Psihologija jezi kih poreme aja
Download
1 / 63

Psihologija jezičkih poremećaja - PowerPoint PPT Presentation


  • 395 Views
  • Uploaded on

Psihologija jezičkih poremećaja. Prof.dr VesnaRadoman FASPER. Tretman jezika kao sposobnosti.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Psihologija jezičkih poremećaja' - red


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
Psihologija jezi kih poreme aja
Psihologijajezičkihporemećaja

Prof.dr VesnaRadoman

FASPER


Tretman jezika kao sposobnosti
Tretman jezika kao sposobnosti

  • U Psihologiji jezik najčešće tretiramo kao sistem visoko povezanih sposobnosti i veština na koje učenje ima veliki uticaj. Tu spadaju sposobnosti i veštine artikulacije, čitanja, pisanja,slušanja i razumevanja govora i jezika (Radoman 2003)


Jezik se u psihologiji tretira
Jezik se u psihologiji tretira

  • kao k o g n i t i v n a s p o s o b n o s t (najčešće)

  • kao ponašanje

  • kao znanje


Slo aj razli itih ali povezanih subsistema radoman 2013
Složaj različitih ali povezanih subsistema (Radoman 2013)

  • Ovaj kompleksni sistem i sposobnosti i veština nije jednostavna homogena celina već skup i složaj različitih podsistema od kojih jedan ili više njih mogu biti oštećeni ( npr. artikulacija i čitanje) dok ostali mogu ostati intaktni (npr.verbalno razumevanje).


D efinicija jezi kih poreme aja
Definicija jezičkih poremećaja

Poremećaji sposobnosti produkovanja , razumevanja i usvajanja sistema znakova koji prenosi značenje.Podrazumeva poremećaje sposobnosti na nivou govorenja, slušanja,pisanja , čitanja i razumevanja jezika.


Preduslovi za razvoj jezika govora ili jezi kih govornih poreme aja
Preduslovi za razvoj jezika(govora) ili jezičkih (govornih) poremećaja

  • Organski (biološki): fiziološko-anatomska zrelost (nezrelost) intaktnost (narušenost) govornih organa,auditivnog aparata i CNS,vizuelnog senzornog aparata i motorike ili njihova oštećen.

  • Psihološki :adekvatne (neadekvatne) kognitivne funkcije,emocionalne i motivacione karakteristi- ke ličnosti

  • Socijalni : stimulativni (deprivacioni) socijalno- kulturalni podsticaji za razvoj jezika


Organski biolo ki preduslovi
Organski (biološki)preduslovi

.

Intaktnost i zrelost govornih organa,

CNS-a,auditivnog senzornog aparata za razvoj govora ali i vizelnog senzornog aparata za čitanje i pisanje(fina motorika i koordinacija)

Patološki organski činioci (gluvoća)


- . -

Psihološki preduslovi : dobro razvijena pažnja, pamćenje, inteligencija i druge kognitivne sposobnosti ali i

nekognitivni aspekti ličnosti kao što je motivacija, volja za govorenjem

Deficitni psihološki preduslovi (nedostatak volje, depresija, apatija)


Socijalni preduslovi
Socijalni preduslovi

-Život u zajednici i kulturi

-Kod male dece porodica je najvažniji socijalni činilac koji podstiče govor i daje govorno-jezičke modele

Deficitni socijalni uslovi

(feralna deca, život u domu)


Klasifikacija jezi kih poreme aja
Klasifikacija jezičkih poremećaja

  • Somatogeni

    a) senzorogeni (gluvoća,slepoća)

    b)neurogeni

  • Psihogeni

    3. Sociogeni


Somatogeni a senzorigeni b neurogeni

Somatogeni a)senzorigenib)neurogeni

senzorogeni


Neurogeni
Neurogeni

  • Afazije

  • Dizartrije

  • Apraksije

  • Jezički poremećaji kod cerebralne paralize

    itd.


Sociogeni
Sociogeni

  • Najdrastičniji slučajevi sociogenih jezičkih poremećaja su potpuno nema deca odrasla u šumama bez dodira sa ljudima ili tzv “tavanska deca” skrivana od ljudi i nema.

  • Poznato je dete –vuk iz Hesea, slučaj Kaspara Hauzera, devojčice Amala i Kamala iz Indije, slučaj Džini, slučaj Izabela, divlji dečak iz Avejrona itd.


