Ceklic Tamara
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 37

Ceklic Tamara PowerPoint PPT Presentation


  • 59 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Ceklic Tamara. Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovne mogucnosti za sve ucesnike I obezbedjuje najbolju alokaciju resursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktora proizvodnje. Znacaj – istaknut Programom jedinstvenog trzista 1992.godine .

Download Presentation

Ceklic Tamara

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Ceklic tamara

Ceklic Tamara


Ceklic tamara

  • Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovne mogucnosti za sve ucesnike I obezbedjuje najbolju alokaciju resursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktora proizvodnje.

  • Znacaj – istaknut Programom jedinstvenog trzista 1992.godine.

  • Politika konkurencije - spoj dva suprotna podsticaja (koncentracija poslovanja I borba protiv trustova)

    Vlada-ravnotezu


Ceklic tamara

1) Konkurentnost troskova

2) Cenovna konkurentnost

3) Relativna rentabilnost(diskriminacija cena)

Merenje konkurentnosti:

a) Indeks specijalizacije trgovine (IST)

b) Indeks specijalizacije proizvodnje (ISP)

Konkurencija u robi – globalnog karaktera-cenovna komponenta

Konkurencija u uslugama – lokalnog karaktera- necenovna dimenzija(reputacija)


Ceklic tamara

  • Primer:

    u situaciji kada ne postoji razmena, monopol u zemlji A proizvodi dobro X

    zemlja B - postoji slobodna konkurencija za to isto dobro

    => cene za dobro X nize u zemlji B

    => Ako je dozvoljena slobodna trgovina ,zemlja B ce izvoziti dobro X u zemlju A.

    Ovaj primer je pokazao da razlike u strukturi trzista mogu da opravdaju razmenu cak I kada zemlje imaju edenticne tehnologije proizvodnje I raspodelu faktora


Ceklic tamara

  • Politike konkurencije mogu se klasifikovati prema: paradigmi struktura-ponasanje-ucinak

    Uticaj ove paradigme je takav da ucinak na odredjenom trzistu zavisi od interakcije izmedju strukture trzista I ponasanja kupaca i prodavaca na njemu.

  • Struktura - se odnosi na organizaciju proizvodnje I distribucije

  • Ponasanje -utvrdjuje kako se preduzece ponasa u svom poslovanju

  • Ucinak - se odnosi na ciljeve ekonomske organizacije


Ceklic tamara

Pokazatelji strukture trzista:

Racio koncentracije- za odredjen br.preduzeca

pokazuje intenzitet pritiska konkurencije na privredne ucesnike.Ako je ovaj odnos relativno visok onda on pokazuje da je trzisna moc koncentrisana u prilicno malom broju preduzeca

Hirsman-herfindalov indeks(HHI)-za sva preduzeca na trz.

alternativno I potpunije merilo, sve se vise koristi u borbi protiv oligopola. Njegov iznos je negde izmedju 0 I 100 (100-monopol)


Ceklic tamara

  • donosi smanjenje neophodne kollicine faktora za proizvodnju robe ili usluge => kao sto na grafikonu pokazuje srelica.

    To autput cini jeftinijim I konkurentnijim.

Konkurencija=> pozitivan uticaj na inovaciju

dugorocni efekti?

Ako inovacijadecentralizaciju I ako povecava konkurenciju onda

Konkurencija >Inovacija

Ako konkurencija centralizaciju –sirenje trz imapozitivan efekat na inovaciju samo na kratak rok


Ceklic tamara

Uticaj konkurencije:

  • osim uticaja na cene I troskove

  • Potstice tehnicki napredak

  • prosiruje potrosacev izbor

  • poboljsava kvalitet robe I usluga I

  • racionalizuje organizaciju preduzeca.

    Konkurentnost robe I usluga jedne zemlje moze se povecati: obezvredjivanjem domace valute I/ili smanjenjem zarada. Ipak najzdraviji nacin - povecanje produktivnosti.


Ceklic tamara

  • Grupa zemalja koja generise najveci deo inovacija relativno je mala I stabilna tokom vremena:

    Britanija,Nemacka,SAD,Francuska,Svajcarska, Svedska,Japan.

  • Zasto neke zemlje inoviraju a neke ne?

    razlike u obimu lokalnog trzista ,konkurencija I ponuda vestina,istrazivanje I razvoj


Ceklic tamara

  • Patenti  zamena za inovacije

    SAD je privreda sa najvecim br.inovacija na svetu.Preostali broj patenata koncentrisan je u Japanu,Nemackoj,Francuskoj,Britaniji,Kanadi,Tajvanu,Svajcarskoj, Italiji, Svedskoj, Holandiji I Junoj Koreji.

