TEHNOLO KI RIZICI
Download

TEHNOLO KI RIZICI

Advertisement
Download Presentation
Comments
maia
From:
|  
(420) |   (0) |   (0)
Views: 155 | Added: 10-02-2013
Rate Presentation: 0 0
Description:
Tehnolo?ki akcidenti. U svetu se svakodnevno zabele?i oko 35-40 hemijskih udesa.Ljudski faktor je najce?ci uzrok njihovog nastankaSpecificnog su karaktera, s obzirom na mogucnost nastanka, obim mogucih posledica i nacin sanacijeVremenski su krajnje nepredvidivi (narocito pri transportu opasnih ma
Tags
,
TEHNOLO KI RIZICI

An Image/Link below is provided (as is) to

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use only and may not be sold or licensed nor shared on other sites. SlideServe reserves the right to change this policy at anytime. While downloading, If for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.











- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -




1. TEHNOLO?KI RIZICI Fakultet za primenjenu ekologiju FUTURA SISTEM EKOLO?KE BEZBEDNOSTI XII-15.12.2012.

2. Tehnolo?ki akcidenti U svetu se svakodnevno zabele?i oko 35-40 hemijskih udesa. Ljudski faktor je najce?ci uzrok njihovog nastanka Specificnog su karaktera, s obzirom na mogucnost nastanka, obim mogucih posledica i nacin sanacije Vremenski su krajnje nepredvidivi (narocito pri transportu opasnih materija). Podjednako se de?avaju i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama, (Izvor, Filipovic D.)

3. Pratece pojave Emisija opasnih materija u vazduh, vodu ili zemlji?te Eksplozije materija Po?ari i toplotno zracenje Pojam akcident, udes, havarija incident nepogoda nesreca rizik, opasnost

4. PODELA AKCIDENATA PREMA MESTU NASTANKA Akcidenti nastali u proizvodnim pogonima u kojima se proizvode i upotrebljavaju opasne supstance (40% svetskih udesa, najznacajniji udes ovog tipa zabele?en u Sevezu 1976.) Akcidenti nastali u skladi?tima, magacinima i objektima u kojima se deponuju opasne materije (25% svetskih udesa, najvi?e ?rtava odnela nesreca u Bopalu 1984. god.-preko 2800 poginulih osoba) Akcidenti nastali pri transportu opasnih materija (35% svetskih udesa, isticu se nesrece u Los Alfagesu 1978. i Misisagi 1979. god. )

5. PREGLED NAJVECIH HEMIJSKIH UDESA U SVETU Br. Mesto udesa Godina Vrsta materije Broj poginulih Broj povredenih 1. .Italija, Seveso 1976. Dioksin - >200 2. ?panija, San Carlos 1978. Propilen 216 200 3. Rusija, Novosibirsk 1979. Hemijske materije 300 - 4. Venecuela, Tacoa 1982. Tecno gorivo >153 500 5. Meksiko, St.J.Ixhuatep. 1984. Gas, LPG >500 2.500 6. Indija, Bhopal 1984. Metil izocijanat 2.800 50.000 7. Pakistan, Islamabad 1988. Eksplozivi >100 3.000 8. Rusija, Acha Ufa 1989. Gas 575 623 9. Meksiko, Guadalajara 1992. Ugljovodonik, gas >206 >1.500 10. Kolumbija, Remeios 1993. Sirova nafta 430 - 335 VELIKIH UDESA U SVETU u periodu 1970-1998.god (>25 mrtvih, >125 povredjenih, 10.000 evakuisanih, 10 mil $ materijalne ?tete)

6. AKCIDENTI U PROIZVODNIM POGONIMA Najznacajniji udes ovog tipa zabele?en u Sevezu 1976. god. (kraj Milana, Italija) U hemijskoj fabrici ICMESA (Hoffman la Roche), zbog pregrevanja reaktorskog kotla (usled nepostojanja sistema za hladenje), do?lo je do oslobadanja ?ute pare koja je sadr?ala 2-3 kg tetrahlordibenzo-dioksina (THDD) (toksicno, embriotropno i mutageno jedinjenje). Najzagadenije podrucje imalo je oblik trougla, visine 3-5 km i ?irine 600-700 m, a tek 37 dana od akcidenta utvrdena je tacna karta rasprostranjenosti dioksina.

