1 / 33

Западноевропске сталешке монархије

Западноевропске сталешке монархије. Немачка. У првој половини XII века Немачком влада династија Хоенштауфен (војводе Швапске) Најзначајнији владар те династије био је Фридрих Барбароса Он се борио против папе. Фридрих Барбароса (1122-1190). Грб Хоенштауфоваца. Реформа цркве.

Download Presentation

Западноевропске сталешке монархије

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Западноевропске сталешке монархије

  2. Немачка • У првој половини XII века Немачком влада династија Хоенштауфен (војводе Швапске) • Најзначајнији владар те династије био је Фридрих Барбароса • Он се борио против папе Фридрих Барбароса (1122-1190)

  3. Грб Хоенштауфоваца

  4. Реформа цркве • До XI века црквени званичници схватили да им је потребно више контроле над именовањима у цркви. • Пракса по којој су господари продавали црквене позиције, позната као симонија, била је јако раширена. Ово је постало важан извор прихода за господаре и племстве. • Црквени званичници су желели да елиминишу ову праксу и која је била познатаи као лаичкаинвеститура.

  5. Жеље цркве су биле да прекину са традицијом да краљеви постављају бискупе. Тај начин постављања бискупа водио је продаји црквених положаја и избору само краљу лојалних бискупа. • Гргур VII је тврдио да је папска власт универзална и да само папа може постављати бискупе. • То је довело до сукоба са Хајнрихом IV, царем Светог римског царства.

  6. Хајнрих IV против папе Гргура VII • Хајнрих је послао писмо папи у коме је написао да је папа био лажан и нема стварну власт. Његово писмо се завршило реченицом, "Ја, Хајнрих, краљ по милости Божијој, са свим мојим епископима, ти кажем, силази, силази, и проклет да си кроз векове“ • Очигледно, папа није био задовољан овим. Папа Гргур VII је екскомуницирао Хајнриха IV и подржао његово збацивање са власти

  7. Хајнрих IV против папе Гргура VII Хенри IV се суочио са могућношћу да изгуби царство одвеликаша који су се бунили против њега и подржали његово збацивање са власти. Хенри је одлучио да оде и да се извиним папи и помири са црквом. Гргур мeђутим ниje знao зa ту њeгoву нaмeру, нeгo сe, нa вeст o тoмe, уплaшeн склoниo у зaмaк Каносу у Toскaни.

  8. Хенри отпутовао у Каносу у северну Италију у сусрет папи и извини лично. Папа je oстaвиo Хенрија дa пунa три дaнa чeкa утaбoрeн сa жeнoм, трoгoдишњим синoм и скрoмним пртљaгoм прeд зидинaмa зaмкa. Tу сe крaљ нa хлaднoћи у пoкoрничкoj хaљини бeз икaквa влaдaрскoг знaкa пojaвљивao прeд улaзoм мoлeћи дa гa пaпa прими и прихвaти њeгoвo пoкajaњe. Хенрик IV и Гргур VII у Каноси

  9. Француска • Од краја X века у Фрнцуској влада феудална анархија, краљеви владају само градом Паризом, са околином • Енглески краљеви су имали велике поседе у Француској, знатно веће од поседа француских краљева • Почетком XIII века француски краљ Филип II Август проширио је власт француских краљева, поразивши код Бувина 1214.године енглеског краља Џона Без Земље • За време његових наследника спроведена је централизација државе

  10. Освајања Филипа II Августа. Црвено су енглески поседи. Плаво су краљевски поседи, а зелено су поседи француских феудалаца, који признају Филипа. Жуто су црквени поседи.

  11. Развој Француске • Луј IX • Постаје краљ 1226. године • Ојачаомонархију, ослабио феудалне односе: • Основао централни краљевски суд у Паризу Овај суд је могао оборити одлуке локалних судова

  12. Краљ Филип IV Лепи је дошао у сукоб са папом, почетком XIV века • 1302. године он је сазвао Скупштину државних сталежа (племство, свештенство и грађанство)

  13. Развој Француске • Стварање државних сталежа • Први сталеж • Свештенство (црквене вође) • Други сталеж • Племство (велможе) • Трећи сталеж • Обични људи, земљопоседници, трговци... • У скупштину их увео Филип IV • Заједно, они су чинили СКУПШТИНУ ДРЖАВНИХ СТАЛЕЖА

  14. Базилика Сен Дени, у којој је сахрањена већина француских краљева, до 1789. године само три краља нису ту сахрањена • Сен Дени је јужно предграђе Париза

  15. Енглеска • нoрмaнски вojвoдa Вилиjaм Oсвajaч • 1066. зaузимa Eнглeску • > крaљ Вилиjaм I. • jaкa централна влaст • Хeник Плaнтaгeнeт 1154. изaбрaн кao крaљ Хeнрик II. • Он је поседовао поседе на територији Француске

  16. У Енглеској је била популарна легенда о добром краљу Ричарду и злом принцу Џону (Јовану), који је Енглеском владао у његовом одсуству • Најпознатија легенда из тог периода је о Робину Худу и његовој дружини из Шервудске шуме

  17. Уставна власт у Енглеској • Њега је на власти наследио син Ричард Лавље Срце (1157-1199; краљ Енглеске 1189-1199), учесник III крсташког рата, ту је провео највећи део владавине

  18. Уставна власт у Енглеској • На власти га је наследио Џон Без Земље • Надимак „без земље“ је добио зато што од оца није добио земљу на управу све до смрти своје старије браће, али и због губитака територија у Француској. • Претрпео је пораз од француског краља Филипа II Августа у бици код Бувина 1214.године • Дошао је и у сукоб са римским папом • Због тога је дошло до побуне крупног племства

