M СФИ 9 Финансијски инструменти

1. MСФИ 9 Финансијски инструменти Др Ката Шкарић Јовановић

2. Важност извештавања о финансијским инструментима • 1. развој финансијских тржишта • 2. раст врста финансијских инструмената • 3. раст учешћа финансијских средстава и финансијских обавеза у имовини и обавеза ентитета

3. Нормативна основа извештавања о финансијским инструментима • 1. МРС 32 Финансијски инструменти: презентација • 2. МРС 39 Финансијски инструменти: признавање и вредновање • 3. МСФИ 7 Финансијски инструменти: објављивања

4. Карактеристике нормативне основе извештавања о финансијским инструментима • 1. комплексност • 2. недовољна транспарентност

5. Утицај финансијске кризе на извештавање о финансијским инструментима • Финансијска криза • Финансијске институције • Финансијски инструменти • - вредновање финансијских инструмената

6. Фер вредност као основа за вредновање • Примена фер вредности као основе за вредновање финансијских инструмената, • Последице које примена фер вредности има по поузданост и волатилност финансијских извештаја.

7. Захтеви за поједностављењем правила извештавања о финансијским инструментима • Група – 20 је отворено од тела која се баве доношењем рачуноводствених стандарда захтевала поједностављење правила за извештавање о финансијским инструментима.

8. IASB је уважио критике које су се односиле на комплексност правила извештавања о финансијским инструментима и отпочео пројекат чија реализација треба да доведе до једноставнијег и транспарентнијег извештавања.

9. Напори су усмерени на три подручја: подручје признавања, класификације и вредновања и на подручје објављивања о финансијским инструментима.

10. Комплексност • IASB је отпочео замену МРС-39 Финансијски инструменти: признавање и вредновање. У новембру прошле године објављен је МСФИ 9: Финансијска средства који се односи на признавање и класификацију финансијских средстава и резулат је прве фазе пројекта.

11. Објављивање • Бројне допуне МСФИ 7 Финансијски инструменти: објављивање

12. Признавање,класификација и вредновањефинансијских средстава у складу са МСФИ 9 Финансијска средства

13. Измена МРС 39 подељена у три фазе и то: • Класификација и вредновање, Амортизована вредност и обезвређење • и Хеџ рачуноводство

14. Посебан пројекат се бави престанком признавања финансијских средстава и обавеза у финансијским извештајима.

15. На свакој од фаза ради паралелно као и на сепаратном пројекту који се односи на престанак признавања финансијских инструмената.

16. Замена поменутог стандарда новим ће бити вршена поступно онако како поједине фазе пројекта буду завршаване. То значи да је завршетком прве фазе – Класификација и вредновање престао да важи онај део МРС 39 којим се уређују ова питања.

17. Завршетак све три фазе и поменутог сепаратног пројекта се очекује до краја 2010. године, а обавезна примена МСФИ 9 од почетка 2015. године.

18. Прва фаза: класификација и вредновање финансијских средстава • Убрзан рад на првој фази је последица уверења да управо класификација и процењивање финансијских средстава чине окосницу стандарда који је баве извештавањем о финансијским инструментима.

19. Циљ стандарда • У МСФИ 9 Финансијски инструменти садржане су одредбе којима се уређује класификација и вредновање финансијских средстава, док је класификација и вредновање финансијских обавеза издвојена и биће разматрана касније.

20. Питања којима се стандард бави: • Иницијалним признавањем финансијских средстава, • класификацијом, • вредновањем и • даном примене и начином преласка на његову примену.

21. Иницијално признавање финансијских средстава • Услови за иницијално признавање финансијског средства су једнаки онима које садржи параграф 14 МРС 39. • При првом признавању финансијског средства потребно је извршити и његову класификацију у оговарајућу категорију.

