Prvi dio Međunarodni antikorupcijski mehanizmi

1. Supporting NGOs in the fight against corruption Prvi dioMeđunarodni antikorupcijski mehanizmi Jahorina, 28. i 29. 11. 2011. Holger-Michael Arndt

2. Sadržaj • Upoznavanje sa temom • UNCAC (uključujući Član 20 iz UNCAC) • OECD konvencija • Vijeće Evrope • CoE Kaznenopravna konvencija Vijeća Evrope • CoE Građanskopravna konvencija Vijeća Evrope • Greco • Izvještaj o napredku Evropske Komisije • Situacija Bosne i Hercegovine

3. Upoznavanje sa temom Koje je vaše razumijevanje pojma korupcije?

5. Poteškoće u pristupanju pojmu “Korupcija” “Korupcija" nije pravno određeni pojam. Opisuje cijeli kompleks zakonskih odredbi.

6. Pristupanje pojmu”korupcija" Definicija Evropske Unije • Zloupotreba položaja (također službenog) • Na nečiji poticaj ili na vlastitu inicijativu • Sticanje/ težnja za vlastitu korist • Nastajanje direktne ili indirektne štete za javnost ili kompaniju • Tajnost o takvim spletkama ili pokrivanje istih

7. Pristupanje pojmu”korupcija" Definicija pojma “korupcija” od strane grada Beča • Korupcija označava moralno prijekorno ponašanje koje je često usmjereno prema vlastitij koristi, na štetu pojedinca ili šire javnosti. • Tipično obilježje je zloupotreba javnih ili usporedivih poslovnih funkcija na način koji krši zakon ili druge norme ponašanja. • Korupcija nanosi štetu položaju javnih službenika i ekonomiji. Zavisno o njenoj rasprostranjenosti i nivou tolerancije, vodi prema padu standarda priznatih društava.

8. Klasični oblici korupcije • Situacijska korupcija • Strukturna korupcija • Sistematska korupcija

9. Indeks percepcije korupcije (CPI) Indeks percepcije korupcije (CPI) prema Transparency International, rangira zemlje prema nivou za koji se smatra da postoji među javnim službenicima i političarima. To je kompozitni indeks nacrt na različite ankete i istraživanja sačinjen od strane devet nezavisnih institucija. Proveden je među poslovnim ljudima i državnim analitičarima i anketiranjem građana određenih zemalja, koji žive u zemlji, kao i oni koji žive u inostranstvu.

10. Međunarodni otpor prema korupcijiTransparency International 2010 – indeks percepcije

11. Svijet 2010 i korupcija

12. Posljedice pogrešnih postupaka i ponašanja • Finansijska šteta (teret za širu javnost) • Gubitak povjerenja od javnosti • Gubitak jednakih mogućnosti • Narušavanje tržišnog natjecanja • Šteta demokraciji (politički sistem) • Zaposlenici pod“općom sumnjom"

13. Borba protiv korupcijeAkteri u Evropi Globalni akteri: • Ujedinjeni Narodi Akteri u Evropi : • Organizacija za ekonomsku saradnu i razvoj (OECD) • Vijeće Evrope i Grupa Država protiv korupcije GRECO • Evropska Unija

14. Ujedinjeni Narodi UN-Konvencija protiv korupcijeod 31. Oktobra 2003, Poznatija kao Konvencija Ujedinjenih Naroda protiv korupcije; UNCAC, je prvi sporazum širom svijeta o borbi protiv korupcije u međunarodnom pravu. Ovaj sporazum Ujedinjenih Naroda obavezuje ugovorne strane da kazne različite oblike korupcije koja uključuje državne službenike i da osiguraju saradnju na međunarodnom nivou. Konvencija je stupila na snagu 14Decembra 2005. Zapravo je 154 zemalja ratifikovalo UNCAC.

