Upravljanje u agroprivredi i deo
Download
1 / 51

Upravljanje u agroprivredi I deo - PowerPoint PPT Presentation


  • 125 Views
  • Uploaded on

Upravljanje u agroprivredi (I deo). Osnovni principi i koncepti menadžmeta u poljoprivredi Agrarni menadžment – diferencijacija makro i mikro pirstupa Upravljanje poljoprivrednim preduzećem. Osnovni principi upravljanja u agraru. Princip umanjujućih (opadajućih) prinosa

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Upravljanje u agroprivredi I deo' - nellis


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
Upravljanje u agroprivredi i deo

Upravljanje u agroprivredi (I deo)

Osnovni principi i koncepti menadžmeta u poljoprivredi

Agrarni menadžment – diferencijacija makro i mikro pirstupa

Upravljanje poljoprivrednim preduzećem


Osnovni principi upravljanja u agraru
Osnovni principi upravljanja u agraru

  • Princip umanjujućih (opadajućih) prinosa

  • Princip marginalnosti (troškovni princip)

  • Princip supstitucije

  • Princip ograničenog kapitala i oportunitetnih troškova

  • Princip kombinovanja proizvodne strukture

  • Princip vremenskog upoređenja


Menadžment je veština koordiniranja faktorima proizvodnje kako bi se realizovali ciljevi jedne organizacije

  • Menadžment u agraru možemo posmatrati kao:

    • Agrarni makro (državni) menadžment

      (prisutne su različite forme državne intervencije u cilju osiguranja prehrambene sigurnosti nacije)

    • Agrarni mikro (poslovni) menadžment

      (preduzećem upravlja vlasnik samostalno poštujući osnovne principe menadžmenta)

  • Zašto je sektor agrara istovremeno “najjavniji” i “najprivatniji” deo ekonomije?


Vrste menad menta u agraru
Vrste menadžmenta u agraru: kako bi se realizovali ciljevi jedne organizacije

  • Prema značaju poslovnih odluka:

    • Strategijski, operativni i taktički menadžment

  • Prema vrsti procesa:

    • Menadžment funkcionisanja i menadžment razvoja

  • Prema poslovnim funkcijama:

    • Marketing, finansijski, proizvodni menadžment i menadžment ljudskih resursa.

      Podele su identične onim koje postoje u bilo kom preduzeću. Specifičnosti poljoprivrede opredeljuju različitost pristupa rešavanju pojedinačnih problema u agraru, kao i opšteg pristupa menadžmentu u ovoj oblasti posmatrano sa makro aspekta.


Upravljanje marketingom u agraru
Upravljanje marketingom u agraru kako bi se realizovali ciljevi jedne organizacije

  • Marketing se u savremenom agraru definiše kao proces obezbeđenja optimalnog zadovoljenja potreba potrošača uz stvaranje sistema vrdnosti zazaposlene(kroz povećanje finansijskog i radnog zadovoljstva) i optimalnog profita zapreduzeće, bez oštećenja fizičkog ili socijalnogokruženja.

  • Marketing obuhvata sve aktivnosti usmerene ka definisanju marketing miksa koji pored “4P” (cena, proizvod, distribucija i promocija) obuhvata i “3C” (obezbeđenje dugoročnih interesa potrošača, kontrolu i racionalno korišćenje raspoloživih resursa i očuvanje čovekove okoline).

  • Upravljanje marketingom u agraru je proces kojim se pokreće i usmerava marketing aktivnost u cilju zadovoljenja potreba građana kao potrošača, privrede i društva za egzistencijalnim proizvodima uz ostvarenje razumne dobiti.


