MEĐUNARODNI MONETARNI SISTEM

1. MEĐUNARODNI MONETARNI SISTEM Međunarodni monetarni sistem se može definisati kao institucionalni okvir kojim su regulisana međunarodna plaćanja, kretanje kapitala i način utvrđivanja deviznih kurseva. Do sada su postojala 2 MMS: zlatni standard, i bretonvudski monetarni sistem.

2. ZLATNI STANDARD Faze zlatnog standarda: • Čisti zlatni standard(1870-e – 1914) pretvorivost papirnog novca u zlato. Novčanice imaju “zlatno pokriće”. • Zlatno-polužni standard(između dva svetska rata)– pretvorivost samo većih vrednosti papirnog novca u zlatne poluge. • Zlatno-devizni standard(između dva svetska rata)– pretvorivost papirnog novca u strani papirni novac koji je pretvoriv u zlato.

3. ZLATNI STANDARD Karakteristike zlatnog standarda: • Jednostavno određivanje deviznih kurseva na osnovu kovničke stope, tj. na osnovu sadržaja zlata u jedinici valute. • Automatski mehanizam uravnoteženja platnog bilansa • deficit dovodi do odliva zlata, pada količine novca u opticaju, deflacije, rasta izvoza i pada uvoza. Pad količine novca u opticaju povećava i kamatnu stopu, pa dolazi do priliva kapitala iz inostranstva. • Zemlja sa deficitom se suočava sa privrednom recesijom, a zemlja sa suficitom sa inflatornim pritiskom.

4. ZLATNI STANDARD Karakteristike zlatnog standarda: • Zbog ugrađenog mehanizma prilagođavanja platnog bilansa, zlatni standard je prednost davao spoljnoj nasuprot unutrašnjoj ravnoteži (koja podrazumeva odsustvo recesionih i inflatornih pritisaka) • Zbog ograničenosti količine zlata, novčana masa nije mogla rasti nekontrolisano, pa su stope inflacije bile niske.

5. ZLATNI STANDARD I svetski rat je označio kraj čistog zlatnog standarda. Potrebe finansiranja ratnih izdataka su nadmašivale zlatne rezerve, pa je štampan novac bez zlatnog pokrića. • Nakon rata: • hiperinflacija u mnogim zemljama, • devizni kursevi slobodno osciliraju, • valutni damping (konkurentska depresijacija). • Početkom 1920ih, pokušaji vraćanja zlatnog standarda. Uvedeni su: • Zlatno-polužni i • Zlatno-devizni standard. • 1936. definitivni slom zlatnog standarda. Umesto novca sa zlatnim pokrićem, nastupa era fiducijarnog novca (novca zasnovanog na poverenju).

6. SAVREMENA KONVERTIBILNOST Za razliku od zlatnog standarda, kada je konvertibilnost valute podrazumevala mogućnost zamene papirnog novca za zlato (zlatne poluge, devize zamenljive u zlato), savremena konvertibilnost podrazumeva zamenu jedne valute za drugu. Proglašenje konvertibilnosti valuta je bio jedan od osnovnih ciljeva MMF-a nakon II svetskog rata, kako monetarni sistem ne bi kočio razvoj međunarodne trgovine. Jaka valuta (safe haven) je ona koja zahvaljujući svojoj stabilnoj vrednosti služi kao sredstvo čuvanja vrednosti u međunarodnim razmerama (dolar, evro, a manje funta, jen i franak).

7. BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM 1944. godine, u Breton Vudsu (SAD) dogovoreni su principi posleratnog međunarodnog monetarnog sistema i osnovan je Međunarodni monetarni fond, kao njegov nosilac. Sistem se zasniva na: Fiksnim paritetima nacionalnih valuta u odnosu na dolar (devizni kurs može oscilirati oko pariteta samo za +/- 1%) Promeni pariteta samo u dogovoru sa MMF (kako bi se sprečile konkurentske devalvacije) Konvertibilnosti dolara u zlato po fiksnom paritetu 1 unca zlata = 35 dolara (kako bi sistem bio pouzdan)

8. BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM Dolar je 1950-ih bio jedina svetska rezervna valuta (devizne rezerve svih zemalja su u dolarima). Dolarska potraživanja van SAD konstantno rastu, a dolar uživa neograničeno poverenje. 1960-ih se, zbog značajnog rasta obima međunarodne trgovine, javlja problem nelikvidnosti, a MMF se suočava sa rastućim zahtevima za odobravanje kredita za finansiranje platnobilansnih deficita.

9. BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM Kako bi povećao iznos raspoloživih sredstava za pozajmljivanje zemljama članicama, MMF je sklopio Opšti sporazum o pozajmljivanju – GAB 1962. godine, kojim MMF pozajmljuje sredstva od suficitarnih zemalja. Takođe, 1969. donet je Prvi amandman na Statut MMF-a, kojim se kreiraju Specijalna prava vučenja (SDR) – veštačka aktiva koja se raspodeljuje zemljama članicama MMF-a i koja se može koristiti u međunarodnim plaćanjima.

10. KRIZA BRETONVUDSKOG SISTEMA Sve do 1960-ih godina, američki dolar je uživao neograničeno poverenje i bio praktično jedina valuta deviznih rezervi svih zemalja. Potražnja za dolarom je bila izuzetno visoka (tzv. nestašica dolara), a SAD su upravo “izvozom” dolara (izvozom kapitala) finansirale rastuće deficite svog tekućeg bilansa. Poverenje u dolar slabi krajem 1960-ih, zbog problema u privredi SAD (inflacija, budžetski deficit, platnobilansni deficit, gubljenje konkurentnosti). Istovremeno, akumulirana je velika količina dolara u svetu. Kao posledica, počinje zamena dolara za zlato po utvrđenom paritetu, te dolazi do velikog odliva zlata iz SAD.

