dokazivanje ugljenih hidrata nastalih procesom fotosinteze
Download
Skip this Video
Download Presentation
DOKAZIVANJE UGLJENIH HIDRATA NASTALIH PROCESOM FOTOSINTEZE

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 35

DOKAZIVANJE UGLJENIH HIDRATA NASTALIH PROCESOM FOTOSINTEZE - PowerPoint PPT Presentation


  • 246 Views
  • Uploaded on

DOKAZIVANJE UGLJENIH HIDRATA NASTALIH PROCESOM FOTOSINTEZE. AUTOTROFIJA. Sposobnost zelenih biljaka da iz spoljašnje sredine uzimaju samo ugljen-dioksid, nitrate, sulfate, a pored njih fosfat i vodu i da od njih izgrađuju sve ugljene hidrate, proteine, nukleinske kiseline i lipide. FOTOSINTEZA.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' DOKAZIVANJE UGLJENIH HIDRATA NASTALIH PROCESOM FOTOSINTEZE' - neylan


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
autotrofija
AUTOTROFIJA
  • Sposobnost zelenih biljaka da iz spoljašnje sredine uzimaju samo ugljen-dioksid, nitrate, sulfate, a pored njih fosfat i vodu i da od njih izgrađuju sve ugljene hidrate, proteine, nukleinske kiseline i lipide.
fotosinteza
FOTOSINTEZA
  • Fotosinteza je jedinstven proces u živom svetu u kome se zahvaljujući prisustvu zelenih pigmenata u biljkama apsorbovana svetlosna energija transformiše u korisnu hemijsku energiju.
  • 6 CO2 + 12 H2O = C6H12O6 + 6 O2 +6 H2O
slide4
Ceo život na Zemlji zavisi od sunčeve energije. Svi fotosintetski aktivni organizmi u toku jedne godine proizvedu približno 150 milijardi tona ugljenih hidrata. Zahvaljujući fotosintezi za poslednje 2 milijarde godina 5 puta se povećala količina kiseonika u vazduhu.
podela biljaka
PODELA BILJAKA
  • Fotohemijska redukcija CO2 do ugljenih hidrata: C3, C4, CAM
  • C3 biljke: prvo hemijski stabilno jedinjenje je sa 3 C atoma (3-fosfoglicerinska kiselina) –Kalvinov ciklus; trioze se transformišu u heksoze, ove dalje u skrob ili saharozu
  • C4 i CAM:prvo hemijski stabilno jedinjenje je sa 4 C atoma
hloroplasti
HLOROPLASTI
  • U zelenim delovima biljke koji sadrže hloroplaste.
  • Jedna biljna ćelija može imati 40 - 50 hloroplasta.
  • Hloroplasti su ovalnog oblika, prečnika 4 - 10 m, debljine 3 - 4 m.
  • Hloroplasti su obavijeni sa dve membrane, čija je debljina 6 nm, a između njih se nalazi periplastidijalni prostor, širok 10 - 20 nm
  • Spoljašnja je slična ostalim membranama u ćeliji
  • Membrane tilakoida se znatno razlikuju, jer se lipidi koji ulaze u njihov sastav veoma retko nalaze u nefotosintetičkim biološkim membranama, glavni regulatori transporta između hloroplasta i citoplazme
hloroplasti1
HLOROPLASTI

Stroma je rastvor sličan citosolu, u kome se nalaze produkti fotosinteze (skrobna zrna) i mnogi metaboliti,proteini koji imaju enzimatske funkcije, kao i nukleinske kiseline.

U stromi se izgrađuju i pigmenti koji učestvuju u fotosintezi.

Stroma sadrži i plastoglobule, lipidne kapi, koje su naročito brojne kod biljaka koje rastu u mraku i u listovima koji stare.

slide11

U svim fotohemijskim procesima svetlost može biti aktivna samo ako je apsorbovana. Apsorbciju svetlost odredjenih talasnih dužina obavljaju pigmenti.

