PLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMA

1. 1 PLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMA Prof. Dr Dragan Domazet

2. 2 Kljucna pitanja Šta su zalihe? Zašto su zalihe neophodne? Šta je nedostatak držanja zaliha? Koliko zaliha bi trebalo držati? Kada bi trebalo da se izvrši replaniranje zaliha? Kako se upravlja zalihama?

3. 3 Uvod Zalihe blokiraju kapital i rizikuju da roba zastari. Dilema upravljanja zalihama: Uprkos troškovima i drugih nedostataka držanja zaliha, one jednostavno uskladuju isporuku proizvoda i usluga sa njihovom tražnjom. Zalihe postoje jer ne postoji harmonija tražnje i isporuke.

4. 4 Planiranje i upravljanje zalihama

5. 5 Šta je planiranje i upravljanje zalihama?

6. 6 Šta su zalihe? Zalihe su uskladišteni materijalni resursi u nekom sistemu transformisanja. Npr., zalihe materijala, komponenata,... Zalihe se drže iz niza pragmaticnih razloga ali se moraju dobro kontrolisati zbog minimizacije troškova rada. Zalihe ne moraju da postoje ako je potpuno izvesna tražnja i uskladena isporuka u vremenu Primer: proizvodnja automobila za poznatog kupca (just-in-time koncept)

7. 7 Primeri zaliha

8. 8 Zalihe kao kompenzacija vremenske razlike izmedu tražnje i isporuke

9. 9 Strateška uloga zaliha Strateška uloga zaliha je u podršci pet ciljnih performansi poslovanja: Kvalitet Brzina Zavisnost Fleksibilnost Troškovi Zbog negativnih efekata zaliha, one se vrlo strogo kontrolišu, tj.minimiziraju.

10. 10 Uticaj zaliha na ciljne performanse poslovanje Podrška kvalitetu Konjak, viski, vino – dobijaju na kvalitetu kada su uskladišteni Sivi liv, celik – treba da odleže jedno vreme Kupovina najboljih materijala kada je to moguce (kafa, koža, višnje,...) Roba na zalihama se bolje kontroliše Podrška brzini poslovanja Potrebni materijali su odmah rapoloživi Primer: benzinske stanice, bolnice, radnje

11. 11 Uticaj zaliha na ciljne performanse poslovanje Podrška zavisnostima u poslovanju Ulazne zalihe su za neke poslove neophodni Primer: auto servis, aerodromi, Zalihe su osiguranje od iznenadne tražnje Podrška fleksibilnosti poslovanja Zalihe povecavaju obim,mešavinu ili raznolikost isporuke koje proces proizvodnje ne može da obezbedi Primer: roba se priprema za Božicne praznike, sklapanje modula PC po dobijanju zahteva, hrana Podrška snižavanju troškova poslovanja Kupovina materijala na veliko, kad je najeftiniji

12. 12 Nedostaci držanja zaliha Zalihe vezuju novac, tj. operativni kapital koji se ne može koristiti za druge namene Zalihe ne dodaju vrednost proizvodu Nedostaci držanja zaliha: Roba na zalihama može da zastari Može biti oštecena ili da se pokvari Može da se izgubi i da se zagubi Može biti rizicno da se uskladišti Može zahtevati puno prostora Duplira se uskladišcenje na više mesta Povecava troškove administriranja i osiguranja

13. 13 Tipovi zaliha Privremene zalihe (buffer inventory) Kompenzuje neocekivanu tražnju ili neizvesnost u snabdevanju (primer: supermarketi) Ciklicne zalihe Javljaju se kada neke operacije u procesu ne mogu da isporuce sve proizvode simultano (primer: pekara i razlicito pecivo)

14. 14 Tipovi zaliha Zalihe u procesu (de-coupling inventory) Privremene zalihe nezavršene proizvodnje u delovima procesa proizvodnje kojim se posebno upravlja (lokalno optimizovano) i koji rade posebnim brzinama Planirane zalihe (anticipation inventory) Predvidiva sezonska tražnja, a kontinualna godišnja proizvodnja Zalihe u cevovodima (pipline inventory) Slucaj kada se materijal ne može trenutno prebaciti iz proizvodnje kupcu. Roba u transportu i u privremenim skladištima u toku isporuke.

