Стање струке односа с јавношћу у Србији
Download
1 / 70

Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012 - PowerPoint PPT Presentation


  • 137 Views
  • Uploaded on

Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012. Преглед истраживања. Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012. Садржај:. Преглед истраживања Поставка истраживања и социо- демографска анализа Проблеми у струци, стање струке и будући трендови Задовољство радом ДСОЈ – чланови

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012' - nusa


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Садржај:

  • Преглед истраживања

  • Поставка истраживања и социо-демографска анализа

  • Проблеми у струци, стање струке и будући трендови

  • Задовољство радом ДСОЈ – чланови

  • Задовољство радом ДСОЈ – они који нису чланови

  • Агенције за односе с јавношћу у Србији

  • Односи с јавношћу у организацијама


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Кључне чињенице о истраживању:

  • Анализа струке односа с јавношћу са учешћем 288 испитаника из Србије

  • Истраживање спровело Друштво Србије за односе с јавношћу

  • Истраживање садржи велики број отворених питања да би се добио што већи број ПОЈЕДИНАЧНИХ СТАВОВА/МИШЉЕЊА/ПРЕДЛОГА корисних за израду и имплементацију стратегије и плана активности ДСОЈ до 2015. године

    Академска радна група:

  • Истраживачки тим (представник УО из области образовања, доцент др Данијела Лалић) и саветодавни тим чланова ДСОЈ са високошколских академских државних и приватних институција из Београда и Новог Сада


Поставка Србији 2012истраживањаисоцио-демографскаанализа


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Општипрегледистраживања:

Циљеви и фокус

  • Анализа променљивог оквира струке односа с јавношћу у Србији

  • Анализа рада струковне организације Друштва Србије за односе с јавношћу и задовољство чланства

  • Утврђивање развоја струке у агенцијама за односе с јавношћу у Србији и организацијама

    Циљна група

    Професионалци који се баве односима с јавношћуи студенти који изучавају предметну област


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Методологија:

  • Истраживачка метода и узимање узорка

  • Onlineистраживање током децембра 2012. и јануара 2013. године(четиринедеље)

  • Упитник са шест целина

  • Позивање путем електронске поште

  • Евалуација заснована на 288 у потпуности испуњених одговора од стране учесника који су означени као део циљне популације

    Статистичка метода

  • Методе емпиријскиг истраживања, дескриптивна и аналитичка


Демографска структура Србији 2012учесника:


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Географска дистрибуција:

Регионална расподела:

Укупан број испитанкa 288

  • Београд78.8%

  • Нови Сад 9.1%

  • Остали градови (Пирот, Аранђеловац, Чајетина, Лозница, Краљево, Вршац, Панчево, Крушевац, Прокупље, Лесковац, Ниш)

    12.0%


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Чланство у међународним организацијама

ЕACD (4)

IIA (6)

IFJ (2)

CIPR (2)

IPRA (2)

IABC (1)

89.3%

10.7%


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Лична обележја испитаника (образовање):

13.2%

22.9%

41.0%

15.4%

21.1%

23.3%


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Факултетско образовање:

Eкономски факултет у Београду, проф.Гаљина Огњанов

Факултет организационих наука у Београду, проф.Винка Филиповић, проф.Милица Костић Станковић, проф. Тамара Властелица Бакић, проф. Славица Цицварић Костић

Факултет политичких наука У Београду, проф. Веселин Кљајић

Филозофски факултет у Београду, проф. Драган Булатовић

Факултет техничких наука у Новом Саду, проф. Данијела Лалић

Факултет за економију, финансије и администрацију, ФЕФА у Београду, проф. Данијела Лалић

Факултет за европски бизнис и маркетинг у Београду, проф. Лепосава Зечевић

Факултет за пословне студије иФакултет за културу и медије

Мегатренд у Београду, проф. Миливоје Павловић

Економски факултет у Нишу, проф. Љиљана Станковић

Факултет техничких наука у Чачку

Факултет за пословну информатику, Сингидунум, у Београду проф. Стева Васиљев


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Лична обележја испитаника (степен образовања):

7.0%

2.6%

7.5%

40.1%

27.8%

11.0%

4.0%


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Зараде и задовољство платом:

13.7%

15.0%

13.7%

24.2%

32.6%


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Знање страних језика:

76.1%

17.0%

40.3%

5.7%


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Организација у којој радите:


УЗОРАК И ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСПИТАНИКА - ТУМАЧЕЊЕ