11. KRIZA BRETONVUDSKOG SISTEMA Avgusta 1971. godine, SAD ukida mogućnost zamene dolara za zlato, što je praktično značilo slom bretonvudskog sistema. Kako bi se sprečio definitivni krah sistema, decembra 1971. postignut je Smitsonijanski sporazum, kojim je dogovorena devalvacija dolara (1 unca zlata = 38 dolara), novi pariteti (tj. revalvacija nemačke marke, japanskog jena i drugih valuta) i proširenje granice osciliranja deviznih kurseva na +/- 2,25%.

12. KRIZA BRETONVUDSKOG SISTEMA Međutim, već februara 1973. godine, dolar ponovo devalvira, zbog velikih deficita tekućeg bilansa, a valutama se dozvoljava fluktuiranje – srušen je bretonvudski monetarni sistem. 1976. godine, Drugim amandmanom na Statut MMF-a, legalizovano je fluktuiranje deviznih kurseva, a zlato gubi monetarnu ulogu. Suštinski razlog sloma bretonvudskog sistema je taj što održavanje sitema fiksnih kurseva nije bilo moguće u uslovima nekoordinisane i nezavisne monetarne politike i slobodnog kretanja kapitala.

13. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND • MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA), na međunarodnoj monetarnoj konferenciji posvećenoj izgradnji finansijskih institucija koje će pomoći ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. • Na istoj konferenciji osnovana je i Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), okosnica Svetske banke, čiji je zadatak prvobitno bilo davanje dugoročnih zajmova za obnovu ratom razrušenih privreda, a danas ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva u svetu.

14. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND • Ciljevi MMF-a definisani pri osnivanju su: • Razvoj međunarodne monetarne saradnje, • Podrška stabilnim deviznim kursevima, • Pomoć uvođenju konvertibilnosti valuta i • Davanje kratkoročnih kredita za uravnoteženje platnog bilansa. • Okosnicu današnje aktivnosti MMF-a čini davanje kredita zemljama članicama za uravnoteženje platnog bilansa i očuvanje međunarodne finansijske stabilnosti.

15. IZVORI SREDSTAVA MMF-a • Uplaćeni kapital u vidu kvote koju je svaka zemlja dužna da uplati prilikom učlanjenja u MMF. • Visina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje. • Način uplate kvote: 25% u vodećim konvertibilnim valutama i preostalih 75% kvote u nacionalnoj valuti. • Od visine kvote zavisi visina mogućih kredita i broj glasova pri odlučivanju. • Povremeno zaduživanje MMF-a od zemalja članica koje su u mogućnosti da pozajmljuju sredstva (Opšti sporazum o pojazmljivanju – GAB i Novi sporazum o pozajmljivanju - NAB). • Prihod po osnovu datih zajmova (naplaćene kamate i provizije) • Dodatna sredstva od emitovanja Specijalnih prava vučenja (SDR)

16. FUNKCIJE MMF-a • Funkcije: • Davanje kredita • Nadzor • Tehnička pomoć • Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglašen stabilizacioni program, čiji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je neophodan kredit za finansiranje deficita. • Zemlja se „pismom o namerama“ obavezuje da će sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-om. • MMF isplaćuje kredit u delovima, tj. tranšama, najčešće u četiri tranše (po 25% odobrenog kredita). Isplata tranši je uslovljena sprovođenjem dogovorenih mera ekonomske politike.

17. VRSTE KREDITA MMF-a • Stand-by aranžman (kredit u pripravnosti) – okvirni iznossredstava koji neka zemlja može koristititi u određenom vremenskom periodu u skladu sa potrebama. • Aranžman za produženo finansiranje – srednjoročni kredit za strukturna prilagođavanja i fundamentalne privredne reforme • Aranžman za dodatne rezerve – pomoć zemljama koje se u finansijskim i valutnim krizama suočavaju sa velikim i naglim odlivima kapitala i padom deviznih rezervi. • Aranžman za kompenzatorno finansiranje – krediti zemljama koje se suočavaju sa smanjenim deviznim prilivom zbog delovanja faktora na koje zemlja ne utiče.

18. ORGANIZACIJA MMF-a • Najviši organ je Odbor guvernera (svaka zemlja ima jednog predstavnika) • Operativni organ je Odbor izvršnih direktora (24 direktora, od čega 8 imenuju zemlje sa najvećom kvotom, a ostalih 16 predstavljaju “izborna tela” koja čine grupe zemalja. • Na čelu Odbora direktora je Direktor MMF-a. Sedište MMF-a je u Vašingtonu. • Odlučivanje: broj glasova koji zemlja ima je proporcionalan udelu u kapitalu Fonda (akcionarski princip). Za sve važne odluke je potrebno 85% glasova. • Najveću kvotu ima SAD: 42000 miliona SDR i oko 17% glasova.

19. ZNAČAJ MMFa Značaj koji MMF ima za neku zemlju ne proističe samo od kredita koji ona može dobiti od MMF-a, već i iz činjenice da je postignut dogovor o aranžmanu sa MMF-om preduslov dobijanja skoro svakog zajma na svetskom finansijskom tržištu. Jugoslavija je od bila članica od osnivanja MMF-a. Nakon sankcija od 1992. godine, SRJ je obnovila članstvo u MMF-u 2000. godine. Kvota Srbije iznosi 467 miliona SDR i imamo 0,20% glasova.