15. 15 Položaj zaliha Neravnoteža tražnje i isporuke nalazi se u razlicitim fazama nekog procesa poslovanja. Zato postoje razlicite forme sistema zaliha: Sa jednom fazom Sa dve faze Sa više faza uskladišcenja Sa višestepenim zalihama

16. 16 Jednofazni i dvofazni sistem zaliha

17. 17 Višefazni sistem zaliha

18. 18 Višestepeni sistem zaliha

19. 19 Donošenje dnevnih odluka u vezi zaliha U upravljnaju sistemom, menadžeri poslovanja da odluce tri stvari: Koliko da naruce? Kada da naruce? Kako da kontrološu sistem: Koje procedure primeniti pri donošewu odluka? Da li primeniti razlicite prioritete za razlicite robe na zalihama?

20. 20 Prva dilema: Koliko naruciti?

21. 21 Naci optimalnu kolicinu

22. 22 Druga dilema

23. 23 Troškovi držanja zaliha Trošak narucivanja Popust na cenu kod vecih narudžbina Trošak nedostatka robe za isporku (gubitak kupca) Trošak angažovanja obrtnih sredstava Trošak uskladišcenja robe Trošak gubitka vrednosti uskladišcenje robe zbog stajanja (promena mode, kvarenje robe) Troškovi neefikasne proizvodnje (visoke zalihe sakrivaju neefikasnosti u proizvodnji)

24. 24 Profil zaliha Snabdevaci mogu da drže svoj kontigent roba u skladištu kupca Prodaju ga kupcu tek kada ga on koristi Profil zaliha: Vizualna prezentacija nivoa zaliha tokom vremena Q = kolicina robe koja se narucuje (broj jedinica) D = Stalna i predvidljiva tražnja (jedinica/mesecno) Srednji nivo zaliha: Q/2 Vreme izmedu dve isporuke: Q/D Frekvencija isporucivanja: D/Q

25. 25 Profil zaliha

26. 26 Odredivanje ekonomicne kolicine robe za narucivanje EOQ = Economic Order Quantity Traži se najbolja ravnoteža izmedu prednosti i nedostataka držanja zaliha Primer: Plan A: narucuje se QA=400 jedinica tražnja je DA= 1000 jedinica/godišnje Plan B: narucuje se QB=100 jedinica tražnja je ista kao i slucaju A

27. 27 Dva alternativna plana nabavke

28. 28 Odredibanje ekonomicne kolicine robe za narucivanje Potrebne informacije: Ukupni trošak uskladišcenja jedinice proizvoda u periodu vremena: Ch Ukupan trošak narucivanja: Co Ukupni trošak uskladišcenja se dobija sabiranjem troškova: Angažovanog obrtnog kapitala Troškova skladišta (npr. 1.5 € godišnje po jedinici robe) Troškova rizika od zastarevanja robe Ukupni trošak narucivanja se obracunava uzimajuci u obzir sledece troškove: Trošak ispostavljanja narudbenice (ukljucujuci i transportne troškove robe) (npr. 30 € po narudbenici) Cena popusta na kolicinu narucene robe

29. 29 Proracun troškova zaliha Troškovi zaliha = trošak uskladišcenja/jedinici x prosecna zaliha = Ch x Q/2 Trošak narucivanja = trošak narudbenice x broj naloga u periodu = Co x D/Q Ukupni trošak: Ct = Ch x Q/2 + Co x D/Q EOQ se odreduje odredivanjem Q za min Ct