  • Испитанике карактерише значајно искуство: преко 50% су руководиоци или одговорни за поједину комуникациону дисциплину или одељење, 60.2% њих има преко 10 година професионалног искуства у области комуникација, 82.9% су високо образовани (али не искључиво у струци), а просек старости испитаника је 36.4 година

  • 76.6% испитаника су женског пола

  • По географској дистрибуцији највише је испитаника из Београда, 78.8%, што је и ограничење у овом истраживању, али и добар показатељ за деловање

  • Испитаници су у веома малом проценту чланови међународних струковних организација које се баве комуникацијама, 10.7%

  • 42,4% испитаника има месечну плату у распону од 30.000,00 до 90.000,00 динара што је далеко испод европског просека, што потрврђује и незадовољство од 30,5% испитаника месечним приходима, док су 32.6% нити задовољни, нити незадовољни

  • Карактеристична је заступљеност курсева у образовању испитаника у области односа с јавношћу 55,4%, а ако се томе дода и 21,4% испитаника који су самоуки и немају формално образовање у овој области, долази се до закључка да је пожељна додатна континуирана едукација чланова

  • Сви испитаници имају знање енглеског језика и то 76.1%знање напредног нивоа. Такође 40,3% испитаника зна и неке друге језике поред енглеског језика

  • Веома мали број испитаника долази из медија.

    У наставку су представљени резултати.




Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

  • Планирањеипостављањециљева

  • Истраживање и аналитика

  • Идентификовање проблема и трендова у околини


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

  • Поштење/л.и.

  • Креативност

  • Енергија


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Активности односа с јавношћу у пракси

Свакодневно

Посвећивање посебне пажње onlinе односима с јавношћу и креирање и ажурирање информација на Веб сајтуорганизације/клијента/агенције

Недељно

Припремање саопштења за медије и мониторинг медија

Месечно

Организација спонзорстава и донација, припрема менаџмента за наступ у медијима

Годишње

Планирање буџета, организација и одржавање тренинга запослених ради бољег комуницирања, припрема правила понашања и етичког кодекса понашања запослених


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

  • Неразумевање односа с јавношћу од стране менаџмента

  • Финансијска средства за реализацију активности односа с јавношћу

  • Непрофесионалност медија


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

1=6.8%

2=1.7%

3=3.4%

4=4.3%

5=5.1%

6=4.3%

7=11.1%

8=18.8%

9=16.2%

10=28.2%

Просечна оцена је 7.45


Проблеми са којима се суочавате у струци – отворени одговори

  • Непостајање стандарда и лош имиџ професије

  • Непостојање стандарда када је у питању лиценцирање за бављење овим послом

  • Проблеми у мерењу доприноса односа с јавношћу на успешност предузећа

  • Слаба позиција Друштва као струковног удружења, које сигурно побољшањем своје позиције може утицати на струку

  • Низак професионални ниво, тј. аматеризам код свих учесника у 'ланцу' клијент, клијентов менаџмент, агенција, медији...

  • Неетичност, форма уместо садржине

  • Неусаглашена позиционираност професије у односу на одговорности и користи које се остварују

  • Деградација струке од стране појединих професионалаца који се представљају као ПР професионалци

  • Неразумевање односа с јавношћу

  • Несхватање појма односи са јавношћу оних који се њима баве

  • Неразумевање односа с јавношћу од стране менаџмента

  • Наше друштво још увек нема јасну слику о томе шта су односи с јавношћу, нити која је њихова функција. Самим тим се односима с јавношћу прилази с потцењивањем

  • Лоши односи са медијима, неразумевање струке од стране медија

  • Непрофесионализам медија и незаинтересованост "новинара”

  • Непостојање разграничења између односа с јавношћу и односа с медијима

  • Медији најчешће не објављују информације ако им нисте оглашивач

  • Схватање да су односи с јавношћу једино односи с медијима ("бесплатан ПР")

  • Лош публицитет струке у јавности годинама

  • Таблоидизација.

  • Мањак квалитетног кадра на тржишту

  • Недостатак квалитетних обука

  • Није у питању ниво образовања оних који се баве односима с јавношћу, већ садржина тј. непостојање одговарајућих високошколских институција на којима се изучава ова област у циљу

  • образовања стручњака који би се њоме бавили.


