UNIVERZITET SINGIDUNUM POSLOVNI FAKULTET

1. UNIVERZITET SINGIDUNUMPOSLOVNI FAKULTET Godina studija III Predmet: BANKARSTVO 08/09 Prof dr Miroljub Hadžić

2. Cilj poglavlja: • Upoznavanje sa osnovnim pojmovima depozita i depozitnog posla, kao jednog od osnovnih bankarskih poslova i ujedno najstarijih poslova • Definisanje pojma i vrsta depozita • Ukazivanje na faktore depozitnog potencijala banke i depozitnog potencijala nacionalnog bankarstva • Pružanje osnovnih informacija o zaštiti depozita kod nas i u svetu.

3. 10. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE 10.1. Pojam i vrste depozita 10.2. Depoziti po vidjenju 10.3. Oročeni depoziti 10.4. Štedni i specijalni depoziti 10.5. Depoziti HOV 10.6. Kreiranje depozitnog potencijala 10.7. Poslovi štednje i namenske štednje 10.8. Zaštita depozita

4. 10.1. Pojam i vrste depozita • Depozitum – nešto što je dato na čuvanje • Ugovor o novčanom depozitu • Obaveze deponenta i depozitara • Po ročnosti: kratkoročni i dugoročni • Kratkoročni: depoziti novac, dev. D po vidjenju, ograničeni D, oročeni do 1 god. i preko 1 god. • Dugoročni: u dinarima, u devizama, za stambenu izgradnju

5. 10.2 Depoziti po vidjenju • Instrument bezgotovinskog plaćanja(knjig., žiralni, dnevni ili novac po pozivu) • Direktno učestvuju u procesu multiplikacije • Značaj a - vista D za banke • Nezainteresovanost nebankarskog sektora • Kontrola banaka: stopa OR, stopa spec. rezervi, limit kr.kr., ročna transformacija • Kamata na depozite po vidjenju • Kamatna marža • Faktori nivoa K: K na kr, prinos na plasmane u HOV, stopa OR, transakcioni trošak banke • Strategija banke mora da počiva ne na a vista D, već sopstvenim dugoročnim izvorima

6. 10.3. Oročeni depoziti • Dugoročna potraživanja nebank. sektora • Nose znatno veću K od a - vista D • Interes banaka – sigurnost, manja stopa OR • Rast oročenih D – rast sigurnosti banke • Oblici: štedni D, depozitni certifikati i D na otvorenom računu • Značaj u formiranju kreditnog potencijala banke • + realna K i limitirana K – rast oročenih D

7. 10.4.1. Štedni depoziti • Srednjeročni D - polažu se na odredjeni rok • Transakcioni i oročeni • Mogu se povući bez ograničenja • Tipovi: a) Š knjižica b ) štedni račun • Bez gubitka se ne mogu transformisati u gotovinu • Stabilan izvor sredstava za banku • Posebna strategija banke u privlačenju štednje • U SAD max 150.000USD, u EU ograničenja u raspolaganju

8. 10.4.2. Specijalni depoziti • Specijalni D – D po vidjenju uz razliku formiranja i korišćenja • Formiraju se zakonskim putem – ek. pol. zemlje • Promenljiva stopa obračuna i namena korišćenja • Ne mogu se koristiti za kr. potencijal banke i za garancije • Ukoliko se koriste za EOI vode se kod CB • Ne kamate se • Mogu biti devizni

9. 10.5. Depoziti HOV • D otvorenog tipa • Specijalna vrsta nenovčanog D • Čuvanje, vraćanje, upravljanje HOV • Očuvanje individualnosti • Na t. račun bez očuvanja individualnosti • Ugovorom se može utvrditii prenos HOV na banku – cesijom • Obaveze banke: 1) čuvanje, 2) ostvarivanje prava 3) raspolaganje naplaćenim 4) povraćaj HOV ili plaćanje 5) izveštavanje o zahtevu trećih lica • Račun novčanog tržišta MMDA - SAD 1982. • Max 6 transfera mesečno - neograničeno plaćanje • Izuzeti iz osnovice za OR

10. 10.6. Kreiranje depozitnog potecijla • A) poslovno bankarstvo b) poslovna banka • Faktori potencijala bankarstva: 1) agregatna Š 2) razvijenost BS3) mon.kr.pol. 4) inflacija 5) EOI • Faktori potencijal banke:1) snaga 2) Pf 3)lokacija 4)startna pozicija 5) kadrovi • Prosperitetna fazaprvrednog ciklusa – rast kredita – rast D • Diversifikacija usluga i prozvoda banke • Strategija – strateška poruka klijentima • Celovito posmatranje depozitnog potencijala

11. 10.7. Poslovi štednje i nameske štednje • Štednja – odložena potrošnja • Štednja uslov stvaranja kr. potencijla banke • Premijska Š – polaganje D u obrocima • Rentna Š – jednokratno ili višekratno polaganje D radi ipslate rente • Š za školovanje • Š za penziju, • Osiguranje života • Zlatni štedni račun

12. 10.8. Zaštita depozita • Obezbedjenje isplate naknade za slučaj bankrota banke – depozitara • EU zaštita D, Srbija osiguranje D • Zaštita D • Posredna i neposredna zaštita D • Osporavanje zaštite D – odustajanje od tržiišta i moralni hazard • Odbrana zaštite D: 1) zaštita interesa štediša2) stabilnost B sistema – ograničenje zaštite

13. Nastavak... • Raznosvrsnost sistema zaštite D • Kategorija zaštite D • Obaveznost zaštite D • Pravna priroda institucija zaštite D • Kreditne ustanove sa obaveznom zaštitom • Domašaj zaštite D • Rokovi isplate naknade • Zaključak: 1) nezaštićenost 2) važeći model neprimenjiv i neprihvatljiv 3) formalno nije u suprotnosti sa EU 4) neophodnst zaštite: a) zaštita B sistema b) rehabilitacija B i c) nadzor nad ino bankama

14. Rezime poglavlja: • Depoziti i depozitni posao predstavljajuu najstarije poslove kojima se banke bave i ujedno spadaju u osnovne bankarske poslove • Depozit je zapravo ulog klijenta u banku i istovremeno obaveza banke prema klijentu • Dok depoziti po vidjenju u pravilu ne nose kamatu dotle oročeni depoziti predstavljaju osnovu kreditnog potenciajala banke i klijentu donose kamatu • Različite su vrste depozita i sličnih proizvoda koje banke nude da bi privukla klijente • Depozitni potencijal banke zavisi od niza faktora medju kojima su najvažniji: snaga banke, lokacija, njena mreža, startna pozicija i kadrovi • Depozitni potencijal nacionalnog bankarstva zavisi od agregatne štednje, razvijenosti bankarskog sistema, monetarno - kreditne politike koju vodi centralna banka i inflacije • Depoziti se u EU štite prvenstveno prudencionom kontrolom banaka, dok se kod nas štite obaveznim osiguranjem kod Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banaka i kod osiguravajućih kuća, fakultativno.