Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 24

Visoka Tehnološka Škola Strukovnih Studija Šabac PowerPoint PPT Presentation


  • 57 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Visoka Tehnološka Škola Strukovnih Studija Šabac. specijalističke studije Predmet: Održivi razvoj Seminarski rad Preduzetništvo kao motor Održivog razvoja. struk.inž.tehn.Vladimir Čokanović. UVOD.

Download Presentation

Visoka Tehnološka Škola Strukovnih Studija Šabac

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Visoka Tehnoloka kola Strukovnih Studija abac

specijalistike studije Predmet: Odrivi razvoj

Seminarski rad

Preduzetnitvo kao motor Odrivog razvoja

struk.in.tehn.Vladimir okanovi


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

UVOD

  • Odrivi razvoj, kao pojam, preuzet je iz umarstva, a predstavlja usaglaenost see uma i sadnje novih sadnica, sa osnovnim ciljem da se ne smanji povrina pod umom i ne narui unutarumska ravnotea i postojanje drugih sistema (biljne vrste, ivotinje). Drugim reima, Odrivi Razvoj predstavlja takav razvoj koji zadovoljava potrebe dananjice, a istovremeno ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Jezikom ekonomije, Odrivi Razvoj se definie kao ivot od profita, a ne od primarnih sirovina.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • Danas u svetu vlada trend Potroakog drutva. Potronja se tradicionalno gleda kao motor rasta i razvoja, a samim tim ini jezgro ekonomije. Meutim, globalni ekoloki, ekonomski i socijalni izazovi sa kojima se suoavamo pokazuju nam da obrasci po kojima se danas ponaamo nisu odrivi. Moraju se razviti alternativni putevi za razvoj i efikasniji i jednostavniji nain ivota i uspostaviti ravnotea prirode i drutvene zajednice, kako bi svi na Planeti opstali.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Odrivi razvoj ima tri aspekta:

  • Ekonomiju

  • Drutvo i

  • Ekologiju


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Preduzetnitvo-osnove, istorijat,tipovi

  • Gotovo sve svetske ekonomije su fokusirane na rast. Mera rasta bruto drutvenog proizvoda(bdp) je postao reper blagostanja i napretka. Naalost, ovo merenje ne obuhvata sve stvari koje ine ljude srenim i zadovoljnim. Za pojedince, potronja je uvek bila viena kao sredstvo za samoispunjenje i preduslov za sreu. Meutim, to se ne moe generalizovati i uzeti kao aksiom, posebno kad se zna da oko 800miliona ljudi na svetu gladuje, 60% stanovnika globalnog juga nema osnovnu kanalizaciju, 25% odgovarajui smetaj (krov nad glavom). Ovakvo stanje se moe donekle popraviti kroz preduzetnike aktivnosti i stvaranje novih vrednosti.


Preduzetni tvo osnove istorijat tipovi

Preduzetnitvo-osnove, istorijat,tipovi

  • Preduzetnitvo se moe definisati kao identifikacija i eksploatacija neiskorienih mogunosti kroz stvaranje novih resursa ili korienje postojeih na nove naine i razvijanje i komercijalizaciju novih proizvoda.


Preduzetni tvo osnove istorijat tipovi1

Preduzetnitvo-osnove, istorijat,tipovi

  • Koncept preduzetnitva se danas esto koristi u diskusijama koje se vode u raznim krugovima: akademskim, naunim, menaderskim i politikim. Ovakve diskusije su korisne jer doprinose da se, kao to je ve pomenuto, kroz preduzetnike radnje, stvori nova vrednost i promoviu bolji ekonomski i drutveni uslovi koji e koristiti pojedincima i zajednici kao celini za dalji razvoj. U cilju podsticanja lokalnog razvoja, mnoge vlade pokuavaju da promoviu i podravaju inovativne aktivnosti postojeih, kao i otvaranje novih firmi.

  • Koncept preduzetnitva je vezan za stvaranje firme, kreativnost, inovativnost, organizaciju, saradnju unutar firme i sa drugim firmama, upravljanje firmom. Ovo poslednje se u literaturi esto zove i unutranje preduzetnitvo, a predstavlja sprovoenje novih ideja nastalih unutar preduzea i odgovornost za preduzetniku aktivnost.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Sve preduzetnike firme mogu se kategorisati u tri grupe:

  • Firme ivotnog stila (life-style ventures)

  • Fundirane firme ili preduzea sa srednjom veliinom trita.

  • Firme visokog potencijala.