Marketizacija poljoprivrede
Marketizacija poljoprivrede kako bi se realizovali ciljevi jedne organizacije


Razli iti pristupi marketingu poljoprivrednih proizvoda
Različiti pristupi marketingu poljoprivrednih proizvoda kako bi se realizovali ciljevi jedne organizacije

  • Marketing masovne proizvodnje

    • Korišćenje nove tehnologije i ekonomija obima

    • Tržištu se nudi nediferencirani proizvod po nižoj ceni

    • Brendiranje proizvoda – stvaranje svesti kupaca i velikih trgovinskih lanaca o značaju proizvoda (“pull” i “push” faktori pozicioniranja proizvoda)

  • Ciljno usmereni marketing

    • Potrošači su grupisani prema potrebama u tržišne segmente (ukus, nutritivna vrednost, bezbednost, pouzdanost...) ili tržišne niše

    • Cilj proizvođača: identifikovati potrebe grupe potrošača koje nisu zadovoljene postojećom ponudom

    • Rizik: orijentacija na jedan tržišni segment i nivo konkurencije

  • Marketing usmeren direktno na potrošača

    • Tržište personalizovanih usluga i prilagođenih proizvoda


Marketing strategija i mogu i na ini prevazila enja rizika u polj oprivredi
Marketing strategija i mogu kako bi se realizovali ciljevi jedne organizacijeći načini prevazilaženja rizika u poljoprivredi

  • Različit položaju subjekata iz agroprivrede

    • veliki sistemi za proizvodnju i distribuciju hrane,

    • individualni polj.proizvođači – farmeri

    • udruženi polj.proizvođači.

  • Definicija marketing strategije i faktori

  • Osnovne metode marketing strategije u agraru:

    • vertikalna integracija (unapred ili unazad)

    • ugovorno povezivanje (ugovor o proizvodnji i snabdevanju neophodnim inputima, marketing ugovori - sa minimalnom otkupnom cenom, sa definisanom bazom, forvard ugovor)

    • berzanski ugovori – hedžing.


Finansijski menad ment u agraru
Finansijski menadžment u agraru kako bi se realizovali ciljevi jedne organizacije

  • Definicija: proces pribavljanja (akvizicije) i korišćenja finansijskih resursa na farmi (agrobiznis, individualni ili udruženi proizvođač) uz zaštitu raspoloživog kapitala od različitih vrsta rizika.

  • Finansijski menadžment na farmi obuhvata aktivnosti:

    • Finansijskog planiranja (budžetiranje)

    • Finansiranja

    • Investiranja

    • Održanja likvidnosti





Osnovne teme: specifičnosti

Reforma finansijskog sistema

Upravljanje tekućim poslovanjem i finansiranje putem skladišnice

Analiza Nacrta Zakona o javnim skladištima poljoprivrednih proizvoda

Razvoj berzanske trgovine polj.proizvodima

Reforme finansijskog sistema i tržišno finansiranje agroprivrede u Srbiji – povezanost marketing i finansijskog menadžmenta u agroprivredi


Finansijski sistem
Finansijski sistem specifičnosti

  • Finansijske institucije i učesnici

    (centralna banka, sistem poslovnog bankarstva, štedionice, štedno-kreditne asocijacije, penzioni i investicioni fondovi, osiguravajuće kompanije, posredničke organizacije)

  • Finansijsko tržište

  • Finansijski instrumenti

    (instrumenti duga, vlasničke i izvedene hartije od vrednosti)


Struktura nacrta zakona o javnim skladi tima za poljoprivredne proizvode www minpolj sr gov yu

Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji

Struktura Nacrta Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode(www.minpolj.sr.gov.yu)

  • Opšte odredbe

  • I deo: Dozvola za rad javnih skladišta (Nadležan organ, uslovi za izdavanje dozvole, procedure izdavanja, odustanka od prava, izmene i oduzimanja dozvole)

  • II deo: Obavljanje delatnosti javnih skladišta za poljoprivredne proizvode (uskladištenje robe, izdavanje i evidencija robnog zapisa, obaveze po osnovu robnog zapisa)

  • III deo: Robni zapisi (elementi RZ, postupak izdavanja, prometa i zaloge RZ, prinudna naplata po osnovu zaloge RZ, garancije ispunjenja obaveza javnih skladišta, kompenzacioni fond i inspekcijski nadzor)

  • Kaznene, prelazne i završne odredbe


Klju ni elementi pravne regulative funkcionisanja javnih skladi ta za poljoprivredne proizvode

Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji

Ključni elementi pravne regulative funkcionisanja javnih skladišta za poljoprivredne proizvode

  • U Nacrtu Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode predviđeno je formiranje nedostajućih elemenata koji bi sistem javnog skladištenja učinili bezbednijim za ulaganja na komercijalnim osnovama (institucije javnog skladištenja, kompenzacioni fond i detaljno propisana procedura prinudne likvidacije zaliha).