15. Progres ratifikacije:Konvencija Ujedinjenih Naroda protiv korupcije

16. Sadržaj:Konvencija Ujedinjenih Naroda protiv korupcije Konvencija se bavi prevencijom, progonom i istraživanjem korupcije, kao i zamrzavanjem,oduzimanjem i konfiskacijom prihoda od kriminala.Prema članovima 5 do 14 iz konvencije, predviđene su sljedeće mjere protiv korupcije: • Kodovi ponašanja za dužnosnike, kao i mjere kojima se osigurava neovisnostpravosuđa, • Osigurati da su zapošljavanje i napredovanje službenika i javnih nabavki na temelju objektivnih kriterija, • Promicati transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim finansjama i privatnom sektoru • Sudjelovanje civilnog društva. • Transparentnost Članovi 15 do 42 regulišu obaveze država da sankcionišu situacije korupcije. Članovi 43 do 50 opisuju međunarodnu saradnju u borbi protiv korupcije, na temelju ključnog cilja međusobne administrativne asistencije.

17. Progres ratifikacije:Konvencija Ujedinjenih Naroda protiv korupcije • Konvencija je stupila na snagu 16. septembra 2005, nakon 30 ratifikacija. Do zatvaranja za potpisivanje 9. decembra 2005,  je potpisana od strane 140 zemalja. Do sada je 154 zemalja ratifikovalo UNCAC. • Njemačka je potpisala UNCAC 9. decembra 2003, ali je još nije ratifikovala. Prema konvenciji, u podnošenju Transparency Internationala potrebno je kazniti i prekorljiv uticaj na parlament u okviru koji u StGB (njemačkog Kaznenog zakona) nije bio zabranjen sve do sada • Austrija je potpisala Konvenciju 10. decembra 2003 a ratifikovala ju je 11. januara 2006. • Švicarska je potpisala Konvenciju 10. decembra 2003 a ratifikovala ju je 24.septembra 2009.

18. Član 20 UNCACNedopušteno obogaćivanje “Sukladno svom ustavu i temeljnim načelima svog pravnog sistema, svaka država treba razmotriti usvajanje takvih zakonodavnih i drugih mjera koje mogu biti neophodne da se uspostave kao kazneno djelo, kada je počinjeno namjerno, nezakonito obogaćivanje, odnosno značajan porast imovine državnog službenika koju ona ili on ne mogu razumno opravdati u odnosu na njegov ili njen zakoniti prihod“

19. Kritika UNCAC • Nedostatak konkretnih mehanizama za uspostavu instrumenata kontrole i nedostatak sredstava za njihovu provedbu. • Mješavina obavezujućih i neobavezujućih odredbi. • „Đavo je u detaljima“ se veoma često odnosi na međunarodne ugovore. Sa jedne strane konvencija od potpisnika zahtjeva veoma konkretne mjere koje se trebaju implementirati a sa druge strane je jezik u drugim područjima veoma širok. Provedbenom tijelu je dat dodatni prostor za manevar. Zbog toga konvencija ne treba biti korištena kao politički instrument za napad nekog neprijatelja.

20. Šta se može postići sa UNCAC? • Tehnička podrška Podrška u izgradnji kapaciteta u razvoju i planiranje strategijskih prevencija (protiv korupcije npr. Obuka za službenike) • Implementacija preventivnog sistema Plaćanje po učinku službenika, kodovi ponašanja za javni sektor, izbjegavanje sukoba interesa, transparentan sistem javnih nabavki • Izbjegavanje korupcije u sudstvu • Javni pristup informacijama i mogućnost uključivanja javnosti u vladin proces donošenja odluka

21. Implementacija • Civilno društvo mora igrati glavnu ulogu u sistemu kontrole i pratiti dokle se propisiUNCAC provode i također zahtjevati princip transparentnosti i time dobiti navjerodostojnost. • Pristup ključnim dokumentima mora biti zajamčen  radi informisanja javnosti o najnovijem razvoju i radi transparentnosti. • Zahtjevati evaluacije i izvoditi samo-procijene.

22. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)

23. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) • Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uključuje 34 zemlje iz cijelog svijeta, odane demokratiji i tržišnoj ekonomiji. Posvećena je sljedećim ciljevima:  • Podrška održivom ekonomskom razvoju  • Veća stopa zaposlenosti  • Poboljšanje životnog standarda  • Održavanje finansijske stabilnosti  • Podrška ekonomskom razvoju drugih zemalja  • Podrška rastu svijetske trgovine • Osim svojih članova OECD dijeli svoju stručnost sa više od 100 zemalja i ekonomija. • OECD je pionir u borbi protiv korupcije. Prvi međunarodni sporazumi o spriječavanjumita su potpisani u sklopu OECD-a. U isto vrijeme OECD podržava svoje članove i partnere za smanjenje osjetljivosti na korupciju.

24. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Međunarodni sporazumi • Konvencija o suzbijanju podmićivanja stranih javnih službenika • Drugi pravni instrumenti potvrđeni od strane Vijeća • 2010 Preporuka o načelima za transparentnost i integritet u lobiranju2009 Preporuka za daljnje suzbijanje mita stranih javnih dužnosnika u međunarodnimposlovnim transakcijama2008 Preporuka na jačanje integriteta u javnoj nabavi2006 Preporuka o Mitu i izvoznim kreditima2003 Preporuka za upravljanje sukobom interesa u javnoj službi2000 OECD-a Smjernice za multinacionalna poduzeća1998 Preporuka za poboljšanje etičkog ponašanja u javnoj službi1997 Prerađene Preporuke Vijeća1996 Preporuka o odbitku poreza od mita • Direktive i standardi (primjeri) • OECD Alat za svjesnost rizika za multinacionalna preduzeća u zonama slabog upravljanja • Integritet javnog sektora: Okvir za procijenu

25. Kriteriji diferencijacije Vijeća Evrope / Evropske unije • Osnivačka načela i mit • Broj država članica i razvoj • Međuupravljanje / naddržavnost • Obvezujući učinak sporazuma i akata • Nadležnost i izvršenje presuda

26. Vijeće Evrope Vijeće Evrope ( Francuski:Conseil de l’Europe) je međunarodna organizacija sa 47 država, osnovana 5 maja 1949. • Vijeće je forum za rasprave o generalnim Evropsim pitanjima. Statut daje generalnu suradnju zemalja članica za podršku ekonomskom i socijalnom napredku. „Cilj Vijeća Evrope je postizanje većeg jedinstva među svojim članovima.“ Statut Vijeća Evrope, član 1 • Vijeće Evrope se nalazi u Strassburgu u Palači Evrope. Svake godine se dan 5 maj,godišnjica osnivanja Vijeća Evrope, slavi kao Dan Evrope. • Vijeće Evrope institucionalno nije povezano sa Evropskom unijom, čak i ako oba koriste evropsku zastavu i himnu. Vijeće Evrope se ne smije zamijeniti sa Evropskim vijećem i Vijećem Evropske unije. • EU i Vijeće Evrope su potpisali u maju 2007 Memorandum o razumijevanju (MoU) kao političku deklaraciju.

27. Zemlje članice Vijeća Evrope

28. Kaznenopravna konvencija o korupciji (ETS br 173) Kaznenopravna konvencija o korupciji je ambiciozan instrument koji cilja na koordiniranu kriminalizaciju velikog broja korumpiranih praksi. Također pruža mjere za komplementarno kazneno pravo i za poboljšanje međunaronih saradnja u procesuiranju djela. Konvencija je otvorena za pristupanje državama nečlanicama. Njenuimplementaciju će pratiti "Skupina država za borbu protiv korupcije- GRECO ", koja je započela s radom 1. maja 1999. Stupanje na snagu u Bosni i Hercegovini : 01.07.2002