Feralni slučajevi

Slučaj divljeg dečaka VIKTORA iz Avejrona

Na slici je spomenik dr. Itara i njegovog “rehabilitanta” Viktora

Pronadjen je 1799g. (1800)kada je imao 11-12 godina

Viktor je naučio da izgovara samo dve reči,da razume govor

i da čita

...


Mesto psiholo kih inioca u jezi k om poreme aj u
Mesto psiholoških činioca u jezičkom poremećaju

  • Psihološki činioci kao determinante

  • Psihološki činioci kao posledice

  • Istovremeni psihički i jezički poremećaj kao posledice delovanja nekog zajedničkog trećeg činioca


Psiholo ki in ioci determinante
Psihološki činioci-determinante

  • Primeri:

    Mucanje koje nastaje kao posledica konflikta između ljubavi i mržnje koje dete oseća prema ocu ili prema mlađoj sestri (bratu)

    Elektivni mutizam kao posledica straha i agresije koja je upućena autoritativnom ocu ili učitelju u školi


Psiholo ki inioci kao posledice
Psihološki činioci kao posledice

  • Primeri:

    Palatošiza sa poremećajem artikulacije dovodi do osećanja nesigurnosti, osećanja manje vrednosti,anksioznosti u govornim situacijama

    Gluvoća sa jezičkim poremećajem dovodi do specifičnih kognitivnih deficita (teškoće razvoja apstraktnog mišljenja) i emocionalnih poremećaja ,negativnog self koncepta


Psihi ki i jezi porem kao posledice delovanja tre eg ini oca
Psihički i jezič.porem kao posledice delovanja trećeg činioca

  • Primer:

    Neurološki poremećaj kod cerebralne paralize dovodi do intelektualnog zaostajanja i dizartrije


Promena mesta boravka
Promena mesta boravka čini

  • Traži prilagođavanje na nove uslove života i novu sredinu koja takođe može dovesti do pojave jezičkog I komunikativnog poremećaja kao i drugih psihičkih problema


Psihogeni jezi ki poreme aji
Psihogeni jezički poremećaji čini

  • Jezički poremećaji nastali kao posledica

    psihičkih konflikata, psihičkih trauma, emocionalnih poremećaja i slično

  • Psihička oboljenja sa sobom nekad donose i određene jezičke poremećaje

    Tipičan je autizam i shizofrenia


Psihogeni su vezani za
Psihogeni su vezani za: čini

  • Psihički konflikt

  • Psihičku traumu

  • Frustraciju

  • Stres

  • Intenzivni afekat,emocije

  • Mentalni poremećaj


Provokativni psiholo ki inioci
Provokativni psihološki činioci čini

  • Frustracije

  • Anksioznost

  • Razni strahovi

  • Ljubomora

  • Agresija

  • Osećaj zanemarenosti i napuštenosti


Jezi ki poreme aji koji su esto psihogeni
Jezički poremećaji koji su često psihogeni čini

  • Mucanje

  • Mutizam

  • Elektivni mutizam

  • Psihogena gluvoća sa mutizmom

  • Odloženi razvoj govora i progovaranja


Psihogeno dejstvo mo e zahvatiti razli ite jezi ke nivoe
Psihogeno dejstvo mo činiže zahvatiti različite jezičke nivoe

1.Fonološki nivo - fononeuroze

- psihogena afonija

- psihogena disfonija

- spastična disfonija

2.Nivo reči - mucanje

3.Nivo rečenice - “salata od reči”

4.Celokupno govorno izražavanje- mutizam


E mocije i jezik govor
E činimocije i jezik (govor)

Pozitivne emocije

  • Kao što su radost ,ljubav i slično utiču na:

    - prozodiju(ubrzavanje,ritam

    glasnost),

    - kvantitet,

    - sadržaj


N egativne emocije i jezik jezi ki poreme aj
N činiegativne emocije i jezik (jezički poremećaj)

  • Negativne emocije (tuga,strah,bes, mržnja, ljubomora) utiču na prozodiju,kvantitet,sadržaj i mogu biti u korenu govorne i jezičke patologije

    Jake emocije- mogu dovesti do jezičke

    inhibicije i jezičke patologije


Emocionalna adaptacija
Emocionalna adaptacija čini

  • Kritične faze u životnom ciklusu mogu biti provokativne za jezičku patologiju (polazak u školu, pubertet itd.) jer zahtevaju emocionalnu adaptaciju

  • Emocionalna neadaptiranost- jez.porem.

