Program skrininga kolorektalnog karcinoma u Srbiji

1. Program skrininga kolorektalnog karcinoma u Srbiji Dr milena šćepanović

2. INCIDENCA I MORTALITET CRC u svetu CRC

3. Epidemiologija raka debelog creva u Srbiji • Maligni tumori debelog creva predstavljaju drugu najčešću lokalizaciju malignih tumora. • Svake godine približno oboli 3800 i umre više od 3000 osoba oba pola. Smrtnost, standardizovana prema uzrastu (ASR)je 16,6na 100.000 (Globocan 2008). • U 2006. godini, karcinom kolona i rektuma je sa učešćem od 11,9% činio drugi najčešći uzrok smrti od raka, odmah posle raka pluća kod muškaraca i raka dojke kod žena.

4. Opravdanostorganizovanogskrininga raka • Brojne studije ukazuju da je sprovođenje organizovanog skrining programa na celoj teritoriji države jedna od najboljih metoda prevencije i ranog otkrivanja nekih vrsta raka. • Rana dijagnoza i lečenje raka debelog creva može da ima značajan efekat u smanjenju smrtnosti, koju je moguće sprečiti, kao i u poboljšanju zdravlja stanovništva Srbije. • Skrining omogućava ne samo otkrivanje raka debelog creva u ranoj fazi već i otkrivanje prekanceroznih lezija (polipa), čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena.

5. Polyp 10 godina Stadijum bolesti DUKES STADIJUM A B C D

6. PETOgodišnje preživljavanje po stadijumu BOLESTI Ukupno 5-ogodišnje preživljavanje je 65,2%. Preuzeto iz 6-og izdanja AJCC

7. skrining • SKRINING podrazumeva primenu testa kod osoba bez simptoma u cilju što ranijeg otkrivanja bolesti. • KLINIČKA MEDICINA SIMPTOMATSKI PACIJENTI • PREVENTIVNA MEDICINA BEZ SIMPTOMA

8. skrining Organizovani– organizovano pozivanje celokupne ciljne populacije na testiranje osoba bez simptoma sa ciljem što ranijeg otkrivanja bolesti. Oportuni – skrining test se nudi osobama koje se jave lekaru iz drugih razloga ili se jave samostalno na skrining.

9. U SKRINIG PROGRAMU MENJA SE ODNOS DOKTOR – PACIJENT: NE RADI SE O PACIJENTU KOJI TRAŽI MEDICINSKU POMOĆ, VEĆ O PROGRAMU KOJI TRAŽI ONE KOJIMA TREBA POMOĆ. • (Mc Keown, 1968)

10. Implementacija skrininga na rak debelog creva u Evropi Nacionalni programi Pilot programi

11. Da bi skrining bio uspešan treba omogućiti: • 1. veliku pokrivenost populacije (treba težiti obuhvatu od najmanje 75% populacije) • 2. dalje zbrinjavanje osoba sa pozitivnim testom i njihovo praćenje • 3. adekvatno prikupljanje podataka putem informacionog sistema • 4. kontrolu kvaliteta • SKRINING TEST treba da bude visoko senzitivan, • specifičan, lako primenjiv i relativno jeftin.

12. ZNAČAJ ODAZIVA ODAZIVMORTALITET 100% 40% 50% 20% 10% 4%

13. Uticaj FOB skrininga na mortalitetraka debelog creva • GodineGeneralno smanjenje Smanjenje smrtnosti praćenjamrtnosti među učesnicima • Funen 10 18% 33% • Nottingham 6.7 15% 39% • Burgundy 11 16% 33% • Minnesota 13 - 32% • Kronborg, Lancet 1996 Hardcastle, Lancet 1996 • Faivre, Gastroenterology 2004 Mandel, N Engl J Med 1993

14. CRC Screening Tri faze skrininga kolorektalnog karcinoma: • FOBT • Kolonoskopija kod FOBT pozitivnih • Praćenje zavisno od nalaza kolonoskopije

15. PREDVIĐENI PROGRAM SKRININGA RAKA DEBELOG CREVA (1) • Početak: 2013 • Metoda skrininga:imunohemijski FOB test • FOBT fecal occult blood test – PREGLED STOLICE NA OKULTNU, • GOLIM OKOM NEVIDLJIVU KRV • Ciklus skrininga: na dve godine • Ciljna populacija:žene i muškarci starosti od 50 do 74 godina (Registar za skrining baziran na listi osiguranika Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, bazi jedinstvenih matičnih brojeva (MUP-a) i biračkim spiskovima)

16. Ciljna populacija

17. PREDVIĐENI PROGRAM SKRININGA RAKA DEBELOG CREVA (2) Isključuju se iz skrininga: • već oboleli od CRC, • osobe u terminalnoj fazi neke druge bolesti, • osobe sa povišenim rizikom od nastanka raka debelog creva (zapaljenske bolesti creva, genetsko opterećenje, porodična ili lična anamneza postojanja adenoma i CRC - program ranog otkrivanja raka debelog creva treba započeti ranije, a skrining test je kolonoskopija)