    U Evropi je podela preduzea izvrena na mala, srednja i velika preduzea.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • Od ukupno dvadeset miliona preduzea, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzea. Ona doprinose ukupnom bruto drutvenom proizvodu EU sa 60%. i obezbeuju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znai da je u sektoru MSP zaposleno dve treine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. Mala i srednja preduzea su motor ekonomskog razvoja. Promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine. Po miljenju mnogih eksperata i ekonomista, MSP su sinonim za privatni sektor i, u figurativnom smislu, za preduzetnitvo. Njihova komparativna prednost je u tome to su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve trita. U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podrku malim i srednjim preduzeima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Preduzetnici- Pokretai preduzetnikih aktivnosti

  • U sklopu preduzetnikih aktivnosti, stvaranju firme, organizaciji poslovanja, kljunu ulogu igraju preduzetnici, pojedinci koji su inicijatori itavog poslovnog procesa. Svaki od njih pojedinano ima odreene osobine i stavove koji ga krase, a koje utiu na samu ideju o pokretanju neke preduzetnike aktivnosti i nain obavljanja i unapreenja same aktivnosti.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Vetine koje bi trebalo svaki preduzetnik da ima mogu se podeliti u tri grupe.

  • Prvu grupu karakteristika ine line karakteristike preduzetnika (otvorenost za nove ideje, spremnost za preuzimanje rizika, lina strast, energija i motivacija za odrivi razvoj, sposobnost za stalno poboljanje kroz analizu greaka). Drugu grupu karakteristika ine interaktivne vetine. One omoguavaju preduzetnicima da se prilagode novim situacijama i razviju sposobnost fleksibilnosti u cilju uspenosti poslovanja. U treu grupu karakteristika spada specifino znanje, koje e omoguiti preduzetniku da svoje odluke donese na pravi nain i blagovremeno. Ta znanja se, pre svega, odnose na korienje obnovljivih izvora energije, ponovno korienje pojedinih materijala (reciklau), kao i na osnovne principe zatite ivotne sredine.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Tipovi preduzetnitva

Na osnovu dosadanjih primera iz sveta, preduzetnitvo moemo podeliti u vie tipova, i to:

  • tehnololko preduzetnitvo(preduzetnitvo na bazi tehnolokih inovacija)

  • socijalno preduzetnitvo

  • eko preduzetnitvo


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • Tehnoloko preduzetnitvo predstavlja koncept koji se zasniva na kontinuiranim inovacijama koje mogu doprineti novim reenjima za stvaranje proizvoda koji e zadovoljiti potrebe populacije, uz potovanje principa zatite ivotne sredine. Krajnji cilj je, svakako, postizanje odrivog naina ivota, odnosno odrivog razvoja.

  • Tehnoloko preduzetnitvo se moe definisati kao proces koji spaja tehnoloki razvoj i poslovno stvaranje. Ono poinje stvaranjem novih tehnologija ili identifikacijom postojeih, ali predhodno neiskorienih. Polazna taka u komercijalizaciji tehnologije je identifikovanje prilika i definisanje slobodnog prostora za delovanje. Samo pravilno pozicioniranje moe doneti komercijalni uspeh.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • Osnovu preduzetnitva ini inovacija. Ona nastaje kao rezultat delovanja pojedinaca ili grupa, u zavisnosti od tipa inovacije, ali i oblasti koju ona pokriva. Uopteno, inovacije se mogu podeliti na radikalne inovacije i poboljanja.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • Radikalne inovacije predstavljaju sasvim novi pristup odreenoj oblasti, kroz primenu novih tehnologija, korienje novih resursa, ekoloki prihvatljivijih, za zadovoljenje odreenih potreba. One su, po pravilu, veoma skupe, ali retko spadaju u polje interesovanja velikih firmi, jer u poetku obuhvataju jako malo trite koje nije interesantno i zahteva ogromno investiranje. Radikalne inovacije imaju veliki stepen odrivosti, jer, uglavnom, zadovoljavaju sve faktore Odrivog Razvoja vezanih za preduzetnitvo, a to je da budu ekoloki prihvatljive, odnosno da njihova komercijalizacija doprinese smanjenju koliine otpada i zagaenju Planete Zemlje. Primeri radikalnih inovacija su vidljivi u gotovo svim poljima, a kao karakteristian primer je svakako elektrini automobil.