  • Obaveze javnog skladišta, propisane u drugom delu predloženog zakonskog rešenja, odnose se na sledeće aktivnosti: (1) uskladištenje i čuvanje poljoprivrednih proizvoda; (2) izdavanje robnih zapisa; (3) evidenciju robnih zapisa; (3) izdavanje robe po osnovu robnog zapisa.

  • Robni zapis se izdaje u pisanoj formi koju propisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, i sastoji se iz priznanice i založnice. Poslovi u vezi robnog zapisa su klasifikovani u sledećih pet grupa: (1) izdavanje RZ; (2) zaloga RZ; (3) prenos RZ; (4) prinudna naplata potraživanja po osnovu RZ; (5) garancije ispunjenja obaveza po osnovu RZ.

  • Kritična tačka čitavog sistema javnog skladištenja i funkcionisanja RZ je poverenje bankarskog sistema u projektovan način ispunjenja obaveza.Zakonsko rešenje pruža potporu u tri modula:

    • Osiguranje uskladištene robe i inspekcijski nadzor

    • Postupak prinudne likvidacije zaliha

    • Formiranje Kompenzacionog fonda


Model robnog zapisa

Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji

Licenciranje

Ministarstvo poljoprivrede

,

Donacije

i kontrola

šumarstva i vodoprivrede

rada

Republike Srbije

Polj.proizvođač 1

R

Z

Kompenzacioni

Centralni

OVLAŠĆENI

FOND

1

registar hartija

SKLADIŠTAR

1

od vrednosti

Sistem elektronskog evidentiranja

Kompenzacioni

FOND

(

1

+a

)

OVLAŠĆENI

BERZA

SKLADIŠTAR

(

1+n

)

R

Z

Polj.proizvođač

Trgovina

BROKERI

Komisija za

hartije

od

vrednosti

(

1

Lombardni kredit

Narodna banka

Srbije

BANKE

(1+m)

Kreditne linije

(EBRD

,

W

orld

B

ank

,

USAID)

Model robnog zapisa


Uslovi za operativnost modela
Uslovi Republici Srbijiza operativnost modela

  • ADEKVATNA PRAVNA REGULATIVA

    (1) Robni zapis je funkcionalni ekvivalent skladištenoj robi,

    (2) precizno definisanje prava i obaveza svih učesnika u modelu,

    (3) transferabilnost robnog zapisa i

    (4) pravo vlasnikarobnog zapisa je ultimativno.

  • ORGANIZACIONI USLOVI

    (1) Pouzdana procedura sertifikacije skladišnog prostora i

    (2) nezavisna verifikacija količine i kvaliteta skladištene robe.

  • Z N A NJ E


Implementacija robnog zapisa i o ekivani efekti

Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji

Implementacija robnog zapisai očekivani efekti

  • Očekuje se razvoj aktivnosti oko skladištenja, trgovine i kreditiranja, što će predstavljati dodatni impuls razvoju agropreduzetništva.

  • U formi koncentričnih krugova,kao ciljevi uvođenja RZ u našu praksu identifikovani su:

    • poboljšanje uslova kratkoročnog kreditiranja poljoprivredne proizvodnje i zaliha;

    • razvoj bankarskih poslova u sektoru agrara;

    • razvoj spot berzanske trgovine;

    • iniciranje terminske trgovine poljoprivrednim proizvodima;

    • tržišno usmeravanju poljoprivredne proizvodnje.

  • Predloženo institucionalno rešenje doprinelo bi razvoju sektora preduzetnički usmerenog farmerstva u svim regionima Srbije, ali i diverzifikaciji poslova van farme (marketing logistika, finansiranje, posredovanje u trgovini i dr.) što bi vodilo istinskom ostvarenju koncepta multifunkcionanosti poljoprivrede na našim prostorima.