18. PREDVIĐENI PROGRAM SKRININGA RAKA DEBELOG CREVA (3) Pozivanje ciljnih grupa i analiza uzoraka: • Plan pozivanja prave nadležni RZJZ u saradnji sa domovima zdravlja • Prvi i drugi poziv se šalju poštom u razmaku do 6 meseci • Učesnici skrininga potvrđuju učešće i predloženi termin posete SMS-om, e-mejlom ili telefonom, a telefonom mogu i promeniti termin posete • Ukoliko se i nakon pokušaja neposrednog pozivanja od strane DZ ne uspostavi kontakt, ta osoba se isključuje iz skrininga i poziva u sledećem ciklusu.

19. POZIVANJE Dom zdravljaformirapozivnicentarkoji: •poplanupozivanjaorganizujeipopunjavatermineposeta izabranomlekaru; • pružamogućnostpromeneterminazakazanogpregleda; • pružadrugepouzdaneinformacijeučesnicamaskrininga; • omogućavaboljuorganizacijurada u domuzdravlja. Pozivanje se obavljapismom (izuzetnotelefonom) kojesadrži: • pozivsabrojemtelefonadomazdravlja u ciljuzakazivanjaterminazatestiranje • informaciju o ciljuiznačajuskrininga (informativniliflet).

20. Nacionalna kancelarija za skrining dostavlja štampani materijal institutima/zavodima za javno zdravlje, koji ga prosleđuju domovima zdravlja.

21. PREDVIĐENI PROGRAM SKRININGA RAKA DEBELOG CREVA (4) Pokrivenost populacije: cilj je 75% ciljne populacije Tumačenje testova: laboratorije u domu zdravlja Očekivani broj pozitivnih:5-10%. Negativni:vraćanje u periodični program skrininga (Osobe koje su testirane na prisustvo okultne krvi u stolici treba upozoriti da negativan test ne znači u potpunosti i sigurnost da osoba nema polip ili rak debelog creva, kao što i pozitivan test ne znači obavezno i postojanje karcinoma).

22. PREDVIĐENI PROGRAM SKRININGARAKA DEBELOG CREVA (5) Pozitivni:kolonoskopija Dalji postupak:dijagnostika i lečenje prema nalazu kolonoskopije Kraj skrininga:Negativan test–sledeće testiranje za dve godine, Pozitivan test–kolonoskopija, a dalja dijagnostika i lečenje prema nalazu kolonoskopije Kontrola kvaliteta i evaluacija programa:Kancelarija za prevenciju malignih bolesti.

23. PROTOKOL ZA SKRINING KOLOREKTALNOG KARCINOMA • Navedenog datuma osoba se sa pozivnim pismom javlja izabranom lekaru u domu zdravlja. Zaduženi zdravstveni radnik je prihvata, uzima pozivno pismo, obavlja evidentiranje i upućuje izabranom lekaru u odvojeno vreme od redovnih pacijenata. • Izabrani lekar : • • prima zakazane učesnike skrininga • • pruža potrebne informacije o skriningu • • uzima anamnezu

24. PROTOKOL ZA SKRINING KOLOREKTALNOG KARCINOMA (1)

25. PROTOKOL ZA SKRINING KOLOREKTALNOG KARCINOMA (2) • • Predaje set sa uputstvom za • uzimanje uzorka stolice i • obaveštava učesnika da test • uradi kod kuće • • Daje učesniku uput za • laboratoriju u koju će doneti • urađen FOBT u roku od 7 dana OC - Sensor FOB Gold Magstream

26. HEM CHECK – 1 (FIT)

27. PROTOKOL ZA SKRINING KOLOREKTALNOG KARCINOMA (3) •Testtumačiodgovornilaborant/medicinskasestra u laboratoriji DZ • Laboratorija izveštava izabranog lekara o rezultatu testa u roku od 2 dana od predaje uzorka • Ukoliko je rezultat testa nejasan, poziva učesnika telefonom na ponovno testiranje

28. PROTOKOL ZA SKRINING KOLOREKTALNOG KARCINOMA (4) • Izabrani lekar saopštava učesniku skrininga rezultate iFOB testa: • - ukoliko je test negativan, rezultat se može saopšiti i telefonom, a pismeni izveštaj učesnik preuzima u DZ • - ukoliko je test pozitivan poziva učesnika u posetu u periodu ne dužem od tri nedelje i učesnika informiše o neophodnosti kolonoskopije, izveštava ga usmeno i pismenim uputstvom o pregledu, potrebnim pripremama i mogućim komplikacijama • - zakazuje kolonoskopiju, pri čemu maksimalno vreme između pozitivnog skrining testa i kolonoskopije treba da je kraće od DVA MESECA

29. PROTOKOL ZA SKRINING KOLOREKTALNOG KARCINOMA (5) Uslučajudaučesnikodbijekolonoskopiju, tražiodučesnikadase potpišei pozivaga naponavljanje FOBT u rokuod 2 meseca.