  • Nemackaproizvodnji hemikalija I u oblasti visoko kvalitetne tehnike

  • Britanija pop muzika i izdavastvo

  • Ialija moda I dizajn

  • SAD proizvodnja racunara I softvera I filmska industrija


Ceklic tamara

  • Intraindustrijska trgovina =trgovina diferenciranim proizvodima

  • nastaje kada jedna zemlja istovremeno izvozi I uvozi proizvode koji za potrosace predstavljaju bliske supstitute.

  • diferencijacija nastaje kada se dodaju razlicite karakteristike osnovnom dobru ili komponenti

  • koristi od trgovine diferenciranom robom ostvaruju kroz potrosacev izbor.

  • Mogucnosti za intraindustrijsku trgovinu povecavaju se sa stepenom ekonomskog razvoja,slicnostima u ukusima,otvorenosti za trgovinu I geografskoj blizini,sto smanjuje troskove transportai servisiranja posle prodaje.

  • Znacaja deo trgovine medju razvijenim zemljama


Ceklic tamara

  • Odgovornost komisija Evropske unije

  • Osnovna pravila EU o politici konkurencijeUgovoru iz Rima I odlukama Evropskog suda pravde

  • Najveci rezultat Programa iz 1992 uklanjanje necarinskih barijera na unutrasnju trgovinu u EU

  • Glavne koristi od Programa dugorocne dinamicke dobiti(a nesamo smanjenje troskova unutrasnje trgovine u EU,koja je nastala kao rezultat ukljanjanja necarinskih barijera


Ceklic tamara

  • Prednosti I pretnje za nove drzave clanice:

  • PREDNOSTI:

  • pristup novom trzistu

  • porast potraznje

  • stabilnije poslovno okruzenje

  • efikasnije donosenje zakona

  • laksi izvoz I uvoz

  • bolji pristup kapitalu

  • bolje finansijske usluge

  • novi kupci I dobavljaci

  • pristup fondovima EU


Ceklic tamara

  • NEDOSTACI:

  • Iskusna I kapitalom opremljena konkurencija

  • Rast troskova proizvodnje

  • Novi zakoni

  • Strategijki uslovi(lokacija,distribucija)

  • Jezicki uslovi

  • Odliv intelektualaca


Ceklic tamara

  • dvarazlogazaspoljasnjeotvaranje EU u ciljujacanjakonkurencije :

  • unutrasnjatrgovina EU uglavnomintraindustrijska

  • potreban je konkurentskipritisakizvan EU daublazioligopolistickustrukturu I povecakonkurentnost.

    EU imasopstvenapravilazaponasanjenatrzistu.Ona se odnosena :

  • ogranicenjekonkurencije

  • zloupotrebudominantnogpolozajai

  • drzavnupomoc


Ceklic tamara

  • Ugovor iz Rima zabranjuje sve tajne dogovore izmedju preduzeca koji mogu imati negativan uticaj na unutrasnju trgovinu EU

    Privatne prakse koje ogranicavaju konkurenciju ukljucuju:

  • direktno ili indirektno odredjivanje cena I ostalih uslova razmene

  • ogranicenje ili kontrolu proizvodnje,trzista,tehnickog razvoja

  • deljenje trzista

  • primenu nejednakih uslova u jednakim transakcijama sa razlicitim klijentima


Ceklic tamara

Ipakpostojeizuzeci.

Dogovorilipraksamogubitiproglasenisaglasnimsazajednickimtrzistemakopreduzecedokazedasu :

  • prednostikojeproizilazeIzdogovoraveceodefekatakojisustetnipokonkurenciju,

  • akodoprinosepoboljsanjuproizvodnjeilidistribucije robe,

  • promovisanjuekonomskog I tehnickognapretka

  • omogucavajucipotrosacimaferudeo u dobitikojasledi

    Komisijatakodjemozeodobritigrupnoizuzimanjeopasnostnedostataktransparentnosti.


Ceklic tamara

  • Sve industrije u EU koristile su merdzere I akvizicije.

  • Pre konacne primene Programa 1992. preduzeca su prilagodila svoju poslovnu strukturu I poslovanje-aktivnosti vezane za koncentraciju beleze stalno usporavanje

  • McKinsey

  • nisu svi merdzeri I akvizicije preduzeca bili poslovni promasaji ali se tvrdnje o uspesnosti fuzionisanog preduzeca moraju uzeti sa oprezom.