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

39.6%

13.2%

24.7%

9.3%

4.8%



Процена развоја струке у претходне две године – отворени одговори

Доласком страних компанија односи са јавношћу су добили на значају

Тежња млађих особа, да се путем рада у области ПР-а, наметну и остваре неке своје личне циљеве

Помак у ДОП-у, интерним комуникацијама, кризном ПР-у

ДРАСТИЧНО ЈЕ ВЕЋИ БРОЈ ЖЕНА У СТРУЦИ

И поред одређених помака, јавност у Србији још увек размишља о нама као о продавцима магле. Зато смо, делом, и сами криви

Мислим да струка напредује, али јако споро

Слабо напредовање струке.Несхватање потребе за ОЈ како у организацијама тако и у целокупном друштву

ресурси у ПР су се развили, напредовали у сваком смислу

Језива количина спиновања и других медијских манипулација

ПР је постао инструмент крупног капитала, па се исти (ПР) срозао не сервис интересних група

Све више је ПР-ова који немају адекватно образовање/искуство

Ангажовање стручњака тек када наступи кризна ситуација

Услед ефеката финансијске кризе мислим да је струка стагнирала, ако не и назадовала. Све је више субјеката који ПР виде као бесплатно оглашавање

Значајан раст утицаја ПР агенција и политичких кругова на уређивање медија, па је јасно да су и ПР агенције и ПР појединци директни учесници у овом ”колу”

Злоупотребљава се улога ПР, а често се ставља и у лош контекст

Дилетанти у послу кваре углед струке, па се шири мишљење да је ПР исто што и продавање магле. Отуда и не чуди неопрезна изјава председника Републике

Мислим да се струка није развијала

Недовољно схваћена и прихваћена важност струке у друштву


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

40.8%

39.3%

14.8%

3.1%

1.0%





Незадовољство у односима с медијима – отворени одговори

Медији не доживљавају ПР-ове као парнере, колеге, траже само информације када су им неопходне

Незаинтересованост за област коју промовишем

Ако ниси олгашивач, немаш реалну шансу да ти објаве вест

ВИСОКА ЦЕНА УСЛУГА

Уређивачка политика не дозвољава новинарима да покривају теме које би требало да покривају (од друштвеног су значаја)

Професионалци у српским медијима су одавно ”изумрли”

Медији су постали веома комерцијални, маркетинг директори су преузели улогу уредника, тако да се информација ставља у други план, а у првом плану је име бренда који се помиње, и то утиче на одлучивање медија о објави

Непрепознавање друштвеног значаја одређене теме

Разлози нису у медијима већ у компанији, медијима се све више ускраћује директан контакт са руководством, њихов позив губи смисао, ако добију све сервирано из ПР-а, а уговори компанија и медија ограничавају их да постављају одређена питања

Лоше су их ПР-ови научили да добију све сервирано

Политика уређује медије, новинари дилетанти и економски робови који извршавају задатке

Површност новинара и често рад који није у функцији информисања, него заступања интересних група

Таблоидизација медија, све присутнија склоност ка скандалима и негативним угловима

Подозрење које влада према професији коју тренутно обављам


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

73.0%

24.5%

34.4%

18.8%

28.1%

56.3%

Опште незадовољство

28.1%



ПРОБЛЕМИ У СТРУЦИ, СТАЊЕ СТРУКЕ, ТРЕНДОВИ - ТУМАЧЕЊЕ

  • Струка се и даље везује за негативан контекст и влада свеукупно незадовољство оних који се баве односима с јавношћу. Разлози су: несхватање важности односа с јавношћу у друштву уопште, али и од стране менаџмента, недовољан ниво образовања оних који се баве односима с јавношћу и ограничена средства за реализацију активности односа с јавношћу. Низак је професионални ниво свих учесника у процесу: клијент, клијентов менаџмент, агенција, медији. Томе доприносе: непостајање стандарда и лош имиџ професије, неразумевање односа с јавношћу, лоши односи са медијима, неразумевање струке од стране медија, недостатак квалитетног кадра на тржишту

  • Испитаници сматрају да су: планирање и постављање циљева, истраживање и аналитика, идентификовање проблема и трендова у околини ТРИ кључне вештине неопходне за успех у односима с јавношћу, а личне карактеристике: поштење, креативност и енергија.