30. 30 Odredivanje ekonomicne kolicine za narucivanje EOQ

31. 31 Odredivanje ekonomicne kolicine za narucivanje EOQ

32. 32 Postepeno udopunjavanje zaliha Popuna zaliha cesto nije trenutna, vec postepena npr. novi delovi se proizvode na u nekom vremenu P = brzina punjenja zaliha D = brzina pražnjenja zaliha (tražnja)

33. 33 Model ekonomicne serije (EBQ) EBQ = Economic Batch Quantity ili Economic Manufacturing Quantuty (EMQ) ili Production Order Quantity (POQ) Maksimalni novo zaliha = M Nagib krive rasta zaliha = P – D = = Prema tome je maksimalni nivo zaliha:

34. 34 Model ekonomicne serije (EBQ)

35. 35 Kritike EOQ Cetri kategorije kritickih komentara Predpostavke ukljucene u proracun EOQ modela su isuviše uprošcene Stvarni troškovi zaliha nisu onakvi kakvi su pretpostavljeni kod EOQ model Modeli su opisni i ne mogubiti korišceni za odredivawe kvantitativnih pokazatelja Minimizacija troška nije odgovarajuca funkcija cilja u upravljanju zalihama.

36. 36 Odgovor na kritike EOQ Ucinjene pretpostavke: Stabilnost tražnje (u stvarnosti je slucajne prirode) Postojanje fiksnih i indetifikovanih troškova nabavke Izražavanje trškova uskladišcenja kao linearne funkcije Troškovi nedostatka zaliha se mogu utvrditi Kriva ukupnih troškova ima relativno ravni minimum, te male greške u podacime ne uticu znacajno na rezultat.

37. 37 Realnije sagledavanje troškova držanja zaliha Nije isto regilarno narucivati više razlicite robe i pojedinacno i neregularno naruciti samo jednu vrstu robe. Nije relno uzimati fiksni % cene robe za pokrivanje troškova uskladišcenja Znacajnije angažovanje obrtnog kapitala nego dodatni troškovi za vece troškovi uskladišcenja Pri primeni EOQ formule moraju se proveriti da li se ucenjene predpostavke mogu primeniti u konkretnom slucaju.

38. 38 Uticaj realnijih troškova uskladišcenja na EOQ

39. 39 Uticaj smanjenja troškova narucivanja na EOQ

40. 40 Da li je uvek cilj da se minimiziraju troškovi zaliha? Supermarketi i skladišta žele da zarade na zalihama. Žele da maksimalno iskoriste raspoloživi prostor EOQ se ne odnosi na takve slucajeve Cesto se roba isporucuje grupno, bez obzira što je narucen apojedinacno Npr. nedeljna isporuka robe

41. 41 Kada naruciti? Ako je isporuka trenutna po narucivanju, i ako je tražnja stalna i predvidljiva, onda je lako odrediti vreme narucivanja – tako da ne dode do nedostatka robe na zalihama. Ako se nova roba ne isporucuje trenutno, vec sa zakašnjenjem u odnosu na narudbenicu, onda se vreme racuna kao na sledecoj slici. ROP = Re-order Point – vreme kada su zalihe na kriticnom nivou i treba naruciti novu isporuku ROL = Re-order Level – nivo zaliha kada se vrši narucivanje nove kolicine.

42. 42 Odredivanje ROL i ROP

43. 43 Narucivanje pre vremena Medutim, tražnja i vreme narucivanja nisu uvek predvidljivi. Zbog togam neke narudbine se moraju praviti ranije. Nova roba stiže pre nego što je zaliha prethodne pošiljke utrošena Upotrebljava se distribuciona kriva vremena narucivanja Promena vremena narucivanja i brzine tražnje za vreme od narucivanja.

