Univerzitet u Istočnom Sarajevu
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 35

Prof. Dr Milorad K. Banjanin PowerPoint PPT Presentation


  • 147 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Univerzitet u Istočnom Sarajevu Filozofski fakultet Pale- Tehnološki fakultet Zvornik. INFORMATIKA. Prof. Dr Milorad K. Banjanin. Pojam informatika je nastao 1962. god . i stvorio ga je francuski naučnik Philippe Dreyfus. INFORMATIKA. ( informati on automati que ).

Download Presentation

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Prof dr milorad k banjanin

Univerzitet u Istočnom Sarajevu

Filozofski fakultet Pale-Tehnološki fakultet Zvornik

INFORMATIKA

Prof. Dr Milorad K. Banjanin


Prof dr milorad k banjanin

Pojam informatika je nastao 1962. god. i stvorio ga je francuski naučnik Philippe Dreyfus

INFORMATIKA

(information automatique)

nauka o INFORMACIJAMA, njihovom oblikovanju, prenošenju, primanju, slanju, obrađivanju i upotrebi

  • Informatika je nauka koja proučava strukturu i svojstva informacija, kao i zakonitosti informacione delatnosti, njenu teoriju, istoriju i organizaciju

naučna disciplina koja se bavi načinima prikupljanja, skladištenja i pronalaženja informacija pomoću računara

Informatika je naučna disciplina koja se bavi načinima prikupljanja, skladištenja i pronalaženja informacija pomoću računara

informatika se odnosi na informacione tehnologije, kao osnove za razvoj i primenu informacionih sistema

MEĐUNARODNI BIRO ZA INFORMATIKU

naučna disciplina kao proučava fenomen informacije, informacione sisteme i obradu, prenos i korišćenje informacija za dobrobit čovečanstva

Informatika je nauka o racionalnoj obradi informacija , pre svega pomoću automatskih mašina, tako da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti tehnike, ekonomije i društvenih nauka

nauka o izgradnji, funkcionisanju i strukturi informacionih sistema

inženjerske ili tehničke nauke


Prof dr milorad k banjanin

postoje regionalne razlike o tome što sve spada u polje informatike

INFORMATIKA

EVROPA

Infomaciona nauka

Računarska nauke

(engl. Computer science)

(engl. Information science)

SAD

Računar se posmatra samo kao efikasno sredstvo za obradu informacija. Težište je usmereno na jedan sistemski pristup u prikupljanju, prenošenju, obradi i prezentovanju informacija.

Pojam informatike (INFORMATIK) u nemačkom govornom području npr. ne pokriva sve teme koje spadaju pod pojam computer science u engleskom jeziku. Dok se reč informatika u nemačkom sastavlja od reči informacija i automatika, pojam computer science ima drugo poreklo.

Kod mnogih autora pojam informatika podrazumeva i pojam računarska nauka (engl. Computer science), jer se većina informacija i podataka obrađuje uz podršku računara.

Bavi se računaromkao složenim tehničkim sistemom i razmatra način njegove konstrukcije i osnovnih principa rada


Prof dr milorad k banjanin

TEORIJA GRAFOVA

TEORIJA ALGORITAMA

MATEMATIČKA LOGIKA

TEORIJA STRUKTURE PODATAKA

SINTAKSA I SEMANTIKA VEŠTAČKIH JEZIKA

TEORIJA AUTOMATA

Informatika je interdisciplinarna sa formalnom logikom, matematikom, teorijom informacija i elektronikom.

Informatika se razvila primenom modernih tehničkih sredstava za obradu podataka, a posebno elektronskih računara.

Informatika kao nauka


Prof dr milorad k banjanin

Danas preovlađuje trend da se pod informatikom podrazumeva:

Znanje i sposonost rada i upotrebe računara za neke osnovne primene naziva se OSNOVNAINFORMATIČKA PISMENOST

INFORMATIKA SA ASPEKTA PRIMENE

kompjuterska grafika

poslovna informatika(informacioni sistemi za različite oblasti poslovanja)

programski jezici

baze podataka

itd.

proučavanje računara, kao savremenih sistema za obradu informacija

primena ovih računara u raznim drugim oblastima u realizaciji tzv. računarski baziranih obrada podataka i informacionih sistema