7. Sevezo, 1976... Nesreca se desila u subotu, pred kraj radnog vremena Prva informacija nadle?nih organa usledila je tek 29 casova nakon akcidenta (u vidu obave?tenja o isticanju herbicida u okru?enje fabrike) Treceg dana kompanija je obavestila stanovni?tvo da ne koristi povrce iz okoline Petog dana uocene su prve promene na ko?i dece (hlorakne), a uginule su i prve niske ?ivotinje (mi?evi, macke, pilici...) Kompaniji je bilo potrebno 2 nedelje da obavi analize, kojima je utvrdeno znatno prisustvo dioksina (broj obolelih u meduvremenu se znatno uvecao)!

8. Tek nakon dve nedelje usledila je evakuacija stanovni?tva iz najugro?enijeg podrucja (700 stanovnika). Takode, preduzete su mere sprecavanja daljeg ?irenja dioksina (uni?tavanje vegetacije, ubijanje ?ivotinja, ru?enje kuca...) Posledice dejstva dioksina na ljude manifestuju se u vidu hlorakni (bla?i oblik), ali i preko o?tecenja bubrega i jetre (periferna paraliza, zamor, depresija, razdra?ljivost...) Do marta 1977. med.istra?ivanja su obuhvatila 42.000 dece, od kojih je 600 bilo suspektno, da bi se do kraja godine broj sa hloraknama i o?tecenim bubrezima i jetrom sveo na 134. 1980., zbog neopreznosti ili neobave?tenosti pastira, do?lo je do uginuca stada od 250 ovaca u zabranjenoj zoni oko fabrike. Sevezo, 1976...

9. Obrazovana je medunarodna komisija (strucnjaci iz V.Britanije, Francuske, Nemacke, Holandije, Cehoslovacke i SAD). Rezultati istra?ivanja pokazali su da je: Dioksin dospeo u zemlji?te do dubine od 25-30 cm Na udaljenosti do 2 km od fabrike, u zemlji?tu je pronadeno prosecno 1-15 mg/kg dioksina, a maks. konc. iznosila je 51,3 mg/kg, a u manje zagadenoj zoni oko 10 ?g/kg. (LD50 peroralno za pacova iznosi 0,022 mg/kg) Sevezo, 1976...? istra?ivanja

10. Jedno od mogucih re?enja bilo je skidanje povr?inskog sloja i spaljivanje (odbaceno zbog verovatnoce pretvaranja Seveza u odlagali?te ?tenog otpada iz svih krajeva Italije) Konacno re?enje ? iskopana dva ogromna kratera, oblo?ena glinom i prekrivena plasticnom masom (?grobnica?). U jedan je baceno oko 80.000 m3 zemlje i otpadaka, a drugi cak 150.000 m3. Sam kotao za hem. reakcije, na cijim je zidovima ostalo slepljeno 1 kg dioksina, dugo je ostao nepotpuno demontiran. Skinute su samo neke cevi i instalacije, stavljene u plasticne vrece, a vrece u burad koja je premazana smolom. Upravo ova burad (uk. 41), sa oko 270 g dioksina izme?anog sa ok 25 t otpadaka i zgure, 7 god. kasnije pretila su politickim skandalom po?to su tajanstveno pre?la nekoliko granica i pojavila se francuskom selu u pariskoj oblasti, i to u napu?tenoj zgradi klanice ? omiljenom igrali?tu dece... Sevezo, 1976...? saniranje posledica