Dr ava blagostanja vs kooperativna dr ava intervencija vlade v s t r i na orijentacija

Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji

Država blagostanja vs kooperativna država(intervencija vlade vstržišna orijentacija )

  • Funkcije države blagostanja su: (1) kupovina i prodaja određenih roba i usluga; (2) zaštita socijalno ugroženih slojeva; (3) makroekonomska regulacija privredne aktivnosti; (4) alokacija oskudnih resursa.

  • Osnovne funkcije kooperativne države su: (1) definisanje pravila tržišne utakmice i njihovo striktno sprovođenje; (2) informisanje privrednih subjekata za donošenje odluka.

  • Distorzivne mere politike cena zadržane su, manje ili više, u praksi svih zemalja kako bi se obezbedilo:

    • (a) snabdevanje jevtinom hranom i održanje socijalnog mira;

    • (b) zaštitio dohodak poljoprivrednih proizvođača.

  • U oba slučajaposledice su identične:

    • Konstantno je prisutna sistemska greška u alokaciji resursa

    • Postoji poresko opterećenje ili skriveno oporezivanje.


Da li m Republici Srbijiodel “kontrole cena” (HEDŽNG ili SLOBODNO TRŽIŠTE SA UPRAVLJANJEM RIZIKOM) može biti adekvatno rešenje za identifikovane probleme?

  • Hedžing je skup metoda i tehnika upotrebe izvedenih hartija od vrednosti kako bi se aktivno upravljalo rizikom promene cene osnovne podloge.

    Vrste terminskih ugovora nad poljoprivrednim proizvodima kao osnovnom aktivom:

  • Forvard: prost terminski ugovor o kupoprodaji po unapred definisanim uslovima van berze

    • Visok rizik od odustajanja izvršenja

  • Fjučers: visoko standardizovani terminski ugovor o kupoprodaji po unapred definisanim uslovima na berzi

    • Prisutni rizici održanja likvidnosti zbog sistema margina i dnevnog prilagođavanja promenama spot cene

  • Opcija na fjučers: pravo na kupovinu (kupovna opcija) ili prodaju (prodajna opcija) određenog fjučers ugovora na berzi

    • Visoka spekulativnost opcije


Zna aj terminskog tr i ta
Značaj terminskog tržišta Republici Srbiji

  • Funkcije terminskog tržišta:

  • transfer rizika - igra nulte sume dobiti,

  • predviđanje cene - efikasna alokacija resursa.

  • Cena fjučers ugovora=

    • Anticipirana spot cena robe u budućnosti

    • Troškovi skladištenja i čuvanja robe

    • Premija za rizik

  • Nedostatak terminskog tržišta:

  • Spekulativnost transakcija na terminskoj berzi.


Model terminske trgovine
Model terminske trgovine Republici Srbiji

Biljna proizvodnja

Industrija stočne

Stočarska

proizvodnja

Meso-prera|ivačka

industrija

hrane

Þ

Þ

Þ

kratka pozicija

duga pozicija

duga pozicija na

na tržištu

na tržištu

tržištu fjučersa sa

fju~ersa sa

fjučersa sa

podlogom u

podlogom u

podlogom u

kukuruzu, sojinoj

kukuruzu,

kukuruzu,

sačmi,

sojinoj sačmi,

sojinoj sačmi,

suncokretovoj

suncokretovoj

suncokretovoj

sačmi i dr.

sačmi i dr.

sačmi i dr.

komponentama

komponentama

komponentama

stočne hrane koji

stočne hrane

stočne hrane

se mogu

koji se mogu

koji se mogu

standardizovati;

duga pozicija na

standardizovati.

standardizovati.

Þ

Þ

kratka pozicija na

tržištu fjučersa sa

tržištu fjučersa sa

podlogom u živoj

podlgom u živoj

stoci.

stoci.


Svrha terminske trgovine polj proizvodima
Svrha terminske trgovine polj.proizvodima Republici Srbiji

Inputi neophodni za proizvodnju

Poljoprivredni proizvođač

Kupci polj.proizvoda

(Industrija prerade, trgovci...)