44. 44 Stvaranje sigurnosne zalihe usled neizvesnosti tražnje ili isporuke

45. 45 Kontinualno i periodicno pracenje zaliha Kontinualno pracenje zaliha zalihe se stalno prate narudbenica se izdaje kada se dostigne odredeni nivo zaliha Kolicina za narucivanje (Q) je konstantna, te može biti EOQ Periodicno pracenje zaliha Fiksirano je vreme narucivanja Kolicina za narucivanje nije fiksna, vec zavisna od nivoa zaliha u vreme narucivanja

46. 46 Periodicno pracenje zaliha u slucaju stohasticke tražnje i isporuke

47. 47 Odredivanje vremenskog intervala narucivanja Primer: Tražnja je 2000 stavki godišnje Trošak narucivanja je 25€ Trošak držanja zaliha je 0.5€ po stavci godišnje

48. 48 Analiza zaliha i sistemi upravljanja zalihama Zbog velikog broja razlicite robena zalihama, sa razlicitim znacajem, potrebno je izvršiti njihovu klasifikaciju da bi se primenili razliciti pristupi upravljanja njihovim zalihama. To je primena tzv. ABC sistema (Pareto dijagram) Proizvodi klase A: 20% najskuplje robe Proizvodi klase B: roba srednje vrednosti (cesto oko 30% roba, a ucestuje u vrednosti sa 10%) Proizvodi klase C: roba niske vrednosti (cesto obuhvata 50% roba, ucestvije u vrednosti 10%)

49. 49 ABC sistem upravljanja zalihama

50. 50 Klasifikacija zaliha

51. 51 Mogu se koristiti i drugi kriterijumi za klasifikaciju stavki na zalihama Posledice nedostatak robe na zalihama: Prioritet dati robi ciji nedostatak ugrožava isporuku proizvoda ili ometa druge poslove Neizvesnost nabavke: Iako manje vrednosti, neizvesnost u nabavci može privuci posebnu pažnju Visok rizik gubljenja vrednosti u toku uskladišcenja Promena mode (odeca), ili roba se kvari (hrana) Kritacka opaska: Stavke klase C cesto prave i najvece probleme u isporuci proivoda, te se ne mogu zanemarivati. Njihova vrednost je mala, ali posledice na poslovanje mogu biti velike.

52. 52 Merenje zaliha Ukupna vrednost zaliha se utvrduje sabiranjem svih kolicine svih vrsta robe pomnoženih sa njihovom cenom. Ne daje informaciju koliko je to u odnosu na vrednost ukupnog poslovanja Zato se mora uzeti i u obzir brzina korišcenja zaliha, na dva nacina: Iskazuje se vreme trajanja zaliha Iskazuje se koliko puta se godišnje mora obnoviti zaliha

53. 53 Informacioni sistemi za upravljanje zalihama Racunarski sistemi prate ulaz/izlaz i stanje zaliha. Svaka transakcija u vezi zaliha se evidentira i baza podataka se ažurira. Generisanje naloga Koliko i kada naruciti – odreduje IS primenom algoritma za narucivanje Generisanje izveštaja Vrednost zaliha za svaku robu na zalihama se prikazuje Takode, nedostatak robe za isporuku, nezavršene narudbenice i dr. Prognoziranje Nužnost prognozirati buducu tražnju IS vrši uporedenje stvarne i prognoziranje tražnje i automatski koriguje prognoziranu tražnju.

54. 54 Cesti problemi sistema za upravljanje zalihama Rade sa sledecim predpostavkama: Sa relativno tacnom procenom troškova Sa tacnom informacijom o stvarnom nivou zaliha i nivou prodaje. Medutim, cesto se radi sa netacnim podacima. Stanje magacija se automatski ažurira po formuli: Zateceni nivo zaliha+primljena roba-otpremljena roba = nivo zaliha Samo fizicki popis može da pruži realno stanje zaliha Ceste greške: pri unosu podataka (kod proizvoda), unos pogrešnog broja, neregistrovana oštecena roba, isporuka pogrešne robe (bez korekcije po povrtku), kašnjenje registrovanja transakcija, ukradena roba