30. PROTOKOL ZA SKRINING KOLOREKTALNOG KARCINOMA (5) Izabrani lekar upućujeučesnikanadrugaispitivanjaakoza to postojiindikacijanaosnovupozitivnogrezultatakolonoskopije.

31. KOLONOSKOPIJA (1) • Kolonoskopija se radi u ustanovi sekundarnog ili tercijarnog • nivoa. Kolonoskopista: • • izvodi kompletnu kolonoskopiju, koja ukljućuje otklanjanja polipa i uzimanje biopsija; • • ispunjava papirni i/ili elektronski jedinstveni izveštaj koji služi evidentiranju svih podataka o kolonoskopiji; • • šalje uklonjene promene i uzete biopsije na patohistološku analizu; • • prima patohistološki izveštaj i šalje ga zajedno sa kopijom jedinstvenog standardizovanog izveštaja izabranom lekaru, koji je uputio osobu na kolonoskopiju i koji u zavisnosti od nalaza postupa po preporukama Vodiča dobre kliničke prakse.

32. KOLONOSKOPSKI IZVEŠTAJ

33. KOLONOSKOPIJA (2) Ako je identifikovanavišeodjednelezije, kaorezultat skriningauzima se onasanajlošijomprognozomilionakojazahtevanajinvazivnijuproceduru.

34. PATOHISTOLOŠKI NALAZ • Patolog obavlja sledeće aktivnosti: • • Pregleda dostavljene uzorke uzete za vreme kolonoskopije i nalaz • upisuje u univerzalni patohistološki izveštaj. (za svaku promenu • popunjava novi patohistološki izveštaj). • • Patohistološki izveštaj šalje kolonoskopisti. • • Ukoliko je ph nalaz negativan, dalje prati pacijenta po preporuci endoskopiste i/ili protokolu • • Ukoliko je ph nalaz pozitivan, pacijent se upućuje na dalje lečenje u • skladu sa rezultatom i medicinskim indikacijama. • Objašnjenje patološkog nalaza, učinjenu intervenciju i uputstvo o daljim • postupcima i intervalu praćenja dužan je da da specijalista koji je uradio • kolonoskopiju i/ili izabrani lekar.

35. PATOHISTOLOŠKI IZVEŠTAJ

36. Bolesnici sa otkrivenim rakom debelog creva dopunski se • dijagnostički obrađuju (ultrazvučni pregled abdomena, • Pregledni snimak srca i pluca, CT abdomena) i upućuju na • dalju terapiju (hiruršku ili po odluci konzilijuma).

37. PRIKUPLJANJE PODATAKA I IZVEŠTAVANJE Izveštavanje o rezultatima skrininga temelji se na setu podataka, koji se obavezno prikupljaju da bi se pomoću njih izračunali procesni i ishodni indikatori programa skrininga. Ti podaci nastaju u svakoj fazi skrininga pa je potreban standardizovan i koordinisan način njihovog prikupljanja u vreme kada nastaju. Protokol može postojati u papirnoj ili elektronskoj formi. Ako svi zdravstveni radnici koji sprovode skrining imaju pristup elektronskom protokolu, oni svako za sebe ispunjavaju svoj deo protokola.

38. OBEZBEĐENJE KVALITETA • Od visokog kvaliteta svakog koraka u organizovanom skriningu • zavisi kvalitet i uspešnost celog programa skrininga u jednoj • zemlji. • Za praćenje i procenu neophodno je uniformno sakupljanje • podataka putem jedinstvenih protokola i izveštaja.

39. MONITORING I EVALUACIJA • Monitoring i evaluaciju planira i sprovodi Kancelarija za skrining pomoću baze podataka organizovanog skrininga i periodičnih izveštaja RZJZ i IJZ Srbije Batut. • Kontinuirano unošenje i slanje podataka u elektronsku bazu podataka organizovanog skrininga obaveza je svih učesnika koji su ovlašćeni za ovu aktivnost u programu. Ažuriranje baze podataka obavljaće Služba za informatiku IJZ Srbije Batut. • Svi slučajevi raka debelog creva koji budu otkriveni skrining programom posebno će se evidentirati u Registru za rak (Centar za kontolu i prevenciju nezaraznih bolesti IZJZ), kako bi se stvorili uslovi za procenu stopa incidencije raka sa i bez skriningom registrovanih slučajeva ovog oboljenja.

40. HVALA NA PAŽNJI