Tabela 1: Zabrinutost subjekata agroprivrede u pogledu dejstva faktora rizika na rezultate poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, 2002.godine


Na a praksa i poku aji re enja problema upravljanja rizikom cene poljoprivrednih proizvoda
NA dejstva faktora rizika na rezultate poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, 2002.godineŠA PRAKSA i pokušaji rešenja problema upravljanja rizikom cene poljoprivrednih proizvoda

  • Model državnih obveznica

  • Model robno-komercijalnih zapisa

  • Planirani modeli:

    • Terminski ugovor sa plivaju}om cenom

    • “Kombinovani” model finansiranja

    • Model trgovine opcionim ugovorima za p{enicu

    • Dunavski ugovor


Razvoj berzanske trgovine robnim derivatima kod nas analiza ograni enja
Razvoj berzanske trgovine robnim derivatima kod nas dejstva faktora rizika na rezultate poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, 2002.godine- analiza ograničenja

  • Opšti uslovi.

  • Uloga države:

    • prihvatanje neminovnosti redefinisanja politike cena u sektoru agrara i modela kooperativne države;

    • zakonska regulativa.

  • Know-how u terminskoj trgovini na makro i mikro nivou (uslov prvog ranga je spremnost i sposobnost berza u Srbiji da defini{u model terminske trgovine robom - prihvatanje aktivnog koncepta upravljanja rizikom terminske trgovine).

  • EFIKASNOST HEDžINGA =

    Mera rizika terminske trgovine : Mera rizika dnevne trgovine



  • Razvoj berzanske trgovine robnim derivatima kod nas analiza prednosti
    Razvoj berzanske trgovine robnim derivatima kod nas faktorima rizika, 2002.godina- analiza prednosti

    Dnevne promene cene pšenice na Produktnoj berzi Novi Sad


    Godi nji izve taj uprave beogradske berze iz 1934 god
    Godi faktorima rizika, 2002.godinašnji izveštaj Uprave Beogradske berze iz 1934.god:

    “ Kao javno tržište, organizovano, nepristrasno vođeno i pod državnom kontrolom, samo produktna berza pruža sasvim dovoljno jemstvo da će se zaista cene formirati prema stvarnim odnosima i pod povoljnim uticajem sviju onih članica, kojima je stalo da se proizvodnja zemaljska štiti, da se vaspostave odnosi u privredi i da trgovina zemaljskim proizvodima dobije svoj prirodni obim i značaj… Trgovci sa pravom očekuju da razne državne ustanove preurede svoj sistem nabavki i da one… svoje nabavke vrše na produktnim berzama, ili da na njima bar jedan deo svojih potreba podmiruju. Taj bi put nesumnjivo bio brži, jevtiniji, otklonio bi vajkanje i žalbe koje ude ugledu države, a narodnoj privredi izvesno koristio time, što bi doprineo poboljšanju cena i njihovom pravilnijem određivanju na javnom tržištu.”


    Menad ment ljudskih resursa na farmi
    Menadžment ljudskih resursa na farmi faktorima rizika, 2002.godina

    • Linije proizvodnje, delegacija autoriteta i odgovornosti

    • Principi delegiranja autoriteta i odgovornosti

    • Bazni koncepti organizacione strukture

    • Formalna i neformalna organizaciona struktura

    • Korišćenje računovodstva aktivnosti – centri troškova i profita

    • Pravna regulativa u oblasti ljudskih resursa


    Menad ment ljudskih resursa na farmi1
    Menadžment ljudskih resursa na farmi faktorima rizika, 2002.godina

    • Obuhvata sve aktivnosti obezbeđenja potrebne radne snage (broja radnika za obavljanje određene vrste posla i njihove kvalifikacione strukture).

    • Specifičnosti:

      • Zbog sezonskog karaktera proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu postoji stalno, povremeno i sezonski angažovana radna snaga.

      • Znanja kojim radnici na poljoprivrednom gazdinstvu treba da raspolažu su specifična (značaj javnog finansiranja istraživanja i razvoja).

      • Upravljačka struktura mora biti organizovana kao multidisciplinarna grupa.


    Proizvodni menad ment na farmi
    Proizvodni menadžment na farmi faktorima rizika, 2002.godina

    P o n a v lj a nj e

    • Šta čini osnovne resurse na farmi?