  • Велико је незадовољство испитаника односима с медијима и влада општи песимизам за напредовање струке

  • Највећа је заступљеност употребе интернета и друштвених медија мећу онима који се баве односима с јавношћу од свих медија

  • Испитаници као сродне струке виде маркетинг, људске ресурсе и медије


Друштво Србије за односе с јавношћу – ставови чланова


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

50.2%

15.6%

41.2%

8.7%

3.8%

38.8%

9.3%

32.5%

16.6%

27.3%

56.1%


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

50.8%

31.1%

9.0%

4.9%

4.1%




Предлози за обуке/едукације које би ДСОЈ требало да организује

Online комуникација и област друштвених медија, Примена интернет алата

Мерење у односима с јавношћу

Покретање издавачке делатности у виду приручника

Мислим да треба да се организује једнодневни семинар о основама односа са јавношћу (то укључује комуникацију са клијентом, медијима, јавни наступ, облачење, говор....)

Управаљање репутацијом

Дигитал, писменост и важност доброг изражавања, Како ПРедставити ПР другима...

Израда и спровођење ПР стратегије

Интерна комуникација

Обука за за запослене који морају да се баве и односима с јавношћу поред осталих обавеза везаних за њихову струку

Практична обука у институцијама-компанијама; едукација по принципу врхунских студија случаја

Барем једном месечно презентације студија случаја

Интерна комуникација, упознавање са новинарама, стварање контаката

Етика у ПР

Неке активности израдње тима, како би заједно радили на побољшању имиџа струке и превазишли личне сујете

Припрема за јавни наступ, медијске тренинге и сл. било би добро ако би ДСОЈ могао да нађе модалитет да чланови имају прилику да по повољнијим условима похађају тренинге јер веома често њихове компаније неце одвојити средства за овакве тренинге.

Правопис

Стратешко преговарање

Кризне ситуације


Предлози за обуке/едукације које би ДСОЈ требало да организује

Стандарде и метрику ефеката у конкретним делатностима по принципу бенчмаркинга, гласило и објављивање примера добре праксе, децентрализацију рада, помоћ у развоју струке у другим градовима, разговори о новом Етичком кодексу

Више семинара о новим технологијама, тенденцијама у комуницирању са млађим генерацијама

Многим ПР менаџерима је потребна обука за јавно презентовање

Стратешко планирање комуникација, односи са медијима - најбоље праксе

“Отворене сударе" ПР-ова из агенција и компанија, разговоре о кључним проблемима струке - зашто у компанијама немају поверење у ПР агенције или зашто ПР агенције узимају послове чак и када немају кадрове који могу да прате клијенте,

Учење на конкретним случајевима/ситуацијама

Практичну обуку за е-ПР или community менаџера

Већи спектар могућности за стручно усавршавање, уговори са факултетима, универзитетима и организацијама које су оспособљене да пруже виши ниво образовања чланова под повољнијим условима

Сертификација ПР стручњака у сарадњи са релевантном страном институцијом


СТАВОВИ ДСОЈ ЧЛАНОВА - ТУМАЧЕЊЕ би ДСОЈ требало да организује

  • Највећи проценат испитаника је равнодушан по питању задовољства сарадњом са ДСОЈ

  • Редовне информације из струке и огласи за посао, као и оперативност канцеларије и секретарке ДСОЈ су кључни фактори задовољства чланова

  • Незадољствојеусмеренонаследеће: високаценачланарине, недостатакиницијативаувиду организације предавања, дељењановихинформација, упознавањачланова, едукативнихиинформативнихбесплатнихсеминаразачланове, тренинга, сусретасаекспертима, неформалнихокупљањаифинансијскихпогодностизаедукативнепрограменависокошколскиминституцијама. ЧлановимаделуједасекомуникацијаодвијасамомеђучлановимаУправногодбораи ужем кругу, и дадоминиразатвореностзановеидеје, ДСОЈ нема афирмативну улогу за струку и чланство није активно

  • 48,1% испитаника је исказало интересовање да се учлани, али нема довољно инфорамација о Друштву

  • Постојиодређенибројчлановакојиод ДСОЈ, неочекујеништавишенего ИНФОРМИСАНОСТ остањуструкеизадовољнису ОБАВЕШТЕЊИМА којаредовнодобијају. Изадовољствоинезадовољствопроистичеизочекивањазаинформацијамаиобавештењима, некисматрајудајенедовољноинформација, некидаихјеудовољнојмери

  • Постојиразвијенасвестуодређенојмеридајеснагаструковнеорганизацијеуњенимчлановима.Нажалостмноговећибројчлановаочекујеод ДСОЈ све ”сервирано” наготово, безсопственогдоприноса