  • Akcioni spektar se predstavlja grafički kao intezitet procesa (količina O2) u funkciji talasne dužine, jasno je da se akcioni spektri moraju podudarati sa apsorcionim.
  • U fotosintezi učestvuju tri grupe pigmenata: hlorofili, karotenoidi i fikobilini
slide14
Svi fotosintetički organizmi imaju po 4 do 5 supramolekulska kompleksa na tilakoidnoj membrani:
  • fotosistem I
  • fotosistem II
  • kompleks citohroma b6f ili bc1
  • kompleks proteina i pigmenata koji skupljaju svetlost
  • sintaza adenozin trifosfata (reverzna ATPaza)
      • Fotosistemi obuhvataju specijalne molekule

hlorofila a kao i primarne akceptore elektrona.

slide16

KALVINOV CIKLUS =

Reduktivni pentozo fosfatni ciklus

slide17
Pri svakom obrtanju ciklusa jedan molekul CO2 ugradjuje se u organska jedinjenja, za to su potrebna 2 molekula NADPH i 3 molekula ATP.
  • Da bi se izgradio jedan molekul heksoze, potrebno je da se ciklus ponovi 6 puta i da se utroši 12 NADPH i 18ATP.
  • 3 mol RuBP + 3 mol CO2→ 3mol RuBP + 1 mol trioze
  • Ako se ove količine pomnože sa 2 izlazi da 6 mola Ru-1,5-BP vezuje 6 mola CO2, a zatim regenerišu 6 mola Ru-1,5-BP, dok 1 mol heksoze ostaje kao čist prinos 6 puta ponovljene karboksilacije
slide18
Postoje dve tačke u 24-satnom periodu kada su fotosinteza i unutrašnje disanje biljke u ravnoteži. Te tačke se zovu kompenzacione tačke i normalno se javljaju u zoru i sumrak. Tada fotosinteza proizvodi tačne količine ugljenih hidrata i kiseonika za unutrašnje disanje, a unutrašnje disanje proizvodi tačne količine ugljen-dioksida i vode za fotosintezu.
slide19
Trioza fosfat, kao čist prinos reduktivnog ciklusa, koriste se za sintezu skroba i saharoze
  • Primarni skrob se izgrađuje u hloroplastima i može u njima ostati kao privremena rezerva, a zatim se razlaže i u tom obliku prenosi u citoplazmu.
  • Saharoza se izgrađuje u citoplazmi asimilacione ćelije i u tom obliku transportuje u sve druge ćelije i organe biljke.
sinteza skroba u hloroplastima
Sinteza skroba u hloroplastima
  • Primarni skrob koji se izgrađuje u hloroplastima nastaje od fruktoza-6-fosfata (F-6-P), koji napušta reduktivni ciklus
  • Sintezu skroba obavljaju dva enzima:
    • Glukozilna transferaza
    • Q-enzim
razlaganje skroba u hloroplastima
Razlaganje skroba u hloroplastima
  • Kada se fotosinteza uspori ili sasvim prestane, kao što se dešava u mraku, skrob se razlaže obrnutim procesima pomoću skrobne fosforilaze do G-1-P.
  • U mraku se skrob verovatno može razložiti i pomoću amilaze, tako da u citoplazmu izlazi glukoza
dokazivanje skroba u listovima
DOKAZIVANJE SKROBA U LISTOVIMA
  • Skrob (amylum), štirak, je najvažniji rezervni polisaharid biljnog porekla, kao što je glikogen životinjskog. Nastaje u procesu fotosinteze i nagomilava se u korenu, krtolama, semenu, stablu i plodovima biljaka, a ima ga i u nekim mikroorganizmima. Deponovan je u amiloplastu u vidu zrnaca. Izdvojen se takođe nalazi u obliku zrnaca veličine od 2 do 130 µm. Služi kao rezervna hrana u toku rasta biljaka ili kao polazni energetski materijal semena i krtola pri klijanju.
skrob
SKROB
  • Granule skroba imaju složen unutrašnji raspored gde su molekuli homopolisaharida sređeni i imaju sferno kristalnu strukturu
sastav skroba
SASTAV SKROBA
  • U sastav skroba ulaze dve komponente: amiloza i amilopektin. Amiloza je izgrađena iz molekula glukoze međusobno povezanih α1 - 4 glukozidnim vezama, dok amilopektin sadrži dva lanca: osnovni lanac gde su molekuli glukoze takođe povezane α 1 – 4 glukozidnim vezama i bočni lanac koji se sastoji od molekula glukoze povezanih α 1 - 6 glukozidnim vezama
slide25
Amiloza se ne rastvara u hladnoj vodi. Daje plavu boju sa jodom, a sa alkoholima, ketonima, masnim kiselinama gradi mikrokristalne taloge. Ovakvo ponašanje objašnjava se spiralnom strukturom amiloze u čiju šupljinu mogu da uđu neka druga jedinjenja (inkluziona jedinjenja).
slide26
Cilj:
  • Dokazivanje prisustva skroba u listu
na in rada
NAČIN RADA
  • Koriste se listovi biljaka koje su bile na svetlu i u mraku
  • Iseći 2cm2 lista i staviti u epruvetu sa 5 ml destilovane vode i kuvati nekoliko minuta.
  • Listove potom prebaciti u epruvetu sa 5 ml 70% etanola, pokriti epruvetu aluminijskom folijom i kuvati na rešou oko pet minuta dok listovi ne pobele.
  • Listove zatim isprati destilovanom vodom, osušiti filter-papirom i uroniti u Lugolov reagens.
dokazivanje redukuju ih e era
DOKAZIVANJE REDUKUJUĆIH ŠEĆERA