11. Dogadaji u Sevezu inicirali su niz sastanaka koji su iznedrili cuvenu Sevezo direktivu ? propise za regulisanje postupaka i mera u slucaju hemijskih akcidenata. U jednom paragrafu ove direktive istaknuto je da lokalna zajednica mora da bude obave?tena o opasnim materijama u obli?njoj fabrici, o mogucim opasnostima i planu za?tite u slucaju udesa. Sevezo direktiva

12. 2. AKCIDENTI U SKLADI?TIMA Najvi?e ?rtava odnela je nesreca u Bopalu 1984. god. ? preko 2500

13. Bopal 1984... 1977. g. amer. kompanija u Indiji pocela gradnju fabrike pesticida Union Carbide India Limited ? UCIL U fabrici se proizvodio pesticid karbaril (sevin), koji je i pre akcidenta izazivao respiratorne tegobe kod stanovnika u okru?enju fabrike. U proizvodnom procesu koristi se veoma toksicno jedinjenje ? metilizocijanat (MIC). Akcident se desio u noci izmedu 2. i 3. decembra, kada je u atmosferu oslobodeno oko 40 tona sme?e MIC-a sa fozgenom. Nesrecu je izazvalo prodiranje vode u jedan od tri podzemna rezervoara, ?to je izazvalo povecanje pritiska i probijanje ventila na rezervoaru. Troclana ekipa, zadu?ena za nadgledanje rezervoara, delovala je uspaniceno ? 2 clana su pobegla, a voda ekipe sam nije uspeo da otkloni kvar pod dejstvom gasa.

14. Nesrecu su ?potpomogli? lo?i meteorolo?ki uslovi: vetar je nosio gas ka naselju, a zbog temperaturne inverzije (spolj.temp. iznosila 14oS) gas se hladio i dospevao u prizemne slojeve vazduha, cime je smanjena mogucnost disperzije. Bopal 1984...

15. Zvanican broj smrtnih slucajeva, nakon 8 dana, iznosio 2.500 (vi?e od trecine bila deca)! 2.000 te?ko otrovanih (trajno oslepeli, te?ki poremecaji nervnog sistema...) Prema podacima studije Indijskog saveta za medicinska istra?ivanja (1986), 25.000 pre?ivelih pati od mentalnih poremecaja i hronicnih respiratornih oboljenja. Tu?na ?lekcija? zemljama u razvoju za transfer prljavih tehnologija iz razvijenih zemalja, kao i za vodenje racuna o sno?enju odgovornosti prilikom sklapanja ugovora. Bopal 1984...? posledice

16. 3. AKCIDENTI PRI TRANSPORTU OPASNIH MATERIJA Nebraska (SAD), februar 1969. ? eksplozija cisterne sa amonijakom (9 mrtvih, 53 otrovanih) Los Alfages (?panija), 1978. ? autocisterna sa propilenom eksplodirala u blizini turistickog kampa (215 turista nastradalo od vatrenog oblaka) Misisaga (Kanada), 1979. god. ? eksplozija cisterne sa toluenom, a zatim iskliznuce jo? 23 vagona sa propanom i butanom, kao i cisterne sa 90 tona hlora, na raskr?cu pred ulazak u stanicu. Eksplozija propana i butana 1 vagon bacila kilometar daleko, i o?tetila cisternu sa hlorom koji je poceo da istice. (pregled ispravnosti vagona vr?en na prethodnoj stanici, nisu uocene nepravilnosti)

17. Misisaga ? pozitivan primer odgovora na udes Ma?inovoda i kocnicar, nakon prve eksplozije na sredini kompozicije, otkacili prve vagone i odvezli na bezbednu udaljenost. U roku od 4 min. od prve eksplozije na licu mesta pojavili se vatrogasci, policija i ambulantna kola. Nekoliko minuta od prve eksplozije zapoceta evakuacija ljudi iz fabrike u okru?enju. Organizovanost, tehnicka opremljenost i brzina reagovanja bili su od kljucnog znacaja za smanjivanje posledica akcidenta. Srecne okolnosti ? nije bilo vetra (u suprotnom nastradalo bi oko 15.000 ljudi).