  • Jezički poremećaj-emocionalna neadaptir.


Emocionalna deprivacija
Emocionalna deprivacija čini

  • Emocionalna hladnoća majke

  • Zlostavljanje

  • Institucionalizacija (dom, bolnica-hospitalizam)

  • Zanemarivanje

  • Deca bez roditeljskog staranja

    Mogu ostaviti posledice na jezičku patologiju naročito na odložen jezički razvoj , regresivni jezički razvoj, mutizam itd.


Emocionalni poreme aji i traume kod dece usled
Emocionalni poremećaji i traume kod dece usled: čini

  • Zlostavljanja i fizičkog nasilja nad detetom

  • Smrti roditelja ili druge emocionalno važne osobe

  • Odvajanja od porodice

  • Zanemarivanja i nebrige o detetu

  • Razvoda ili raspada porodice

  • Ozbilnjog rivalstva sa braćom i sestrama

  • Krutih i drastičnih disciplinskih mera u vaspitanju

  • Nepodnošljivih uslova u kojima živi

  • Ratnih uslova, bombardovanja,izbeglištva


Primer posledica emocionalne traume na komunikaciju
Primer čini posledica emocionalne traume na komunikaciju :

  • Devojčica od 8g.dovedena je na kliniku sa sumnjom na gluvonemost. Uprkos teškoća prilikom testiranja pokazalo se da nije gluva i da je prosečne inteligencije. Nije ispoljila nikakav oblik govora prilikom testiranja i boravka na klinici tokom nekoliko nedelja, sve dok jedna vršnjakinja sa kojom je spavala u sobi nije izvestila da da joj se ova devojčica jednog jutra obratila.


Nastavak o slu aju
Nastavak o slučaju čini

Obratila joj se dok su ležale u krevetima na sprat i nisu se gledale. Međutim kada su ustale i mogle da se vide devojčica je prestala da govori.

Istorija slučaja je pokazala da je devojčica živela u velikoj porodici, u skučenoj prostoriji jednog slama sa roditeljima koji su je zlostavljali verbalno, neprestano vičući na nju ,psujući i grdeći je.


Emocije psihi ki poreme aj jezi ki poreme aj
Emocije-psihički poremećaj-jezički poremećaj čini

Emocionalna dezorga-

nizacija često je

praćena i govornim

odnosno jezičkim

poremećajima


Emocionalni poreme aji i traume kod dece usled1
Emocionalni poremećaji i traume kod dece usled: čini

  • Zlostavljanja i fizičkog nasilja nad detetom

  • Smrti roditelja ili druge emocionalno važne osobe

  • Odvajanja od porodice

  • Zanemarivanja i nebrige o detetu

  • Razvoda ili raspada porodice

  • Ozbilnjog rivalstva sa braćom i sestrama

  • Krutih i drastičnih disciplinskih mera u vaspitanju

  • Nepodnošljivih uslova u kojima živi

  • Ratnih uslova, bombardovanja,izbeglištva


Neadekvatna o ekivanja i visoke aspiracije roditelja
Neadekvatna očekivanja i visoke aspiracije roditelja čini

  • Mogu da pogoduju nastanku jezičkog I komunikativnog poremećaja kod malog deteta

  • Ako dete ne ispunjava roditeljska očekivanja može se javiti, mucanje, redukovan govor, slaba motivacija za govorenjem ili uznemirenost kada treba da govori. Često uz ovo idu osećanje nesigurnosti,nisko samopoštovanje, frustracije, neprilagođenost,poremećaji ponašanja

  • Oni zajedno ili pojedinačno često vode u poremećaj komunikacije sa okolinom


Emocionana dezorganizacija kod psihi kih oboljenja sa govorno jezi kim posledicama
Emocionana dezorganizacija kod psihičkih oboljenja čini sa govorno-jezičkim posledicama

  • SCH

  • Autizam i autistični spektar

  • Depresija i ciklična psihoza

  • Konverzivne neuroze

  • Opsesivno kompulzivne neuroze itd.


Odnos psihe i jezi kog poreme aja
Odnos psihe i jezičkog poremećaja čini

  • Direktan (dvosmeran)

  • Dodatno se upliću socijalni i organski činioci u ovaj odnos


Jezi ki poreme aj i neprilago enost li nosti
Jezički poremećaj i neprilagođenost ličnosti čini

  • Neprilagođenost ličnosti može dovesti do jezičkog poremećaja (konflikt ili neuroza može dovesti do govornog ili jezičkog por.)

