РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА УПРАВА ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ

1. РЕПУБЛИКА СРБИЈАМИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈАУПРАВА ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ Београд, 1. мај 2011. године

2. РЕЗУЛТАТИ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О ИГРАМА НА СРЕЋУ И НАЈВАЖНИЈЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ИГРАМА НА СРЕЋУ

3. Закон о играма на срећу је ступио на снагу 25. јула 2004. године. Законом о играма на срећу је образована Управа за игре на срећу, као орган управе у саставу Министарства финансија, за обављање послова државне управе у области игара на срећу. Управа за игре на срећу почела је са радом 1. јануара 2005. године, а чине је три одсека и једна група, и то: - Одсек за нормативне и опште послове; - Одсек за послове издавања одобрења и сагласности и прекршајни поступак; - Одсек за послове надзора; - Група за извршење буџета. Унутрашњим уређењем и систематизацијом радних места у Министарству финансија – Управи за игре на срећу, за обављање послова из делокруга Управе утврђено је 15 радних места и једно лице на положају (директор),и систематизовано 20 државних службеника, односно намештеника. Од укупног броја систематизованих радних места попуњено је 15 радних места и једно лице на положају (директор).

4. ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА УПРАВЕ • Структура запослених по стручној спреми у Управи за игре на срећу јеследећа: • 15 запослених са ВСС; • 2 запослена са ВШС; • 3 запослена са ССС.

5. НАДЛЕЖНОСТИ УПРАВЕ ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ • утврђује предлог каталога о врстама игара на срећу, који прописује министар финансија; • даје сагласност на одлуку Државне лутрије Србије о приређивању класичне игре на срећу; • спроводи поступак јавног позива и разматра понуде доспеле на јавни позив за дозволу за приређивање посебних игара на срећу у играчницама, у складу са поступком давања дозволе и обавља остале стручне послове у вези са давањем дозволе и припрема предлог Министарства Влади Републике Србије (у даљем тексту: Влада); • издаје и одузима одобрење, односно сагласност за приређивање игре на срећу; • врши процену вредности наградног фонда за приређивање наградних игара у роби и услугама; • припрема предлог уговора о међусобним правима и обавезама о приређивању класичних игара на срећу, који се закључује са Државном лутријом Србије; • налаже техничке и информатичке услове које приређивач мора да испуни и даје мишљење о њиховој испуњености; • издаје одобрење за промену простора у коме ће се приређивати посебне игре на срећу;

6. издаје и одузима одобрење за држање ризико-депозита за осигурање исплате добитака у складу са овим законом; • издаје дозволе за промотивне жетоне који се не могу откупити новцем; • одређује свог представника у комисијама за извлачење добитака у класичним играма на срећу; • издаје посебне ознаке које се истичу на улазу у просторију у којој се приређују посебне игре на срећу; • издаје налепнице за аутомате и столове; • припрема нацрте подзаконских аката за спровођење одредаба овог закона; • води евиденције о пословима из своје надлежности; • обавља и друге послове у складу са овим законом.

7. ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ ОПРЕМЕ УПРАВЕ ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ Опрема у власништву Управе Опрема дата на коришћење Управи

8. РЕЗУЛТАТИ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О ИГРАМА НА СРЕЋУ1. Број легалних приређивача игара на срећу

9. ПРИХОДИ ОД ИГАРА НА СРЕЋУ ПРЕ ПРИМЕНЕ НОВОГ ЗАКОНА (25. ЈУЛА 2004. ГОДИНЕ)

11. ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ ПРИХОДА БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД ИГАРА НА СРЕЋУ ПО МЕСЕЦИМА ЗА ПЕРИОД 1. ЈАНУАР – 31. ДЕЦЕМБАР 2005, 2006, 2007, 2008, 2009 и 2010ГОДИНЕ

12. ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ АПСОЛУТНОГ И РЕЛАТИВНОГ РАСТА ПРИХОДА БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД ИГАРА НА СРЕЋУ ЗА ПЕРИОД 1. ЈАНУАР – 31. ДЕЦЕМБАР 2010. ГОДИНЕ, У ОДНОСУ НА ИСТИ ПЕРИОД У 2005, 2006, 2007, 2008 и 2009 ГОДИНИ