29. Kaznenopravna konvencija o korupciji Konvencija je širokog raspona u opsegu i nadopunjuje postojeće pravne instrumente.Ona pokrivasljedeće oblike korumpiranog ponašanja koje seobično smatra određenom vrstomkorupcije: • aktivno i pasivno podmićivanje domaćih i stranih državnih službenika • aktivno i pasivno podmićivanje domaćih i stranih parlamentaraca i članovameđunarodnih parlamentarnih skupština; • aktivno i pasivno podmićivanja u privatnom sektoru; • aktivno i pasivno podmićivanje međunarodnih državnih službenika; • aktivno i pasivno podmićivanje domaćih, stranih i međunarodnih sudaca i službenikameđunarodnih sudova; • aktivno i pasivno trgovanje uticajem; • pranje novca  stečenog koruptivnim djelom; • računovodstvena djela (računi, računovodstveni dokumenti, itd.) povezano sa djelima korupcije.

30. Kaznenopravna konvencija o korupciji Države moraju osigurati djelotvorne i odvraćajuće sankcije imjere, uključujući i oduzimanje slobode koja može dovesti do izručenja. Pravneosobe također će biti odgovorne za djela počinjena radi koristi, te će bitipredmet djelotvornih krivičnih ili ne-krivičnih sankcija, uključujući i monetarnesankcije.

31. Kaznenopravna konvencija o korupciji(ETS Br. 174) Zahtijeva od ugovornih strana da pruže u svom domaćem zakonu "učinkovitelijekove za osobe koje su pretrpjele štetu zbog djela korupcije, što će im omogućiti da brane svoja prava i interese, uključujući mogućnost dobivanja naknade za štetu "(art.1). Konvencija je podijeljena na tri poglavlja, ona obuhvaćaju: mjere koje trebapoduzeti na nacionalnoj razini, međunarodnu suradnju i nadzorimplementacije, i završne odredbe. U ratifikaciji Konvencije, državese obvezuju da će ugraditi njezina načela i pravila u svoje domaće zakone,uzimajući u obzir vlastite posebne okolnosti. Stupanje na snagu u Bosni i Hercegovini: 01.11.2003

32. Građanskopravna konvencija o korupciji Konvencija se suočava sa: • naknadom štete; • odgovornosti (uključujući i odgovornosti države za djela korupcije počinjena od stranedržavnih službenika); • doprinosi nehata: smanjenje ili odbijanje naknade, ovisno o okolnostima; • valjanosti ugovora; • zaštitom zaposlenika koji prijavljuju slučajeve korupcije; • jasnoćom i točnosti računa i revizije; • sticanjem dokaza; • sudskim nalozima za očuvanje sredstavapotrebnih za izvršenje pravomoćne presudei za održavanje statusa quo u toku rješavanja tačaka na pitanje; • međunarodnom saradnjom.

33. Građanskopravna konvencija o korupciji Grupa država protiv korupcije (GRECO) će nadgledati preuzete obavezena temelju Konvencije od strane država potpisnica. Konvencija je otvorena za Vijeće Evrope državama članicama, koje nisu članice, Države koje su sudjelovale u njenoj izradi (Bjelorusija, Kanada, Sveta Stolica, Japan,Meksiko i Sjedinjene Američke Države), kao i Evropska unija.

34. Grupa država protiv korupcije (GRECO) Grupa država protiv korupcije (GRECO) osnovana je 1999 od strane Vijeća Evrope radi nadgledanja usklađenosti zemalja članica sa antikorupcijskim standardima organizacije. GRECO-v cilj je poboljšanje kapaciteta svojih članova u borbi protiv korupcije kroz praćenje njihove usklađenosti sa antikorupcijskim standardima Vijeća Evrope, kroz dinamičan proces zajedničkog vrijednovanja i međusobnog pritiska. Pomaže identiifikaciji nedostataka u nacionalnim antikorupcijskim politikama,poticanje potrebne zakonodavne, institucionalne i praktične reforme.GRECO također pruža platformu za razmjenu najboljih praksi usprječavanju i otkrivanju korupcije.