18. OSNOVNE FAZE U SISTEMU UPRAVLjANjA RIZIKOM OD UDESA Preventivne mere preduzimaju se na nivou industrijskih postrojenja i ?ire dru?tvene zajednice sa ciljem sprecavanja akcidentnih situacija (najva?nija faza) Pripravnost ima za cilj organizovanje i koordinirano delovanje organizacionih jedinica u preduzecima i dru?tvenoj zajednici radi adekvatnog odgovora na udes Odgovor na udes ima za cilj ogranicavanje i izolovanje efekata udesa, kao i mimimiziranje njegovih posledica Sanacione mere imaju za cilj pracenje postudesne situacije, obnavljanje ?ivotne sredine i vracanje prostora zahvacenog akcidentom prvobitnoj nameni (najslabija karika u sistemu)

19. PRAVNA REGULATIVA IZ OBLASTI UDESA U REPUBLICI SRBIJI U primeni su brojna zakonska i podzakonska akta koja doticu ovu problematiku (Zakon o za?titi ?ivotne sredine, Zakon o proceni uticaja na ?ivotnu sredinu, Zakon o prevozu opasnih materija, Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i ?eleznickom saobracaju, itd.) Najva?niji akt u ovoj oblasti je ?Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagadivanja ?ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica?. Njime su definisane obaveze svih subjekata koji se bave proizvodnjom, prometom i transportom opasnih materija u pogledu organizovanja mera prevencije i pripravnosti u slucaju akcidenta.

20. U proseku se godi?nje bele?i deset do dvadeset udesa. Hemijska i petrohemijska industrija stvaraju najvece rizike od udesa. Industrijska postrojenja koja potencijalno izazivaju najvece rizike po ?ivotnu sredinu u situacijama kada dode do kvara su locirana na sledecim mestima: ? Subotica (Zorka-Holding ? ve?tacka dubriva, neorganske kiseline; Azotara ? azotna i kompleksna dubriva) ? Pancevo (Rafinerija; HIP Azotara; HIP Petrohemija) ? Novi Sad (NIS-naftna industrija, HINS ? hemijska industrija) ? Beograd (Prva iskra, Baric ? bazna hemija) ? ?abac (HI Zorka ? ve?tacka dubriva, PVC, pesticidi) ? Loznica (proizvodnja celuloze, sintetickih vlakana i plasticnih materijala) ? Sremska Mitrovica (?Matroz? ? proizvodnja celuloze i papira) ? Bor (RTB ? Bor) ? Obrenovac, Kostolac, Lazarevac (termoelektrane)

21. Najva?niji industrijski udesi prijavljeni proteklih godina obuhvataju: izlivanje 200-300 litara 5% rastvora HF i HCl u termoelektrani Nikola Tesla blizu Obrenovca tokom radova na rekonstrukciji i ci?cenju kotla i sistema bloka B (2004.). izlivanje vece kolicine pepela sa deponije u vodotok u TE Kostolac (2002.). aero zagadenje izazvano razno?enjem pepela tokom nepravilnog funkcionisanja deponije pepela u TE Nikola Tesla Obrenovac (2002.). po?ar u trafo stanici (sa kasnijim ispu?tanjem PCB) u livnici Lola Ribar ?eleznik, Beograd (2002.). po?ar u skladi?tu starih guma kod Rakovice (2004.)

