DJEDOVA POGAČA

1. DJEDOVA POGAČA

2. U jednoj kolibici pored same šume živjeli su starac i starica. Jednog dana starac reče starici. Baš mi se jede pogača! Da imam brašna – odgovori starica – sad bi ti je umijesila.

3. Naći će se toliko reče starac. – popni se u ambar, Pometi pod i sigurno ćeš skupiti koje zrno pšenice. Dobro si se sjetio – reče starica pa se popne u ambar, Pomete pod i nakupi žita. Žito samelje u brašno, od brašna umijesi pogaču i stavi je u peć da se peče.

4. Za tren oka pogača se ispeče. Prevruća je! – vikne starac. – Ostavi je da se ohladi! I starica stavi pogaču na prozor. Pogači uskoro postade dosadno. Sasvim polako sklizne s prozora, padne u vrt i krene na put. Kotrljala se, kotrljala se sve dalje i dalje…

5. I odjednom naiđe na zeca. O pogačo, pogačice, ja ću te pojesti – dovikne joj zec Nemoj, zeko – reče pogača – bolje poslušaj moju pjesmicu. I zec načuli svoje duge uši. „ Pogača sam nestašna, umiješana s malo brašna. Pekoše me i hladiše, al se mnome ne sladiše, Jer ja igru volim više. Ej, potrči za mnom i ti! Možeš li me uhvatiti?“ I onda pobježe tako brzo da začas nestane u šumi.

6. Kotrljala se, kotrljala stazom kad naiđe vuk. O pogačo, pogačice, ja ću te pojesti – reče vuk. Nemoj vuče – reče pogača – bolje poslušaj moju pjesmicu: „ Pogača sam nestašna, umiješana s malo brašna. Pekoše me i hladiše, al se mnome ne sladiše, Jer ja igru volim više. Ej, potrči za mnom i ti! Možeš li me uhvatiti?“ I ona pobježe tako brzo da je vuk nije mogao uhvatiti.

7. Kotrljala se, kotrljala šumom kad je put nanese na velikog medvjeda. O pogačo, pogačice, ja ću te pojesti – promumlja medvjed dubokim glasom Nemoj, medo– reče pogača – bolje poslušaj moju pjesmicu. „ Pogača sam nestašna, umiješana s malo brašna. Pekoše me i hladiše, al se mnome ne sladiše, Jer ja igru volim više. Ej, potrči za mnom i ti! Možeš li me uhvatiti?“ I pobježe tako brzo da je medvjed nije mogao zaustaviti

8. Kotrljala se, kotrljala šumom i naišla na ježa. O pogačo, pogačice, ja ću te pojesti – dovikne jež, boc boc iglicama sad ću te. Nemoj, ježiću– reče pogača – bolje poslušaj moju pjesmicu. „ Pogača sam nestašna, umiješana s malo brašna. Pekoše me i hladiše, al se mnome ne sladiše, Jer ja igru volim više. Ej, potrči za mnom i ti! Možeš li me uhvatiti?“

9. Kotrljala se, kotrljala dok se nije namjerila na lisicu. Dobar dan pogačo, reče lisica. – kako si okrugla, kako si rumena. Pogača ponosno zapjeva svoju pjesmicu. Za to vrijeme lisica joj se prišuljala, prišuljala sasvim blizu I kad joj je prišla sasvim blizu, upita je:- pogačo što to pjevaš? Ja sam stara i gluha, a htjela bi te čuti. Što to pjevaš? Pogača skoči lisici na nos da bi je bolje čula i zapjeva tankim glasom: „pogača sam nestašna, umiješana s malo brašna…“ Al odjednom – ham ham! … lisica je pojede.