35. Članstvo u GRECO Članstvo u GRECO, što je jedan prošireni sporazum, nije ograničeno na zemlje članice Vijeća Evrope. Svaka država koja je učestvovala u izradi uvećanog djelomičnog sporazuma, može se pridružiti, obavještavajući Glavnog tajnika Vijeća Evrope. Osim toga, svaka država koja postaje strankom krivične ili građanskopravneKonvencije o korupciji automatski pristupa GRECO-u i njegovompostupku evaluacije. Trenutno, GRECO se sastoji od 49 država članica (48Evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država).

36. Funkcionisanje GRECO-a Funkcionisanje GRECO-a je regulisano Statutom i Pravilnikom o postupanju.Svaka država članica imenuje do dva predstavnika koji sudjeluju uGRECO plenarnim sastancima sa pravom glasa, pri čemusvaka članica također pružaGRECO-u popis stručnjaka za sudjelovanje u GRECO evaluacijama.Ostala tijela Vijeća Evrope također mogu imenovati zastupnike (npr.Parlamentarna skupština Vijeća Evrope). GRECO-u, koji imasvoje sjedište uStrasbourgu, pomaže Sekretarijat, predvođenizvršnim tajnikom, kojeg imenuje glavni tajnik VijećaEvrope. GRECO-u je odobren status promatrača u Organizaciji za ekonomsku suradnju irazvoj (OECD) i Ujedinjenim narodima - predstavljenim od strane ureda Ujedinjenih naroda za droge i kriminal (UNODC). GRECO birasvoga predsjednika, potpredsjednika i članove svog ureda, koji igraju važnu ulogu u oblikovanju GRECO-vog radnog programa i nadzora u postupku evaluacije.

37. Predstavnici BiH Dan pristupanja: 25.02.2000   • Gospodin Vjekoslav VUKOVIC (šef delegacije) Pomoćnik ministra sigurnosti Bosne i Hercegovine,  Vijeće ministara Bosne i Hercegovine  Ministarstvo sigurnosti • GospodinSead TEMIM Tužitelj Federalnog tužiteljstva Federacije Bosne i Hercegovine • Zamjenik: GospodinSrdja VRANICNacionalne reforme javne uprave (PAR) Koordinator Ureda predsjedavajućeg, Vijeće ministara

38. GRECO preporuka za Bosnu i Hercegovinu Strasbourg, 17. august 2011 (ukratko) • Grupa država Vijeća Evrope protiv korupcije (GRECO) pozvala je Bosnu i Hercegovinu da poduzme određene korake za provođenje kaznenog zakona i da postane efikasnija u osuđivanju prijestupnika.korupcije  GRECO je također poziva naveću transparentnost i odgovornost u finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja. • Iako je zemlja pokrenula niz reformi kako bi uskladila kazneno zakonodavstvo sa međunarodnim standardima o kriminaliziranju korupcije, GRECO izvještava o nedosljednosti u postojećim kaznenim zakonima na nivou države, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brčko Distrikta. • O političkom finansiranju, GRECO priznaje da su političke stranke i izborni kandidati odgovorni do neke mjere za svoje finansije, ali da je pravni okvir složen, nejednak i nesavršeno konsolidiran. GRECO poziva na veću transparentnost kako bi se osiguralo da javnost pravovremeno dobije informacije o finansiranju i o rezultatima nadzora provedenog od strane Centralne Izborne Komisije.