22. Najva?niji ?eleznicki udesi prethodnih godina: isticanje motornog ulja prouzrokovano akcidentalnim prevrtanjem lokomotive na ran?irnoj stanici u Vreocima (2003). curenje metanola iz cisterne na Beogradskoj ?eleznickoj stanici (2003.). isticanje pu?ljive azotne kiseline iz vagon cisterni na ?eleznickoj stanici Batajnica (2004.). po?ar u vagon cisternama na ?eleznickoj stanici Novo Lani?te (Jagodina) prouzrokovano iskliznucem 8 vagon cisterni koje su prevozile propan butan (2002.). isticanje rastvora amonijum nitrata i amonijaka iz vagon cisterni na ?eleznickoj stanici Donji grad Beograd (2002.). curenje pu?ljive azotne kiseline iz vagon cisterni na ?eleznickoj stanici Topcider (2002.). izlivanje amonijum hidroksida iz vagon cisterne na ?eleznickoj stanici Maki? (2002.)

23. Udesi u drumskom saobracaju koji obuhvataju izlivanje ili ispu?tanje opasnih materija su redi od udesa na ?eleznici. Veliki udes je prijavljen 2004. godine kod Panceva (kompleks Rafinerije Beograd) gde se prevrnula cisterna pri cemu se izlilo 8 do 9 tona motornog goriva u sistem interne kanalizacije Rafinerije u rigolu pored puta. Izlivanje mazuta usled prevrtanja auto cisterne u Beogradu desilo se 2002. godine. Izlivanje nafte i hemikalija iz plovila na vodotokovima nije nepoznato, ali samo je mali broj njih prijavljen.

24. 1. Tehnicko-tehnolo?ki propusti i gre?ke 2. Prirodne nepogode 3. Neadekvatna organizovanost i radno-tehnolo?ka disciplina (ljudski faktor) 4. Namerno izazvani udesi (sabota?e, rat,...)

25. Nepredvidivi su u odnosu na vreme i vrstu Potpuno nepoznata lokacija udesa pri transportu Zahtevaju trenutno i veoma organizovano reagovanje ?tetne posledice po stanovni?tvo, ?ivotnu sredinu i dobra Trajanje i tok udesa Prostorni obuhvat ugro?enosti pre nastanka udesa *mesto nastanka - instalacije vreme trajanja udesa *postrojenje neposredno nakon *industrijski kompleks vreme posle udesa *nivo grada/op?tine *regionalni nivo *medjunarodni nivo

26. Gde mo?e nastati udes? Kako mo?e doci do udesa? Kolika je razmera udesa? Kakve posledice udes mo?e imati? Da li se udes mo?e predvideti?

27. IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI MODELOVANJE RAZVOJA UDESA I POSLEDICA ANALIZA POVREDIVOSTI OCENA RIZIKA PLANOVI ZA?TITE I PREVENCIJE OD UDESA POSTUPAK REAGOVANJA NA UDES MONITORING POSTUDESNE SITUACIJE MERE OTKLANJANJA POSLEDICA UDESA

28. Osnova za proces upravljanja rizikom Prikupljanje svih podataka neophodnih za analizu posledica i procenu rizika Identifikovanje ?crnih tacaka? Primenjuje se u postupku projektovanja i/ili u toku rada postrojenja STEPEN OPASNOSTI HEMIJSKIH MATERIJA LOKACIONE KARAKTERISTIKE OBJEKTA TEHNICKO-TEHNOLO?KE KARAKTERISTIKE PODACI O OTPADNIM MATERIJAMA

29. Simulacijom i prikazom moguceg razvoja i posledica udesa kao i njihovom analizom dolazi se do moguceg obima udesa i velicine ?tete (po ljude i ?ivotnu sredinu) DISPERZIONI MODELI MODELI ZA TOPLOTNO ZRACENJE MODELI ZA EKSPLOZIJU OBLAKA PARE

30. Osnovni element u proceni rizika Identifikacija svih ?osetljivih? objekata u okolini industrijskog postrojenja Odredivanje moguceg nivoa udesa i procena ?irine ugro?ene oblasti Prostorni obuhvat ugro?ene zone Procena posledica udesa Odredivanje obima udesa Demografski podaci Materijalna i prirodna dobra

