igra – “više od igre”

  • od usmerenosti na varijacije u obrascima pokreta do fiktivne upotrebe objekata u imaginarnim situacijama.
  • 12-18m-korišćenje predmeta u igri slično realnoj funkciji
  • 18-24 m- simbolička igra- koriste predmet kao da je neki drugi-simbolično predstavljanje.
  • Faze “kao da” ponašanja – od korišćenja sebe kao sredstva za izvođenje zamišljene aktivnosti (“kao da spava”, 1-1.5 god. ), preko supstituta predmeta kao da je neki drugi, do pripisivanja aktivnosti drugom objektu (lutka ide da spava)
  • Experiment- zaključivanje po analogiji preko supstituta objekta- model sobe reprezentuje stvarnu sobu- uspešno nalazi skriveni predmet sa 2.5-3 god.
kognitivne sposobnosti3
Kognitivne sposobnosti
  • 4 tipa igre- Smith
    • lokomotorna- trčanje, skakanje
    • igra sa objektima-manipulisanje
    • socijalna igra-sa kontaktom ili saobjektima
    • igra izmišljanja– značenje objekata i situacija jeizmenjeno da odgovara zamišljenoj situaciji
  • Četvrti oblik-specifičan za ljudsku vrstu, ostali oblici i kod drugih mladunaca
  • Vigotski- zona narednog razvoja -igra kao potporni sistem za razvoj naprednijih aktivnosti – bezbedno “kao da” uvežbavanje; pozitivni efekti nedovoljno istraženi

Značaj

  • razvoj simboličkog mišljenja-reprezentacije
  • uvežbavanje aktivnosti na bezbedan način
kognitivne sposobnosti4
Kognitivne sposobnosti

Imitacija

  • tokom prve godine-neposredna imitacija- socijalni osmeh
  • Pijaže -odložena imitacijakrajem 2. god. kao rezultat sposobnosti reprezentovanja odsutnih objekata
  • Noviji podaci ukazuju da se odložena imitacija može pojaviti nekoliko meseci ranije.
  • Imitacija= akomodacija postojećih šema na nove situacije
  • Imitacija i simbolička igra- dve strane istog novčića
kognitivne sposobnosti5
Kognitivne sposobnosti

Kategorisanje - faze razvoja:

  • prepoznavanje sličnosti–12m.
  • prave poseban prostor u okviru koga izdvajaju jednu vrstu objekata u skladu sa kriterijumom odraslih - 18m.
  • sukcesivno svrstavanje u 2 kategorije - 24 m.
  • paralelno svrstavanje i stvaranje podkategorija -30 m.
kognitivne sposobnosti6
Kognitivne sposobnosti

Govor

  • Reprezentaciono mišljenje- reči zamena za objekte, ljude i događaje; potpomognuto imitacijom
  • 12-18 m- stadijum jedne reči; odazivanje na ime; razumevanje “ne” i korišćenje semantičkog “ne”
  • 18 m - stadijum 2 reči
  • 21 m - razumevanje složenih (relacionih) instrukcija, razumevanje suprotnosti (veliko-malo)
  • Rečnik naglo raste u isto vreme kada počinju da rešavaju probleme uviđanjem i da logički tragaju za skrivenim objektom.
  • Sposobnost kombinovanja reči u dvočlanim iskazima javlja se istovremeno sa sposobnošću kombinovanja objekata u simboličkoj igri.
afektivna vezanost
Afektivna vezanost
  • Potraga za novinama i uzbuđenjem (NS) vs. strah od nepoznatog i opreznost (HA)- ravnoteža oprečnih težnji
  • Afektivna vezanost- ključni element ravnoteže
  • Indikator- uznemirenost odojčeta pri odvajanju od majke
  • Uznemirenost stabilno raste tokom druge godine, posle počinje da opada.
  • Preteča u instiktu utiskivanja (inprinting)- K.Lorenc
afektivna vezanost1
Afektivna vezanost

Teorijska objašnjenja afektivne vezanosti:

  • Frojd –poreklo u redukciji bioloških nagona, kao što je glad u oralnom stadijumu razvoja(1.god.). Vezivanje za izvor oralnog zadovoljstva; ljubav = korist; analnistadijum- zadovoljstvokontrole i nezavisnosti; neuspeh da se objasniuznemirenostpriodvajanju
  • Erikson- sticanje osnovnog poverenja (1.god.)- kroz odnos između deteta i roditelja koji pouzdano zastupaju dečije potrebe. U drugoj fazi (2.god.) sticanjeautonomije jača potreba za nezavisnošću. Faze- krozprevazilazenjekonfliktasuprotnihtežnji
  • Bolbi – evoluciono objašnjenje- afektivno vezivanje služi za smanjivanje straha utvrđivanjem sigurne baze podrške iz koje deca mogu da istražuju svoje okruženje.
afektivna vezanost2
Afektivna vezanost
  • Bowlby – posmatranje dece iz bolnica i sirotišta posle II sv. rata- apatija, roking, nezainteresovanost za ljude, lepljivost
  • Faze reagovanja na separaciju:
    • strah- plač ili bes, intenzivna emocionalna ispoljavanja
    • očaj i depresija
    • afektivna odvezanost- nezainteresovanost za ljude
  • Afektivna vezanost –sigurna baza- adaptivni sistem regulacije -istraživačke radoznalosti i sigurnosti
afektivna vezanost3
Afektivna vezanost
  • Harlow- istraživanja sa majmunima osporila su teoriju redukcije nagona- pokazala da se mladunci vezuju za krznenu surogat majku (pruža umirujući taktilni osećaj), a ne žičanu koja ih hrani. U nepoznatim situacijama- uteha;
  • Socijalna neprilagođenost majmuna odraslih sa nepokretnom surogat majkom (asocijalni, agresivni)-uloga responzivnosti majke u razvoju normalnih socijalnih interakcija. Dodir nije dovoljan!
  • Komunikacija, interakcija- dvostran proces - neophodan uslov normalnog razvoja
  • Vinikot- “prelazni objekat”
afektivna vezanost4
Afektivna vezanost
  • Tri obrasca afektivne vezanosti- M. Ejnsvort exp. „nepoznata situacija“- sa majkom, nepoznatom osobom, kad su sama, ponovo zajedno sa majkom
    • anksiozni / izbegavajući- indiferentna u prisustvu majke, ne plaču nužno na odlazak; uznemirena uz nepoznatu osobu, mada može da ih uteši, okreću se od majke kad se vrati
    • sigurni – opuštena igra, uz majku ne reaguju strahom na nepoznatu osobu, uznemirena na odlazak majke, nepoznata osoba ne može da uteši, na povratak majke traže utehu, smire se brzo
    • anksiozni / ambivalentni- anksiozna i u blizini majke, uznemireni na odlazak, ali ih ne umiri povratak- istovremeno traže kontakt i odbijaju ga
afektivna vezanost5
Afektivna vezanost

Faktorioblikovanjaobrazaca afektivne vezanosti

  • Ponašanje majke - responzivnost na plač bebe sa 3 mes.- prediktor sigurne a.v.- zanemarivanjei zlostavljanje- nesigurna a.v.- preterana responzivnost (nametljivost, preterana stimulacija)- nesigurni obrazac- usklađenost majke i deteta- sigurni obrazac
  • Temperament deteta - za usklađenost je potrebno i responzivno dete - uznemirene bebe- kasnije nesigurno vezane- kontradiktorni rezultati - nestabilnost temperamenta (?)- temperament utiče na ispoljavanje a.v., a ne na kvalitet vezanosti
  • Kulturološki obrasci-Izrael- u kibucima 50% dece nesigurno-ambivalentno vezana - Nemačka- 50 % nesigurno- izbegavajući obrazac- kulturološki obrazac fizičke distance, ideal je nezavisno, poslušno dete- Japan- nema izbegavajuće, ali mnogo ambivalentne dece- podsticanje zavisnosti; kod zaposlenih majki- isti obrasci kao u zapadnoj kulturi - obrasci komunikacije različiti, ali tumačenje specifično za kontekst,

Adaptivne strategije materinskog ponašanja

afektivna vezanost6
Afektivna vezanost

Posledice obrazaca afektivne vezanosti na dalji razvoj

  • Stabilnost obrazaca- zavisi od stabilnosti uslova; ako se promene uslovi- menja se i obrazac, ali postepeno; brzo se narušava sigurna vezanost, sporije se izgrađuje novi sigurni obrazac;
  • Interakcija različitih faktora- protektivno delovanje Najbolji prediktor sigurne afektivne vezanosti je staranje o detetu sa puno osećaja i poklanjanja pažnje detetu.
  • Zlostavljanje, zanemarivanje i nedoslednostnajčešće dovode do nesigurnog afektivnog vezivanja.
  • Razvojni tok – od 7. do 15 m. raste, posle opada
  • Radni model afektivnevezanosti- deca se takođe se vezuju i za očeve, braću i sestre, ali se ove veze obično razvijaju kasnije; Partnerskerelacije i odnospremasopstvenojdeci
svest o sebi
Svest o sebi

Nova svest o sebi -oko 24m:

  • Rastuća osetljivost za standarde odraslih-”kako treba”- klasifikacija na prikladno i neprikladno (oštećeno, prljavo,dobro...)
  • Nastojanje da se ponaša u skladu sa tim standardima- uznemirenost ako ne mogu da ih ispune; 24m.-drže se zadatka
  • Sposobnosti da se postave sopstveni ciljevi i standardi- “osmeh ovladavanja”- jubilacija; izražavaju svoje želje šta drugi da urade; “ne”
  • Ukazivanje na sebe u jeziku- komentar sopstvenih aktivnosti o ispunjenim standardima (“uspeo!”)

Erikson- uvod u fazu autonomije

svest o sebi1
Svest o sebi

Prepoznavanje sopstvenog odraza u ogledalu

Galup- eksperimenti sa šimpanzama

  • prvo mislili da je tu drugi majmun/uljez,
  • kasnije nauče da se ogledaju i ispituju na sebi promene, a ne na odrazu u ogledalu;

Deca

  • 3 m. malo interesovanja;
  • 4 m. kao drugi objekat, bez svesti o odrazu;
  • 10 m. traže iza sebe ako ugledaju u ogledalu nešto iza sebe;
  • 18 m. ispituju sebe, ne odraz- “ja”
ad