13. ГРАФИЧКИ ПРЕГЛЕД ПРИХОДА ОД ИГАРА НА СРЕЋУ ( У ПЕРИОДУ ПРИМЕНЕ НОВОГ ЗАКОНА) НАПОМЕНА: У 2005. години приход од накнаде за дозволу за приређивање посебних игара на срећу у играчницама износи 18 милиона евра, за локацију играчнице у центру града Београда. У 2006. години приход од накнаде за дозволу за приређивање посебних игара на срећу у играчницама износи 2,5 милиона евра, за локацију играчнице на периферији града Београда. Законом прописани минимум накнаде за дозволу износи 500.000 евра.

14. ГРАФИЧКИ ПРЕГЛЕД ПРИХОДА ОД ИГАРА НА СРЕЋУ, БЕЗ ПРИХОДА ОД НАКНАДЕ ЗА ДОЗВОЛУ(У ПЕРИОДУ ПРИМЕНЕ НОВОГ ЗАКОНА)

15. ПРИКАЗ УЧЕШЋА УПРАВЕ ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ И ДРЖАВНЕ ЛУТРИЈЕ СРБИЈЕ У ПРИХОДИМА ОД НАКНАДА ОД ИГАРА НА СРЕЋУ У ПЕРИОДУ 01.01.2005.- 31.12.2010. ГОДИНЕ

16. СТРУКТУРА ПРИХОДА УПРАВЕ ОД ИГАРА НА СРЕЋУ ПО ВРСТАМА ИГРЕ

17. СТРУКТУРА ПРИХОДА ДРЖАВНЕ ЛУТРИЈЕ СРБИЈЕ ОД ИГАРА НА СРЕЋУ ПО ВРСТАМА ИГРЕ

18. Од укупно остварених прихода од накнада од игара на срећу у периоду од 01. јануара 2005. до 31. децембра 2010. године који износе 26.343.999.840,56 динара, односно око 301,50 милиона евра, Управа је остварила укупно приходе у износу од 13.596.635.914,99динара или 51,62% (играчнице, аутомати, кладионице, наградне игре у роби и услугама), а Државна лутрија Србије је остварила приходе у износу од 12.747.363.925,57динара или 48,38% (лото, инстант лутрија, томбола и бинго). Од укупно остварених прихода од игара на срећу, део средстава у процентуалном износу од 40% (наменска примања буџета) користе се за финансирање Црвеног крста Србије, организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално економског и друштвеног положаја особа са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе, установа социјалне заштите, спорта и локалне самоуправе. Наменска примања буџета распоређују се у процентуалном износу од 20% напред наведеним установама и организацијама. У периоду од 01. јануара 2001. до 31. децембра 2004. године, односно пре примене новог закона (25.јули 2004.године) остварени приходи од накнада од игара на срећу су износили 2.023.772.000,00 динара, односно око 29,23 милиона евра.

19. 2. У циљу ефикаснијег спровођења Закона о играма на срећу, Управа је припремила предлоге три Уредбе, 16 Правилника и предлог једне Одлуке, којима су ближе уређени поједини правни институти овог Закона. 3. Управа за игре на срећу је урадила и софтвер – регистар игара на срећу, у којем се налазе сви подаци о приређивачима игара на срећу који омогућавају лакши надзор истих. Регистар омогућава: - праћење уплата накнада од игара на срећу по уплатним рачунима; - праћење уплата накнада од игара на срећу по приређивачима; - евиденцију свих локација, сваког легалног приређивача на којима исти приређује игре на срећу; - евиденцију сваког аутомата за игре на срећу и сваког уплатно-исплатног места кладионице, кроз серијске и идентификационе бројеве; - територијалну евиденцију легалних приређивача. 4. Сви легални аутомати за игре на срећу и уплатно-исплатна места кладионица, обележени су налепницама за означавање и регистрацију истих. Такође, постављене су и посебне ознаке на улазу свих легалних кладионица. Наведене активности омогућиле су да се на самом терену разликују легални од нелегалних приређивача. Такође су олакшале и контролу надлежних државних органа, а и сами играчи су информисани о томе који приређивачима одобрење за обављање делатности.