31. Odredivanje rizika na osnovu verovatnoce nastanka udesa i obima mogucih posledica VEROVATNOCA nastanka udesa - velika, srednja, mala OBIM mogucih posledica - zanemarljive, znacajne, ozbiljne, velike, veoma velike Odgovor na pitanje da li je rizik od rada postrojenja prihvatljiv i da li se njime mo?e upravljati pod odredenim uslovima

32. Predlaganje aktivnosti za otklanjanje mogucnosti nastanka udesa kako bi rizik bio prihvatljiv Organizovanje i priprema svih ucesnika u odgovoru na udes Preventivne mere za?tite Mere za?tite u slucaju neposredne opasnosti Planovi odgovora na udes Mere za ubla?avanje i oklanjanje posledica

33. Preduzimanje aktivnosti u cilju zaustavljanja i izolovanja udesa, ogranicavanja negativnih efekata i smanjivanja posledica Odvijanje u skladu sa planom za?tite ali i situacijom na terenu Mere pripravnosti formiranje tima za koordinaciju odgovorom na udes definisanje opreme, sredstava i sistema odgovora na udes uputstva o postupcima i aktivnostima u slucaju udesa Mere odgovora na udes preduzimanje operativnih mera spa?avanja ljudi i dobara uspostavljanje sistema monitoringa i obave?tavanje o udesu koordinacija rada i utvrdivanje prioritetnih zadataka

34. OPERATIVNI PROGRAM 1. Prijem informacija o udesu 2. Provera i sakupljanje informacija o udesu 3. Procena velicine udesa 4. Preduzimanje mera za?tite 5. Koordinacija rad 6. Zavr?etak aktivnosti i saniranje stanja

35. Pracenje kvaliteta medijuma ?ivotne sredine do nivoa pre nastanka udesa Odredivanje ?tetnih materija Izbor oblasti Odredivanje broja mernih mesta Odredivanje rasporeda mernih mesta Odredivanje perioda pracenja merenja Uzorkovanje materija za analizu Prikupljanje i obrada podataka

36. Obnavljanje i sanacija ?ivotne sredine, vracanje u prvobitno stanje i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa PLAN SANACIJE Ciljevi i obim sanacije Anga?ovani subjekti i sredstva na sanaciji Rokovi i tro?kovi sanacije IZVE?TAJ O UDESU

37. Zakonodavstvo SR Jugoslavije 1993. Rezolucija o politici za?tite ?ivotne sredine u SR Jugoslaviji 1995. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija 1990. Zakon o prevozu opasnih materija Zakonodavstvo Srbije 2004. Zakon o za?titi ?ivotne sredine 1994. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagadivanja ?ivotne sredine, merama za pripremu otklanjanje posledica 2004. Zakon o proceni uticaja na ?ivotnu sredinu 1995. Pravilnik o nacinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija 1992. Pravilnik o GVI, metodama merenja i kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka

38. Direktiva Saveta Evropske unije 82/501/EEC Odluka OECD S/88/84, S/88/85 Strategija ?Zdravlje za sve do 2000-te? (WHO) Dokument Svetskog samita u Rio de ?eneiru, Brazil 1992 ? AGENDA 21 SEVESO direktiva 1979. Konvencija o prekogranicnom zagadivanju vazduha na velikim udaljenostima 1991. Konvencija o proceni uticaja na ?ivotnu sredinu u prekogranicnom kontekstu 1989. Bazelska konvencija o kontroli prekogranicnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju 1992. Konvencija o prekogranicnim efektima industrijskih udesa E/ECE/1268 APELL ? Awareness and Preparedness for Emergencies at Local Level (UNEP) RMP - Risk Management Plan (EPA) IPSC ? International Programme Chemical Safety (WHO, ILO i UNEP)