40. Evropska Unija

41. Osnove o Evropskoj Uniji Evropska unija (EU) je ekonomski i politički savez 27 nezavisnih zemalja članica koje se nalaze prvenstveno u Evropi. EU prati svoje korijene iz Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ) i Evropske ekonomske zajednice (EEZ), formirane od strane šest zemalja 1958. Tokom godina EU je narasla u veličini kroz pristupanje novih članica država, a u snazi dodavanjem područja politike svojoj nadležnosti. Ugovor iz Maastrichta uspostavlja Evropsku uniju pod današnjim imenom  1993. Posljednji amandman na ustavni temelj EU, Lisabonski ugovor,je stupio na snagu u 2009.

42. Sistem Evropske Unije EU djeluje kroz hibridni sistem nadnacionalnih neovisnih institucijai međuvladajući donosi dogovorene od strane država članica.Važne institucije EU-a su Evropska komisija, VijećeEvropske unije, Evropsko vijeće, Sud pravde Evropske unije,i Evropska centralna banka.Evropski parlament se bira svakih pet godinaod strane EU građana.

43. Solun, 21. juni 2003 10229/03 (Presse 163) Press objava "Mi šefovi država ili vlada država članica EvropskeUnije, zemalja pristupnica i država kandidatkinja, Albanije, Bosne i Hercegovine,Hrvatske, bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Srbije i Crne Gore,kao potencijalnih kandidata, te predsjednik Evropske komisije, u prisustvu predsjednika Evropskog parlamenta, generalnog sekretaraVijeća / Visokog predstavnika, specijalnog predstavnika UNGlavnog tajnika na Kosovu, Specijalnog koordinatora Pakta o stabilnosti zaJugoistočnu Evropu i Visokog predstavnika za Bosnu iHercegovinu, sastanak u Solunu, se danas obavezujemo na sljedeće (...) "

44. Odnos EU – Bosna i Hercegovina Već 1997 EU Vijeće ministara izgrađuje razvoj bilateralnih odnosa na političkimi ekonomskim okolnostima.2007/9/18 Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji potpisan je od strane EU i 2 mjesecakasnije 04. 12 2007 "o stabilizaciji i pridruživanju" (SSP).U ljeto 2008 Bosna i Hercegovina je potpisala "Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju",Privremeni sporazum o trgovinskim is a njima povezanim pitanjima, kao i IPA okvirni sporazum.2008/7/31 Sporazum o finansiranju za Nacionalni program 2007 pod instrumentom zaPretpristupne pomoći (IPA) je potpisan.U decembru 2010 ukidanje viza je stupilo na snagu .

45. Odnos EU – Bosna i Hercegovina U posljednjem izvještaju o napretku od 12. oktobra 2011 Komisija žali što vlada nije uspostavljena te što nedostaje dogovor o budžetu, i što je na taj način razvoj u zemlji zaustavljen .Kašnjenje po tom pitanju koči provedbu reformi koje su potrebne zanapredak Bosne i Hercegovine ka pristupanju EU.Proces pristupanja zahtijeva funkcionisanje institucija na svim nivoima i djelotvornu koordinaciju  mehanizama o EU pitanjima koji bi omogućili zemlji da govori ujedinjenim glasom.

46. Izvještaju o napretku-  Evropske Komisije- od 12. oktobra 2011 Snažnije usredotočenje na vladavinu prava i reformu javne uprave • Jačanje vladavine prava i borbe protiv korupcije su još uvijek jedan od velikih izazovat, e glavni uslovi za napredak pristupanju EU. • U tom smislu Komisija će predložiti novi koncept o tome kako se nositi s tim pitanjima (formulacija neposrednih ciljeva, akcijskih planova i intermedijarnihizvještaja). • Međutim, postoji mnogo dokaza u Bosni i Hercegovini koji jasno pokazuju daodgovornosti vladajućih stranaka i javneuprave nisu zadovoljavajuće ispunjena.Takva praksa ugrožava vladavinu prava i funkcionisanje demokratije. • Direktor i zamjenici Agencije za borbu protiv korupcije su imenovani, ali Agencija nije u mogućnosti da radi.

47. Situacija u BiH Papir trpi sve?