Prof dr milorad k banjanin

U nju spadaju matematičke i logičke osnove informatike, teorija formalnih jezika, automata, veštačke inteligencije, teorija proračunljivosti itd.

bavi se tehničkom osnovom informatike ili hardverom. U to spadaju npr. hardvarske arhitekture, mikroprocesorska tehnika, komunikacija itd.

bavi se rešavanjem problema koji nastaju iz upotrebe računara.Tu spadaju: tehnika programiranja i programski jezici, optimizacija softvera, baze podataka i njihova tehnika i optimizacija itd.

bavi se primenom informacionih i računarskih tehnologija u razne naučne svrhe, kako za prirodne tako i za društvene nauke

OBLASTI

INFORMATIKE

TEHNIČKA INFORMATIKA

TEORETSKA INFORMATIKA

SPECIJALNA, NAUČNA

PRIMENA INFORMATIKE

PRAKTIČNA INFORMATIKA


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

PRAPOČETAK (pre 1800.god.)

Prvo poznato pomagalo za obavljanje osnovnih aritmetičkih operacija

ABACUS

KLIZAJUĆI LENJIR 1600.god.

Smatra se prvim analognim računarskim uređajem

Izumitelj Vilijam Otred (William Oughtred)

KRUŽNI KLIZNI LENJIR, 1621.god.


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

PRAPOČETAK (pre 1800.)

Izumitelj Blez Paskal (Blaise Pascal)

BLAISE PASCAL-ov SABIRAČ 1642.god.

Prvi automatski kalkulator, nazvan Paskalina, koji je zasnovan na zupčanicima

Izumitelj Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz)

LAJBNICOV TOČAK 1673.god.

Mehanički kalkulator baziran na nazubljenim cilindrima koji je mogao da sabira, oduzima, množi i deli.


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

posle 1800.

Izumitelj Žozef Žakar (Joseph Jacquard)

SISTEM BUŠENIH KARTICA, 1804.god.

Ovaj sistem se koristio u uređaju za tkanje. Naime, kartice su se koristile da propuste određene niti, a da blokiraju ostale.

Ova ideja sa bušenim karticcama kasnije se proširila i na muzičke instrumente.

Ideju bušenih kartica je kasnije preuzeo Čarls Bebidžkao prvi mehanički metod unošenja informacija u računar.


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

Bila je toliko osetljiva da se češće kvarila nego što je radila, pa je premijer izjavio da je jedina namena ove mašine da izračuna ogromnu količinu novca koja je potrošena na njenu gradnju.

Izgradja uređaja je bila finansirana od strane britanske vlade, ali nikada nije puštena u upotrebu.

posle 1800.

Izumitelj Čarls Bebidž(Charles Babbage)

Koristi bušene kartice slične Jacquard-ovoj mašini. Namena Babbage mehaničke mašine je bila da rešava polinomne jednačine i da računa i štampa karte i tabele za vojsku.

BABBAGE-ovaMEHANIČKA MAŠINA ZA DIFERENCIRANJE, 1820.god.


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

Medijum za smeštanje brojeva za obradu koje je Čarls Bebidžnazvao MEMORIJA

1.

2.

3.

4.

Uređaj koji će da sprovodi aritmetičke operacije, koje je on nazvao RAČUNAČ, a mi danas nazivamo centralna procesorska jedinica (engl. central processor unit - CPU).

Uređaj koji će da upravlja operacijama mašine. Danas to zovemo upravljačka jedinica.

Ulzni i izlazni uređaj. Tada su to bili čitači kartica. Danas monitori, printeri, skeneri...

posle 1800.

Izumitelj Čarls Bebidž(Charles Babbage)

Babbageje uspostavio OSNOVE MODERNIH KOMPJUTERA. On je definisao da automatska mašina za računanje mora da ima:

BABBAGE-ovaANALITIČKA MAŠINA, 1835.god.

Babbageov-a mašina se smatrapredhodnicomsavremenihračunara. Mašina se sastojala od 4000mehaničkihdelova, težila je prekotritone i bila je na ručnipogon.


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

Logičkaalgebraje poseban deo algebrekojise bavimatematičkimopisomlogičkogzaključivanja. Boolovaalgebrasasvojadvastanja(istina-laž) vrlodobroje primjenjivana binarni sistem kojitakođeposedujesamodvamogućastanja("1" i "0").

posle 1800.

NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRŠAVAO U ANALITIČKOJ MAŠINI, 1833.god.

Augusta Ada

(grofica od Lavlejsa)

Prvi put da je koncept računarskog programa bio predložen, pa se smatra da je Ada bila prvi kompjuterski programer.

GeogeBool

BOOLOVAALGEBRA, 1850. god.

Teoretska osnova logičkealgebre, a time i binarnog sistema, kojipostajeosnovasvih savremenih računara.


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

Pronalazač Herman Holerit (Herman Hollerith)

MAŠINA ZA RAČUNANJE koje je koristila bušene kartice za elektronsko brojanje, 1886. god.

posle 1800.

SMATRA SE PRVOM MODERNOM MAŠINOM ZA OBRADU PODATKA.

Za razlikuoddotadašnjihpokušaja, ova mašina nijeobavljala artimetičkeoperacijevećjeobrađivala podatke. Jedinaaritmetičkaoperacijakojujeobavljala ova mašina bila jesabiranje ilibrojenjepodatakakojisuse nalazilinabušenimkarticama.

1896. godine Holerit je osnovao Tabulating Machine Company. 1924. godine, nakon nekoliko spajanja i preuzimanja, kompanija je postala International Business Machines (IBM).

Ovaj uređaj je napravljen da bi se obavio popis iz 1890. godine (u Americi), jer bi ručno brojanje trajalo čitavu deceniju.


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

Alan Tjuring (Alan Turing)

Postavio temelje modernog računarstva

posle 1900.

“TJURINGOVA MAŠINA”

rad o hipotetičkom digitalnom računaru, 1936. god.

Tokom drugog svetskog rata, Tjuring je razvio tzv. ”bombe” (mehanički uređaji), a zatim “kolose” (električni uređaji) koji su razbijali nemačku šifru (ENIGMA MAŠINA).


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

Dizajneri dr Džon Astanasov (Dr. John Astanasoff) i Kliford Beri (Clifford Berry) na državnom univerzitetu u Ajovi (engl. Iowa State University).

1939-1942. god. ABC računar (engl. Atanasoff-Berry Computer)

  • 600 releja u numeričkoj jedinici

  • 1600 releja u memorijskoj jedinici

  • frekvencija rada 5, 3 Hz

  • ulaz – decimalna tastatura

  • izlaz – 4 cifre, sijalice

  • težina – 1 tona

  • potrošnja struje – 4 kW

Memorijaovogmodela, kojise sastojaood2600 releja, čitačabušene kartice i sklopazaupravljanjekalkulatorom, bilaje veličina64 reči, svakarečpo22 bita. Kalkulator je biou stanju da pomnožidvabrojaza2 do 5 sekundi, a zamenjivaoje 30 žena, kojesudo tadaračunaleuz pomoćstolnihmehaničkihkalkulatora.

Računar Z3, 1941. god.

posle 1900.

Pronalazač Konrad Zuse


Prof dr milorad k banjanin

istorija računara

Izlazni delovi

Aritmetičko-logička jedinica

MODEL

RAČUNARA

Ulazni delovi

Upravljačka jedinica

John von Neumann 1945.god.

posle 1900.

preko njih se u okolinu prenose rezultati programa

može izvoditi instrukcijama zadate aritmetičke i logičke operacije

instrukcije iz memorije dekodira i na osnovu toga upravlja aritmetičko – logičkom jedinicom, i ulaznim i izlaznim delovima.

preko njih se u računar unose podaci i informacije


Prof dr milorad k banjanin

Generacije računara

Područja istraživanja: ekspertni sistemi, veštačka inteligencija i prirodni jezici

Integisana kola

Visoko integrisani sklopovi

Neuronski ili paralelni računari

Tranzistor

Elektronska cev

6 generacija

1985. do danas

5 generacija

1980. do danas

4 generacija

1970. do danas

3 generacija

1967. do 1970.

2 generacija

1959. do 1964.

1 generacija

1946. do 1958.


Prof dr milorad k banjanin

Prva generacija

Smatra se prvimelektronskim računarom

Razvijen je na američkom univerzitetu Moor School, na predlogJohn W. Mauchly-a.

Pušten je u rad 1945. godine.

