Granice pro š ir enja Evropske Unije i pri stupanje Srbije

1. Milenko Petrovic National Centre for Research on Europe University of Canterbury Christchurch, NZ Granice proširenja Evropske Unije i pristupanje Srbije

2. Granice proširivanja EU i priključenje Srbije • Neophodnost i potreba proširenja EU na istok 2. Da li postoje objektivne granice proširenja? • Kada će Srbija u EU? • Zaključci

3. 1. Neophodnost i potreba proširivanja EU na istok 1.1. Neophodnost Zapadne pomoći ● Nedostatak domaće materijalne i institucionalne baze za sprovodjenje neophodnih (i suštinskih) demokratskih i tržišnih reformi u svim post-komunistickim/socijalistickim zemljama - Posle više od 40 godina komunističkog ideološkog i institucionalnog ‘preoblikovanja’ nivo pred-komunističkog socijano-ekonomskog i političkog razvoja nije mogao da ima nikakvu vaznu ulogu - Jugoslavia i Madjarska kao jedini (ali samo delimični) izuzeci bez znacajnih politickih i/ili ekonomskih razlika (Tabela 1) ● Izbor odgovarajuće strategije za dobijanje (i veličina primljene) ‘odgovarajuće’ inostrane finansijske i tehničke pomoći daleko važniji od ‘institucionalnog kapaciteta’ pojedinih zemalja za sprovodjenje reformi – striktno potvrdjenji vrlo snažnom korelacijom izmedju napretka u političkoj i ekonomskoj tranziciji i napretka u priključivanju Evropskoj Uniji (Tabela 2)

4. GDP, GNP or GNI p.c. (US dollars) Sources: 1937 data: A. Maddison,The World Economy. Historical Statistics, OECD, Paris2003; 1938 dat:Bairoch, Paul, Journal of European Economic History, 5 (2), 1976, 273-340

5. Political and Economic Transition in post-communist Europe *Freedom House “Democracy score” (1 being the highest; 7 being the lowest) ** EBRD transition indicators (4.33 = standards of advanced industrial economies; 1 = standards of a centrally planned economy)

6. 1.2. Želja i potreba zapadnih zemalja da prošire “zonu mira, stabilnosti i demokratije” na istok – čak i kad ne bi hteli da se prošire “ne bi mogli” ● “svaka evropska zemlja može da podnese zahtev da postane član” (Rimski sporazum, čl. 237) ● Kako bi Evropa izgledala geo-političkida su rekli “ne” (tragedijaratova na teritoriji bivše Jugoslavije u“bliskom susedstvu”kao opominjuće upozorenje)

7. 2. Da li postoje objektivne granice proširenja? 2.1. “Apsorpcioni limiti” Evropske unije kao determinante granica njenog širenja ● Uprkos obećavajućim početnim trendovima na na obe strane posle proširenja iz 2004 (Tabela 3), pojačani strahovi “starih” članova Unije vezani za potencijaln prijem u članstvo novih “siromašnih” i politički nestabilnih istočnih suseda ● Legitimna zabrinutost da institucije EU kreirane za “malu” Uniju neće moći da nastave da normalno funkcionišu i u Uniji koja bi imala više od 27 članova kulminirala posle propalih refernduma o prihvatanju Ustava EU u Francuskoj i Holandiji u majui junu 2005 ● Evropski savetUnije odlučuje da reaktivira značaj “apsorpcionog kapaciteta” kao kriterijuma za prijem u junu 2006, a Evropska komisija predlaže u novembru iste godine (usvojeno na ES decembra 2006) rigorozniji set kriterijuma za pregovaranje i zaključivanje (već uvećanog broja) acquis poglavlja (sa 31 na 35) za sadašnje (Turska, Hrvatska i Makedonija) i buduće kandidate za članstvo u EU

8. Average annual GDP growth and unemployment rates

9. 2.2. Kada i gde će se širenje EU zaustaviti? ● Uprkos zaoštrenijim uslovima i njihovom sporijem napretku u sprovodjenju (prvenstveno demokratskih) reformi posle 2005, zemlje Zapadnog Balkana će u skorijoj budućnosti postati članice Evropske unije zato što: - je to (kao što je gore pomenuto) objektivni interes zemalja članica i što je već odlučeno da sve te zemlje “trebaju da dobiju status kandidata u skladu sa njihovim sopstvenim zaslugama i status člana Evropske unije kao krajnji cilj” (Evropski savet, jun 2008) i pre svega što - njihova ukupna veličina [23mil/257,000km2], koja je jedva malo veća od Rumunijegarantuje relativno laku “apsorpciju” ovih zemalja u EU i time definiše znatno veće koristi od trškova prijema ovih zemalja u EU ● Prijem Turske i ne-baltičkih post-sovjetskih država je medjutim znatno neizvesniji, upravo zbog njihove ogromne veličine (izuzimajući Moldaviju i Belorusiju) – “privilegovano partnerstvo” po “formuli” A. Merkel kao moguća opcija

10. 3. Kada će Srbija u EU? • Kao zemlji Zapadnog Balkana (ZB) Srbiji je “zagarantovano” mesto u EU iako su odnosi izmedju dve strane posebno opterećeni nasledjem iz 1990-ih • Kao posebno problematično (opterećujuće) pojavljuje se: -insistiranje odredjenih političkih i intelektualnih krugova na obe straneda Srbija, i ne treba (nikad) da se pridruži EU: “šta će nama ta EUropa” versus “oni (zajedno sa ostalim zemljama ZB osim Hrvatske) nikad i nisu bili deo (zapadne) Evrope” i - neuspele inicijative EU (kao neophodnog “neutralnog arbitra”) za rešavanje problema državnog statusa multi-nacionalnih/etničkih država u regionu (posebno u vezi priznanja nezavisnosti Kosova) što nepotrebno prolongira stanje političke nestabilnosti u regionu kao celini i odredjenim državama (sve osim Hrvatske i delimično Albanije) posebno

11. Zaključci • Uprkos vrlo pozitivnim rezultatima u pružanju neophodne pomoći za sprovodjenje demokratskih i tržišnih reformi u zemljama bivše “socijalističke Evrope” i unapredjenju političke stabilnosti i mira na kontinetu kao celini, proširenje Evropske unije se približilo svojim krajnjim istočnim granicama • Granice širenja Unije na istok su medjutim prvenstveno definisane kapacitetom njenih institucija da ‘apsorbuju’ nove članove, pa tek onda geografskim granicama kontinenta koje se navode u Rimskom sporazumu • Ukoliko ne bude nepredvidjenih iznenadjenja/novih kriza i EU uspe da pozitivno posreduje u rešavanju otvorenih statusnih problema balkanskih država (pre svega Kosova i BiH) Sbija bi zajedno sa ostalim zapadno-balkanskim zemljama trebalo da bude u stanju da ispuni sve uslove i postane punopravni član EU u periodu ne dužem od 4-5 godina po otpočinjanju pregovora o pristupanju