Savetovanje

1. Savetovanje Petar nastasic

2. O konceptu savetovanja uopste • SAVETOVANJE kao proces zamisljen za primenu,- najcesce kod odraslih osoba,- • proistice iz potrebe jedne osobe da trazi pomoc od druge

3. Potreba osobe da se pomogne drugom...... • Savetovanje , “davanje saveta” • raznovrsnost aktivnosti • Osobine, predispozicije, talenti savetnika • - neposesivna toplina • - Empatija • - autentičnoast • dobrota • nada

4. Koncept pomoci Miran Možina, Marta Vodeb Bonač,1999 • specifican svesni (ili nesvesni) model iznošenja mišljenja,ispoljavanja emocija, vrednosti,angazovanja i postupanja u resavanju problema drugih • brinuti za druge, • učiniti nešto, • brzo zasukati rukave, • imati široko srce, • imati pruzenu ruku i otvorene dlanove, • davati požrtvovano, • ostvariti nešto novo, drugačije i bolje. Dakle.entuzijastički i dobročiniteljski

5. Nažalost, • često se dogadja da delovanje sa takvih stanovišta može da dovede i u slepu ulicu, odnosno, da nam se često desi i da počinjemo da se klizamo • “proklizavanje“ - neželjen, neočekivan dogadjaj koji nastane kada nam je ponešto ostalo neprimećeno, nekontrolisano i izvan planiranog smera reagovanja ,

6. U praksi stručni radnici, pomagači ili volonteri često gube ravnotežu izmedju prevelike upletenosti • u rešavanje problema drugih ili • Lažne nade .....ili...... premalo angažovanja • strucni radnik/savetodavac treba najpre da pokuša da osmisli zajedno sa korisnikom realne i ostvarive ciljeve pomoći. • Mora uspostaviti razliku izmedju ciljeva i utopije.

7. Strukovno i naucno definisanje savetovanja **************

8. I.Vidanovic, 2008 …specificni ljudski odnos izmedju strucnjaka; terapeuta ili savetnika i klijenta, • -tokom koga se planirano omogucava pojedincu ili grupama ljudi da pronadju najbolji moguci nacin korisćenja sebe i zajednice u kojoj žive na unapredjenju svog mesta u drustvu • Savetovanje se zato definise kao oblik pomoci pojedincu za vlastiti napredak,licno odrastanje ili razvoj

9. V.Petrovic,1979 • .. vise govori o uslovima pod kojima je termin savetovanje nastao nego o prirodi procesa koji se pod tim terminom podrazumeva. Naime,u vreme kada drugim strukama,a pre svega psiholozima i socijalnim radnicima, nije dozvoljeno da se bave bilo kojom vrstom terapije,jer su to mogli ciniti samo psihijatri,- - kao kompromis nad njihovom dominacijom navedene profesije, svoju u sustini terapijsku aktivnost,poceli su nazivati savetovanjem

10. Bramer,Soster - 1992 ---- savetovanje i terapija nalaze se na jednom kontinuumu • Savetovanje je kratkorocno resavanje “normalnih” stanja na racionalan nacin • Psihoterapija je otklanjanje patoloskih stanja sa akcentom na nesvesno

11. Pružanje pomoci u procesu savetovanja povezano je ... • sa tzv. “normalnim” problemima, mnogo vise nego sa problemima mentalnog zdravlja • sa problemima funkcionisanja “u ulozi”, • sa pravljenjem izbora, ili • sa preduzimanjem akcija • sa sadasnjim dogadjanjima, vise nego sa dogadjajima iz proslosti • sa svesnim.racionalnim misljenjem mnogo vise nego sa nesvesnim funkcijama Miran Možina, Marta Vodeb Bonač,1999

12. *********** • U takvom definisanju savetovanja postavljaju se obaveze definisanja i razlikovanja značajnih pojmova kao što su:

13. ********************** • svesnog od nesvesnog • “normalnog” od patoloskog • Licnog od socijalnog • “ulogu” od “poremećaja” • i Kako umesto dihotomnog segmentiranja čoveka sagledati • Celovitost licnosti ?