20. Налепнице и посебне ознаке израђене су од стране Завода за израду новчаница на посебно заштићеној хартији. 5. Одељење за послове надзора попуњено је кадровима половином октобра 2006. године. Инспектори Одељења за надзор су од 01.01.2007. године, после извршене неопходне обуке, започели контролу нелегалних приређивача игара на срећу на терену. У периоду 01.01.2007.-31.12.2010. године поднето је укупно 101 кривична пријава против одговорних лица приређивача, од чега се 92 кривичне пријаве односе на лчица која су приређивала посебне игре на срећу која без одобрења Управе за игре на срећу. 6. У периоду 01.01.2005.-30.12.2010.године у прекршајном поступку Управа је донела укупно 653 решења о кажњавању, а изречене су новчане казне у износу од 31.657.075,61 динара.

21. 7. У Србији се врши испитивање безбедности узорка типа аутомата од стране акредитованих лабораторија ‘’Квалитет Ниш’’ и Институт ‘’Винча’’. Испитивање се врши према стандарду IEC 60335-2-82. 8. Сви легални аутомати су испитани од стране овлашћених сервисера. Тренутно у Србији постоји 44 овлашћених сервиса који поседују решење о овлашћењу добијено од стране министра финансија, од којих је 12 овлашћено и од стране произвођача аутомата за игре на срећу. Приликом испитивања техничке исправности аутомата (технички преглед) овлашћени радник Пореске управе поставља пломбу на програмску меморију и фискалне пломбе на бројчанике. Потврда о обављеном техничком прегледу важи годину дана. Овлашћени сервисер обавезно уписује све податке о обављеном техничком прегледу у сервисну књижицу аутомата.

22. 9. На сајту Министарства финансија налази се линк Управе за игре на срећу, који је Управа урадила, под називом: “Игре на срећу”. Линк садржи: - податке о Управи; - информатор о раду; - регистар и спискове приређивача; - обрасце; - прописе везане за област приређивања игара на срећу. Линк се редовно ажурира са новим подацима до којих Управа долази у току свог редовног пословања.

23. ПИТАЊА И ОДГОВОРИ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЛИСТА ДАНАС 1.) Има ли Србија адекватан порески систем када је реч о опорезивању индустрије игара на срећу? У Републици Србији је систем одређивања висина накнада за игре на срећу, комбинован. Плаћа се накнада делом у паушалном износу, а делом од оствареног промета. Разлог је једноставан. Важећи закон нема адекватно решење за даљинску контролу промета кладионица и аутомата за игре на срећу (без плаћања накнада у паушалном износу држава би игубила знатан део прихода од игара на срећу). Доношењем новог Закона и подзаконских аката створиће се услови за увођење уређаја којим би се омогућило даљинско очитавање промета на аутоматима и уплатно-исплатним местима кладионица (GPRS), а што ће довести до пораста прихода од игара на срећу у Србији. Мали број земаља у ЕУ има наведени механизам контроле промета и за кладионице и за аутомате. Увођење уређаја којим би се омогућило даљинско очитавање промета створили би се услови за наплату накнада исккључиво на основу оствареног промета по прогресивној стопи.

24. 2.) Да ли је постојећа законска регулатива о области интернет оглашавања игара на срећу применљива у пракси и који европски модели у овој области се могу применити и у Србији? Проблем нелегалног приређивања интернет игара на срећу је један од највећих проблема са којима се суочавају земље ЕУ по питању регулисања тржишта игара на срећу. У вези са оглашавањем игара на срећу путем интернета, напомињемо да је ова област регулисана Законом о јавном оглашавању, те да у овом погледу постоји званично мишљење Министарства које је надлежно за спровођење наведеног закона. Према подацима Европске комисије који су објављени у Зеленом папиру о онлајн коцкању, 14.823 активних сајтова за коцкање у Европи ради без лиценце, што је више од 85% од укупног броја сајтова ових игара. Такође је наведено да француски извештај о компјутерском криминалу и коцкању процењује да криминалне групе управљају са најмање 1.000 сајтова. Наводи се и да је рађено истраживање о патолошкој зависности од онлајн коцкања и да проценат у Европској Унији варира од 0,3-3,1% целокупне популације. Наведен је и податак о патолошкој зависности од свих игара на срећу у ЕУ који се креће од 0,5% у Великој Британији до 6,5% у Естонији. У Србији је Управа успоставила сарадњу са Одељењем за високотехнолошки криминал МУП-а Србије, које је на бази података Управе за игре на срећу процесуирало неколико случајева нелегалног приређивања игара на срећу путем интернета. Такође, успостављена је и сарадња са РАТЕЛ-ом (Републичка дирекција за телекомуникације) која издаје дозволе провајдерима у Републици Србији. Рател је 9. маја 2010. године обавестио Управу да је на својој интернет страници поставио упозорење интернет оператерима да се ускладе са законом о играма на срећу и да упозоре кориснике чије садржаје хостују на својим серверима да се и они ускладе са одредбама Закона којим је прописано ко има право да приређује игре на срећу.

