Усмена и ауторска бајка

1. Усмена иауторска бајка Аутор: Драгослава Жутић

2. Одређење усмене бајке • Вук Стефановић Караџић –бајку – гатку назива “ЖЕНСКОМ ПРИПОВИЈЕТКОМ” (“у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити”) • Видо Латковић – приповедна врста, заснована на фантастичним представама, сва је проткана чудесним и чаробним • Радмила Пешић и Нада Милошевић-Ђорђевић – бајка је народна приповетка фантастичне садржине, која служи забави • Снежана Самарџија – бајка представља развијену, стилизовану причу фантастичне садржине, у чију се истинитост не верује

3. Одређење усмене бајке • Бруно Бетелхајм–бајка помаже детету да савлада • психолошке проблеме одрастања • Макс Лити –у бајци налазимо свет који је постигао • равнотежу • –то је свет који је “у реду” • Владимир Јаковљевич Проп –све бајке имају исту структуру • –бави се оним што је • непроменљиво у свакој бајци

4. “Дефиниција” УСМЕНА (НАРОДНА) БАЈКА ЈЕ ВИШЕЕПИЗОДИЧНА ПРИЧА У КОЈОЈ СЕ ЗБИВАЊА НИЖУ ХРОНОЛОШКИ УОБЛИЧЕНА, ПРЕМА УСТАЉЕНИМ КОМПОЗИЦИОНИМ ОБРАСЦИМА, А КАРАКТЕРИШЕ ЈЕ ЕЛЕМЕНАТ ЧУДЕСНОГ.

5. Одлике усмене бајке • Чудесан – бајковит свет,реално и нереално се стапају без страха и језе. • Јунаци:- производ колективне маште • - немају имена или су именовани преко особина или • изгледа • - главни јунак је увек људско биће (или људско биће • чаролијомпретворено у животињу, биљку, предмет...) • - основни вид карактеризације је оно што раде, пол, • узраст,социјални статус или занимање, “не портретишу се” Ликови се НЕ МЕЊАЈУ, само прелазе из једног статуса у други.

6. Ликови(номенклатура, атрибути, делокруг) 1. ПРОТИВНИК (ШТЕТОЧИНА) 2. ДАРИВАЛАЦ 3. ПОМОЋНИК 4. ТРАЖЕНО ЛИЦЕ 5. ПОШИЉАЛАЦ 6. ЈУНАК 7. ЛАЖНИ ЈУНАК

7. Одлике усмене бајке • Време: - неодређена прошлост, некад и негде, без историјског прецизирања - почиње почетком и окончава се завршетком бајке (јунакова женидба и ступање на престо су крај времена) • Простор: - мало се описује, нема географске локализације • - oрганизован је као простор на земљи, између • неба и земље и под земљом • Стил: - уопштен, формулативни (понављање, • паралелизам, учесталост дијалога и • изостављање описа) • - главна је радња – дешавање

8. Одлике усмене бајке Пуно је дигресија (одступања од главне радње). Може садржати описе сакаћења, смрти, прождирања. Увек има „срећан крај”: јунак или јунакиња ступају у брак и седају на престо, недостаци бивају надокнађени, штета се поправља. Бави се старим веровањима заједничким за већину култура.

9. Структура бајке - 31 радња 1. НАНОШЕЊЕ ШТЕТЕ 2. УДАЉАВАЊЕ ЈУНАКА ОД КУЋЕ 3. ПРОВЕРА ЈУНАКА 4. СТИЦАЊЕ ЧАРОБНОГ СРЕДСТВА 5. ПРЕМЕШТАЊЕ ЈУНАКА 8. ОТКЛАЊАЊЕ НЕВОЉЕ 7. ПОБЕДА 6. БОРБА ЈУНАКА И ПРОТИВНИКА 9. СРЕЋАН КРАЈ

10. Анализа бајке Аждаја и царев син

11. ПОЛАЗАК У ЛОВ (ПОЧЕТНА ФУНКЦИЈА)

13. ЛОВАЦ КОЈИ СУСРЕЋЕ ЗЕЦА (ПРОВЕРА)

15. АЖДАЈА КОЈА НАПАДА ЛОВЦА (ПОДВАЛА, САУЧЕСНИШТВО И НАНОШЕЊЕ ШТЕТЕ)

17. СУСРЕТ ЦАРЕВИЋА СА БАБОМ (ПРОВЕРА, ОДАВАЊЕ ТАЈНЕ АЖДАЈИНЕ СНАГЕ)

19. ПРЕМЕШТАЊЕ ЈУНАКА (ПРИНЦ ПРЕОБУЧЕН У ЧОБАНИНА КОЈИ КРЕЋЕ КА АЖДАЈИНОМ СТАНИШТУ)

20. БОРБА ЈУНАКА И ПРОТИВНИКА

22. ПОЉУБАЦ ПРИНЦЕЗЕ (ЧАРОБНО СРЕДСТВО)

24. РАЗОБЛИЧАВАЊЕ ЗЛА (БОРБА ЈУНАКА С ПРОТИВНИКОМ, ПРЕТВАРАЊЕ АЖДАЈЕ У РАЗЛИЧИТЕ ЖИВОТИЊЕ)

26. ОСЛОБАЂАЊЕ ЈУНАКА (ПУТЕМ ЧАРОБНОГ СРЕДСТВА – ШИБЉИКЕ), УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ

28. Анализа бајке Аждаја и царев син • ВРЕМЕ: НЕОДРЕЂЕНО, ПРОШЛО • ПРОСТОР: ГРАД, ШУМА, ЈЕЗЕРО, ПОДРУМ • ФОРМУЛАТИВНИПОЧЕТАК :,,Био један краљ па имао три сина”… • ТАКОЂЕ И КРАЈ: ,,А он са својом браћом и младом отиде своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века“.