14. Ličnost • se sastoji od karakterističnih obrazaca mišljenja, osećanja i ponašanja koji odredjenu osobu čine jedinstvenom • Ličnost izrasta iznutra iz pojedinca i ostaje sasvim konzistentna tokom života

15. Komponente ličnosti • Konzistentnost/doslednost – prepoznatljiv i karakterističan red i regularnost u ponašanju.U suštini, ljudi deluju na isti ili sličan način u raznim situacijama • psihološke i fiziološke komponente – ličnost je psihološki konstrukt, ali od značaja su i biološke potrebe i procesi

16. Kompoenete ličnosti utiču na ponašanje i akcije ..... • ... i to ne samo tako što utiču da se ljudi uopšte kreću i reaguju u svom okruženju, već uslovljavaju da se to kod pojedinca odvija na tačno odredjeni način • multipla ekspresija ,- ličnost se ispoljava na više načina, dakle, više nego samo puko ponašanje, - - kroz mišljenje, osećanja, kroz relacije sa bliskim osobma i korz socijalne interakcije

17. JA (self) • Organizovani obrazac percepcija,osecanja, stavova i vrednosti za koje osoba veruje da je samo njegov.To su osobine koje definisu “Ja”,kao prvo lice jednine , te je to centralna komponenta celokupnog iskustva jedinke • Self,subjektivitet K.Rogers

18. Koreni tih odgovora su u ..... • Psihoanaliza i psihodinamski pristup - razvoj ličnosti - mehanizmi odbrane ličnosti - E.Erikson- psihosocijalni razvoj • Humanistički pristup • Bihjeviorizam i kognitivno bihjevioralni pristup • Porodično-sistemski pristup • Socioterapija

19. IPAK, Savetovanje je profesija......., • ....kojanijeproisteklaizklinickogradavećmnogo više izsocijalnogrealiteta • Savetnici rade u različitim segmentima zajednice sa ciljem da obezbede raznovrsne oblike pružanja pomoći, rehabilitacije i podrške

20. ************ • Njihove dužnosti, tehnike i pristupi vrlo variraju • - u zavisnsoti od modulakoji koriste, • - što je odredjeno setingomu kome se odvija • - zavisi od populacije sa kojom rade

21. Seting utiče i na obim prakse savetovanja koja će se primenjivati s obzirom na populaciju • To mogu biti deca, adolescenti, odrasli, porodice, • Multipli problemi: • poremećaji mentalnog zdravlja, bolesti zavisnosti, invaliditet, problemi sa zaposlenjem, profesionalna orijentacija i problemi u obrazovanju, krize i traume • Savetnici bi morali da budu u stanju da prepoznaju pravu suštinu problema da bi klijentu pružili pravi savet i podršku

22. U takvom kompleksnom vidjenju savetnik je...... - “rešavalacproblema” kojismisljadirektnesaveteiaktivnostizarešavanjeproblema ili - primenjujenedirektivnovodjenjeprocesapomazuciklijentudadoneseracionalneodluke • Ljudi zaintersovani da se bave savetovanjem treba da imaju jaku želju da pomognu drugima i da podstsaknu poštovanje, veru i poverenje

23. Savetovanje je ….. zbog toga , psihoedukativna pomazuca profesionalna aktivnost zapoceta u 60-70-tim godinama, • Savetnici koji su radili taj posao u zajednici SAD, nisu imali svoj profesionalni identitet ili ustanovu. • Potom je, jedna grupa strucnjaka organiizovala i zapocela edukacije i trening savetnika na univerzitetskom i Master nivou

24. American Mental Health Counselors Association (AMHCA) 1976 Savetovanje je bazirano na razvojnim teorijama i to je profesija koja ima eticki oslonac u prevenciji i dobrobiti Juntunen & Atkinson, 2001 Certified Clinical Mental Health Counselor (CCMHC) Savetnici u oblasti mentalnog zdravljaod 1979 sprovode savetovanje kao jedan dinamican, holisticki proces ,okrenut ka ojacavanju kliljenta.