  • EU 1990. uvela pravni instrument za ex ante kontrolu merdzera


Ceklic tamara

  • dominantan polozaj uticaj na konkurenciju.

  • Dominantna pozicija moze se obezbediti na sledeci nacin:

  • Preduzeca mogu posedovati vestine inoviranja ne samo za proizvode vec I za oblast rukovodjenja I planiranja

  • Putem merdzera I akvizicija preduzeca

  • Kroz prakse anti-konkurentnog poslovanja

  • Kroz konkurentu I riskantnu politiku utvdjivanja cena(na osnovu niskih ocekivanih troskova proizvodnje u buducnosi)

  • Ukoliko im drzava dodeli takvu licencu(komunalne usluge-snabdevanje vodom,gasom..)


Ceklic tamara

  • Ugovor iz Rima ne zabranjuje dominantan polozaj ex ante vec njegovu zloupotrebu expost efekat

  • Komisija proverava 3 faktora:

    • postojanje dominantnog polozaja

    • njegovu zloupotrebu

    • negativan uticaj na razmenu izmedju zemalja clanica

      Potreba za izvesnim stepenom koncentracije u nekom industrijama je neophodna


Ceklic tamara

  • sistemi trgovinske zastite I subvencije

    • carinska I necarinska zastita obezbedjuje subvencijju koja se isplacuje direktno na relaciji potrosaci – proizvodjaci.

    • subvencije idu domacim proizvodjacima ali ne direktno od potrosaca vec od poreskih obveznikaka vladi aonda proizvodjacima.

    • isti cilj ali se razlikuju u transparentnosti I nacinu dostavljanja sredstava.

    • Pomoc koja se moze smatrati saglasnom sa Ugovorom


Ceklic tamara

  • SpoljnotrgovinskibilansSrbije

  • spoljnotrgovinskim deficit  u 2005. godinidostigaočetvrtinuvrednostibrutodomaćegproizvoda.

  • On predstavljaglavničinilacivisokognivoadeficitatekućihtransakcija, što je jedanodglavnihproblemasrpskeprivrede, ičijavrednost je poraslasanivoaod 3,3%.

  • dvapokazateljakreću u istomsmeru.deficittekućihtransakcija je znatnonižiodspoljnotrgovinskogdeficita, zahvaljujući tome što se konstantnoostvarujesuficitbilansanerobnihtekućihtransakcija.


Ceklic tamara

  • nerobne tekuće transakcije najvažniji su tekući transferi.Prihod po osnovu tekućih transfera u najvećoj meri čine doznake radnika zaposlenih u inostranstvu i otkup deviza.

  • Među nerobnim transakcijama značajni su i suficit na strani usluga i priliv donacija iz inostranstva.

  • Suficit usluga je velikim delom rezultat priliva po osnovu tradicionalnih usluga kao što su saobraćaj i građevinarstvo,a poslednjih godina u njemu sve veći značajima i turizam

  • Na strani kapitalnih transakcija najvažnije stavke koje omogućavaju finansiranje deficita tekućih transakcija su strane direktne investicije i zaduživanje uinostranstvu


Ceklic tamara

  • srpska privreda zavisi od uvoza sirovina i energenata nije realno očekivati smanjenje robnog uvoza Srbije.

  • može očekivati je smanjenje, možda čak i eliminisanje deficitatekućih transakcija  kroz brži rast izvoza robe, suficit na strani usluga i porast priliva izvozno orijentisanih stranih direktnih investicija.


Ceklic tamara

  • koje grupe proizvoda ostvaruju suficit u razmeni ?

  • postoji samo jedna grupa proizvoda iz trocifrene SMTK kod koje je učešće suficita u vrednosti BDP veće od 1%, a to su neplatirani valjani čelični proizvodi.

  • dve grupe imaju učešće spoljnotrgovinskogsuficita u BDP -u veće od 5‰ (šećer, i voće i voćni proizvodi bez sokova)

  • i jedna sa učešćem od 4‰ (automobilske gume).


Ceklic tamara

  • U strukturi robnog izvoza Srbije dominiraju proizvodi prerađivačke industrije, sa učešćem od 94% u 2005. godini.

  • zahvaljujući trima oblastima – metalskoj, prehrambenoj i hemijskoj industriji iz kojih je u 2005.godini potekla polovina srpskog izvoza robe.