  • Jezički poremećaj može dovesti do neprilagođene ličnosti (osećanje nesigu-rnosti, kompleks manje vrednosti itd.)

  • Javlja se i cirkularna povezanost


Vendel d onson
Vendel D činižonson

  • Jedan je iz plejade značajnih autora koji se bavio govornim poremećajem uzimajući

    u obzir psihološke i socijalno-psihološke činioce.

    “Govorni poremećaj imamo kada detetov govor postane problem za dete i za druge”


D onson razla e govorni poreme aj na
Džonson razlaže govorni poremećaj na: čini

  • Karakteristike govora ( x )

  • Reakcije slušalaca na taj govor ( y )

  • Govornikove reakcije na reakcije slušalaca ( z )


D onsonov geometrijski model
Džonsonov geometrijski model čini

  • Govorni problem dobija svoje prave dimenzije na osnovu veličine pojedinih komponenti i njihovih interakcija

  • Džonson kaže da se ovo može predsta- viti pomoću geometrijskog tela koje ima tri dimenzije pri čemu svaka dimenzija (x,y,z) ima određeni intenzitet . Ako sve tri dimenzije imaju jednak intenzitet dobijamo kocku .



U ivotnoj konkretnoj situaciji
U životnoj konkretnoj situaciji čini

  • Dimenzije nikad nisu jednake veličine (intenziteta). Veličina svake komponente nije fiksna i može da varira u zavisnosti od okolnosti, trenutnog psihičkog stanja govornika, broja slušalaca, ličnosti i reakcije slušalaca itd.


D onsonov primer
Džonsonov primer: čini

  • X-hrapav glas, nizak intenzitet

  • Y-ekstremna zabrinutost,ekstremno visok

  • Z-umerena reakcija, veća od x manja od y

    Džonson konstatuje da se oblik problema razlikuje od idealnog modela kocke jer je geometrijska figura (kvadar) mnogo viša i nešto dublja.



D onsonovi primeri
Džonsonovi primeri: čini

1.Karakteristike glasa ( x ) kao npr.hrapavost glasa koja nije veliki

govorni problem ( dakle nizak intenzitet)

2.Reakcija okoline ( y ) može biti-neobraćanje pažnje -obraćanje pažnje

-zabrinutost

-ekstremna zabrinut.

-podsmevanje

3.Govornikova reakcija ( z )može biti -neprimećiv.(nije svestan)

-indiferentnost

-zabrinutost

-potištenost

-umišljene reakcije


Govornikove mogu e psihi ke reakcije z
Govornikove moguće psihičke reakcije -z čini

V.R.:

-uvređenost,

-stid,

-bes

-tuga, depresivna reakcija


Psihologiju zanima
Psihologiju činizanima

  • Ličnost govornika a ne samo njegov govorni problem

  • Reakcija slušaoca na govorni problem, posebno reakcija (emocionano) značajnih slušaoca ali i njihovi stavovi prema govorniku, način njihovog objašnjenja govornikovog problema i u kojoj meri su svesni svoje uloge u stvaranju problema ili njegovom olakšavanju


Psihoterapija i rehabilitacija
Psihoterapija i rehabilitacija čini

  • Mora se baviti karakteristikama loših i dobrih slušalaca, eliminisanjem ili ublažavanjem loših aspekata i forsiranjem dobrih- “popravljanjem situacije”

  • Mora se baviti neadekvatnim psihološkim, emocionalnim i govornim karakteristikama govornika i njihovom terapijom-”popravljanje govornika”. Ovo popravljanje obuhvata i ličnost govornika generalno ali i njegovu reakciju Z


Logopedi psiholozi pedagozi
Logopedi,psiholozi, pedagozi čini

  • Moraju imati u svom tretmanu psihoterapijski pozitivne, ohrabrujuće i optimistične reakcije- moraju imati što više karakteristika dobrog slušaoca.


Van rajperovo pitanje
Van Rajperovo pitanje čini

  • Da li je detetova govorna teškoća sama po sebi od primarne važnosti ili je ona znak za nešto drugo?