Sastojaose od17.468 elektronskihcevi i 70000 otpornika, bioje težak30 tona, a trošioje 174 kwelektričneenergije. Korištenje zaproračuneprvehidrogenskebombe, a bioje u upotrebi do 1955. godine.

ENIAC (engl. Electronic NumeralIntegratorand Computer), 1943.god.


Prof dr milorad k banjanin

Prva generacija

COLOSSUS, 1943.god. u Engleskoj

elektronskiprogramabilnikalkulator

Služio je za dekodiranje nemačkih šifara tokom rata. Čitao je 5000 karaktera u sekundi, imao 5KHz i koristio 4. 5 KW. Kompjuterski program je morao da bude startovan povezivanjem žica što ju

e zahtevalo višečasovni rad.


Prof dr milorad k banjanin

Prva generacija

Prvi računar u kome se nalazio digitalni program

MANCHESTER RAČUNAR, 1948.

MARK I – prvi računar opšte namene, 1944.

  • Korišćen je na Harvardu 15 godina.

    • 150000 raznih komponenti

    • 5 tona


Prof dr milorad k banjanin

Prva generacija

UNIVAC (engl. Universal Automatic Computer), 1951.god.

Prvi uspešni komercijalni računar

1952. god. Korišćen je za predviđanje predsedničkih izbora u SAD.

  • KARAKTERISTIKE:

    • programi smešteni u memoriju (1000 memorijskih ćelija),

    • uređaj spoljne memorije na magnetnoj traci,

    • ulazno/izlazni uređaji (tastatura, bušene kartice, štampač)

    • 54000 elektronskih cevi

Glavni konstruktori Mauchlyi Eckert


Prof dr milorad k banjanin

Logika tranzistora

Walter Bratain, John Bardeeni William Schockleyu Bell laboratorijimau SAD-u

Druga generacija

TRANZISTORI, 1947.god.

  • PREDNOSTI TRANZISTORA:

    • smanjenje dimenzija

    • smanjenje potrošnje el. energije

    • povećanje brzine

    • povećanje pouzdanosti električnih uređaja


Prof dr milorad k banjanin

Druga generacija

  • Tipičan predstavnik – IBM 1401

    • 4 KB memorije

    • ulaz - prekidači

Kompjuterska soba

Prvi miš – 1964.

Teletype

Modem

Veliki MAIN FRAME kompjuteri sa diskretnim tranzistorskim kolima


Prof dr milorad k banjanin

Treća generacija

INTEGRISANO KOLO, 1959.god.

Prvi prototip je razvioJohn Kilbyiz kompanijeTexas Instruments

1959.god.Robert Noyceiz kompanije Fairchildje patentirao planarnutehnologijuproizvodnjeintegriranih kola.

  • Prednosti integrisanih kola:

    • smanjenje dimenzija

    • smanjenje potrošnje

    • ubrzanje rada

Nastala je nova tehnološka grana koja se

danas zove MIKROELEKTRONIKA(danas se

mikroelektronski sklopovi upotrebljavaju za

izgradnju svih elektronskih uređaja).


Prof dr milorad k banjanin

Treća generacija

Mini kompjuter

  • Tipičan predstavnik – IBM System/360

    • tastatura, diskovi

    • 8-bitna memorija, magnetna jezgra, do 6 MB

Komercijalna mašina

1971.god. proizvedeno prvi računar sastavljen od integrisanih kola


Prof dr milorad k banjanin

Četvrta generacija

MIKROPROCESOR, 1970.god.

  • Mikroprocesor izdvojen u jednom integrisanom kolu (inženjer Ted Hoff)

  • Tipičan predstavnik – IBM PC računar:

    • 8086 mikroprocesor

    • 64 KB memorije (max 640 KB)

    • 360 KB flopi disk

    • 10 MB hard disk

  • PREDNOSTI:

  • smanjenje dimenzija,

  • smanjenje potrošnje

  • ubrzanje

milioni komponenti u integrisanim kolima


Prof dr milorad k banjanin

Četvrta generacija

Prvim računarom za ličnu (personalnu) upotrebu (engl. Personal Computer - PC) smatra se računar kompanije ALTAIR 8800

Ime Datum Tranz-. Microni Brzina Data bits MIPS

8080 1974 6000 6 2MHz 8 bit 0.64 (prvi kućni kompjuter)

8088 1979 29000 3 5MHz 16 bit 0.33 (prvi IBM PC)

80286 1982 134000 1.5 6MHz 16 bit 1 (12 MHz AT verzija)

80386 1985 275000 1.5 16MHZ 32 bit 5 (eventualno 33MHz)

80486 1989 1200000 1.0 25MHz 32 bit 20 (eventualno 50MHz)

Pentium 1993 3100000 0.8 60MHz 32 bit 100 (eventualno 200MHz)

Pentium II 1997 7500000 0.35 233MHz 32 bit 400 (eventualno 450MHz)

.