22. Класификацијафинансијских средстава • С циљем да се класификација поједностави у МСФИ 9 је прихваћен у бројним консултацијама исказани став по коме је за кориснике финансијских извештаја важно направити разлику између финансијских средстава која имају високу промењивост новчаног тока или која се држе ради продаје од финансијских средстава која имају номиналну вредност и која се држе ради наплате уговорених токова готовине, а не ради продаје или поравнања са трећом страном.

23. Зашто? • Корисници финансијских извештаја сматрају корисним да располажу текућом вредношћу финансијских средстава чији готовински токови показују висок степен промењивости, или оних којима се тргује.

24. Познавање амортизоване вредности је од значаја за финансијска средства која се држе ради наплате главнице и камате.

25. Класификација • у МСФИ 9 се сва финансијска средства класификују у две групе: дужничка финансијска средства (debtfinancialassets), односно средства која се вреднују по амортизованој вредности и власничка средства (equityfinancialassets) за чије је вредновање користи фер вредност

26. Класификација на наведене категорије извршена полазећи од: • (1) начина на који ентитет управља финансијским средствима и • (2) карактеристика уговореног новчаног тока датог финансијског средства.

27. Једнак значај значај. • Модел управљања и карактеристике финансијског средства, односно уговореног новчаног тока при класификасији имајуједнак значај.

28. Пословни модел (businessmodel) • Начин на који се управља финансијским средствима означен у Стандарду као (businessmodel) одражава у суштини циљеве које менаџмент жели остварити поседовањем датих финансијских средстава.

29. Разлика у односу на МРС 39 • Разликује од намера менаџмента заступљених у МРС 39 по томе што се намере менаџера не односе на појединачна финансијска средства. То значи да се при класификацији намера менаџмента не утврђује на нивоу појединачног средства већ класификација треба да буде вршена на вишем нивоу агрегирања.

30. Карактеристике пословног модела • Који ће то ниво агрегирања бити треба да одлучи менаџмент. • Класификација не мора да буде вршена на нивоу извештајног ентитета, већ је могуће се класификација врши на нивоу појединих нижих организационих делова, рецимо на нивоу филијала код банака или рецимо на нивоу портфолија.

31. Карактеристике класификације на основу пословног модела • Један ентитет може имати више од једног модела управљања финансијским средствима. Могуће је, да један портфолио чине улагања којима се управља са циљем да путем продаје реализују промене у фер вредности, а да се другим улагањима управља с циљем да се улагање држе ради прикупљања уговорених прилива готовине.

32. Суштина модела-услов за препознавање • Да би се препознало о ком пословном моделу је реч потребно је упознати се са његовом суштином односно са начином на који менаџери управљају одређеним средствима

33. Пример 1. • Ако ентитет држи улагања с намером да убира уговорене новчане токове, ипак је у одређеним околностима је могућа продаја неких од улагања због тога што:

34. Када се средство које се држи ради наплате главнице и камате ипак може продати? • средство дуже не задовољава циљеве политике улагања; • ентитет жели да учврсти и усклади портфолио тако да он одражава промене у очекиваном трајању, на пример промене у очекиваном временском распореду плаћања или • ентитет треба средства за покриће трошкова финансирања.

35. За разлику од МРС 39 где су продаје средстава класификованих као средства које се држе до рока доспећа биле забрањене чак и санкционисане, сматра се да појединачне продаје средстава у овом случају нису неконзистенте са основним циљем управљања улагањем.

36. Пример 2.: • Ентитет примењује пословни модел чија је суштина да купује портфолио финансијских средстава као што су зајмови. У портфолију могу бити и они зајмови који су обезвређени, односно делимично ненаплативи. Ако дође до кашњења у наплати ентитет може на различите начине захтевати уговорена плаћања, контактирајући дужнике путем маил-а, телефоном и сл.

37. Пример 2.:наставак • Ентитет улази у своп каматне стопе да би променио варијабилну каматну стопу конкретног финансијског средства у портфолију за фиксну каматну стопу. • Шта је суштина овог пословног модела?