25. Zahtevi za obrazovanjem i obukom savetnika • U velikoj meri zavise od države, ali od prirode savetovanja kao specijalnosti • Master, licenciranje,postoji i udruženje u Srbiji • projektovani rast angažovanost i zaposlenosti varira i od specijalnosti savetnika • Trebalo bi da ima povoljan trend, u smislu da bude više posla tj. Radnih mesta nego diplomoranih i licenciranih savetnika

26. ******************** • Savetnici u osnovnim školama • Savetnici u srednjim školama • Savetnici u studentskim savetovalištima • Savetnici za profesionalno orijentisanje • Savetnici u oblasti zapošljavanja • Savetnici u oblasti rehabilitacije • Savetnici u oblasti mentalnih poremećaja • Savetnici za bolesti zavisnosti i poremećaje ponašanja

27. Savetnici u oblasti mentalnog zdravlja • znacajno vise koriste psihoedukativni model za savetovanje klijenata uz koriscenje tradicionalnog medicinskog modela za procenu i dijagnostikovanje • Sa druge strane u odnosu na druga podrucja pomaganja u oblasti mentalnog zdravlja, • glavna razlika je, • - u naglasavanju prevencije i • - u pristupu zasnovanom na razvojnim teorijama (ne- medicinski model) uz fokusiranje na holsticki pristup

28. Artis J. Palmo,1981 je formulisao tekst o razvojonim ciljevima u ulozi ovog savetnika - savetnik prikuplja podatke da bi procenio mentalne emocionalne probleme ili poremecaje ponasanja i - pomaze klijentu da se efikasno adaptirauz primenjenesavetodavne metode - da se kompletnije povezuje i integriše

29. Hershenson&Strein (1991); Palmo, Shosh &Weikel (2001) - ukazuju da savetnici treba da budu znatno vise zainteresovani za klijentovo okruzenje, ali, ne samona globalni nacin, - za razliku od ostalih profesionalaca koji su vise fokusirani na to da resavaju poremcaj,deficit ili disfunkciju i - da se fokusiraju na individualne parametre(samo-svest,licni rast)

30. Kakve su razlike izmedju psihologa savetnika i klinickog savetnika psihologa • Psiholog/socij.radnik savetnik- • je fokusiran vise na psiholoski zdrave pojedince • -izrastaju iz struke psihologa i forsiraju edukativnu komponentu • - trening programi se formiraju kroz edukativne skole • - smatraju se vise strucnjacima opsteg usmerenja koji su trenirani za bazicne terapijske vestine

31. Klinicki psiholog/socij.radnik • je usmeren vise na pojedince sa ozbiljnim mentalnim poremecajima/bolestima (Sch.) • - klinicki savetnici su vise klinicki orijentisani fokusirajuci se na tretman bolesti • - obicno su fokusiarni na manji broj podrucja(depresija, adikcije) .

32. Savetnici u oblasti mentalnog zdravlja ili savetodavni psiholozi u Svetu • …su zaposleni u sirokom opsegu ustanova i institucija u zavinsoti od sluzbe ukojoj su angazovani i od populacije klijenta kojima pomazu… • …u nezavisnim institucijama u kojima klijentima pruzaju: • - savetovanje, • - psihoterapiju • - konsultacije za potrebe pojedinaca • - bracno/porodicno savetovanje • - grupno savetovanje

33. … savetodavne programe i usluge kod nas imaju … • - centri za mentalno zdravlje u lokal.zajedn. • - savetovalista u domovima zdravlja • - centri za socijalni rad • - sluzbe za pomoc veteranima • - poslovne i industrijske organzacije • - NVO • - univerziteti