25. Предлогом новог закона прописано је да осим Државне лутрије Србије и други привредни субјекти који испуњавају законом прописане услове, могу да приређују интернет игре на срећу. Услови које између осталих привредни субјекти морају испунити су: - да им је Управа пренела одобрењем право на приређивање посебних игара на срећу; - да морају имати техничку и функционалну опрему на територији Републике, односно ''хардвер'' и ''софтвер'' преко којих играчи учествују у играма на срећу путем глобалне интернет мреже, - да морају ради осигурања исплате добитака играчима и измирења обавеза по основу јавних прихода, у периоду за које је одобрење дато, имати у банци са седиштем на територији Републике наменски депозит у износу од 100.000 евра у динарској противвредности или поседовати банкарску гаранцију на тај износ; - да морају обезбедити функционалну информатичку опрему која омогућава повезивање са информационим системом Управе, ради надзора и контроле финансијског пословања. Подзаконским актом ће Министар финансија ближе прописати услове, начин и поступак за приређивање интернет игара на срећу. Циљ је да се истим регулише између осталог и: 1) пријава играча; 2) идентификација играча; 3) регистрација играча; 4) отварање рачуна за игру играча. Постоје различите стратегије земаља чланица ЕУ у спречавању илегалног приређивања игара на срећу преко интернета. Италија, Немачка и Литванија блокирају нелегалне сајтове. Група земаља блокира финансијске трансакције, а поједине земље, међу којима су Норвешка и Француска судским одлукама блокирају нелегалне сајтове. У Словенији се налаже провајдеру да изведе блокаду илегалних сајтова који нуде игре на срећу преко својих интернет адреса.

26. 3)Како се приходи од спортских кладионица и игара на срећу могу користити за развој спорта у Србији, и који европски порески модели могу бити примењиви и у Србији? Део средстава који је приход буџета Републике у износу од 40% (у даљем тексту: наменска примања буџета), користи се за финансирање Црвеног крста Србије, организација особа са инвлаидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално-економског и друштвеног положаја особа са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе, установа социјалне заштите, спорта и локалне самоуправе. Наменска примања буџета из претходног става, распоређују се, у износу од по 20%, за финансирање: 1) Црвеног крста Србије; 2) организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално – економског и друштвеног положаја особа са инвалидитетом; 3) установа социјалне заштите и других удружења чији је циљ унапређење социјално – економског и друштвеног положаја лица у стању социјалне потребе; 4) спорта; 5) јединица локалне самоуправе. Начин и критеријуме за расподелу средстава намењених финансирању наведених субјеката утврђују надлежни министри.