39. HEMIJSKI UDESI U BEOGRADU PREMA MESTU NASTANKA (2001-2005. g.)

40. RIZICNA POSTROJENjA NA TERITORIJI BEOGRADA Na teritoriji Beograda registrovano je 69 rizicnih postrojenja koja proizvode, koriste ili skladi?te opasne materije 1 objekat veoma visokog rizika (Prva iskra-Baric) i 5 objekata visokog rizika po ?ivotnu sredinu (Duga, Rafinerija Beograd, Tehnogas, Galenika, Jugopetrol-Cukarica) Procenjeno je da se u Beogradu godi?nje nade oko 1.250.00 tona opasnih materija poreklom iz rizicnih postrojenja, od cega je 15.000 tona opasnog otpada

41. TRANSPORT OPASNIH MATERIJA DRUMSKIM SAOBRACAJEM Veliki broj vozila sa opasnim materijama svakodnevno prolazi kroz gusto naseljene delove Beograda Stavljanjem u funkciju SMT-a preusmerili bi se odredeni tokovi opasnih materija na gradske obilaznice (praksa u razvijenim zemljama) Saobracajnica Pancevo-Baric najrizicnija u aglomeraciji Beograda Regulisanje saobracaja i permanentna kontrola na glavnim tokovima kojima se prevoze opasne materije- va?na preventivna mera

42. TRANSPORT OPASNIH MATERIJA ?ELEZNICKIM SAOBRACAJEM Mogucnost izazivanja udesa ?irokih prostornih razmera ?eleznicki pravac Pancevo-Beograd je najopterecenija relacija pri transportu opasnih materija ovim vidom saobracaja Nekolicina rizicnih postrojenja kao primaran vid transporta opasnih materija koristi ?eleznicki prevoz (Duga, Tehnohemija, Petrolgas) Potreba relokacije postojecih punktova za pretovar opasnih materija

43. TRANSPORT OPASNIH MATERIJA RECNIM SAOBRACAJEM Transport opasnih materija Savom i Dunavom velika prednost Beograda, trenutno neiskori?cena Mogucnost najobimnijeg transporta opasnih materija i adekvatnog odgovora u slucaju udesa Transport opasnih supstanci u recnom saobracaju odvija se na relaciji Rafinerija Pancevo-Jugopetrol (Cukarica) Osnovni problem ? mogucnost prekogranicnih efekata udesa

44. TRANSPORT OPASNIH MATERIJA VAZDU?NIM SAOBRACAJEM Slabo kori?cen vid prevoza pri transportu opasnih materija Registrovana svega 2 akcidenta na aerodromu ?Beograd? u poslednjih pet godina Neophodno izdvajanje posebnih koridora i vremenskih intervala za transport opasnih materija vazdu?nim saobracajem

45. SMERNICE ZA UPRAVLjANjE RIZIKOM OD HEMIJSKIH UDESA Formiranje i konstantno a?uriranje informacionog sistema o rizicima sa bazom podataka o vrstama i kolicinama opasnih materija u rizicnim postrojenjima Izrada studije o identifikaciji hazarda i rizicnih postrojenja na teritoriji Republike Srbije Periodicno vr?iti proveru funkcionalnosti Plana pripreme, prevencije i odgovora na udes u rizicnim postrojenjima (osnovni instrument u upravljanju rizikom) Bolja medusobna koordinacija osnovnih subjekata u sistemu upravljanja rizikom na teritoriji Republike-grada-op?tine.

46. U oblasti upravljanja rizikom i odgovorom na udes u toku je: Izrada novog Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagadivanja ?ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica, a u saradnji sa EAR. Izrada Projektnog plana ?Izgradnja sistema za obave?tavanje i rukovodenje u slucaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije?. Pregled i davanje saglasnosti na Procenu opasnosti od hemijskog udesa u preduzecima koja se bave proizvodnjom, transportom i skladi?tenjem opasnih materija - ukupno 41 Elaborat.

47. TEHNOLO?KI RIZICI HVALA NA PA?NJI!


Other Related Presentations

Copyright © 2014 SlideServe. All rights reserved | Powered By DigitalOfficePro