    • Upravljanje resursima na farmi se posmatra kao proces donošenja odluka o pitanjima:

      • tehničko-tehnološkog karaktera (upravljanje konkretnim sredstvima za proizvodnju, tj. rešavanje problema racionalne upotrebe ograničenih resursa na gazdinstvu);

      • organizaciono-ekonomskog karaktera.

    • Strateško planiranje najčešće se koristi za utvrđivanje:

      • Veličine poljoprivrednog preduzeća

      • Stepena intenzivnosti proizvodnje

      • Stepena specijalizacije na farmi


    Pitanje 1 kako utvrditi veli inu poljoprivrednog gazdinstva
    Pitanje 1: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi veličinu poljoprivrednog gazdinstva?

    • Rasprave o veličini poljoprivrednog gazdinstva su, istorijski posmatrano, pokrenute sredinom XVIII veka. Revizija osnovnih stavova u tom pogledu data je u narednoj tabeli.

    • Danas se primat daje definisanju optimalne veličine poljoprivrednog gazdinstva

      (u Evropskoj uniji, na primer, ono treba da poseduje oko 120 ha obradivog zemljišta i ima 40-50 muznih krava i 120-150 tovnih junadi).


    Pitanje 1 kako utvrditi veli inu poljoprivrednog gazdinstva1
    Pitanje 1: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi veličinu poljoprivrednog gazdinstva?

    • Način izražavanja veličine gazdinstva podrazumeva korišćenje sledećih pokazatalja:

      • Ukupna zemljišna površina

      • Godišnji obim proizvodnje

      • Opremljenost rada

    • Kako su različiti načini iskorišćavanja zemljišnih površina međusobno neuporedivi (1 ha pod vinogradom nije isto što i 1 ha pod kukuruzom) za utvrđivanje veličine poljoprivrednog gazdinstva u praksi se koristi se metod redukovanih površina

    • Koeficijent redukcije se izračunava na bazi prosečnih uslova proizvodnje za rejon u kome se poljoprivredne organizacije nalaze.


    Pitanje 1 kako utvrditi veli inu poljoprivrednog gazdinstva2
    Pitanje 1: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi veličinu poljoprivrednog gazdinstva?

    Metoda redukovanih površina ukazuje na prividnost veličine gazdinstva posmatrane preko ukupne površine. Metodološka suština ovog postupka prikazana je u narednoj tabeli:


    Pitanje 1 kako utvrditi veli inu poljoprivrednog gazdinstva3
    Pitanje 1: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi veličinu poljoprivrednog gazdinstva?

    Zaključak:

    • U savremenim uslovima teško je govoriti o problemu veličine poljoprivrednih organizacija zato što:

      • gornja granica veličine gubi primat (princip forsiranja elitizma jakih i marginalizma slabih u poljoprivredi je modifikovan)

      • moderne forme integrisanja proizvođača u sistem za proizvodnju hrane pomeraju granice prihvatljivosti malih formi preduzeća.

    • Pitanje iznalaženja optimalne (racionalne) veličine dobija na značaju i egzistira kod utvrđivanja veličine pojedinih-organizaciono proizvodnih jedinica, kao podsistema u oblasti moderne agro-industrijske proizvodnje.


    Pitanje 2 kako utvrditi stepen intenzivnosti polj proizvodnje
    Pitanje 2: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen intenzivnosti polj. proizvodnje?

    • Razvojni put poljoprivrede išao je od ekstenzivnog ka intenzivnom sistemu korišćenju resursa na farmi. Da li model organske poljoprivredne proizvodnje u tom smislu znači svojevrsni korak unazad?

    • Odluku o nivou intenzivnosti proizvodnje na farmi vlasnik donosi u zavisnosti od raspoloživosti faktora koji definišu mogućnost primene intenzivnih sistema, a to su:

      • Osnovna organizaciona obeležja poljoprivrednog preduzeća (smer, tip i sistem proizvodnje)

      • Složenost poljoprivredne organizacje (veličina i nivo integrisanosti pojedinih delova)

      • Kvalifikaciona struktura zaposlenih na farmi

      • Nivo tehničko-tehnološkog progresa u privredi (opšti nivo razvijenosti)

      • Prirodni uslovi

      • Praktikovane tehničko-tehnološke mere agrarne politike


    Pitanje 2 kako utvrditi stepen intenzivnosti polj proizvodnje1
    Pitanje 2: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen intenzivnosti polj. proizvodnje?