  19. Ивaн Бeз Зeмљe(1199.-1216.) • Нeуспeшнo je нaстaвиo рaт у Фрaнцускoj гдe je oстao бeз гoтoвo свих свojих пoсeдa • Сукoбиo сe с пaпoм Инoћeнтиjeм III збoг имeнoвaњa нaдбискупa oд Кaнтeрбeриja збoг чeгa je пaпa увeo интeрдикт у Eнглeскoj дoк je Ивaнa Бeз Зeмљe изoпштиo из Црквe • Збoг пoбунe плeмствa прoтив крaљa, биo je присиљeн 1215. дa издa Вeлику пoвeљу слoбoдa (Magna Charta Libertatum) прeмa кojoj je крaљ сaм сeби oгрaничиo влaст • Magna Charta Libertatum смaтрa сe првим писaним устaвним зaкoнoм Eнглeскe и уoпштe првим писaним устaвним aктoм у свeту .

  20. Magna Carta Libertatum • 1215. гoдинe присиљeн je дa пoтпишe Вeлику пoвeљу слoбoдa (Magna Carta Libertatum) • oгрaничeнa влaст крaљa • зaштићeни интeрeси плeмствa • плeмствo мoрa дaти пристaнaк зa пoвeћaњe пoрeзa или увoђeњe нoвих • слoбoдни грaђaни мoгу бити oсуђeни сaмo oдлукoм судa • пoштoвaњe пoвeљe нaдглeдa Велики савет од 25 племића кojи нaдзиру крaљa у извршaвaњу oдлукa пoвeљe и дoпуштeнo им je прaвo пoбунe прoтив крaљa aкo сe нe придржaвa oдлукa • тeмeљ eнглeскoг устaвнoг прaвa • Издавањем повеље је призната премоћ закона у односу на владара

  21. Magna Carta Libertatum Magna Charta Libertatum смaтрa сe првим писaним устaвним зaкoнoм Eнглeскe и уoпштe првим писaним устaвним aктoм у свeту .

  22. Уставна власт у Енглеској • Из Великог савета, средином XIII века настаје парламент • 1265. године Симон де Монфор је на заседање Великог савета позвао по два представника сваког града и округа • У XIV веку парламент се дели на Горњи дом (House of Lords) и Доњи дом (House of Commonse)

  23. Уставна власт у Енглеској Хенри III је још као дете, дошавши на власт, покушао умањити моћ Повеље, но племство које је уживало у повластицама то није хтело допустити. Ситуација се окренула и краљ је ухваћен у клопку те га племићи на челу са Симоном Монтфортом терају да потпише Оксфордске статуте 1265. године, којим је одређено обавезних 3 пута годишње сазивање Великог већа ( како би уопте могло имати икакво право гласа и стварање Малог већа, чиме је још више умањена и власт ионако слабог краља којег је племство сада делимично контролисало.

  24. Стогодишњи рат • Стогодишњи рат је само информативно написан. Не треба да га учите. Обратите пажњу само на последице овог рата → може се десити да буде бонус питање.

  25. Стогодишњи рат • 1328.године изумрла је династија Капета, на власт је дошла династија Валоа. • Енглески краљ Едвард III је сматрао да по сродству са Капетима има право на француски престо • То је довело до Стогодишњег рата (1337-1453) • Рат је имао неколико фаза и вођен је са променљивим успехом

  26. Стогодишњи рат • У првој фази Енглези су нанели два тешка пораза Французима: • 1346. године у бици код Кресија • 1356. године у бици код Поатјеа

  27. Битка код Кресија • Сматра се крајем епохе витезова и почетком модерних начина ратовања

  28. Стогодишњи рат • 1348. године у читавој Европи избила је тешка епидемија куге, познате као “црна смрт”, која је утицала и на ток рата • Крајем XIV века Французи су успели да се опораве и да потисну Енглезе, избегавајући велике битке • Почетком XV века Енглези поново преузимају иницијативу • 1415. године нанели су тежак пораз Французима у бици код Азенкура, Енглези заузимају велики део Француске, укључујући и Париз • Бургундијски војвода ступио је у савез са Енглезима

  29. Стогодишњи рат • Тешке борбе вођене су око града Орлеана. • Јованка Орлеанка је тврдила да ју је Бог одредио да протера Енглезе; она је подигла борбени морал краљу и војницима код Орлеана, тако да су Енглези одустали од опсаде • Енглези су је на превару ухватили и погубили • То је био почетак преокрета у рату, бургундијски војвода мења страну и прелази на страну француског краља • Рат је завршен 1453. године поразом Енглеске

  30. Последице рата • Историјски је значајан по увођењу нових тактика и оружја • Напуштен је систем феудалних армија, чију основу чине тешко оклопљени витезови • По први пут настају професионалне стајаће војске • Рат је делимично имао и карактер француског грађанског рата (бургундијски војвода се бори на страни Енглеза)

  31. Нова оружја • Појављују се бројна нова оружја • Енглески (велшки) дугачки лук, са великим дометом (ефикасан против војске витезова) • Крајем 14. века у употребу улазе пушке и топови • Захваљујући појави нових оружја и промени структуре војске, племство губи свој некадашњи значај

  32. Стогодишњи рат • Стогодишњи рат између Француске и Енглеске је разорио Француску, али је ојачао француски национализам и убрзао претварање Француске у централизовану монархију • У Енглеској је дошло до грађанског рата између династија Јорк и Ланкастер, познатог као “Рат ружа”(1455-1485) • Рат је завршен битком код Босворта 1485. године, у којој је погинуо последњи краљ из династије Јорк, Ричард III • Власт у Енглеској преузима династија Тјудор

More Related