  • ЧлановиочекујуВИДЉИВОСТ ЧЛАНСТВА И ДРУШТВА

  • Великипроблемјешточлановиизунутрашњостинемајуприликудаучествују у раду

  • Више од половине испитаника сматра да је ДСОЈ организација која треба да буде задужена за лиценцирање или сертификовање стручњака у овој области


Друштво Србије за односе с јавношћу – ставови оних који нису чланови


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Не 59.5%

Да 40.5%

41.3%



Предлози оних који нису ДСОЈ чланови – отворени одговори

Да сви чланови дају допринос и имају транспарентну комуникацију

Регрутација младих у струци

Позивати и укључивати људе из струке

Понудити садржаје за људе који се баве односнима с јавношћу у непрофитном сектору, јавним пословима итд.

Директније указати на циљеве Друштва

Предочити предности деловања ДСОЈ-а за струку и чланове (не мислим на попусте на робе/услуге и ту врсту користи)

НАЗИВ: Српско друштво за односе с јавношћу - у складу са језиком, здравом логиком и светском праксом

Проактивнији приступ, већа транспарентност у раду, јаснија промоција циљева, ограђивање од ПР стручњака који утичу на лошу репутацију струке, јаснији критеријуми приликом додела награда

ДСОЈ мора транспарентно и јавно да упути позив на учлањење, и да проактивно прати дешавања у струци у свим аспектима друштва, не само у агенцијском, медијском и политичком сектору. Много је људи који се баве односима с јавношћу у привредном и непрофитном сектору који не виде корист од чланства у струковном удружењу

Више активности и привлачења чланова који у професионалном смислу представљају елиту ПР-а у Србији

Најпре - промена имена Друштва, затим интензивније повезивање и окупљање људи који се баве односима с јавношћу у различитим институцијама, њихово едуковање, одржавање разних семинара, покретање издавачке делатности (по угледу на ХУОЈ, за почетак)...

Већа промоција струке и ангажовање људи иy струке у промоцији ДСОЈ-а

Начин рада, људе (затворен круг људи који размењује награде и међусобно се тапшу по раменима), циљеве

Тешко је да се поред послова у својим компанијама, чланови УО искључиво баве ДСОЈ, а без таквог приступа нема помака. Потребан је дневни рад, што више догађаја које ће организовати, креирати и наметнути ДСОЈ....на разне теме, не само на тему ПР...ДСОЈ мора да живи сваки дан

Отворенији приступ струци


Предлози оних који нису ДСОЈ чланови – отворени одговори

Едукација, размена добре праксе, повећати број семинара и предавања са циљем образовања, ОРГАНИЗАЦИЈА ТРЕНИНГА ЗА ЧЛАНОВЕ, ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТРУЧЊАКА, ЗАНИМЉИВИХ ПРОЈЕКАТА И СЛ.

Чешћа директна комуникација са члановима

Мало више ангажованости и интеракције чланова

Угледати се на искуства Хрватске удруге за ОСЈ

Организацију тренинга/семинара за студентску секцију, већу пажњу посветити придобијању нових чланова, обновити Кодекс, мотивисати агенције да дефинишу правила понашања на јавним конкурсима, база података чланова...

Месечни тематски састанци, боља база новинара, медијска промоција рада друштва, формирање библиотеке и размена материјала и литературе, организација округлих столова, месечна предавања најуспешнијих чланова и професора

Едукативне радионице са новинарима

Структура, угледање на међународне органиазације слицног типа и њихов рад

Праћење кретања струке и анализа доприноса ДСОЈ-а у развоју, побољшању; чешћа дружења чланова, ангажовање чланова на пројектима, награђивање најактивнијих

Више едукативних програма, сарадња са факултетима, заједничке кампање за друштвено значајне теме које би могли креирати и спровести сви чланови заједно...

Избацити из организације самоуке ПР менаџере

Чешће састанке, едукацију, размену информација, редовна и конкретнија истраживања о струци у Србији


Предлози оних који нису ДСОЈ чланови – отворени одговори

Бољу интерну комуникацију ка члановима, већи степен заштите чланова у смислу проналажења посла (јака препорука), већа видљивост у јавности...