    • Osnovni kriterijumi za izražavanje stepena intenzivnosti proizvodnje na farmi su:

      • Zastupljenost onih kultura koje troše veće ulaganje rada i sredstava za rad po hektaru (na pr. kukuruz-povrće)

      • Zastupljenost kultura koje upotpunjavaju korišćenje zemljišta u toku godine (na pr. krmno bilje)

      • Zastupljenost stočnih grla po hektaru površine koja je namenjena proizvodnji stočne hrane.

    • Komparacija nivoa intenzivnosti na različitim farmama

      Za izražavanje stepena intenzivnosti jednim zajedničkim imeniteljem upotrebljava se metod koeficijenta inenzivnosti. U našem podneblju tradicionalne proizvodne orijentacije za uslovnu jedinicu intenzivnosti uzima se kultura koja se smatra najznačajnijom među onima koje bi mogle poslužiti u ove svrhe, a to je kukuruz.


    Pitanje 2 kako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje
    Pitanje 2: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje?

    Tabela 3: Obračunski koeficijenti intenzivnosti za poljoprivredne organizacije ratarsko-stočarskog smera


    Pitanje 2 kako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje1
    Pitanje 2: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje?

    Stepen intenzivnosti (Si)= ukupan broj uslovnih jedinica intenzivnosti (Uj) * 100 / zasejana površina određenim kulturama (P)

    Si(A)=2280*100/2000 Si(B)=2560*100/2000

    Si(A)=114.0 Si(B)=128.0


    Pitanje 2 kako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje2
    Pitanje 2: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje?

    • Da li je za utvrđivanje nivoa intenzivnosti proizvodnje na farmi bitna klasična analiza osetljivosti troškova na promene stepena intenzivnosti proizvodnje, kao što je to slučaj u preduzećima iz ostalih privrednih oblasti?

    • Utvrđivanje nivoa intenzivnosti proizvodnje podrazumeva traženje odgovora na pitanja:

      • Koliko proizvoditi – odnos “faktor-produkt”

      • Kako proizvoditi – odnos “faktor-faktor”

    • Za donošenje navedenih odluka presudni su troškovi korišćenja faktora proizvodnje i njihovo ponašanje u uslovima različitog nivoa proizvodnje (odnos varijabilnih i fiksnih troškova, kao i odnos proporcionalno varijabilnih i onih koji se neznatno uvećavaju povećanjem obima proizvodnje)

    • Osnovno pitanje: Do koje mere se u poljoprivredi može ići u intenzivnu proizvodnju?


    Pitanje 2 kako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje3
    Pitanje 2: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen intenzivnosti proizvodnje?

    • “Zakon o opadajućoj plodnosti tla”je u savremenim uslovima modifikovan u “zakon o marginalnom porastu troškova”

    • Zaključak:

      U poljoprivredi porast intenzivnosti svih linija proizvodnje nije cilj, već uspostavljanje optimalnog odnosa između stepena intenzivnosti različitih proizvodnji uz dobijanje kvalitetnog, zdravstveno-bezbednog proizvoda.

    Fin.rezultat po jedinici kapaciteta

    Cena koštanja

    Nivo intenzivnosti

    Nivo intenzivnosti


    Pitanje 3 kako utvrditi stepen specijalizacije na farmi
    Pitanje 3: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen specijalizacije na farmi?

    • Specijalizacija se definiše kao plan optimalnog izbora proizvodne strukture (odgovara na pitanje šta proizvoditi)

    • U poljoprivredi postoje različti aspekti specijalizacije:

      • Makro rešenje se traži u okviru rejona

      • Mikro rešenja se odnose na pojedinačne organizaciono-poslovne jedinice

    • Ključni kriteriji u vrednovanju alternativa proizvodne strukture su:

      • komparativna prednost – relativna efikasnost koirišćenja određenih resursa podrazumeva merenje putem koeficijenta efektivnosti (Er=OP/OF) i oportunitetnih troškova (Oc=1/Er);

      • konkurentska prednost – mogućnost da se konkuriše drugim proizvođačima na određenom tržištu.