  • On daje četiri moguća odgovora:

    1) govorna teškoća je glavni i jedini problem

    2) govorna teškoća je nusprodukt nekog drugog samostalnog problema čije otklanjanje neće uticati na govornu teškoću


Van rajperovi odgovori
Van Rajperovi odgovori: čini

3) govorna teškoća je propratna pojava nekog drugog problema i nestaće kad se ukloni problem

4) govorna teškoća ne postoji već je nešto drugo pogrešno protumačeno kao govorna teškoća (npr. nepravilno gramatičko izražavanje )


Fundamentalno pitanje
Fundamentalno pitanje čini

  • Da li će otklanjanje nekog stanja ili situacije koja je povezana sa GP uticati na eliminaciju govornog poremećaja ?

  • -ako je povezana, logoped ili tim stručnjaka treba da se pozabaviti ovim problemom i pokuša da ga razreši

    -ako nije povezan, onda stručnjaci treba da se koncentrišu na samu govornu terapiju


Dodatak
Dodatak čini


... čini

DEČAK IZ AVEJRONA

(feralni slučaj dečaka Viktora)


Spomenik dr itaru i viktoru u averonu
Spomenik dr Itaru i Viktoru u Averonu čini

Doktor Itar je preuzeo rehabilitaciju dečaka koji je bio potpuno nem, kada su ga pronašli. Ispuštao je neartikulisane glasove, delovao mentalno zaostalo,nije imao higijenske navike.

Doktor Itar mu je nadenuo ime Viktor, razvio mu neke osnovne navike , nikad nije naučio da govori ali je kasnije naučio da razumeva govor i da čita

Francuski reditelj Trifo snimio je film o ovom slučaju


... čini

  • 1800g. pojavio se dečak u blizini gradića u južnoj Francuskoj došavši iz šume.

  • Iako je hodao uspravno više je ličio na životinju nego na čoveka. Bio je to dečak od svojih 11 ili 12 godina koji je ispuštao čudne i reske krike

  • Nije bio svestan potrebe za ličnom higijenom, vršio je nuždu na svakom mestu


... čini

  • Policajci su ga odveli u obližnje sirotište i tamo ga smestili. On je neprestano pokušavao da odatle pobegne napolje, na otvoren prostor. Sa dosta muke su ipak uspevali da ga pronađu i ponovo vrate natrag.

  • Odbijao je odeću. Kada bi ga obukli svu odeću je kidao i cepao sa sebe.


... čini

  • Podvrgnut je detaljnom medicinskom pregledu. Doktor Itar konstatovao da telesno nema nikakvih anomalija ili nepravilnosti.

  • Proces socijalizacije je bio mukotrpan


Kada mu je u ruke dato ogledalo da pogleda svoje lice video je svoju sliku ali nije sebe prepoznao
Kada mu je u ruke dato ogledalo da pogleda svoje lice, video je svoju sliku ali nije sebe prepoznao

  • Jednom prilikom je pokušao da kroz ogledalo dohvati krompir kada ga je u njemu spazio. Krompir je držan iznad njegove glave pa je on nekoliko puta pokušavao da ga dohvati. Posle više pokušaja uspeo je ne okrećući glavu da krompir dohvati iznad sopstvene glave, rukom preko svog ramena


... je svoju sliku ali nije sebe prepoznao

  • Nije se igrao igračkama , nije bio zainteresovan za njih

  • Predpostavlja se na osnovu svega poznatog da nije bio mentalno zaostao

    već potpuno nesocijalizovan


... je svoju sliku ali nije sebe prepoznao

  • Kasnije su Viktora prebacili u Pariz da bi, kako se to onda govorilo, “se radilo na tome da se od životinje preobrati u čoveka”

  • Uspeh njegove habilitacije je bio delimičan

  • Što se tiče govora postignut je skroman rezultat od samo nekoliko naučenih reči ekspresivnog govora ali je zato kasnije razvio receptivnu verbalnu sposobnost i naučio da čita


... je svoju sliku ali nije sebe prepoznao

  • Umro je 1828 g. kada je imao oko 40 godina


... je svoju sliku ali nije sebe prepoznao

  • U slučaju dečaka Viktora potvrđuje se Lenebergova hipoteza o kritičnom vremenu za učenje govora tako da ako dete na ranom uzrastu do puberteta ostane van procesa socijalizacije,izlaganja govoru i njegovog učenja, onda su na kasnijem uzrastu mogućnosti za sticanje govora veoma ograničene


ad