Лиценирање ПР експерата, квалитетнија едукација, демократско-професинално вредновање и награђивање у струци

Барем једном месечно презентације студија случаја

Укључити више младих људи, едукације и преношење знања и контаката на млађе колеге

Редовније састајање и размена искустава

Бољу промоцију активности, проактивнији приступ, израду стандарда за струку, издавање званичних сертификата

Иницијативе усмерене на побољшање струке, а не личних интереса

За почетак побољшање интерне комуникације међу члановима

Организовање семинара, конференција на којима це се повезивати стручњаци, организовање неког вида испита пред комисијом након кога ће се извршити сертификација, суштина је да се сертификат заслузи, а не свако да га има

Лиценцирање стручњака, активан приступ Суда части, двосмерна комуникација са чланством

Креирати стратегију комуникација и наступа ДСОЈ-а као струковне организације јер ДСОЈ као струковно удружење једино има могућност да допринесе побољшању репутације наше струке која је сада у друштву на јако ниском нивоу

Бојим се да неће доћи до значајнијег побољшања рада Друштва, све док се тај рад буде заснивао на волонтерској основи. Према томе, мислим да је веома значајно радити на проналажњу начина за обезбеђивање константног прилива финансијских средстава и награђивање свих који су ангажовани у раду Друштва


СТАВОВИ чланови ОНИХ КОЈИ НИСУ ЧЛАНОВИ - ТУМАЧЕЊЕ

  • 59.5% испитаника тврди да им није ни било понуђено да се учлане у ДСОЈ. У претходним приказима је детаљно дато шта они који нису чланови очекују од чланства и то треба узети у обзир

  • Охрабрујуће је да 48.1% испитаника намерава да се учлани поново у ДСОЈ и да је разлог зашто то нису учинили само зато што нису добили позив за учлањење

  • Испитани потенцијални нови чланови (међу којима има и бивших) истичу да од ДСОЈ очекују: да има већу видљивост препознатљивост у јавности, да проактивно прати дешавања у струци, већу ангажованост ширег броја чланова у промоцији струке и ДСОЈ, едукацију и размену примера добре праксе, бољу интерну комуникацију, промену назива Друштва...



Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

38.0%

17.7%

16.5%

6.3%

Углавном конуслтантске куће које

покривају област односа с јавношћу


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

43.6%

41.0%

15.4%

Зависно од клијента, или месечно или по пројекту, али по годишњем уговору





АГЕНЦИЈЕ ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ - ТУМАЧЕЊЕ

  • Агенције за односе за односе с јавношћу нису усмерене само и искључиво на ову област, већ се баве у одређеном проценту и маркетингом, оглашавањем, организацијом догађаја

  • Као проблеме у раду са клијентима најчешће наводе: преамбициозне захтеве у односу на могућности, незнање и наразумевање односа с јавношћу од стране клијента и премале буџете за активности односа с јаношћу

  • Такође, агенције за односе с јавношћу немају утицај на стратешке одлуке организације клијента

  • До клијената најчешће долазе уз помоћ препорука


Односи с јавношћу у организацијама


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

38.1%

27.1%

27.1%

7.6%




Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

11.3%

78.3%

7.0%

3.5%


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

у 47 организација од 119

у 35 организација

у 21 организацији


Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

100% Facebook

75% Twitter

И у мањем проценту:

LinkedIn, YouTube, SlideShare, Pinterest Google +, MySpace, Posterous, Foursquare



Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

48

51

66

58

64

65

52

48



ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ У ОРГАНИЗАЦИЈАМА - ТУМАЧЕЊЕ

  • Односи с јавношћу се као термин користе у само 48.1% организација у Србији и припадају маркетинг служби или кабинету директора у 60.6% ситуација

  • У oко 40% испитаних представника организација, ЈЕДНА особасе бави односима с јавношћу; у око 70% на тим пословима раде до 3 особе

  • 80.3% испитаника обавља и друге послове по потреби које нису у области односа с јавношћу

  • Буџети су највећи за маркетиншко комуницирање, а само 43.2% испитаника су РЕДОВНО укључени у дефинисање или редифинисање мисије и визије и стратешко планирање

  • Преко 80% организација има отворене налоге на друштвеним мрежама, од којих су Facebook и Twitter најзаступљенији


Хвала на учешћу у истраживању и ОРГАНИЗАЦИЈАМА - ТУМАЧЕЊЕдоприносу развоју струке!

Контактирајте нас:

Председник: Иван Јакшић, [email protected]

Чланови УО:

Нина Елезовић, [email protected]

Данијела Лалић, [email protected]

Тамара Миленковић-Бекчић, [email protected]

Драгана Ротер, [email protected]

Јелена Шаренац, [email protected]

Срба Јовановић, [email protected]

Секретар: Ивана Парчетић, [email protected]


ad