    Pitanje 3 kako utvrditi stepen specijalizacije na farmi1
    Pitanje 3: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen specijalizacije na farmi?

    Način izražavanja dostignutog stepena specijalizacije u poljoprivrednom preduzeću

    • Problemi: (1) pojmovi “specijalizovana proizvodnja” i “raznovrsna proizvodnja” u poljoprivredi ne mogu biti egzaktno definisani; (2) kriterije za merenje specijalizacije nije lako utvrditi (da li treba uzeti u obzir celokupno ostvarenu proizvodnju na gazdinstvu ili samo robnu proizvodnju, da li koristiti naturalni izraz – na pr. žitne jedinice, ili vrednosni izraz proizvodnje, kakav je tretman sporednih proizvoda...)

    • Jedinstveni izraz nivoa specijalizacije u jednoj poljoprivrednoj organizaciji je indeks raznovrsnosti proizvodnje (Ir)

    gde je x procenturalno izraženi udeo pojedinih proizvoda u proizvodnoj strukturi preduzeća.


    Pitanje 3 kako utvrditi stepen specijalizacije na farmi2
    Pitanje 3: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen specijalizacije na farmi?

    Ir(A)=10000/3400=2.94

    Ir(B)=10000/3600=2.78


    Pitanje 3 kako utvrditi stepen specijalizacije na farmi3
    Pitanje 3: faktorima rizika, 2002.godinaKako utvrditi stepen specijalizacije na farmi?

    Zaključak:

    • Specijalizaciju u poljoprivredi treba posmatrati relativno

    • Najznačajniji argumenti koji govore u prilog orijentaciji na raznovrsnu strukturu proizvodnje su: (1) sezonski karakter proizvodnje; (2) kompleksnije korišćenje faktora proizvodnje i smanjenje troškova po jedinici; (3) efikasnije korišćenje zemljišta; (4) ubrzanje obrta sredstava; (5) bolje korišćenje sporednih proizvoda; (6) ravnomerniji raspored rizika.

    • Specijalizacija na nivou preduzeća bazira na prethodno izvršenoj rejonizaciji kao komponenti strateškog planiranja na makro nivou.


    Strateško planiranje optimalne kombinacije raspoloživih resursa na poljoprivrednom gazdinstvu – empirijska analiza (prezentacija je zasnovana na radu P.Munćan, D.Božić i N.Ralević (2003): “Utvrđivanje veličine porodičnog gazdinstva u zavisnosti od troškova života”, Poljoprivreda i ruralni razvoj u evropskim integracijama, Poljoprivredni fakultet Beograd)

    • Predmet istraživanja: porodično poljoprivredno gazdinstvo kod nas koje je ratarskog (modeli A i C), povrtarskog (model D) i kombinovano ratarsko-povrtarskog usmerenja (model B) u ravničarskom području koje poseduje samo oranično zemljište.

    • Pretpostavke analize:

    • polj.domaćinstvo ima 4 člana, od kojih su dva stalno zaposlena u poljoprivredi;

    • Postoji mogućnost angažovanja dodatno potrebne radne snage za obavljanje sezonskih radova;

    • Radne procese gazdinstvo obavlja samostalno uz korišćenje sopstvene mehanizacije (poseduje traktor i sistem za navodnjavanje);

    • Za obaljvanje žetve i vađenja šećerne repe gazdinstvo koristi usluge sa strane;

    • Gazdinstvo rapsolaže neophodnim smeštajnim kapacitetima i plastenikom za proizvodnju rasada.

    • Celokupna proizvodnja realizuje se na tržištu (primenje je metod eksterni prihodi-eksterni rashodi)

    • Cilj analize: utvrđivanje veličine porodičnog gazdinstva čiji rezultat poslovanja osigurava nadokandu fiksnih troškova i troškova života (bruto finansijski rezultat)




    ad