38. Пословни модел има за примарни циљ да држи финансијска средства и убира уговорене приливе готовине. То значи да ентитет не купује портфолио да би остварио добит његовом продајом.

39. Чињенице: да постоје у портфолију зајмови по основу којих се не очекује прилив гототовине једнак уговореном, због реализације кредитног ризика, • да ентитет улази у каматни своп да би модификовао готовински ток портфолија саме по себи не мењају пословни модел.

40. Пример 3.: • Ентитет примењује пословни модел чији је циљ да прикупља сопствена протраживања од купaца и потом ова потраживања продаје пословном ентитету за секјуритизацију. Овај ентитет издаје инструменте, рецимо обвезнице које продаје инвеститорима. • Ентитет чија су потраживања од купаца има потпуну контролу над ентитетом за секјуритизацију и консолидује га.

41. Пример 3 наставак: • Ентитет за секјуритизацију прикупља приливе готовине по основу потраживања и преноси својим инвеститорима. Ова потраживања се исказују у консолидованим извештајима о финансијском положају, јер се са њиховим признавањем није престало у финансијским извештајима ентитета за секјуритизацију.

42. Које су карактеристике овог пословног модела са аспекта појединачног извештавања, а које са аспект извештавања групе?

43. Са становишта групе посматрано циљ примене пословног модела је прикупљање уговорених готовинских токова. • Ентитет који стиче потраживања, међутим, при управљању својим портфолијом потраживања има за циљ не да прикупља уговорене токове готовине о роковима доспећа, већ њиховом продајом. Према томе у извештају о финансијском положају овог ентитета портфолио потраживања треба вредновати у складу са овако дефинисаним пословним моделом.

44. Пример 4.: • Ентитет може стицати портфолио финансијских средстава не с циљем да их држи у циљу прикупљања уговорених готовинских токова већ ради реализације промена у фер вредности финансијских средстава која чине портфолио. Овакав циљ пословног модела се препознаје по сталним куповинама и продајама финансијских средстава.

45. (2) Други критеријум који служи за класификацију средстава су карактеристике готовинских токова које финансијско средство генерише, а они зависе од карактеристка самог средства.

46. Уговорени токови готовине • Могу бити такви да их чине само приливи по основу главнице и камата на неотплаћени износ главнице, али висина уговорених токова готовине може варирати у зависности других фактора, који немају карактеристике камате, тржишних цена на пример. Таква финансијска средства су опције, форворд уговори и свопови.

47. Тачно идентификовање карактеристика уговорених токова готовине које генеришу финансијска средстава има велики значај за класификацију а тиме и вредновање финансијских средстава. Уочавање карактеристика уговорених токова готовине захтева разматрање карактеристика финансијског средства.

48. Пример 1.: • Ентитет поседује обвезнице чији рок доспећа тече, плаћање главнице и камате на неотплаћени део дуга је повезано са индексом инфлације валуте у којој је обвезница издата. Описане карактеристике финансијског средства су основа за следеће закључке: (1) Уговорени токови готовине су само плаћања главнице и камате на неотплаћени износ главнице. Повезаност висине главнице и камате са инфлацијом је срачунато на очување њихове реалне вредности.

49. То значи да износ камате представља накнаду за за уступљени износ у висини неотплаћене главнице у одређеном периоду. Ако би износ плаћене камате зависио од неке перформансе дужника, висине добитка или раста нето имовине, на пример. тада камата не би одражавала висину накнаде за кредитни ризик и услугу уступања износа који одговара ненаплаћенм износу главнице. У таквим случајевима промене у висини уговорене камате не би биле конзистентне са тржишном каматном стопом.

50. Да би се одредила суштина пословног модела који се користи за управљање овим финансијским средством поново треба заправо утврдити да ли приливи готовине потичу само од главнице и камате и да ли наплаћена камата одражава временску вредност новца и кредитни ризик.