29. Анализа бајке Аждаја и царев син • ЛИКОВИ:1. ПРОТИВНИК (аждаја) 2. ДАРИВАЛАЦ (Царева кћи дарује чаробно средство – пољубац. Чаробно средство је и шибљика, а тајну одаје врабац, који је уједно и замаскирани противник. За аждају чаробно средство је језеро...)3. ПОМОЋНИЦИ (баба, соко, хртови, на неки начин и цар јер шаље своју ћерку са ,,чобанином”)4. ТРАЖЕНО ЛИЦЕ (двојица браће, аждаја)5. ПОШИЉАЛАЦ (цар...)6. ЈУНАК (трећи царев син) 7. ЛАЖНИ ЈУНАК (ОВДЕ НЕ ПОСТОЈИ) • ПОНАВЉАЊА :- ОДЛАЗАК У ЛОВ ТРИ ПУТА - БОРБА ЈУНАКА ТРИ ДАНА

30. Одлике ауторске бајке • Сан, или неко чудно дешавање, које се на крају објасни реалним разлозима замењује чудесно. • Јунаци: - бића поникла из пишчеве стваралачке фантазије или • књижевности • - често су именовани • - главни јунак може бити животиња, биљка, нељудско • биће • - развијенијији су описи и психологија лика

31. Одлике ауторске бајке • Време се конкретизује - или као део историјске прошлости, или као део модерне свакидашњице. Опису времена поклања се већа пажња. • Простор се описује и често везује за именоване • географске просторе. • Стил је индивидуални, ауторски, обележен већим присуством лирског елемента, увођењем и проширивањем симболике, хумора, описа простора и јунака.

32. Одлике ауторске бајке Радња заокружена, мање је дигресија. Изостављају се потенцијално “трауматични” садржаји усмене бајке. Може се окончати страдањем и смрћу својих јунака. Јунаци се жртвују за победу неког моралног или верског начела, или бивају кажњени зато што су нарушили неко морално начело. Прилагођава се ауторовој савремености и вредносном систему његове културе.

33. Анализа бајке Седефна ружа Гроздане Олујић

34. Анализа бајке Седефна ружа • ПРОСТОР: - развијена дескрипција, морске дубине, дно мора са својим становницима - опис морског дна је самосталан или се пореди са Горњим светом - има дубље значење: са аспекта јунакиње види се дубоко незадовољство стварношћу и тежња ка Горњем свету ОВАКО СХВАЋЕН ПРОСТОР ОТВАРА НОВИ ПРОБЛЕМ –ВРЕМЕ. • ВРЕМЕ: - није прецизно одређено, али припада савремености – будућности

35. Анализа бајке Седефна ружа • ЛИКОВИ: • СЕДЕФНА РУЖА, која је савременог духа, дубоко индивидуализована - РИБА, која говори о сјају Горњег света, која губи дах док о њему прича - КОРАЛНА ГРАНА, коју не занима други свет - РИБА УГОР (“Горњи свет почиње у мрежи а завршава се у тигању”) - МЕДУЗА (избрисати и саму помисао на Горњи свет)

36. Променљивост лика ауторске бајке • СЕДЕФНА РУЖА – чежња за Горњим светом, нестрпљење, мрзак јој је свет морског дна, бол као нож да јој је у срцу, заплака у себи, осети како туга као плима плави читаво њено биће и згушњава се у блиставу, чврсту кап. Није се више мицала, није отварала уста... • Почиње да заборавља Горњи свет... Све више налази мир у себи. • Чак су је и приче рибе замарале.

37. Симболика • “А ЗРНО БИСЕРА РАСЛО ЈЕ И КРУПЊАЛО...” • Прича о Седефној ружи подсећа на причу о уметнику и његовом делу.

38. Анализа бајке Седефна ружа • Седефна ружа доспева у Горњи свет када је то најмање очекивала. • Ониричко на крају приче упућује на срећан крај • Последња реченица ипак говори о не баш срећном завршетку, што јесте одлика ауторске бајке.

39. Анализа бајке Седефна ружа • Алегоријско казивање о судбини уметника • Парабола – поучна прича • Симболичко – алегоријска прича, која личи на фантастику, али јој не припада

40. Закључак УСМЕНА БАЈКА АУТОРСКА БАЈКА Усмена и ауторска бајка нераскидиво су повезане, како по заједничким особинама, тако и по оним у којима се разликују.

41. Тема: Усмена и ауторска бајка у наставном проучавању у основној школи (др Драгослава Жутић) Републички зимски семинар Београд, 11. јануар 2013.