.

.


Prof dr milorad k banjanin

Četvrta generacija

KOMPJUTERSKA ARHITEKTURA

Koristi isti uređaj za čuvanje instrukcija i podataka

Deli putanje podataka za transfer instrukcija i podataka


Prof dr milorad k banjanin

Peta generacija

  • KARAKTERISTIKE:

  • Izraziti paralelizam.

  • Primena veštačke inteligencije.

  • Virtuelna realnost.

  • Intenzivan razvoj računarskih mreža.

parallel computers– pralaleno proceiranje je skup procesora koji mogu zajedno da rade da bi rešavali složene probleme


Prof dr milorad k banjanin

Šesta generacija

  • KARAKTERISTIKE:

  • Optika.

  • Biočipovi

  • Dramatičan razvoj računarskih mreža – poboljšanje u domenu radnih stanica i brzina prenosa informacija u komunikacionim linijama.


Prof dr milorad k banjanin

HVALA NA PAŽNJI


Prof dr milorad k banjanin

KOMPLEKSNOST

KONTINUUMA ZNANJA

INFORMACIJA

STEČENO ZNANJE

PODATAK

Kapacitet za deljenje u ZAJEDNICAMA

ZNANJA I UČENJA

PRIMENJENO ZNANJE

INTELIGENCIJA

MUDROST


Prof dr milorad k banjanin

POSLOVNI PODACI

PODATAK

KODOVANE ČINJENICE

Za prikupljene i kodirane podatke nema značaja ko ih je registrovao ili zabeležio

ATRIBUTIVNI ISKAZ NEKOG ENTITETA

Počinju da egzistiraju kada su činjenice registrovane ili zabeležene

POSLOVNI ILI DRUGI PODACI uneti u kompjuter (bazu podataka) pripadaju onom ko je vlasnik kompjutera

Podaci ne postoje kao PREDMETI i na takav način se ne mogu ni posedovati

NIZ INPUTA U SVAKU OPERACIJU ILI NIZ AUTPUTA IZ SVAKE OPERACIJE I NEMAJU VREDNOSNO ZNAČENJE


Prof dr milorad k banjanin

tačnost, raspoloživost za upotrebu (dostupnost u trenutku potrebe), frekventnost za višekorisničku namenu i aktuelnost informacija

Preciznost, relevantnost, konciznost, efektivnost obima i efikasnost performansi informacije

Podaci uređeni u modele koji imaju sadržajno, vremensko i formalno značenje.

Interpretacija podataka, koja uključuje sam podatak i vrednosno značenje koje se dobija njegovom obradom.

Grupa atributa iz operacije obrade podataka u kontekstu koji daje vrednost autputu.

Jasnoća ili razumljivost, celovitost ili fragmentarnost – detalji u skraćenoj formi, tekstualnost i transmitivnost ili način skaldištenja informacija na mediju.

Podatak kome je pridruženo ili dato vrednosno značenje.

DIMENZIJE

INFORMACIONOG KVALITETA

INFORMACIJE

DIMENZIJA VREMENA

DIMENZIJA SADRŽAJA

DIMENZIJA FORME

DIMENZIJA RELEVANTNOSTI


Prof dr milorad k banjanin

INFORMACIJE

PODACI

PODACI

polje istraživanja

editovanje i kodiranje

!

!

“ANATOMSKA” ILI “ARHITEKTONSKA” RAZLIKA IZMEĐU PODATAKA I INFORMACIJA

Informacija je percepcirani podatak koji predstavlja INKREMENT znanja

Informacije se odnose na telo činjenica koje su u obliku pogodnom za donošenje odluka

Podaci su jednostavno zabeležene mere određenih fenomena.


  • Login