1 / 32

Zakon komparativnih prednosti

Zakon komparativnih prednosti. 2. predavanje, 22. februar. Ima jedna poznata anegdota nobelovca Paula Samuelsona. koji je, kad ga je matematičar Stanislaw Ulam izazivao da navede neku tvrdnju u svim društvenim naukama koja je istinita, a da istovremeno nije trivijalna, odgovorio.

moke
Download Presentation

Zakon komparativnih prednosti

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Zakon komparativnih prednosti 2. predavanje, 22. februar

  2. Ima jedna poznata anegdota nobelovca Paula Samuelsona • koji je, kad ga je matematičar Stanislaw Ulam izazivao da navede neku tvrdnju u svim društvenim naukama koja je istinita, a da istovremeno nije trivijalna, odgovorio

  3. ... „Zakon o komparativnim prednostima“. • “Jednom matematičaru nije potrebno dokazivati da je logički istinit; a da nije trivijalan potvrdile su hiljade važnih i inteligentnih ljudi koji nikad nisu uspeli da ga shvate ...”

  4. Merkantilisti • Onaj deo našeg stoka [izvoza] koji nam nije vraćen trgovačkom robom [uvozom] mora neizostavno biti vraćen kući u riznicu [kao zlato] – Tomas Mun • Str. 35 – u naslovu box-a piše Manove

  5. Politika • Vlada je treba da podstiče izvoz • Sprečava uvoz (posebno luksuznih dobara). • Stoga jedna zemlja može biti na dobitkujedino na uštrb drugih zemalja. • Merkantilisti su zbog toga zagovarali ekonomski nacionalizam,verujući da su nacionalni interesi u osnovi međusobno konfliktni

  6. Pitanje: koja je najbogatija zemlja? • Primetite da su merkantilisti merili bogatstvo država količinom plemenitih metala – deviznim rezervama • Danas merimo bogatstvo • fondovima ljudskogkapitala, • dobrima i uslugama kao i • prirodnim resursima koji stoje na raspolaganjuza njihovu proizvodnju.

  7. Kupujmo domaće? • Subvencije na poljoprivredne proizvode – da bi bili jeftiniji • Povlašćeni krediti • Carine i kvote, itd.

  8. Kupuju zemlju... Srbija ... 100 evra po hektaru • „MK Komerc“ - 33.000 hektara, 12.000 (kupljenih) • Irva Investments (Nicović) 25.000 hektara, 10.000 kupljenih. • „Delta“, sa 16.000 hektara • „Industrija mesa Matijević“ sa 14.000 hektara. • Jerković 6000 Izvor: Poslovni dnevnik, juli 2008 • Zašto se ovi poslovni ljudi zalažu za evropski put?

  9. Ili subvencije iz budžeta • ili – nema subvencija!

  10. ovako pune budžet PDV 25% Porez na automobile 105% porez na dohodak 28– 55.3% Benzin Itd. Besplatne bolnice Visoke penzije Besplatne škole i univerziteti Država finansira bolovanje Jednogodišnje porodiljsko odsustvo, itd izbor - Norveška

  11. Doha - Ko je insistirao na ukidanju poljoprivrednih subvencija

  12. o Dohi • Šta bi se desilo kada bi ukinuli subvencije? • Hrana bi poskupela • CAIRNS bi se uključio u razmenu • Najsiromašnije zemlje bi tek tada stradale jer uvoze hranu...

  13. Nadalje ... • - u Holandiji su velike kompanije • Filip Moris (1,46 miliona EUR u 2003.), • Royal Dutch Shell (660.000 EUR) i • Van Drie, agroindustrijska kompanija (745.000 EUR)… • isti obrazac postoji i u Španiji, Nestle u Velikoj Britaniji je dobila 11,3 miliona EUR u 2004... • Scotty Pipen

  14. Adam Smit • da bi dve države međusobno dobrovoljnotrgovale, obe moraju da budu na dobitku od razmene. • Ukoliko jedna država ništa nedobija ili gubi, ona će jednostavno odbiti da trguje.

  15. laissez–faire • najmanje moguće mešanje vlasti u ekonomski sistem) • Slobodnatrgovina maksimizira svetskoblagostanje.

  16. Ukoliko Sjedinjene Države razmenjuju šest bušela žita (6Ž) za šest jardi britanskogplatna (6P) ostvaruju dobit od 2P odnosno uštedu od ½ časa ili 30 minuta radnogvremena (pošto na domaćem tržištu Sjedinjene Države mogu jedino da razmenjuju6Ž za 4P) Smit – apsolutne prednosti

  17. Ako su odnosi razmene 6Ž:6P SAD – štedi 2P, tj 30 minUK – štedi 24P!

  18. Greška u knjizi – str. 39? • Istih ovih šest časova mogu da proizvedu 30Ž u Ujedinjenom Kraljevstvu(6 časova puta 5 jardi platna po jednom času). • Treba - 30P

  19. Rikardo Adam Smit

  20. Dobit od razmene • Međutim, mi još nismodokazali zakon • moramo da pokažemo da SAD hoće da razmenjuje sa UK • SAD bi bile ravnodušne u slučaju 6Ž:4P

  21. Dobit od razmene • SAD sigurno ne bi trgovale ukoliko bi dobijale manje od 4P za 6Ž.

  22. Primer Advokat kuca dva puta brže od svoje sekretarice • 100USD na sat advokatske usluge • 10 USD na sat kucanje • Advokat će biti na stvarnom gubitku od 80USD za svaki sat kucanja!!!

  23. Razlog ovome je u tome štobi on uštedeo 20USD (pošto kuca dva puta brže od sekretarice) ali bi ostao bez zaradeod 100USD u praktikovanju prava.

  24. Izuzetak od zakona komparativnih prednosti 3

  25. Granice isplativosti 4P < 6Ž < 12P

  26. FIGURE 2-3 Equilibrium-Relative Commodity Prices with Demand and Supply.

  27. FIGURE 2-4 Relative Labor Productivities and Comparative Advantage–United States and United Kingdom.

  28. FIGURE 2-5 Relative Exports and Relative Unit Costs– United States and Japan.

More Related