  • Poboljanja predstavljaju tip inovacija za koji se moe rei da je postao deo nae svakodnevnice. Unapreenjem postojee tehnologije stalnim korienjem novih materijala iste namene, boljih ili slinih karakteristika ali jeftinijih i ekoloki prihvatljivijih, postie se dvostruki efekat: poveava se efikasnost postojee tehnologije i smanjuje se tetni uticaj na ivotnu sredinu. Ovaj vid inovacija je rasprostranjeniji i donosi kratkorone rezultate koji su znaajni ali u nedovoljnoj meri da se dostignu principi Odrivog Razvoja, jer ne eliminiu pojavu zagaenja, ve smanjuju koliinu, to dugorono moe uticati i utie na stanje ivotne sredine.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Socijalno preduzetnitvo

  • Ovaj vid preduzetnitva nema posebnu definiciju koja ga na najbolji nain moe objasniti i predstavliti. Ono to je svima poznato jeste da je cilj socijalnog preduzetnitva da kroz primenu novih inovativnih aktivnosti stvori uslove za reavanje socijalnih problema u drutvenoj zajednici. Ono predstavlja ljudski odgovor na socijalne probleme. Vilijem Drejton za socijalne preduzetnike kae da imaju istu sutinu temperamenta kao i njihove kolege poslovni preduzetnici, ali za razliku od njih, svoje talente koriste da ree drutvene probleme u irem drutvu.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • Koliko je ova oblast znaajna za postizanje Odrivog Razvoja uopte, ali i za lokalni razvoj, govori i primer Muhameda Junusa, osnivaa Gramin Banke. Naime, Muhamed Junus je dobio 2006-te godine Nobelovu Nagradu za Mir.

  • Gramin Banka je najvea svetska mikro-finansijska organizacija, koja je, investicijama u socijalnoj sferi, pomogla hiljadama ljudi(najvei broj od njih su ene) da se izvuku iz siromatva.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • U SAD je jo poetkom devedesetih godina prolog veka socijalno preduzetnitvo pozitivno prihvaeno od strane vodeih amerikig Univerziteta(Harvard, Kolumbija, Stanford i Jejl). Razne fondacije su poele da otvaraju programe za socijalne preduzetnike ili drutvena(socijalna) preduzea. Koncept socijalnog preduzetnitva proao je kroz razliite faze i esto je odraavao veoma iroke i neodreene koncepte. U Evropi se takoe prvi put javlja ranih devedesetih godina prolog veka u samom seditu nevladinog sektora. Italijanski Parlament je 1991.godine usvojio Zakon o osnivanju specifinih legalnih oblika drutvenih (socijalnih) kooperativa, prevashodno osnovanih usled neadekvatnog odgovora dravnih institucija na potrebe delova populacije. 1996.godine je osnovana mrea za prouavanje drutvenih preduzea u Evropi, pod nazivom Evropska istraivaka mrea. Ona je pokrivala petnaest zemalja koje su tada inile Evropsku Uniju. U Velikoj Britaniji je od 2002.godine intezivirana debata oko socijalnih preduzea. Vlada Tonija Blera je osnovala Koaliciju Socijalnih Preduzea kako bi poveala znanje o socijalnim preduzeima i promovisala ih.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Po oblastima delovanja, evropsko-kontinentalna socijalna preduzea moemo razvrstati u tri grupe

  • Socijalna preduzea koja pruaju socijalne usluge ugroenim kategorijama stanovnitva ili usluge od javnog interesa (npr. briga o deci, obuka i briga o osobama sa invaliditetom, centri za dnevne boravke, pomo u kui, itd).

  • Socijalna preduzea koja se bave radnom integracijom pripadnika teko zapoljivih i marginalizovanih drutvenih grupa, takozvana WISE preduzea work integrationsocial enterprises. Socijalna preduzea ovog tipa nude proizvode i usluge na tritu, a profit usmeravaju na dodatnu obuku svojih lanova i poboljanje njihovog poloaja u drutvu.

  • Socijalna preduzea koja rade u oblastima netradicionalnim za socijalnu ekonomiju (npr. lokalni razvoj, kulturne usluge, zatita ivotne sredine, reciklaa i ekoloki menadment).


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • U naoj zemlji se poslednjih godina vie promovie socijalno preduzetnitvo kao poseban vid preduzetnitva, i razvoj i primena socijalnih inovacija.Primeri poput Biblioteke igraaka-dnevnog boravka za druenje dece ometene u razvoju i tipinih maliana, iz Majdanpeka, pokrenuli su lavinu slinih projekata.