27. 4) Како спречити злоупотребу малолетника када је реч о кладионицама и интернет играма на срећу, и како у пракси изгледа друштвена одговорност индустрије игара на срећу? Који програми помажу зависницима од игара на срећу да поново живе нормалан живот? Постоји читав низ одредби Предлога новог Закона о играма на срећу које се односе на стварање услова за одговорно приређивање игара на срећу и то: - забрању је се учествовање малолетним лицима у класичним и посебним играма на срећу; - забрањује се улазак малолетних лица у објекте у којима се приређују посебне игре на срећу; - забрањује се приређивање посебних игара на срећу дуже од 18 сати дневно; - забрана истицања натписа ‘’casino’’ на објектима у којима се приређују игре на срећу на аутоматима; - повећава се минимална удаљеност објеката за игре на срећу (аутомати и кладионице) од образовних институција (основних и средњих школа) са 150 на 200 метара, чиме се појачава превентивно деловање на проблем учествовања малолетних лица у посебним играма на срећу клађење и на аутоматима. Прецизира се и појам удаљености од образовних установа. Удаљеност представља најкраћи пешачки пут од зграде образовних установа до улаза у објекат за игре на срећу; - десетоструко се повећава најнижи износ новчаних казни за прекршаје, што ће битно утицати на смањење вршења прекршаја, и то за правна лица доња граница се повећава са 10.000 на 100.000 динара, а за одговорна лица у правном лицу са 500 на 5.000 динара; - оглашавање и рекламирање игара на срећу у штампаним и електронским медијима у садржајима који су намењени малолетним лицима. - омогућавање приређивања интернет игара на срећу лицу које не поседује одобрење; - могућавање учествовања у интернет играма на срећу које организује лице које не поседује одобрење; - приређивање игара на срећу које не гарантују исте услове свим играчима; - приређивање игара заснованих на тренутку пријема СМС порука. Што се тиче превентивног деловања у учествовању у играма на срећу и начин помагања зависницима од игара на срећу можемо напоменути следеће: - одредба закона утврђује да ако се основано верује да одређеном лицу приходи, односно имовинске прилике не допуштају или допуштају у ограниченој мери учествовање у играма на срећу, приређивач може трајно или на одређено време забранити улазак у играчницу, или ограничити број посета том лицу. Такође, и сами приређивачи осталих посебних игара на срећу у самим објектима имају брошуре из којих се учесници у играма на срећу могу информисати о проблемима зависности од игара на срећу.

28. Који механизми наплате пореза постоје у развијеним државама када је реч о борби против утаје пореза у области игара на срећу? Најважније питање је питање контроле спровођења Закона о играма на срећу на самом тржишту игара на срећу. Управа има само 6 инспектора и једно возило на располагању, а надзор се врши на територији целе Републике (Република Српска има 5 инспектора, Црна Гора има 6 инспектора, Хрватска има 50 инспектора, Словенија има 17 инспектора). Такође, Управа располаже са изузетно скромним материјалним и финансијским средствима. Осим институционалног јачања Управе за игре на среће, неопходно је да се укључе и други надлежни органи за спровођење надзора над нелегалним приређивањем игара на срећу, које је дефинисано као кривично дело одредбама Кривичног законика. У циљу ефикаснијег сузбијања сиве зоне приређивања игара на срећу неопходно је успоставити још бољу сарадњу са осталим државним органима. Током 2010. године сарадња је подигнута на виши ниво. Са инспекторима Пореске управе и Тржишне инспекције је успостављена ефикаснија сарадња и обављене су свеобухватне контроле на терену Такође је са представницима Министарсва унутрашњих послова постигнут договор, да с обзиром на чињеницу да само они могу да легитимишу лица у објектима за игре на срећу (Закон о личним картама), у наредном периоду интезивирају обиласке тих објеката и да Управи достављају записнике о извршеној контроли, како би од стране Управе био покренут прекршајни поступак против правног лица, односно одговорног лица у правном лицу. Предлог новог закона има низ одредби чијом применом се смањује сива зона приређивања игара на срећу. Предлогом Закона између осталог је предвиђено је да ако у обављању надзора овлашћено лице утврди да приређивач приређује игре на срећу у објектима и са опремом за приређивање игре на срећу за коју не поседује одобрење Управе, извршиће се одузимање опреме за приређивање игре на срећу. Такође, Царински орган не сме дозволити увоз аутомата за игре на срећу који су између осталог и старији годину дана од дана њихове производње. Доследном применом одредби Предлога новог закона, активно укључење свих државних органа у обављању надзора над тржиштем игара на срећу, уз институционално јачање Управе за игре на срећу, смањиће се сива зона приређивања игара на срећу.

29. РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА УПРАВА ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ Омладинских бригада 1 11070 Нови Београд телефон: 011/ 311-7293 факс: 011/ 311-7572 E-mail: igre.na.srecu@uis.gov.rs