34. Savetodavni proces i ishodi • Savetodavni procestreba razumeti kao razmisljanje o tome • Kako se odvija ,sta se dogadja ili zasto se dogadja i odvija tokom savetovanje • kako savetovanje napreduje • ishod savetovanja odnosi se na pitanje - da li je ili ne savetovanje efikasno, - pod kojim uslovima i koji se ishod smatra efikasnim: - *redukcija simptoma - *promena ponasanja - *unapredjenje kvaliteta zivota

35. Variabla:terapeut/savetnik Ukljucuje : • karakteristike savetnika/psihoterapeuta • terapijske tehnike • ponasanje u terapijskoj situaciji • teorijsku orijentaciju i trening

36. VARIJABLA - K L I J E N T • stav klijenta o trazenju pomoci • stil vezivanja i privrzenosti klijenta • licno osecanje stigme zbog mentalne bolesti moze klijente odvracati od priznanja i prihvatanja probelma i trazenja pomoci • javna stigma je u korelaciji sa samo-stigmatiziranjem, tj.sa stavovima prema savetovanju i sa spremnoscu za trazenje pomoci

37. stil vezivanja i privrzenosti klijenta • - klijenti sa izbegavajucim stilom pre terapije procenjuju postojanje veceg rizika i manje koristi od savetovanja, pa je manja verovatnoca da ce traziti profesionalnu pomoc, • - klijenti sa anksioznim stilom vezivanja procenjuju pre terapije vecu korist, ali i procenju postojanje veceg rizika od savetovanja

38. sastavni deo savetodavnog procesa = edukovanje klijenta ….o prirodi i nacinu nastanka njegovog problema kao i o povoljnom ocekivanju od savetovanja moze popraviti osecaj klijnetovog zadovoljstva, duzinu tretmana i ishod, Tako savetovanje postaje efikasnija i isplativija intervencija

39. varijabla=Savetodavna/terapijska relacija • Relacija izmedju savetodavca i klijenta definise kroz njihovo osecanje i stav da postoji odnos jednog prema drugom, • na nacin da se osecanja i stavovi autenticno izrazavaju Ova relacija se definise kroz tri dela: • transfer/kontratransfer • radna alijansa • realna/personalna relacija

40. Savetovanje je jedinstvena pomazuca aktivnost i po tome sto usmerava svoju paznju • i na normalne razvojne teskoce • i na probleme povezane sa telesnim, emocionalnim i mentalnim poremecajima

41. Školski savetnici • Pomažu učenicima i studentima na svim nivoima da ih upute na prave pravce njihove obrazovne karijere i njihov dobar lični socijalni razvoj • Pomažu im da procene svoje sposobnosti, interesovanja, talente u njihovoj ličnosti da bi ostvarile realne obrazovne procese i uspeh u njima

42. ************************* • Koriste tehnike intervjuisanja, testove ličnosti i testove za procenu sposobnosti • Rade i u informativnim centrima koji nude obrazovne oprograme • Često rade sa učenicima i studentima koji imaju probleme u obrazovnom i socijlanom razvoju ili imaju posebne potrebe u tim procesima

43. ***************** • Trening (Coaching) je usmeren na neki cilj,najcesce edukativni ;na to da se dostigne nesto • Mentorstvo je usmereno na licni napredak pojedine osobe prema nekoj vrsti viseg statusa i sveobuhvatnog licnog dostignuca

44. Brooks,Weikel(1996);Smith, Weikel(2006) • smatraju da ova profesija vuce svoje korene od razlicitih istorijskih prethodnika, • dosavsi do vrhunca svojim pomeranjem prema tretmanu u zajednici • potrebom da se formira kadar profesionalaca koji ce obezbedjivati usluge u sluzbama društvene zajednoce koje će obezbedjivati savetovanje na jedan ekonomski i vremenski efikasan nacin van zdravstvenih institucija i institucija socijalne zaštite