110 likes | 210 Views
РЕГИОНАЛНО САВЕТОВАЊЕ САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО 2008.год. СОМБОР, 08-10. октобар 2008.год. СПЕЦИФИЧНОСТИ, БАЗНЕ ПОСТАВКЕ , ПРИНЦИПИ И КРИТЕРИЈУМИ ВОЂЕЊА ТЕРЕТНОГ САОБРАЋАЈА КРОЗ БЕОГРАД CHARACTERISTICS, POSTULATIONS, PRINCIPLES AND CRITERIA FOR GOODS TRAFFIC THROUGH BELGRADE.
E N D
РЕГИОНАЛНО САВЕТОВАЊЕ САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО 2008.год. СОМБОР, 08-10. октобар 2008.год. СПЕЦИФИЧНОСТИ, БАЗНЕ ПОСТАВКЕ, ПРИНЦИПИ И КРИТЕРИЈУМИ ВОЂЕЊА ТЕРЕТНОГ САОБРАЋАЈА КРОЗ БЕОГРАД CHARACTERISTICS, POSTULATIONS, PRINCIPLES AND CRITERIA FOR GOODS TRAFFIC THROUGH BELGRADE ТомиславМихајловић*, Петар Ђапић**
КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАЊА САОБРАЋАЈА • На предметном подручју, као и на подручју Генералног плана, стање у саобраћају карактеришу: • моноцентрични развој са високом концентрацијом радних места у централној зони и дисперзија главних зона становања у ободним деловима града; • неадекватно и недовољно развијена мрежа главних саобраћајница: дефицит капацитета примарне мреже, посебно у периодима вршних оптерећења; • мешање локалног саобраћаја са токовима транзитног и циљног теретног саобраћаја на најкритичнијим деловима примарног уличног система: повећани трошкови експлоатације и пораст буке и емисије штетних гасова у осетљивим деловима града; • недостатак капацитетних видова јавног превоза на најоптерећенијим коридорима: низак ниво превозне услуге у ЈГП-у и приградском превозу путника; • мањак јавних и наменских капацитета за паркирање: заузетост саобраћајних површина аутомобилима и угрожавање основних функција уличне мреже - неометано и безбедно кретање возила и пешака; • проблеми БЖЧ-а и измештање железничке инфраструктуре и постројења из савског амфитеатра; • слабо развијен речни путнички и теретни саобраћај; • значај аеродрома "Никола Тесла" у мрежи аеродрома у овом делу Европе
ОПШТЕ ПОСТАВКЕ И ПОДАЦИ О САОБРАЋАЈУ НА СПОЉНОМ КОРДОНУ • Ради дефинисања коридора за вођење теретног транзитног саобраћаја неопходна је анализа следећих података са тзв "спољног кордона": • укупан обим транзитног саобраћаја, • обим транзитног саобраћаја по уводно изводним правцима, • просторна дистрибуција транзитног саобраћаја, • временска дистрибуција транзитног саобраћаја и • однос транзитног и изворно - циљног саобраћаја
дневни обим теретног саобраћаја на улазним правцима • 2006. година • број теретних возила на дан гледано по правцима највећи је из правца Ниша (5149), Ибарског пута (3188), Панчева (2948), Новосадског новог пута (2701) и Шида (2490) • учешће теретних возила у укупном броју ТВ, на спољном кордону, по правцима је: Новосадски нови пут (24,3%), Зрењанински пут (23,94%), Смедeревски (20,9%), ка Нишу (20,02), ка Шиду (19,81%) учешће теретног саобраћајау укупном току на улазним правцима
ТОКОВИ РОБЕ У ОДВОЗУ И ДОВОЗУ И ТРАНЗИТНИ ТОКОВИ • Обављена студијска истраживања у предходном периоду за излаз имају наредне констатације: • укупан број кретања у Београду је 2,8 милиона, број путовања путничким возилима у граду је око 470 000 путовања/дан. • укупан број спољних кретања путничких возила у току дана износи око 97 000 од чега су око 9 250 (9,5%) возила која су у транзиту, а остала имају или извор или циљ унутар предметног подручја, оптерећују градску уличну мрежу за додатних 20%. • на уводно/изводним правцима Београда снимањем (оба смера) регистровано је око 18 800 ТВ (3 200 транзитних + 15 600 изворно/циљних) што чини приближно 4% учешћа ТВ у укупним кретањима возила • јутарњи шпиц: 1572 ТВ, 80% вожњи са једном тачком кретања унутар градског подручја, 8% са обе тачке унутар посматраног подручја, 11% чистог транзита • највећи број изворно/циљних теретних токова генеришу општине Стари град (19%), Земун (17,6%), Чукарица (11,3%) и Савски венац (10,1%). Централне општине Стари град, Савски венац и Врачар генеришу око 30% од укупног изворно - циљног теретног саобраћаја.
КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАНЗИТНОГ ТЕРЕТНОГ САОБРАЋАЈА КАО ПОЛАЗНИ ОСНОВ ЗА ЊЕГОВО ПРАВИЛНО ВОЂЕЊЕ • Са аспекта вођења саобраћаја,важно је • сагледати: • интерни (унутарградски) саобраћај • изворно-циљни саобраћај и • транзитни саобраћај • Карактеристике транзитног теретног саобраћаја: • транзит теретних возила по својим карактеристикама не припада градској уличној мрежи • теретна возила, по својим карактеристикама, захтевају "комотније" елементе мреже који се углавном разликују од градске уличне мреже • транзит теретних возила кроз град представља истовремено и транзит одређених роба кроз град, од којих неке могу представљати повећан ризик за животну средину • транзитни саобраћај већи део свог "пута" пролази у условима слободног тока са релативно великим брзинама, а његов улазак у градско ткиво нарушава му уобичајени ритам вожње и захтева одређено време прилагођавања на нове услове, што може да изазове знатне проблеме у погледу безбедности саобраћаја
Правила за вођење транзитних теретних возила: • режим саобраћаја на мрежи без много ограничења и лако оријентисање на раскрсницама • што једноставнији директан приступ индустријским зонама, складиштима, производним објектима • олакшано и контролисано кретање по деловима мреже вишег ранга, уз што мање мешање и конфликте са локалним токовима • могућност сервисирања, прања и оправке возила • обезбеђење и паркирање возила поред пута, добра услуга и смештај у угоститељским објектима и сл. • транзитне токове треба водити кроз подручја нижих густина становања и ободно у односу на зону централних градских активности • Критеријуми саобраћајне мреже: • мрежа мора да буде међусобно повезана; мора се формирати прстен у градском ткиву који ће омогућити међусобне комуникације уводно/изводних праваца • саобраћајнице (прстен) морају бити лоциране изван ужег градског подручја; морају бити двосмерне и опремљене светлосним сигналима; морају у највећој мери да избегну подручја непримерена овој врсти саобраћаја - школе, паркове, рекреативне зоне и сл. • саобраћајнице које формирају ову мрежу морају имати најмање примарни ранг (изузетно је могуће коришћење саобраћајница нижег ранга на краћим потезима). • саобраћајнице морају пружати минимум техничких услова примерених кретању теретних возила - коловозни застор, носивост коловоза, повољне подужненагибе, довољне радијусе заобљења ивичњака, ...)
ПОЛАЗНИ ОСНОВ И ОПШТИ ПРИНЦИПИ ВОЂЕЊА ТЕРЕТНОГ САОБРАЋАЈА • По свом положају, величини и осталим карактеристикама, Београд има низ специфичности у вођењу транзитног теретног саобраћаја: • велики центар атракције и продукције, битан чвор основне путне мреже Србије • неопходност је да сви путни правци буду међусобно повезани (могуће је различитим вођењем оптимизирати укупан систем вођења транзитног саобраћаја) • град је формиран око основних путева, није тренутно могуће дислоцирање транзитног саобраћаја изван градске мреже • градско ткиво подељено двема рекама, уз ограничен број друмских веза између урбаних целина • различита организација градске уличне мреже (ортогонална на левој обали Саве, радијално-прстенаста у старијим деловима града) • На бази постављених критеријума за вођење теретног транзитног саобраћаја треба определити предлог режима за његово вођење, при чему се води рачуна о низу ограничења као што су: • организација постојеће мреже • значај појединих саобраћајница у систему градске мреже • однос према централној зони • густина становања • конфигурација терена и сл.
При дефинисању система треба поћи од следећег: • Дефинисање оптималних траса за вођење, уз поштовање следећих критеријума: • - апсолутно забранити транзитирање возила кроз централну зону, • - трасе водити преко саобраћајница са нивелационим и ситуационим елементима који одговарају теретном саобраћају, • - трасе водити дуж саобраћајница на којима је обим саобраћаја мањи и • - трасе водити дуж саобраћајница са мањом густином становања • *** најчешће сви критеријуми не могу да се задовоље - • при избору траса прибегавати компромисима *** • Дефинисање места одлуке: подразумева дефинисање места где је потребно вођење саобраћаја путоказним таблама, при чему ће се водити рачуна да су то места која упућују корисника ка жељеном правцу и "привлаче" и део путничког саобраћаја на ободне трасе чиме растерећују градску мрежу. Критеријум за дефинисање места одлуке је да су то сва она места где постоји "недоумица" код корисника. (ПУТОКАЗНА СИГНАЛИЗАЦИЈА И ЗНАКОВИ ОБАВЕШТЕЊА уз додавање атрибута ''ТРАНЗИТ'') • Дефинисање места забране: подразумевају дефинисање тачке на трасама где постоји могућност напуштања дефинисаних траса, при чему се управо забраном на тим местима корисник задржава на жељеном правцу. (ЗНАКОВИ ЗАБРАНЕ)
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА • Град Београд, због његових специфичности урбанистичког и инфраструктурног наслеђа, као и карактеристика постојећег стања у саобраћају, требало би да определи следећи етапни приступ разрешења транзитног теретног саобраћаја: • прва етапа - предвидети мере које не подразумевају нова улагања (режимске мере = дају краткорочна и делимична побољшања) • друга етапа - улагање у висококапацитативне саобраћајнице као везе постојећих теретних коридора који би се на дужим деоницама растеретили (добри ефекти, релативно скрома улагања) • трећа етапа - коначне планиране изградње саобраћајнице СМТ и обилазнице око Београда, које би са постојећим Аутопутем представљале главне носиоце теретних токова (дугорочно решење - обимна улагања, дуг временски период до почетка експлоатације) • решења опредељена у претходној етапи реализације, делимично или у потпуности представљају стечену обавезу за варијанту која се реализује • потребно је развијати и употребу савремених модела, метода, алата и опреме за надзор, контролу и управљање теретним токовима, што би било најрационалније објединити у оквиру Дирекције за теретни саобраћај при Градској управи
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!