  • Ministarstvo Rada i Socijalne politike osnovalo je i Fond za Socijalne inovacije koji ima za cilj da prui adekvatniju podrku u reavanju problema osoba sa smetnjama u razvoju.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • Najvei problem socijalnih inovacija je njihova odrivost. Poimanje odrivosti socijalnih inovacija je specifino i razlikuje se od odrivosti drugih inovacija. to je vea korist privatnog sektora od inovacija, vei je potencijal inovacije da kompenzuje negativne socijalne efekte. U idealnom sluaju, koji se neretko deava, inovacija moe imati dobar i privatni i socijalni efekat. Meutim, u sluaju kada je privatna korist manja od efekata koji se postiu, moe se govoriti o tzv. kompenzatorskoj odrivosti inovacije.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

Eko preduzetnitvo

  • Ono se zasniva na konstantnim inovacijama u oblasti zatite ivotne sredine, a obuhvata pojedine inovacije u oba predhodna tipa preduzetnitva. Eko inovacije se odnose na promenu obrazaca proizvodnje i potronje kroz razvoj tehnologija, proizvoda i usluga koje dovode do smanjenja negativnog uticaja na ivotnu sredinu. Ovaj koncept udruuje poslovanje i inovacije kako bi se kreirala odriva reenja koja e bolje koristiti resurse i smanjiti negativan uticaj privrede na ivotnu sredinu. Eko inovacija predstavlja inovativan proces kreiranja i uvoenja na trite nove ekoloke tehnologije, proizvoda i usluge koja smanjuje ukupni negativni uticaj na ivotnu sredinu, i omoguava da poslovanje i inovacije zajedno stvore odriva reenja. Eko inovacije se odnose na sve vidove inovacija, kako tehnoloke, tako i netehnoloke, nove proizvode i usluge i nove poslovne prakse, koje kreiraju mogunosti za poslovanje, a pogodne su za ivotnu sredinu, jer smanjuju ili potpuno spreavaju negativni uticaj na ivotnu sredinu ili optimizuju korienje resursa, ukljuujui i korienje energije.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

  • Sve je vie lifestyle projekata koji promoviu eko preduzetnitvo. Tome su doprinele enormne potrebe za hranom, pa je proizvodnja hrane postala unosan biznis, koji e tek doiveti svoju ekspanziju. Urbani povrtnjaci, zadruge u kojima se hrana prodaje direktno, samo su neki primeri eko preduzetnitva.

  • Dobar primer je Brazilska ekoloka mrea Ekologika. Ona prua model direktne distribucije ekoloke hrane. Time se podstie zdravija ishrana (zdraviji nain ivota), smanjenje upotrebe pesticida u proizvodnji hrane. Njihov moto je Mali proizvoa je krajnji ekolog.


Visoka tehnolo ka kola strukovnih studija abac

ZAKLJUAK:

  • Preduzetnitvo predstavlja meoviti blagoslov. Sa pozitivne strane, ono predstavlja skup inovativnih aktivnosti koje mogu doneti neto novo. Negativna strana je to to se efekti preduzetnikih aktivnosti vide tek nakon odreenog vremena.

  • Preduzetnitvo je dugo bilo problem opstanka Planete. Danas vlada miljenje da su preduzetnike aktivnosti reenje opstanka Planete i itave Civilizacije, pod uslovom da se pridravaju principa Odrivog Razvoja.

  • Pokretai preduzetnikih aktivnosti su preduzetnici, pojedinci koji svojim znanjem i vetinama stvaraju nove vrednosti i zadovoljavaju svoje i tue potrebe (na tritu).

  • Vetine koje bi svaki preduzetnik trebalo da ima su line (energija, motivacija, lina strast....), interaktivne (sposobnost prilagoavanja novim situacijama, fleksibilnost), i specifino znanje iz pojedinih oblasti iz domena zatite ivotne sredine.

  • Stvaranje i otkrivanje preduzetnike mogunosti je kamen temeljac za ostvarivanje principa Odrivog razvoja.

  • Postoji tri tipa preduzetnitva: tehnoloko, socijalno i eko preduzetnitvo. Sva tri tipa preduzetnitva se zasnivaju na inovacijama, koje su kljune za postizanje principa Odrivog razvoja.

  • Inovacija predstavlja delovanje pojedinaca ili grupa, u zavisnosti od tipa inovacije, ali i oblasti koju ona pokriva.

  • Preduzetnitvo treba da prati potrebe stanovnitva kako bi ih, kroz stvaranje novih i modifikaciju postojeih proizvoda, zadovoljilo. Tako e se prekinuti sa praksom da se stimulie potronja radi potronje.

  • Preduzetnitvo i preduzetnike aktivnosti su glavni pokreta ekonomskog razvoja, i u postizanju preduzetnikih ciljeva treba da deluju u saradnji sa itavom zajednicom. Tako e se uoiti potrebe i bre ostvariti principi Odrivog razvoja.


  • Login