  • grinfild ulaganjašto bi trebalo da u mnogo većoj meri utiče na rast robnog izvoza


Ceklic tamara

  • iznad prosečnu stopu rasta izvoza

    imali su sektori koje karakteriše primarna proizvodnja ili niži stepen finalizacije proizvoda

  • izvoz energenata, proizvodnja opreme i proizvoda široke potrošnje rasli po stopi nižojodproseka.

  • Sa ovakvim trendovima korespondira i kretanje nivoa pokrivenosti uvoza izvozom.

  • Navedena kretanja se pretežno mogu oceniti kao nepovoljna.


Ceklic tamara

  • Sektori koji su najviše doprineli rastu izvoza, a beleže i bolju pokrivenost uvoza izvozom su resursno intenzivni i radno intenzivnisektori u kojima se po pravilu nalaze proizvod niže dodate vrednosti i koje pretežno karakteriše cenovni vid konkurencije na svetskom tržištu.

  • smanjuje se učešćeupravo onih grupa proizvoda na kojima bi bilo poželjno da se u budućnosti zasniva konkurentnost naše zemlje, a to su tehnološko-intenzivni proizvodi, kao i proizvodi za široku potrošnju koji se prodaju na tržištima na kojima vlada konkurencija kvalitetom.


Dinamika i struktura spoljnotrgovinske razmene po oblastima

Dinamika i struktura spoljnotrgovinske razmene po oblastima

  • strukturaizvozapooblastima SMTK tokomposmatranogperiodanijesuštinskipromenila,budućidaidaljedominiraju :

    poljoprivredniproizvodi,odeća, metaliinekolicinaintermedijarnihgrupaproizvoda

  • desetoblasti,ostvarujusuficit u razmenipokrivenostiuvozaizvozomimaiznadprosečnuvrednost.

  • Međutim,postojičakšestkojebeležepogoršanjeizvoz, u apsolutnomiznosu, rastaosporijenegouvoz.

  • četirioblastikojesu u 2005.godini imaleboljupokrivenostuvozaizvozomnego u 2001. sužitarice,šećer, gvožđeičelikiplastičnematerijale


Tabela 10 oblasti sa najvecim ucescem u izvozu

Tabela 10 – oblasti sa najvecim ucescem u izvozu


Ceklic tamara

  • nabazisegmentacijegrupaproizvodaprematrocifrenoj SMTK , u zavisnostiod toga dali se proizvodirazmenjujunatržištimanakojimadominirajucenovniilinecenovnifaktorikonkurentnosti.

  • jediničnevrednostiuvozaiizvozamogudaukazujunakvalitativnudimenzijukonkurentnosti.

  • ukolikonekazemljaimavišejediničnevrednostiizvoza, to značidaonauspevadaisteproizvodeprodapovišimcenama u odnosunakonkurente, štoupućujenapostojanjeodređenihnecenovnihdimenzijakonkurentnostikoje je tazemljarazvilaikojesuvažnijeodcene.


Ceklic tamara

  • četiri grupe proizvoda prema tome da li su konkurentni svojim cenama ili kvalitetom ili ne :

  • Prvi segment : Px>Pm i Qx>Qm,konkurišu kvalitetom.

  • Drugi segment : karakteriše cenovna konkurentnost, Px<Pm i Qx>Qm

  • Treći i četvrti segment odlikuje nekonkurentnost.

    Za proizvodeiz trećeg segmenta važi da je Px>Pm i Qx<Qm

    Kod proizvoda iz četvrte grupe . Px<Pm i Qx<Qm


Ceklic tamara

  • Najveći deo robne razmene sa inostranstvom Srbija obavlja sa Evropskom unijom.

  • tokom2005. godine EU ima učešće od 54% u robnom izvozui 50% u robnom uvozu Srbije.

  • Zemlje iz okruženja njihovo zbirno učešće u izvozu iznosi nešto preko trećine,a u uvozu oko 10%

  • SEFTA

  • Rusije, Kine, SAD i Ukrajine, njihov značaj je uglavnom vezan za učešće u srpskom uvozu, dok je vrednost izvoza u ove zemlje, iakoima rastući trend, uglavnom nevelika.


Ceklic tamara

  • I nakon demokratskih promena 2000priliv stranih direktnih investicija (SDI ) u 2001. godini je bio relativno skroman.(165 miliona USD)

    investiciona klima u tom trenutku još uvek se smatrala nepovoljnom

  • od ukupnog iznosa stranih investicijakoje su ušle u našu zemlju dominantan deo došao putem privatizacije, mada je u poslednje vreme sve učestalija pojava grinfild investicija i akvizicija.


  • Login