Redukujući šećeri su svi šećeri koji imaju slobodnu aldehidnu (aldoze) ili keto funkcionalnu grupu (ketoze) u svom sastavu. Zahvaljujući tim grupama, ovi šećeri se lako oksiduju pri čemu pokazuju redukujuća svojstva. Na ovom svojstvu se i zasniva dokazivanje neredukujućih šećera.

dokazivanje redukuju ih e era1
DOKAZIVANJE REDUKUJUĆIH ŠEĆERA
  • U reakciji sa blagim oksidansima, kao što je Fehlingov reagens koji se sastoji od Felinga I (CuSO4) i Felinga II (C4H4KNaO6 + NaOH), redukujući šećeri se oksiduju, a bakar se redukuje iz dvovalentnog oblika (u Fehlingovom reagensu) u jednovalentni oblik (Cu2O). Vizuelno se to manifestuje obezbojenjem plave boje Fehlingovog reagensa i taloženjem crvenosmeđeg bakar(I)oksida

.

slide33
K,Na tartarat kao dvojna so, na kraju reakcije uvek ostane nepromenjena, samo se bakarni jon, zameni sa vodonikovim atomima.
  • Princip reakcije jeste takav, da kada se doda bakar-sulfat, bakar prelazi iz 2+ u 1+ i gradi Cu2O koji pada kao crveni talog,a sam šećer se oksiduje do odgovarajuće kiseline.
  • Jon bakra je koordinovan sa tartaratom, a hidroksilna grupa je tu pretežno da potpomogne prelaz ketoza u aldoze koje podležu reakciji.
  • U rastvoru prvo reaguju otvoreni (aciklični) oblici šećera, a pošto stoje u ravnoteži sa cikličnim, nakon njihove reakcije se troše i ciklični oblici.
slide34
Cilj:
  • Dokazati prisustvo redukujućih šećera u listovima.
na in rada1
NAČIN RADA
  • Listove i plodove datih biljnih vrsta u avanu usitniti i macerirati uz dodatak kvarcnog peska radi bolje homogenizacije.
  • Maceratu dodati 2 ml destilovane vode i celi sadržaj profiltrirati u epruvetu.
  • U epruvetu pipetom dodati 2 ml Fehlingovog reagensa, staviti epruvetu u posudu sa vodom i grejati na rešou par minuta.