1 / 17

INFORMATIKA

INFORMATIKA. NASTANAK INFORMATIKE. Filip Drajfus (1962) je od re či information i automatique stvorio pojam informatika. Informatika je pre svega društvena nauka jer se bavi pitanjem kako organizovati protok informacija za društvene potrebe.

onawa
Download Presentation

INFORMATIKA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. INFORMATIKA

  2. NASTANAK INFORMATIKE • FilipDrajfus (1962) je od reči information i automatique stvorio pojam informatika. • Informatika je pre svega društvena nauka jer se bavi pitanjem kako organizovati protok informacija za društvene potrebe. • Razvojem digitalnih mreža informatika određuje ne samo kako se najefikasnije “manipuliše” informacijama već kako se strukturira društvo radi što boljeg pristupa informacijama.

  3. ODREDJENJE INFORMATIKE • Informatika je disciplina koja ima za predmet: • proizvodnju, • preradu • čuvanje, i • deseminaciju informacija

  4. KIBERNETIKA

  5. NASTANAK KIBERNETIKE • Viner (1948) je precizirao da se pojam “kibernetika”, pre svega, odnosina “ljudskuupotrebuljudi”. • Stogodinapre VineraAmper je istipojamkoristio da bi označio nauku o politici. • Platon je od reči “kibernetos” (krmaroš) skovao pojam “kibernetika” i ukazao da su složenost, dinamičnost i nepredvidivost karakteristike upravljanja. • Viner je prvi dao odgovor na pitanja: • Čime se upravlja – sistemima. • Pomoću čega se upravlja – informacijama. • Kako se upravlja – procesima, povratnom spregom.

  6. POVRATNA SPREGA • Povratna sprega predstavlja sprezanje izlazne informacije sistema sa ulaznom. • Negativna povratna sprega deluje tako da sistem svojim ponašanjem umanjuje ili neutrališe uticaj iz okruženja. Time se sistem vraća u prethodno stanje. • Pozitivna povratna sprega deluje tako da ponašanje sistema pojačava ulazna dejstva na sistem. Takvo delovanje ima za rezultat rast i razvoj sistema.

  7. KIBERNETIKA-STA JE TO? • J.Božićević, S.Marjanović, R.Tomović, J.Bober, F.George, W.R.Ashby, R.Ryer, A.V.Gluškov, Lerner, N.Viner,... • Zašto se različite definicije toliko razlikuju? - Naučnicima različitih profila i stremljenja se često čini da definicije njihovih kolega ne odgovaraju onoj svrsi i onim potrebama koje kibernetika izaziva u njihovim domenima i delokrugu rada. - Mnogi pokušavaju da kroz definiciju kibernetike u nauku unesu i svoje vrednosne sudove.

  8. KIBERNETIKA-ELEMENTI DEFINICIJE Sve definicije kibernetike sadrže bar tri elementa: • sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi, • procese upravljanja što kibernetiku izdvaja kao naučnu disciplinu, i • informacije na osnovu kojih ili pomoću kojih se upravlja. Kibernetika se bavi upravljanim sistemima, tj. sistemima koji se pomoću različitih dejstava mogu: • približiti zadatom optimalnom stanju, • održavati u stanju dinamičke ravnoteže, i • koji se mogu usmeravati ka željenim ciljevima.

  9. IZVORI KRIZE KIBERNETIKE • U domenu teorije i metodologije kibernetika se nije dovoljno brzo i adekvatno razvijala, tako da je brz tehnološki razvoj došao u sukob sa njenim mogućnostima. • Kibernetika nije uspela da daje konkretne odgovore na pitanja koja su društvo i situacija postavljali. • Došlo je do pokušaja da se kibernetika idejno i vrednosno distancira od svog teoretskog okvira.

  10. METODOLOŠKI DOPRINOSI KIBERNETIKE Kibernetika insistira : • na pojmu celine, • na stohastičkim vezama, • da se elementi samo u kretanju mogu spoznati, • da odnos delova i celine nije prost odnos, • na pristupu otvorenog sistema, • Sistemski pristup • Stohastičnost • Otvoreni sistem • Interdisciplinarnost • Sinteza • Ekvifinalitet • na simbiozi, na povezanosti različitosti.

  11. PROBLEMI TEORETSKOG OKVIRA KIBERNETIKE • Mogući teoretski okviri kibernetike su: funkcionalizam, sistemska analiza i opšta teorija sistema. • Funkcionalizam insistira na onim elementima koji će iskazivati stabilizaciju društva a ne i njegovu promenu. • Ni sistemska analiza ni opšta teorija sistema ne daju odgovore na pitanje: šta je izvor promena, kako te promene nastaju? • Nijedan teoretski okvir ne rešava jedan od fundamentalnih problema savremenog društva – problem naglih, skokovitih, suštinskih promena

  12. METODOLOŠKE NEKONZISTENTNOSTI KIBERNETIKE • Formalizacija označava kvantifikovano (numeričkim) opisivanje pojave koja se istražuje. • Kibernetika je omogućila “ukrštanje” formalizacije i slučajnog ponašanja. • Kibernetika daje tri moguća načina za uključivanje slučajnog ponašanja u neki oblik formalizovanog ponašanja, a samim tim i u samu kibernetiku: • verovatnoća, • teorija igara (formalizovani konflikt), i • sistemska analiza.

  13. DEFINICIJA KIBERNETIKE • Kibernetika se bavi teorijom i praksom upravljanja sistemima pomoću informacija, razvijajući pri tome veoma različite metode i načine upravljanja. • Kibernetika nastoji da utvrdi principe, kriterijume i načine upravljanja složenim sistemima. • Kibernetika iznalazi složene kodove upravljanja koji mogu samostalno da ostvare upravljačka dejstva. • Sastavni delovi kibernetike su: opšta teorija sistema, teorija informacija i teorija upravljanja.

  14. OPSTA TEORIJA SISTEMA

  15. DEFINISANJE OPŠTE TEORIJE SISTEMA • Fon Bertalanfi (“Opšta teorija sistema: novi pristup jedinstvu nauke”, 1950) je formulisao elemente opšte teorije sistema: • dinamička interakcija, • koncept heurističnosti, i • razlikovanje otvorenih i zatvorenih sistema.

  16. Opšta teorija sistema • Opšta teorija sistema se koristi za: • istraživanje dinamičke ravnoteže u društvenim sistemima, • proučavanje socijetalnih organizacija i njihovih struktura, • shvatanje entropije i negentropije (mehanizam održavanja i mehanizam prilagodjavanja), i • ekvifinalitet u otvorenim sistema

More Related