1 / 17

BOJE

BOJE. Boje su od davnina korišćene. U primitivnoj zajednici ljudi su slikali po zidovima pećina, koristeći mineralne boje: okeri i zemljane umbra boje. Za dobijanje bele boje koristio se živi kreč. Crna boja se dobijala iz ugljenisanih ostataka drveta i kostiju.

maeko
Download Presentation

BOJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. BOJE • Boje su od davnina korišćene. U primitivnoj zajednici ljudi su slikali po zidovima pećina, koristeći mineralne boje: okeri i zemljane umbra boje. Za dobijanje bele boje koristio se živi kreč Crna boja se dobijala iz ugljenisanih ostataka drveta i kostiju Ove boje sadrže okside i hidrokside gvožđa i mangana

  2. prva veštačka boja, berlinsko plavo, je proizvedena početkom XVIII veka. Ranije • se koristila prirodna plava boja koja se dobija iz minerala lapis lazuri (prirodni • ultramin) • Utvrđeno je da je hemijski sastav prirodnig ultramarina Na8Al6Si6O24S2 • Veštački ultramin je smesa kineske gline, uglja ili drveta, sode, silicijuma...

  3. Dobijanje ultramarina Mineral se prvo melje u električnom mlinu Zatim se fini delovi mešaju sa alkoholom Smesa se meša sa voskom i vodom, zatim se procedi kroz tkaninu Kao krajnji produkt je visoko kvalitetan ultramarin

  4. pronađena je i grupa žutih boja • -hromno žuto (olovo-hromat, PbCrO4) • -kadmijum žuto (kadmijum-sulfid, CdS) • hromno žuto se veštački dobija, ali u • prirodi se nalazi u retkom mineralu –crocoite • dobija se reakcijom olovo II nitrata i kalijum • hromata • Iz kadmijum-sulfida može da • se dobije od najsvetlije žute do • narandžaste. U prirodi se • nalazi u mineralu greenockite

  5. dobijanje kadmijum-sulfida Kadmijum II nitrat (levo) Natrijum sulfid (desno) Zagrevanje Reakcija kadmijum II nitrata i Natrijum sulfida Mešanje taloga Filtracija – nastajanje žutog pigmenta

  6. u XX veku je otkriven jedan od najznačajnijih belih pigmenata – titanova bela. • Po hemijskom sastavu je titan oksid (TiO2). Primer dobijanja titan dioksida iz peći • od tekstilnih boja prve su • korišćene plavi indigo, koji se dobija iz biljke sač • (Isatis tinctoria), i alizarin. • kasnije su počele da se koriste cvetne boje koje su biljnog porekla, ali i životinjske • Kao što su skerletna, antički purpur...

  7. Fizički pojam boje • naše oko registruje određeni spektar talasnih tužina. Svaka talasna dužina • predstavlja određenu boju 375 450 500 570 590 610 740 nm

  8. supstanca upija određeni spektar boja, a reflektuje ostatak. Kao posledica • nastaje komplementarna boja apsorbovane svetlosti (monohromatska boja). • ahromatska boja je uzrok apsorbovanja svih talasnih dužina ili reflektovanja • svih talasnih dužina (bela i crna). • sposobnost apsorbovanja svetlosti zavisi od mogućnosti prelaska elektrona iz • molekulskih orbitala niže energije u orbitale više energije.

  9. Sintetske organske boje • Sintetske organske boje se dele prema: • materijalu koji se njima dobija: • 1. tekstilne boje • 2. boje za kožu • 3. boje za papir • 4. boje za plastične mase i druge • osobinama bojenja • 1. direktne ili supstantivne boje • 2. indirektne ili adjektivne boje • 3. azoične ili ledene boje • 4. redukcione boje • 5. disperzione boje • 6. boje rastvorne u ulju i alkoholu • hemijskoj strukturi: • 1. nitro i nitrozo boje • 2. azo-boje • 3. trifenilmetanske boje • 4. indigoidne boje • 5. antrahinonske boje

  10. Azo boje • dobijaju se iz azo-benzena • najbrojnije su. Služe za bojenje vune, pamuka, svile... • najpoznatiji predstavnik ovih boja je metiloranž (helijantin). U alkalnom rastvoru • je obojen žut, a u kiselom crveno.

  11. Trifenilmetanske boje • važan predstavnik ove grupe boja je malahitno zeleno. • takođe je i poznat fenolftalein koji se • ne upotrebljava kao boja, već kao indikator

  12. dobijanje malahitnog zelenog Rastvor natrijum-karbonata se dodaje rastvoru bakar II sulfata Formira se gasovit ugljen dioksid Filtriranjem se dobija konačan proizvod

  13. Indigoidne boje • u prirodi indigo se nalazi u obliku glukozida indikana(bezbojan). • plavi indigo se koristi za bojenje tkanina. Pomoću natrijum-hiposulfida redukuje • se u beli indigo. U alkalni rastvor belog indiga potopi se tkanina, zatim se tkanina • izloži dejstvu kiseonika, i beli indigo prelazi u plavi.

  14. dobijanje indiga u laboratiji O-nitrobenzalaldehid se rastvori u acetonu i vodi i polako se meša. Zatim se polako dodaje natrijum hidroksid. Smesa se meša štapićem i zatim ostavi pet minuta da stoji. Rastvor se filtrira i dobija se indigo pigment.

  15. Antrahinonske boje • najpoznatija boja iz ove grupe je alizarin. Dobija se iz korena biljke broć. Spada • u močilske boje, jer sa nekim metalnim oksidima gradi nerastvorna jedinjenja. • najpoznatija boja alizarina je tursko crveno

  16. dobijanje alizarina u laboratoriji Rastvor natrijum karbonata se sipa u rastvor aluminijum sulfata Taloženje aluminijum hidroksida Alizarin pomešan sa ricinusovim uljem (tursko crveno ulje) Aluminijum hidroksidu se doda Na3PO4, CaCl2, Zatim se doda alizarin, i sve se to kuva 6 sati. Boja smese posle jedno sata ključanja

More Related